24-04-2015, 01:54 PM
(17-04-2015, 11:56 PM)Милослав Самарџић Пише: Дражини четници нису се повлачили са НемцимаЈедна ствар коју сам заборавио поводом овага да су Енглези ''обожавали'' Михаиловићеве четнике. Једна ствар. Током октобра 1944 год. на Грахову (Црна Гора) водила се крвава борба између комуниста и Вучедолских четника. Од 17. октобра 1944 год. почело је интензивно бомбардовање варошице. Бараж артиљерије био је убитачан и од њега се није могло заштитити. У више наврата гранате су разарале болницу у којој се налазило 20 тешких рањеника, 4 болничарке и љекар бригаде. Од граната погинуло је и неколико дијеце, јер се у вароши налазио и приличан број цивила, родбине четника.
У потресном фељтону о злочинима у Словенији 1945, поткрало се неколико грешака, које су постале општа места, па је утолико важније исправити их.
Прво, четници генерала Драже Михаиловића, односно припадници ЈВуО, никада се нису повлачили заједно са усташама и Немцима и друго, Западни савезници нису из иностранства изручили ни једног припадника Михаиловићевих формација, мада је било много захтева.
До забуне обично долази зато што се људство потпуковника Павла Ђуришића назива Дражиним четницима. Међутим, Ђуришић је маја 1944. дошао у Београд и ступио у Српски добровољачки корпус (љотићевци). Вест је објављена и у листу ''Ново време'', званичном гласилу владе Милана Недића. Уз вест је објављена и заједничка фотографија Ђуришића и Љотићевог министра Олћана. Ово је аутоматски значило улазак у немачки ланац командовања. Немци су Ђуришићеву формацију називали ''Црногорски добровољачки корпус'', настојећи да одвоје Црногорце од (осталих) Срба, док су је сами њени припадници називали ''Други српски добровољачки корпус'', не желећи да се одвајају од (осталих) Срба.
Други српски добровољачки корпус повукао се из Црне Горе заједно са Немцима и према немачком плану (видео сам немачки документ). Ђуришић је пак писао пуковнику Остојићу: ''Донео сам одлуку да се повучем''. Видео сам и тај документ и заправо целу књигу Ђуришићеве преписке са Остојићем. Ту нема ни трага позиву генерала Трифуновића, команданта Србије, за повлачење у Босну. Ђуришић уопште није био у систему везе ни са Командом Србије, ни са Врховном командом, већ је имао немачке и љотићевске официре за везу. Међутим, они су га оставили надомак Горажда, јер није било довољно возова. Тада је отишао на територију под контролом генерала Михаиловића, али је марта 1945. потписао уговор са Секулом Дрљевићем о оснивању Црногорске националне армије. Без Михаиловићевог одобрења напустио је положаје које је привремено држао и отишао на терен под контролом НДХ. На Лијевча пољу, Ђуришић је покушао да изигра Дрљевића и да избегне стављање под његову команду, али није успео. Усташе у Јасеновцу ликвидирају Ђуришића и око 150 официра и руководилаца и тада Дрљевић и формално проглашава Црногорску националну армију. Као и љотићевци, она је и даље била у немачком ланцу командовања и зато се из Словеније повлачила према Аустрији, где се у време капитулације Немачке затекла међу јединицама Вермахта.
Јединице које су се налазиле у Михаиловићевом систему командовања повлачиле су се из Словеније према Италији, где су се налазили Западни савезници. То су биле јединице под командом генерала Трифуновића, војвода Ђујића и Јевђевића, као и словеначки и хрватски четници.
Јединице које су под оружјем затекли међу Немцима, Британци су враћали у Југославију, а комунисти су њихове припаднике масовно убијали. Тако је у Словенији убијено преко 5.000 припадника Црногорске националне армије и љотићеваца. У исто време, маја 1945, само у области Фоче убијено је преко 10.000 Михаиловићевих четника, који су се предали на објаву да је рат завршен и да слободно могу да оду кућама.
Милослав Самарџић, Крагујевац
Вечерње новости, 17. април 2015.
Топови и минобацачи су били британски и за њима је била британска посада. Понављам британска посада! Они су сијали смрт. На свако пола сата до 19 часова, а на свако минут од 19 часова британски плотуни исказивали су своју љубав према Дражиним четницима и сијали смрт по Граховском пољу.Тада је Вучедолска бригада била у саставу Команде 200 и непосредно под Истакнутим дијелом Штаба Врховне Команде, што значи војска бесмртног ђенерала Драже Михаиловића.