09-09-2017, 04:28 PM
Нисам, хвала.
А види и онај други чланак:
''A problem je u nama. Jer kod nas svi i svako tumači istoriju i svi sve znaju i nehaju što površnost i šarlatanstvo imaju za posledicu totalnu degradaciju sistema vrednosti u kojem bi nauka trebala imati jednu od presudnih uloga.''
http://savremenaistorija.com/?p=2874
Према томе, и ти си проблем (''проблем је у нама'').
А јел знаш ко то у емиграцији није веровао Марковићу, већ комунистима:
Mi se iskreno nadamo, s obzirom da članak u švajcarskom lokalnom listu Žuranl Diverdon, nije uspio obmanuti našu emigraciju, da ni ovi apsurdni pokušaji „prodaje roga za svijeću“ ne mogu zakopati istinu.
Јер у емиграцији нико није објавио да је Калабић издајник.
Све у свему, стара прича, криво ми је само што попа Даниловића називају лажовом. Наравно да он то није чуо од мене, већ ја од њега, одавно. После сам нашао и документ, Кесерова депеша Дражи, где се двојица из Расинског корпуса упућују у пратећу јединицу Врховне команде. Касније су се они нашли код Дегурићке пећине, па са Даниловићем на Копаонику.
Да, били смо тамо, са Крсмановићем. Он је на једној од тих ливада причао како је као војни пилот тим малим авионима слетао и узлетао са траве као од шале. Јер ти авиони су и прављени за траву. Треба им веома мало, 200, 300, 400 метара, завили какав је терен, узбдрдо или низбрдо, и сл.
Најдаља тачка где смо ишло било је село Оскоруша код Прибоја, на Варди. Много гадан пут, то је стаза од два метра, изузетан успон. Горе је остало још двадесетак старијих људи, а било их је 250 некада. Били су четници. Ту је Дража провео своје последње дане на слободи и наравно није био у земуницама, већ у кућама. Село је идеално за скривање. Из далека се види кад неко иде, а приступ може да брани веома мало људи, јер они што напредују немају куд, већ уском стазом. Крсмановић је већ на војним мапама, гледајући изохипсе, пронашао више могућих локација за слетање авиона, на неколико сати хода од Оскоруша.
А види и онај други чланак:
''A problem je u nama. Jer kod nas svi i svako tumači istoriju i svi sve znaju i nehaju što površnost i šarlatanstvo imaju za posledicu totalnu degradaciju sistema vrednosti u kojem bi nauka trebala imati jednu od presudnih uloga.''
http://savremenaistorija.com/?p=2874
Према томе, и ти си проблем (''проблем је у нама'').
А јел знаш ко то у емиграцији није веровао Марковићу, већ комунистима:
Mi se iskreno nadamo, s obzirom da članak u švajcarskom lokalnom listu Žuranl Diverdon, nije uspio obmanuti našu emigraciju, da ni ovi apsurdni pokušaji „prodaje roga za svijeću“ ne mogu zakopati istinu.
Јер у емиграцији нико није објавио да је Калабић издајник.
Све у свему, стара прича, криво ми је само што попа Даниловића називају лажовом. Наравно да он то није чуо од мене, већ ја од њега, одавно. После сам нашао и документ, Кесерова депеша Дражи, где се двојица из Расинског корпуса упућују у пратећу јединицу Врховне команде. Касније су се они нашли код Дегурићке пећине, па са Даниловићем на Копаонику.
Да, били смо тамо, са Крсмановићем. Он је на једној од тих ливада причао како је као војни пилот тим малим авионима слетао и узлетао са траве као од шале. Јер ти авиони су и прављени за траву. Треба им веома мало, 200, 300, 400 метара, завили какав је терен, узбдрдо или низбрдо, и сл.
Најдаља тачка где смо ишло било је село Оскоруша код Прибоја, на Варди. Много гадан пут, то је стаза од два метра, изузетан успон. Горе је остало још двадесетак старијих људи, а било их је 250 некада. Били су четници. Ту је Дража провео своје последње дане на слободи и наравно није био у земуницама, већ у кућама. Село је идеално за скривање. Из далека се види кад неко иде, а приступ може да брани веома мало људи, јер они што напредују немају куд, већ уском стазом. Крсмановић је већ на војним мапама, гледајући изохипсе, пронашао више могућих локација за слетање авиона, на неколико сати хода од Оскоруша.