13-09-2021, 11:09 PM
(13-09-2021, 06:53 PM)stefab97 Пише: "Prema nemačkim procenama s početka novembra, kad je ravnogorski ustanički pokret bio u zenitu, ravnogorske snage brojale su između 5000 i 10.000 boraca. Jedan drugi nemački dokument, s početka oktobra, navodi procenu o 1000 do 1500 četnika između Drine i Kolubare i 1000 do 4000 partizana na istom području.12 Realne brojke četnika i partizana na području devet srezova Šabačkog i Valjevskog okruga nešto su veće od najvećih navedenih iznosa. To znači da je na navedenom području partizana bilo tri puta više nego četnika.13 Broj partizana na području Užičke republike iznosio je do 20.000.14 Ukupan broj partizana u Srbiji iznosio je do 25.000. Partizanski ustanički pokret bio je tri puta brojniji od ravnogorskog ustaničkog pokreta, u Srbiji u jesen 1941."
Извор: https://yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html
Моје питање је на која се документе аутор текста позива и да ли су иста уопште веродостојна?
Читајући докторску тезу "Облици отпора у окупираном Београду 41-44" подаци дотичног аутора овог текста ми баш не пију воду.
Такође је врло занимљива чињеница ко помаже овом сајту: СР Немачка и Хелсиншки одбор (што се може видети на дну странице). Овај сајт обкављује и текстове Соње Бисерко.
Жан Мари Чалић, она на Бранка Петрановића, он пак на Мошу Пијаде, а он на Државну комисију, која је користила нека немачка документа прослеђена из Нирнберга.
Најреалније цифре је дао потпуковник Сергије Живановић. Ми смо их својевремено допунили са још неким одредима ,за које он, када је писао књигу, није знао да су се прикључили Команди ВЧО, након што је К.Пећанац пристао да приђе Недићу. Дакле, око 30.000 људи у четничкој организацији (Команда ВЧО). Четничка организација К.Пећанца је била бројна око 6.000 људи и још 6.000 на старој српско-турској граници (југ-искључно запад), укупно 12.000 људи. Партизанска организација: 15.000-16.000. Око 45-46.000 устаника (није грешка и заокружити на 50) обитавало је на подручју немачког војног заповедника Србије (1941). Уколико рачунамо још четири среза територије К.и М и Старог Раса и три среза на подручју Војводине (тј. границе данашње државе), онда је било и више. Тешко је утврдити и приближно бројно стање из разлога што је ових, око 12.000 Пећанчевих четника, слало своје емисаре на Равну Гору и лагано утопљавало своје људство. На пример, Дукађински одред. Тако да је врло тешко тачно утврдити бројно стање четничке организације након раскола крајем августа.