28-06-2023, 07:52 PM
Цитат:У ситуацији када не постоје затвори, због герилског вођења рата, према Уредби о војним и преким војним судовима могла се изрећи смртна казна, казна од 25 батина и ослобађајућа пресуда. Расписом свим командатима од 5. јануара 1943. Дража је укинуо батинање, напомињући: ”Ово понижавајуће средство оставити Недићу и Љотићу.”
Најпре ово није тачно - уредбом је прописано изрицање само смртне казне и ниједне више (параграф 2. Уредбе). Зато Дража и пише у распису свима од 16. марта 1943: "Овај изум београдске Главњаче, Гестапоа, Пећанца, Недића и Љотића не дозвољавам да се употребљава и најстрожије забрањујем." Према томе, он није ништа укинуо, ово није била никаква "измена уредбе", јер у њој није ни предвиђена та казна, нити измена може да се изврши на тај начин, простим наређењем Министра војске. Михаиловић је само наредио да се са том праксом прекине, баш зато што није по прописима. Иначе уредба се не зове "Уредба о војним и преким војним судовима" него Уредба о преким војним судовима у приправном, мобилном и ратном стању.
Цитат:Друга измена Уредбе од 8. марта 1940. године односила се на промену формација. Радиограмом од 23. јануара 1943, Дража је од председника Југословенске владе Слободана Јовановића тражио да се у првом одељку шестог параграфа стави ”командант бригаде” уместо ”командант пука”, као и ”командант корпуса, односно територијални команданти срезова и области”, уместо ”командант дивизијске области”. Даље, Дража је писао:
У параграфу 9 први одељак треба да се измени и да гласи: ”Војни суд се састоји од три официра и два подофицира као судија и једног деловође са правном спремом без обзира на чин у војсци”. Између првог и другог одељка параграфа 9, додати нов одељак, који гласи: ”За официре преки војни суд образује се при командама корпуса односно командама области и састоји се од 5 официра као судија и једног официра као деловође. Бар један од њих мора бити са правном спремом”
Ово није била друга, већ једина измена Уредбе. Министарски савет је на предлог Министра војске усвојио измене на седници од 5. марта 1943. и оне су објављене у "Службеним новинама Краљевине Југославије", број 11 од 21. марта 1943. Суштина измене била је у томе да се право на образовање преких војних судова делегира на ниже командантске положаје, због промењене организационе структуре војске. Како није било пукова и дивизија, већ батаљона, бригада и корпуса, уместо команданта пука по дотадашњем решењу Уредбе, право образовања тог суда пренето је на команданте бригада (за војна лица, осим официра), односно усместо команданта дивизијске области на команданта корпуса или на територијалне команданте срезова и области (за грађанска лица).
Даља измена је била убацивање новог параграфа за официре, за које се преки суд формира при командама корпуса односно командама области.
Још једна измена Уредбе састојала се у промени састава преких судова за војна и цивилна лица. До измене то је било веће од пет официра од којих је макар један морао бити судски официр или официр са правним факултетом. Због дефицита официра, то је промењено и сада је веће морало да има три официра и два подофицира од којих ниједан није морао да има претходно наведене квалификације, али је бар деловођа морао да има правну спрему.
Међутим, по овој измени, веће које суди официрима морало је да буде састављено од пет официра, од којих је бар један морао да има правну спрему.
Ни пре, ни после ове измене, ниједан официр није имао право да сам донесе смртну пресуду, већ само да формира преки суд и у случају да тај суд донесе смртну пресуду, изда наредбу за њено извршење.
Дражин распис од 22. децембра 1943. не значи да је он тада "укинуо" то право командантима, јер га они нису ни имали, већ само да му је било познато да је то раширена појава због које мора да реагује и најстроже је забрани, потврђујући да то право имају само преки судови.
Цитат:Смртне пресуде могу доносити само преки судови, а никако поједине старешине. Састав преких судова мора бити такав да народ верује у његову правичност и непристрасност. У састав сваког преког суда неизоставно по једно лице које је свршило правни факултет. Све пресуде преких судова морају се неизоставно слати Штабу Врховне команде, а најдаље у року од три дана по донетој пресуди. Стрељања без пресуде преких судова сматраћу као злочина дела, како старешина који наређују, тако и оних који извршавају.
Као и у случају батинања, он овде само забрањује нешто што ионако није дозвољено, а у пракси се примењује од стране старешина.
Што се тиче његовог расписа од 15. маја 1944.
Цитат:Право на образовање преких судова имају команданти групе корпуса, команданти корпуса, а команданти бригада само оних којима одобре команданти корпуса по оцени да ће ове судове правилно примењивати. Команданти срезова имају такође право образовања преких судова.
Дража је очигледно мислио да није добро ни команданти бригада да формирају преке судове, осим изузетно, па је то пребацио сада на више нивое командовања, али ово не може да се сматра изменом Уредбе, јер оне нису усвојене на прописани начин, као у претходном случају (нису ни могле, после свега месец дана оборена је влада Божидара Пурића и мандат поверен Шубашићу). У пракси се вероватно поступало по том распису али то није утицало на садржину Уредбе.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године