18-11-2014, 05:53 PM
(18-11-2014, 10:10 AM)Vlad Alekš Пише: Spomenuli ste na temi o Šešelju da ste upoznali Borislava Pekića. Možete li da kažete nešto više o tom susretu i kakav je utisak na Vas ostavio?То је било на оној клупи у холу Француске 7, на спрату, која је и данас на свом месту. Лето 1990. Седео сам са Николом Милошевићем, када је он пришао и сео, јер је било још једно слободно место. Тако је лево од мене седео Милошевић, а десно Пекић. Обојица су већ одавно били славне личности, можете замислити како сам се осећао. Пошто сам се представио, или ме је представио Милошевић не сећам се, Пекић рече да је било много покушаја, али да су тек ''Погледи'' постали праве заиста опозиционе новине, прве од 1945.
Био је тих, ненаметљив, мршав, физички слаб, деловао је некако испоснички, али осећала се његова позитивна енергија. Такође се видело да је господин предратних манира, какви су тада још могли да се сретну, тј. да на њега није утицало комунистичко образовање и васпитање. Постоји разлика између образованих људи из емиграцији и овде. Пекић је подсећао на прве. Други су наравно велики проблем, и тада су већ доминирали, зато за Пекића није било места у врху ДС, није било шансе да он постане председник. Први су некако неусиљени, природни, не бусају се сопстевном величином и значајем, а оне се ипак лако уоче. Нпр. овог човека сам упознао у Лондону, много подсећа на Пекића:
http://www.pogledi.rs/en/requiem-for-nenad-v-petrovic/