21-02-2017, 12:10 AM
Покренута је добра тема. Број страдалих укупно на територији Краљевине Југославије је око 1,2 милиона. Јако је битно (а то кажу сви стручњаци) да када се говори о Јасеновцу да се не истиче бројка као бројка него оно шта стоји иза бројке, а то је једна јасна идеја геноцида и систематског уништавања једног народа.
Именом и презименом је пописано близу 90.000 жртава у Јасеновцу. С обзиром на врсту логора многи стручњаци (САД, Британија, Русија) слажу се да је код оваквих логора број жртава обично познати број по имену и презимену * 2 до 3. С обзиром да је познато да је највише Срба страдало на кућном прагу, није могуће да је у самом Јасеновцу страдало 700.000 људи. Овај број долази од тзв. "Земаљске комисије Реп. Хрватске" која је изашла са овим бројем 1946. Прва озбиљна научна истраживања у Јасеновцу урађена су 1964. Имам неку благу сумњу да је дотична (комунистичка) Земаљска комисија намерно изашла са овом цифром од 700.000 јер је тако отворена могућност константног релативирања броја жртава, а самим тим и самог конц. логора Јасеновац и свега што се тамо радило и дешавало (а управо та прича је данас на делу).
Такође, потпуно је запостављено Јадовно као велико српско стратиште, а и тамо је бројка страдалих неколико десетина хиљада. Јастребарско као познато стратиште српске деце такође је гурнуто у заборав. Огроман број јама по Источној Босни и Херцеговини и широм Далмације и Лике. Све је то гурнуто некако далеко иза Јасеновца, а комунисти су својим понашањем омогућили сваку манипулацију у Јасеновцу. Питања која се пре свега морају поставити је:
1) зашто је прва екипа научника изашла на лице места тек 1964. године?
2) зашто је геноцид над Србима гурнут у позадину и ко је за то крив?
3) зашто се манипулише бројем страдалих и коме то одговара?
4) зашто Србија није ништа озбиљније урадила за "промоцију" оног што се десило њеном народу у Јасеновцу?
5) зашто у Доњој Градини (где је вршена већина ликвидација у оквиру конц. логора Јасеновац) немамо ни достојно спомен-обележје, ни спомен-капелу, ни меморијални центар?
Свако ко се мало озбиљније бавио овим питањима и овом материјом, зна да је број од 700.000 страдалих у Јасеновцу сам по себи математички неодржив и да се инсистирањем на истом усташама и "лијепој њиховој" отвара врло лака могућност да све оно што се десило доводе у питање.
Морам да споменем и Саву Штрбца који је јако добро запазио, да не треба да инсистурамо на бројкама (јер је стварну немогуће утврдити) него на карактеру учињеног. А то је геноцидни карактер усташке државе и систематско уништавање српског народа на територији НДХ и сама чињеница да је све то вршено "законски легално" кроз расне законе које је НДХ донела одмах по успостављању. Све ово има јасне паралеле са холокаустом, али за разлику од Јевреја ми своје жртве нисмо на платили, а како се и односимо према њима нећемо никада. Ко је био скоро у музеју у Јасеновцу, схватиће о чему причам.
Именом и презименом је пописано близу 90.000 жртава у Јасеновцу. С обзиром на врсту логора многи стручњаци (САД, Британија, Русија) слажу се да је код оваквих логора број жртава обично познати број по имену и презимену * 2 до 3. С обзиром да је познато да је највише Срба страдало на кућном прагу, није могуће да је у самом Јасеновцу страдало 700.000 људи. Овај број долази од тзв. "Земаљске комисије Реп. Хрватске" која је изашла са овим бројем 1946. Прва озбиљна научна истраживања у Јасеновцу урађена су 1964. Имам неку благу сумњу да је дотична (комунистичка) Земаљска комисија намерно изашла са овом цифром од 700.000 јер је тако отворена могућност константног релативирања броја жртава, а самим тим и самог конц. логора Јасеновац и свега што се тамо радило и дешавало (а управо та прича је данас на делу).
Такође, потпуно је запостављено Јадовно као велико српско стратиште, а и тамо је бројка страдалих неколико десетина хиљада. Јастребарско као познато стратиште српске деце такође је гурнуто у заборав. Огроман број јама по Источној Босни и Херцеговини и широм Далмације и Лике. Све је то гурнуто некако далеко иза Јасеновца, а комунисти су својим понашањем омогућили сваку манипулацију у Јасеновцу. Питања која се пре свега морају поставити је:
1) зашто је прва екипа научника изашла на лице места тек 1964. године?
2) зашто је геноцид над Србима гурнут у позадину и ко је за то крив?
3) зашто се манипулише бројем страдалих и коме то одговара?
4) зашто Србија није ништа озбиљније урадила за "промоцију" оног што се десило њеном народу у Јасеновцу?
5) зашто у Доњој Градини (где је вршена већина ликвидација у оквиру конц. логора Јасеновац) немамо ни достојно спомен-обележје, ни спомен-капелу, ни меморијални центар?
Свако ко се мало озбиљније бавио овим питањима и овом материјом, зна да је број од 700.000 страдалих у Јасеновцу сам по себи математички неодржив и да се инсистирањем на истом усташама и "лијепој њиховој" отвара врло лака могућност да све оно што се десило доводе у питање.
Морам да споменем и Саву Штрбца који је јако добро запазио, да не треба да инсистурамо на бројкама (јер је стварну немогуће утврдити) него на карактеру учињеног. А то је геноцидни карактер усташке државе и систематско уништавање српског народа на територији НДХ и сама чињеница да је све то вршено "законски легално" кроз расне законе које је НДХ донела одмах по успостављању. Све ово има јасне паралеле са холокаустом, али за разлику од Јевреја ми своје жртве нисмо на платили, а како се и односимо према њима нећемо никада. Ко је био скоро у музеју у Јасеновцу, схватиће о чему причам.