13-04-2024, 12:34 AM
(02-10-2015, 12:00 AM)Бенито Пише: Филмови су настали при совјетском уласку у Београд, дакле у јесен 1944.године. Тада и гине Милутиновић. Сигуран сам да није случајно изабран Дапчевић, а да нема Поповића толико(има га на снимцима, али је у другом плану). Коча је "пао" пре 1970.године, али је био претеча "либерала". Они су га изузетно поштовали, тако да је његово "опозиционарство" слично овом ДС према СНС. Није ни чудо што политички наследници баш о њему снимају филм, јер га сматрају оцем њихове идеологије. Сигурно не би Коча био на том састанку субнора и Матића, септембра 2000. године, јер знаш какве је изјаве давао о Милошевићу као представнику српског фашизма и старе српске хегемоније итд. Ови данашњи скоројевићи га обожавају. Мислим да би Коча да се питао до краја укинуо и српски језик и наредио да се у Србији говори на француском или енглеском језику. Зато се он разликовао од ових брђана- он је био идеолошки комуниста, коминтерновац и титоиста.
Пеко је био идол брђана, који су били интересно уз комунисте. Докопали су се туђих кућа и чаршава. Ти си са села, доста си тога написао између осталог и о овоме. Схваташ ли ти ту промену? Они нису деца из домаћинских кућа, него пролетери. А онда наједанпут толико материјално богатство, које су само могли да сањају. Само су себе требали да убеде да су они то сами освојили. Ниси живео на Новом Београду, не верујем да схваташ како су се они палили на те "народне хероје", а нарочито на друга Пека, "хероја над херојима", који је "умео и Титу да каже...", а у ствари ништа није рекао. Зглајзао је Пеко у исто време када је и Стаљин откачио Броза, па није писнуо целог живота. Он је један од оних који су у тридесет година одлазили у пензију. Женидба балерином је била оправдање за јавност.
Битно је то што су то дандаре и криминалци, а узимају се и данас као некакви симболи борбе за слободу и представљају континуитет овима који им, што због идеолошке заслепљености, што због јасних интереса, дижу и данас споменике, материјалног и нематеријалног типа.
"Агресивност албанског сепаратизма доиста је учинила трагично тешким положај неалбанског живља у том дијелу Југославије, али евентуалним осветничким насиљем над Албанцима, ничија правда неће бити задовољена."
"Не сумњам да су многи захтјеви оправдани и да ће раскораци који су на штету СР Србије, свеједно да ли ненамерно или злонамерно стварани, пре или касније морати да буду откоњени."
"Па, можда је у његовој политичкој комбинаторици, с гледишта борбе за власт, било и тога зазирања од Срба, тачније од појединих српских представника. Али сам уверен да то код њега није била нека хрватска националистичка одбојност него ауторитарна, ако хоћете владарска предострожност: да би очувао и ојачао такву, увелико личну власт, он је, старећи, свуда, па и у Србији, фаворизовао послушне а потискивао, па и прогањао неистомишљенике. Поготово оне који су се усуђивали да траже стварну а не декоративну демократизацију партијске и државне управе."
Из књиге: Aleksandar Nenadović, "Razgovori s Kočom", Zagreb, 1989.