[Felix]

Ако, и треба.
Не знам дал би 5. октобар успео без онолико уложених пара...
За 27. март је јасно да нису паре. на крају крајева, зна се и колико пара су дали Британци, нешто ситно, ваљда 800 фунти, некима који нису имали везе са пучем, а нису могли ни да утичу на јавност, јер су били слаби.
Међутим, у случају 5. октобра у питању су огромне суме, стотине милиона долара. То је трајало годинама, створена је огромна инфраструктура у целој земљи, имали су безброј медија - за које су масе веровале да су независни. Ради утицаја на јавно мњење финансирали су и филмове и позоришне представе, итд. Тешко да би се 5. октобра преломило без тога.

Ako je i bilo stotine miliona dolara (u šta sumnjam), to se verovatno raspršilo na stotinu organizacija, stranaka, pjedinaca, udržunja tokom jedne decenije. Ali, nije bilo stotine miliona za deveti mart 1991 pa je opet bio jedan značajan bunt. Kao što je praktično Panić dobio izbore 92. a opozicija 93. Kao učesnik protesta iz 1997 mene niko nije plaćao (mada su pričali da je plaćen bio sin onoga Gavrilovića) i meni nikakav novčani motiv nije bio potreban da se bijem sa crvenom bandom. (To su istorijski procesi, malo to ima veze sa banalnom idejom teorije zavere Amerike protiv jadnih Srba.) To j suština za većinu onih što su podržavali slom diktature crvenog cara sa Dedinja. Raspoloženje protiv režima je uvek postojalo, nekada u manjoj, nekad u većoj meri. Imali smo diktaturu (sada joj opet težimo) i trebalo ju je srušiti. E sad, što su bivši članovi komunističke nomenklature predvodili opoziciju i što je se odmah nije išlo na restauraciju monarhije i povratak na stanje pre 1945... za to ne treba tražiti krivca u američkim dolarima već u karakteristici domaćeg socijalizma i u promeni mentaliteta naroda o čemu vi pišete.

Međutim, problem je u tome što su mnogi nacionalisti shvatili Slobinu borbu za očuvanje ostataka komunizma kao borbu za nacionalnu stvar. Koliko god nam bilo neprijatno, u pravu je bila hrvatska propaganda kada je srpsku starnu nazivala "jugokomunistima" i "srbokomunistima". E pa zato smo prošli kao što smo prošli i nećemo se - po svemu sudeći - skoro oporaviti. Ali, previše politike za jednu istorijsku temu!