27-05-2015, 10:01 AM
Рогачицу и Бајину Башту, ослободили су четници 1. и 2. рачанске бригаде из састава Златиборског корпуса, којима је то била матична територија. Команданти ових бригада дошли су 30. септембра на Брестовац, на Торнику, да о томе лично известе Дражу. Сведок њиховог доласка, капетан Борислав Тодоровић, пише:
“Затекао сам пред улазом у његову колибу двојицу непознатих официра. Имали су дуге браде, а носили су нашу стару официрску униформу. Један капетан, а други потпоручник. Упознали смо се. Били су то команданти 1. и 2. рачанске бригаде (вероватно капетан Николић и потпоручник Добросав Ордагић – прим. аут) Златиборског корпуса, који су дошли да лично поднесу извештај Чичи како је њихова територија очишћена од непријатеља, пошто је и последње упориште – Бајина Башта – јуче било заузето. Путовали су целе ноћи, како би донели трофеј те победе, заставу немачког гарнизона. Велика застава била је наслоњена уз зид колибе. Уздрхтао сам од радости када сам је угледао. Покушао сам да не мислим: шта ли ће бити ако непријатељ поново нападне јаким оклопним снагама? Ко ли ће тада платити ову победу, плен и трофеје? Четници ће се склонити, али становништво ће остати. Међутим, другога пута није било. Само је тај пут водио победи, ма колико био скуп." Б. Тодоровић, Последњи рапорт, 272-273.
Не помиње било какве губитке, сигурно су били незнатни.
“Затекао сам пред улазом у његову колибу двојицу непознатих официра. Имали су дуге браде, а носили су нашу стару официрску униформу. Један капетан, а други потпоручник. Упознали смо се. Били су то команданти 1. и 2. рачанске бригаде (вероватно капетан Николић и потпоручник Добросав Ордагић – прим. аут) Златиборског корпуса, који су дошли да лично поднесу извештај Чичи како је њихова територија очишћена од непријатеља, пошто је и последње упориште – Бајина Башта – јуче било заузето. Путовали су целе ноћи, како би донели трофеј те победе, заставу немачког гарнизона. Велика застава била је наслоњена уз зид колибе. Уздрхтао сам од радости када сам је угледао. Покушао сам да не мислим: шта ли ће бити ако непријатељ поново нападне јаким оклопним снагама? Ко ли ће тада платити ову победу, плен и трофеје? Четници ће се склонити, али становништво ће остати. Међутим, другога пута није било. Само је тај пут водио победи, ма колико био скуп." Б. Тодоровић, Последњи рапорт, 272-273.
Не помиње било какве губитке, сигурно су били незнатни.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године