https://www.pogledi.rs/forum/ Sat, 12 Sep 2026 01:29:15 +0000 MyBB https://www.pogledi.rs/forum/thread-5369.html Tue, 08 Sep 2026 22:16:52 +0200 Бенито]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5369.html
У емисији професора Чедомира Антића у којој је гост био Немања Девић, управо је гост поменуо да је "Мемоаре принца Ђорђа" писали "неки други", док је професор Антић додао "а њему је само донето да потпише. То је познато."

Познато јесте да је то био тешки фалсификат, али су ретки то износили у јавности. Ако је Девићево признање и став ИСИС-а, онда можемо рећи да је то знатан напредак у нашој историографији. Међутим, историчари са тог института су се деценијама правили блесави у вези овог и многих других историјских фалсификата удбе и реч о томе нису рекли, а за то време су се правиле "научне" каријере и стицало угледно друштвено име.

За разлику од државних историчара, на овом форуму Погледи смо годинама упозоравали да је "Мемоаре принца Ђорђа" саставила екипа удбаша, и имали велике проблеме са многим форумашима, који су били припремљени на тај фалсификат и прогутали га лагано као Геринг цијанид. И данас многи "спасиоци Српства" верују да је то што пише у књизи "Мемоари принца Ђорђа" истинита историја и спремни су да се потуку због тог своје уверења. 

Понављам, ова тема нека буде место за силне фалсификате које је написала удба, а за ауторе ставила историјске личности који су требали дати легитимитет тим лагаријама.]]>
У емисији професора Чедомира Антића у којој је гост био Немања Девић, управо је гост поменуо да је "Мемоаре принца Ђорђа" писали "неки други", док је професор Антић додао "а њему је само донето да потпише. То је познато."

Познато јесте да је то био тешки фалсификат, али су ретки то износили у јавности. Ако је Девићево признање и став ИСИС-а, онда можемо рећи да је то знатан напредак у нашој историографији. Међутим, историчари са тог института су се деценијама правили блесави у вези овог и многих других историјских фалсификата удбе и реч о томе нису рекли, а за то време су се правиле "научне" каријере и стицало угледно друштвено име.

За разлику од државних историчара, на овом форуму Погледи смо годинама упозоравали да је "Мемоаре принца Ђорђа" саставила екипа удбаша, и имали велике проблеме са многим форумашима, који су били припремљени на тај фалсификат и прогутали га лагано као Геринг цијанид. И данас многи "спасиоци Српства" верују да је то што пише у књизи "Мемоари принца Ђорђа" истинита историја и спремни су да се потуку због тог своје уверења. 

Понављам, ова тема нека буде место за силне фалсификате које је написала удба, а за ауторе ставила историјске личности који су требали дати легитимитет тим лагаријама.]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5368.html Tue, 01 Sep 2026 10:44:49 +0200 Бенито]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5368.html Данас је Република Србија, као правни и идеолошки наследник Брозове Југославије, домаћин почасног самита несврстаних земаља. Српски председник, у својим последњим одлазећим данима, организацијом овог састанка на врху, потрудиће се да Србија и даље хода "стазама револуције".
Желим свим Србима срећан велики празник.]]> Данас је Република Србија, као правни и идеолошки наследник Брозове Југославије, домаћин почасног самита несврстаних земаља. Српски председник, у својим последњим одлазећим данима, организацијом овог састанка на врху, потрудиће се да Србија и даље хода "стазама револуције".
Желим свим Србима срећан велики празник.]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5367.html Wed, 26 Aug 2026 02:04:47 +0200 Јеремија Брђанин]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5367.html Први пожар на подручју Делиблатске пешчаре избио је 21. јула, с тим што се ватра након гашења поново активирала и распламсала у новим таласима, између осталог 2. августа и 5. августа.Хронологија и размере пожара21. јул: Регистрован је први пожар који је у почетку био локализован.2. и 5. август: Ватра се поново распламсала и проширила, захвативши велику површину ниског растиња и шуме (процене иду између 2.500 и 3.000 хектара).

Србија је послала ватрогасну помоћ и хеликоптер "Супер Пума" у Шпанију 28. јула 2026. године.Детаљи мисијеПомоћ: Хеликоптер "Супер Пума Х-215", 17 возила и више од 40 припадника ватрогасно-спасилачког тима МУП-а Србије.

Питање које се намеће само од себе гласи: Ко је занемарио пожар у Делиблатској пешчари третирајући га као упаљену стрњику после жетве?
Заштићени парк природе и својеврсни феномен у Европи надлежни из државног врха третирали су као да се ради о напуштееној депонији смећа а не о пешчари која је пошумљена углавном боровом шумом. Та јединствена ризница флоре и фауне у Европи препуштена је на милост и немилост разној фукари из афро-азије која се назива "мигранти".
Е сад, дали је реч о самозапаљивању од летњих жега или је неки муџос укресао ватру велико је питање?
Како год, пожар је регистрован 21 јула да би се лаконски после пар дана закључило о скоро па сасвим небитној ватрици која је успешно угашена.
Државни врх (будушчи премијер) доноси одлуку да пошаље најбољу опрему и најспособније људе да гасе пожар по Шпанији како би убрао неки поени у земљи фламенга не хајући на опасност која је претила Србији.
Наравно, десило се оно најгоре... пожар у Делиблаској пешчари прогутао је 3500 хектара шуме и уништио јединствену оазу биљног и животињског света. Истовремено још најмање 15000 хектара шуме изгорело је у Србији док нам је Овај са својом свитом шпартао диљем земље, све уз таламбасе и дупеувлакаче уз обавезнуТВ екипу која га прати попут верних паса.
Напокон, после скоро месец дана од избијања пожара у пешчари појавио се и Он, обећавајући како ће засадити још више стабала која ће бити старија од оних што их је прогутала ватра.
Ако се ништа не предузме, ако озбиљни људи не преузму власт (не деца - шиљокурани) бојим се да ће од Србије остати спржена земља уз понеки Кинески рудник.]]> Први пожар на подручју Делиблатске пешчаре избио је 21. јула, с тим што се ватра након гашења поново активирала и распламсала у новим таласима, између осталог 2. августа и 5. августа.Хронологија и размере пожара21. јул: Регистрован је први пожар који је у почетку био локализован.2. и 5. август: Ватра се поново распламсала и проширила, захвативши велику површину ниског растиња и шуме (процене иду између 2.500 и 3.000 хектара).

Србија је послала ватрогасну помоћ и хеликоптер "Супер Пума" у Шпанију 28. јула 2026. године.Детаљи мисијеПомоћ: Хеликоптер "Супер Пума Х-215", 17 возила и више од 40 припадника ватрогасно-спасилачког тима МУП-а Србије.

Питање које се намеће само од себе гласи: Ко је занемарио пожар у Делиблатској пешчари третирајући га као упаљену стрњику после жетве?
Заштићени парк природе и својеврсни феномен у Европи надлежни из државног врха третирали су као да се ради о напуштееној депонији смећа а не о пешчари која је пошумљена углавном боровом шумом. Та јединствена ризница флоре и фауне у Европи препуштена је на милост и немилост разној фукари из афро-азије која се назива "мигранти".
Е сад, дали је реч о самозапаљивању од летњих жега или је неки муџос укресао ватру велико је питање?
Како год, пожар је регистрован 21 јула да би се лаконски после пар дана закључило о скоро па сасвим небитној ватрици која је успешно угашена.
Државни врх (будушчи премијер) доноси одлуку да пошаље најбољу опрему и најспособније људе да гасе пожар по Шпанији како би убрао неки поени у земљи фламенга не хајући на опасност која је претила Србији.
Наравно, десило се оно најгоре... пожар у Делиблаској пешчари прогутао је 3500 хектара шуме и уништио јединствену оазу биљног и животињског света. Истовремено још најмање 15000 хектара шуме изгорело је у Србији док нам је Овај са својом свитом шпартао диљем земље, све уз таламбасе и дупеувлакаче уз обавезнуТВ екипу која га прати попут верних паса.
Напокон, после скоро месец дана од избијања пожара у пешчари појавио се и Он, обећавајући како ће засадити још више стабала која ће бити старија од оних што их је прогутала ватра.
Ако се ништа не предузме, ако озбиљни људи не преузму власт (не деца - шиљокурани) бојим се да ће од Србије остати спржена земља уз понеки Кинески рудник.]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5366.html Thu, 20 Aug 2026 18:34:15 +0200 Милослав Самарџић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5366.html Ипак, тада, када сам упознао Њ.К.В. Престолонаследника, у Лондону, и када сам се вратио у Србију (Служба државне безбедности одмах ме је позвала на саслушање), видео сам да су шансе за обнову монархије мале. Из простог разлога што је комунизам још увек био јак.

Пише: Милослав Самарџић

Цели чланак и слике - линк:


https://www.pogledi.rs/povratak-karadjor...29438.html]]> Ипак, тада, када сам упознао Њ.К.В. Престолонаследника, у Лондону, и када сам се вратио у Србију (Служба државне безбедности одмах ме је позвала на саслушање), видео сам да су шансе за обнову монархије мале. Из простог разлога што је комунизам још увек био јак.

Пише: Милослав Самарџић

Цели чланак и слике - линк:


https://www.pogledi.rs/povratak-karadjor...29438.html]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5365.html Thu, 13 Aug 2026 11:47:48 +0200 drugsrba]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5365.html
Поздрав из Израела! Ја сам мешанца који овде живи још од совјетског доба, касног СССР-а. Моја религија није мејнстрим. Православан сам. Прешао сам у православље преко Руске православне цркве у иностранству (РПЦЗ) 1995. године у њиховој мисији у Јерусалиму на Маслинској гори. 

Желео бих да кажем следеће. Године 1995, епископ Јерусалимске патријаршије дошао је из Јерусалима у Јафу у цркву Светог Ђорђа, или како се на арапском зове Кенисат ел-Хадр, и одржао проповед о јачању породичних вредности. Питао сам једног старца зашто се то дешава. Испоставило се да је патријаршијски суд цркве препун захтева за развод на основу прељубе. 

То је било 1995. године, међу хришћанима који говоре арапски! А што се тиче тога шта се дешавало међу нашим хришћанима који говоре словенски, само Бог зна. Лично сам само међу монахињама видео религиозне жене. Моја бивша жена, Филипинка, била је толико религиозна, увек је носила Библију са собом... Али ме је у тренутку заменила за неког другог. Секунда и ти си нико. Такве су религиозне жене!]]>
Поздрав из Израела! Ја сам мешанца који овде живи још од совјетског доба, касног СССР-а. Моја религија није мејнстрим. Православан сам. Прешао сам у православље преко Руске православне цркве у иностранству (РПЦЗ) 1995. године у њиховој мисији у Јерусалиму на Маслинској гори. 

Желео бих да кажем следеће. Године 1995, епископ Јерусалимске патријаршије дошао је из Јерусалима у Јафу у цркву Светог Ђорђа, или како се на арапском зове Кенисат ел-Хадр, и одржао проповед о јачању породичних вредности. Питао сам једног старца зашто се то дешава. Испоставило се да је патријаршијски суд цркве препун захтева за развод на основу прељубе. 

То је било 1995. године, међу хришћанима који говоре арапски! А што се тиче тога шта се дешавало међу нашим хришћанима који говоре словенски, само Бог зна. Лично сам само међу монахињама видео религиозне жене. Моја бивша жена, Филипинка, била је толико религиозна, увек је носила Библију са собом... Али ме је у тренутку заменила за неког другог. Секунда и ти си нико. Такве су религиозне жене!]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5364.html Sat, 08 Aug 2026 22:15:51 +0200 Милослав Самарџић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5364.html 1806. - Београд ослобођен (Карађорђе).
И тако 200 и нешто година, кад Немцима смркне, Србима сване, и обратно:
https://standard.rs/2026/08/07/srpsko-ne...-ogledalo/
Овај чланак два пута треба да прочитају они што су их комунисти уверили да су нам Енглези главни проблем.]]> 1806. - Београд ослобођен (Карађорђе).
И тако 200 и нешто година, кад Немцима смркне, Србима сване, и обратно:
https://standard.rs/2026/08/07/srpsko-ne...-ogledalo/
Овај чланак два пута треба да прочитају они што су их комунисти уверили да су нам Енглези главни проблем.]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5363.html Mon, 03 Aug 2026 20:31:06 +0200 Краљевина Шумадија]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5363.html 19. јуна 1944. усташе су изненада блокирале с. Залужницу, код Оточца и у налету, похватале 52 српска мученика, више од половине, жена и деце. Међу њима се нашао и Стево Бракус. Сви су утерани у једну кућу, коју су потом усташе запалиле. Неким провиђењем, само се спасао Стево и један Жарко Узелац. Тога дана, Стеви су живи спаљени: мајка, жена, четворо деце и две сестре. Укупно 40 рођака Бракус, 2 Узелца, 1 Поповић...
Након рата, Стево се опет оженио и добио сина и ћерку. Пред последњи рат, Бракуси су избегли у Енглеску, Стево последњи, 1991.]]> 19. јуна 1944. усташе су изненада блокирале с. Залужницу, код Оточца и у налету, похватале 52 српска мученика, више од половине, жена и деце. Међу њима се нашао и Стево Бракус. Сви су утерани у једну кућу, коју су потом усташе запалиле. Неким провиђењем, само се спасао Стево и један Жарко Узелац. Тога дана, Стеви су живи спаљени: мајка, жена, четворо деце и две сестре. Укупно 40 рођака Бракус, 2 Узелца, 1 Поповић...
Након рата, Стево се опет оженио и добио сина и ћерку. Пред последњи рат, Бракуси су избегли у Енглеску, Стево последњи, 1991.]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5362.html Sat, 18 Jul 2026 12:41:24 +0200 Милослав Самарџић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5362.html Ако неко може да пронађе они тему ко ј све изводио "Марш на Дрину", нека постави овде.

]]> Ако неко може да пронађе они тему ко ј све изводио "Марш на Дрину", нека постави овде.

]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5361.html Sat, 11 Jul 2026 22:29:09 +0200 Лука ср 2.0]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5361.html
Милан Глигић рођен је у селу Маринковци, Босанско Грахово(27.4.1042). Упокојио се у Хобарт, Индијана(8.3.1994).

Рођен од оца Слободана и мајке Милеве.
Рано је остао без мајке Милеве. Отац му емигрира, бригу о малом Милану води деда Стеван. Милан се у раној младости заинтересовао за српску епику, гусле и српску музику.
Милан емигрира код оца у САД, 1957 године.
Оженио се са Душанком, изродили су синове Слободана и Душана и ћеру Милеву.
Син Слободан је млад изгубио живот 23.8.1973 године.

На плочи коју је издао давне 1983. године, Милан између осталог пише:
ЗАХВАЛНИЦА СВОЈ МОЈОЈ БРАЋИ ЧЕТНИЦИМА ШИРОМ БЕЛОГ СВЕТА
После моје тешке трагедије желим да изразим захвалност на вашим писмима што су ми дали моралну подршку да изађе овај албум. И ви браћо четници преживели сте тешке трагедије у Другом светском рату, али нисте никад клонули за борбу српскога народа.
Кроз све муке и невоље љуте
Србин с песмом крчио је путе…
М. Глигић.


Дискографија:

1963:
А1.На Динарске чуке двије
А2.Свака чета има командира
Б1.Шта се оно на Динари сјаји
Б2.Српска лика

1964:
А1.Ој Динаро планино зелена 
А2.Дух се буди Принципа Гаврила 
Б1.Снег је пао побелиле стране
Б2.На Пађанма некад давно

1965:
А1.Ветар дува
А2.Сећате се сестре (Душанка Глигић)
Б1.Снијег паде
Б2.Песма Косурића Рајка

1975:Српске четничке пјесме
Српске четничке пјесме А
1. Дух се буди (Гаврила Принципа)
2. Кад бих Врбас (о војводи Дреновићу)
3. Дође нама из Србије веза (о Николи Бабићу)
4. Мој Гламочу
5. Четрнестог беше маја (о војводи Ђуришићу)
Б
1. Ој Србијо (славном Дражи)
2. Ој Грахово
3. Лијевче поље (о Милораду Поповићу)
4. Једно јутро (о војводи Мани Роквићу)
5. Личке горе (о Мићи Лукићу)

1983: Чика Дражо легендо нај већа 
1. Са Рудника и Авале (песма славном Чика Дражи)
2. Маринковци, Обљај, Лука (о Босанском Грахову)
3. Мало мајки родише јунака (о Пери Рајаку)
4. Једне ноћи тога тешког мрака (о Паји Поповићу)
5. Ој котари српске Далмације (о Милораду Стегњаићу)
Б
1. Хармонико моја засвирај ми мило (о војводи Ђујићу)
2. Са Динаре клице бела вила (о војводи Ђујићу)
3. Кличе вила у свитању дана (о Душану Илићу)
4. Мој Шаторе (о Стевану Чормазу)
5. Од извора Динаре планине (српској Врлики)
6. Војводино коло

1990. - Србин гради цркву на Врачару 
А
1. Србин гради цркву на Врачару
2. Ој пресвети Манастире Крко
3. То је било деветога јула
4. Још се сећам то је давно било (песма о мајци)
5. Свако јутро кад зора заруди
Б
1. Није Босна Туђманова
2. Обилићу Косово те зове
3. Испод Романије
4. Маринковци родно село моје
5. На врх наше горе Малована

?-
А1.Кличе вила с' Требевића 
А2.Босно моја и планине твоје
Б1.Широм Босне
Б2.На врх наше горе Малована

Поседујем две песме:
Да ли ми је
На Авали покрај Београда
Не знам ком албуму или ванили припадају ове две песме, ако неко има информације о том ванилу нека јави, био бих му захвалан, хвала.]]>
Милан Глигић рођен је у селу Маринковци, Босанско Грахово(27.4.1042). Упокојио се у Хобарт, Индијана(8.3.1994).

Рођен од оца Слободана и мајке Милеве.
Рано је остао без мајке Милеве. Отац му емигрира, бригу о малом Милану води деда Стеван. Милан се у раној младости заинтересовао за српску епику, гусле и српску музику.
Милан емигрира код оца у САД, 1957 године.
Оженио се са Душанком, изродили су синове Слободана и Душана и ћеру Милеву.
Син Слободан је млад изгубио живот 23.8.1973 године.

На плочи коју је издао давне 1983. године, Милан између осталог пише:
ЗАХВАЛНИЦА СВОЈ МОЈОЈ БРАЋИ ЧЕТНИЦИМА ШИРОМ БЕЛОГ СВЕТА
После моје тешке трагедије желим да изразим захвалност на вашим писмима што су ми дали моралну подршку да изађе овај албум. И ви браћо четници преживели сте тешке трагедије у Другом светском рату, али нисте никад клонули за борбу српскога народа.
Кроз све муке и невоље љуте
Србин с песмом крчио је путе…
М. Глигић.


Дискографија:

1963:
А1.На Динарске чуке двије
А2.Свака чета има командира
Б1.Шта се оно на Динари сјаји
Б2.Српска лика

1964:
А1.Ој Динаро планино зелена 
А2.Дух се буди Принципа Гаврила 
Б1.Снег је пао побелиле стране
Б2.На Пађанма некад давно

1965:
А1.Ветар дува
А2.Сећате се сестре (Душанка Глигић)
Б1.Снијег паде
Б2.Песма Косурића Рајка

1975:Српске четничке пјесме
Српске четничке пјесме А
1. Дух се буди (Гаврила Принципа)
2. Кад бих Врбас (о војводи Дреновићу)
3. Дође нама из Србије веза (о Николи Бабићу)
4. Мој Гламочу
5. Четрнестог беше маја (о војводи Ђуришићу)
Б
1. Ој Србијо (славном Дражи)
2. Ој Грахово
3. Лијевче поље (о Милораду Поповићу)
4. Једно јутро (о војводи Мани Роквићу)
5. Личке горе (о Мићи Лукићу)

1983: Чика Дражо легендо нај већа 
1. Са Рудника и Авале (песма славном Чика Дражи)
2. Маринковци, Обљај, Лука (о Босанском Грахову)
3. Мало мајки родише јунака (о Пери Рајаку)
4. Једне ноћи тога тешког мрака (о Паји Поповићу)
5. Ој котари српске Далмације (о Милораду Стегњаићу)
Б
1. Хармонико моја засвирај ми мило (о војводи Ђујићу)
2. Са Динаре клице бела вила (о војводи Ђујићу)
3. Кличе вила у свитању дана (о Душану Илићу)
4. Мој Шаторе (о Стевану Чормазу)
5. Од извора Динаре планине (српској Врлики)
6. Војводино коло

1990. - Србин гради цркву на Врачару 
А
1. Србин гради цркву на Врачару
2. Ој пресвети Манастире Крко
3. То је било деветога јула
4. Још се сећам то је давно било (песма о мајци)
5. Свако јутро кад зора заруди
Б
1. Није Босна Туђманова
2. Обилићу Косово те зове
3. Испод Романије
4. Маринковци родно село моје
5. На врх наше горе Малована

?-
А1.Кличе вила с' Требевића 
А2.Босно моја и планине твоје
Б1.Широм Босне
Б2.На врх наше горе Малована

Поседујем две песме:
Да ли ми је
На Авали покрај Београда
Не знам ком албуму или ванили припадају ове две песме, ако неко има информације о том ванилу нека јави, био бих му захвалан, хвала.]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5360.html Mon, 06 Jul 2026 20:50:59 +0200 Proka]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5360.html Може ли помоћ око фотографије? Долази из лота особе из Црне Горе, предратног службеника Финансијске контроле.
Датирана је на 16.4.1944. Датум није дописан, већ је израђен са фотографијом. Не могу да схватим контекст, а нарочито пар означених особа, тј. униформи. Италијанске (мало вероватно, јер је Италија капитулирала 1943.), ЈВвО, британске...? Такође 5-6 особа има неке ширите на раменима (сви су у црним блузама). И сви на слици су уредно обријани и нигде нема оружја. Хвала ако неко нешто више зна.



]]> Може ли помоћ око фотографије? Долази из лота особе из Црне Горе, предратног службеника Финансијске контроле.
Датирана је на 16.4.1944. Датум није дописан, већ је израђен са фотографијом. Не могу да схватим контекст, а нарочито пар означених особа, тј. униформи. Италијанске (мало вероватно, јер је Италија капитулирала 1943.), ЈВвО, британске...? Такође 5-6 особа има неке ширите на раменима (сви су у црним блузама). И сви на слици су уредно обријани и нигде нема оружја. Хвала ако неко нешто више зна.



]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5359.html Fri, 03 Jul 2026 19:01:07 +0200 Mekenzi]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5359.html
"БЕЛИ ОРЛОВИ УЖИЦА 1945-1953"

ДАНАС ЈЕ ИЗАШЛА ИЗ ШТАМПЕ.

Више на овом линку:

https://www.facebook.com/photo?fbid=2744...4077631789


Честитке ауторима!

КАПИТАЛНО ДЕЛО, НЕМА ШТА!]]>
"БЕЛИ ОРЛОВИ УЖИЦА 1945-1953"

ДАНАС ЈЕ ИЗАШЛА ИЗ ШТАМПЕ.

Више на овом линку:

https://www.facebook.com/photo?fbid=2744...4077631789


Честитке ауторима!

КАПИТАЛНО ДЕЛО, НЕМА ШТА!]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5358.html Mon, 29 Jun 2026 00:01:30 +0200 Јеремија Брђанин]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5358.html Цитат:Момци, данас је Видовдан...

На хелиодром Државне безбедности на Бањици стигао је стари затворски комби у пратњи црног Мерцедеса без регистарских таблица.
Из Мерцедеса су изашла три службеника ДБ-а у цивилу, док су из комбија два чувара извела везаног Слободана Милошевића.
На хелиодрому су их дочекали министар полиције Душан Михајловић и Кевин Куртис, оперативни официр Хашког трибунала.
Куртис је одмах почео да чита његова права и оптужницу, али је наишао на препреку када је Милошевић затражио преводиоца, уз речи да не разуме енглески језик.
„Метална птица” брзо је оживела, моћна елиса на хеликоптеру AB-212 направила је свој први круг.
У летелицу улазе Милошевић, Куртис и Слободан Главчић, пуковник полиције и командант Хеликоптерске јединице МУП-а Србије.
Главчић у својим каснијим сведочењима описује да је Милошевић и у том тренутку био строго професионалан.
Пре уласка у хеликоптер салутирао је пилотима, као да одлази у неку рутинску, званичну посету.
Пре полетања, пилот Владан Косић, кога је Милошевић одмиља звао „Кос” - скида кацигу и слушалице, окреће се и говори: „Извините, председниче.”
Милошевић је уз осмех прихватио ову историјску иронију; исти пилот га је, у истом хеликоптеру, 12 година раније возио на Газиместан.
„Момци, данас је Видовдан”, била је његова кратка порука пилотима.
Док је Главчићу рекао:
„Имењаче, желим последњи пут да видим Београд.”
Хеликоптер полеће у 19:03, без претходне званичне најаве лета како би се заобишла Команда Ратног ваздухопловства и ПВО.
У пратњи су се налазиле још две летелице:
једна Газела и један транспортни Ми-17.
Направио се који круг више у непланираној панорами Београда.
У прелету изнад Дунава, Милошевић се последњи пут окренуо и, гледајући кроз прозор, тихо рекао: „Тако је леп.“
Хеликоптери су наставили даље, у бришућем лету.
У Слобином хеликоптеру нервоза се могла сећи ножем.
Како би је разбио, одједном је проговорио на енглеском и од Куртиса затражио пепељару која је стајала иза њега на прозору.
Куртис му је одговорио да је у хеликоптеру пушење забрањено, на шта је Милошевић, палећи свој „Ронхил”, узвратио:
„Ово је мој хеликоптер.“
У каснијим сведочењима Куртис описује како је, током прелета изнад Лознице, Милошевић причао о бомбардовању планине Гучево. Говорио је и о томе како су Лозничани на НАТО бомбе одговорили формирањем „ратне лиге” и играњем фудбала.
Над Лозницом се формација раздвојила:
Газела је наставила ка Богатићу, а Ми-17 је пријавио слетање у Бањи Ковиљачи.
АB-212 прелетео је Дрину и у 19:46 се нашао изнад НАТО базе „Камп Игл” код Тузле.
Била је то главна база америчких снага у БиХ. Док су се спуштали, на писти их је чекало на стотине НАТО војника.
Милошевић је тада уз подсмех прокоментарисао:
„Јел' то та сила?“
Овде су из хеликоптера изашли само Куртис и Милошевић, кога су амерички војници одмах почели да претресају.
Он је тада кратко добацио:
„Ово сте заиста добро организовали“.
У самој бази Куртис га је пратио у стопу.
Слоба га је игнорисао и шалио се са војницима, тражећи кафу, цигарету и воду да се умије, што му је и услишено.
Војни транспортер британског Краљевског ратног ваздухопловства са Милошевићем полеће из Тузле у 21:15.
Летећи тајном рутом кроз европски ваздушни простор, авион слеће на војни аеродром у Ајндховену у 02:05 ујутру.
Одавде је Милошевић одмах пребачен у холандски полицијски хеликоптер, тако да је иза решетака у Шевенингену био већ у 02:45.
Управник затвора Тимоти Мекфаден забележио је да је Милошевић исте вечери задужио ћелију број 1122, површине девет квадратних метара. Мекфаден истиче да је бивши председник од првог дана био изузетно дисциплинован, те да је строго раздвајао свој политички бунт против легитимитета суда од цивилног и коректног односа према затворском особљу.
Три месеца раније, банда са женским чарапама на главама и разноразним уличним наоружањем киднаповала је Милошевића. Киднапере је он тада замолио само да му допусте да се обрије, што је и учинио, користећи киселу воду и седећи поред свеће, јер су му данима пре тога струја и вода били искључени.
До Видовдана је „лежао” у Централном затвору, у блоку званом „Хајат” — коинциденције ради, у ћелији број 1121.
Ноћи је проводио у разговорима са управником затвора Драгишом Бланушом, који је касније о томе написао књигу „Чувао сам Милошевића“.
У Хагу је одбио адвокате и решио да се брани сам, чиме је ово постао најгледанији судски процес у модерној историји.
Због тога је Судско веће направило изузетак и одобрило му посебну повластицу — додатну ћелију која је претворена у његову правну канцеларију.
Тамо је постао и главни кувар за 40 затвореника у свом блоку, који су инсистирали да им баш он спрема храну.
У затвору је чак кумовао на венчању Предрагу Бановићу из Приједора.
Током читавог суђења покушавао је да докаже да је тај трибунал место предвиђено искључиво за „скидање српских глава”, показујући потпуно презирање легитимитета те институције.
Успео је у намери да судницу претвори у историјску и политичку позорницу, али цена тог сукоба на крају је била — његов живот.
Три месеца пре смрти писао је руској амбасади у Холандији, отворено тврдећи да га трују. Званично је преминуо 11. марта 2006. године, док његови лекари у Србији тврде да је издахнуо дан раније.
Како државна сахрана није била дозвољена, седам дана касније, у сам сумрак, сахрањен је испод старе липе у дворишту породичне куће у Пожаревцу.
Киднаповање и продаја Слободана Милошевића на Видовдан, како би му судили кољачи Срба, остаје уписана као једна од највећих издаја у историји српског народа.
А било их је много...
Пише: Деки РС ]]> Цитат:Момци, данас је Видовдан...

На хелиодром Државне безбедности на Бањици стигао је стари затворски комби у пратњи црног Мерцедеса без регистарских таблица.
Из Мерцедеса су изашла три службеника ДБ-а у цивилу, док су из комбија два чувара извела везаног Слободана Милошевића.
На хелиодрому су их дочекали министар полиције Душан Михајловић и Кевин Куртис, оперативни официр Хашког трибунала.
Куртис је одмах почео да чита његова права и оптужницу, али је наишао на препреку када је Милошевић затражио преводиоца, уз речи да не разуме енглески језик.
„Метална птица” брзо је оживела, моћна елиса на хеликоптеру AB-212 направила је свој први круг.
У летелицу улазе Милошевић, Куртис и Слободан Главчић, пуковник полиције и командант Хеликоптерске јединице МУП-а Србије.
Главчић у својим каснијим сведочењима описује да је Милошевић и у том тренутку био строго професионалан.
Пре уласка у хеликоптер салутирао је пилотима, као да одлази у неку рутинску, званичну посету.
Пре полетања, пилот Владан Косић, кога је Милошевић одмиља звао „Кос” - скида кацигу и слушалице, окреће се и говори: „Извините, председниче.”
Милошевић је уз осмех прихватио ову историјску иронију; исти пилот га је, у истом хеликоптеру, 12 година раније возио на Газиместан.
„Момци, данас је Видовдан”, била је његова кратка порука пилотима.
Док је Главчићу рекао:
„Имењаче, желим последњи пут да видим Београд.”
Хеликоптер полеће у 19:03, без претходне званичне најаве лета како би се заобишла Команда Ратног ваздухопловства и ПВО.
У пратњи су се налазиле још две летелице:
једна Газела и један транспортни Ми-17.
Направио се који круг више у непланираној панорами Београда.
У прелету изнад Дунава, Милошевић се последњи пут окренуо и, гледајући кроз прозор, тихо рекао: „Тако је леп.“
Хеликоптери су наставили даље, у бришућем лету.
У Слобином хеликоптеру нервоза се могла сећи ножем.
Како би је разбио, одједном је проговорио на енглеском и од Куртиса затражио пепељару која је стајала иза њега на прозору.
Куртис му је одговорио да је у хеликоптеру пушење забрањено, на шта је Милошевић, палећи свој „Ронхил”, узвратио:
„Ово је мој хеликоптер.“
У каснијим сведочењима Куртис описује како је, током прелета изнад Лознице, Милошевић причао о бомбардовању планине Гучево. Говорио је и о томе како су Лозничани на НАТО бомбе одговорили формирањем „ратне лиге” и играњем фудбала.
Над Лозницом се формација раздвојила:
Газела је наставила ка Богатићу, а Ми-17 је пријавио слетање у Бањи Ковиљачи.
АB-212 прелетео је Дрину и у 19:46 се нашао изнад НАТО базе „Камп Игл” код Тузле.
Била је то главна база америчких снага у БиХ. Док су се спуштали, на писти их је чекало на стотине НАТО војника.
Милошевић је тада уз подсмех прокоментарисао:
„Јел' то та сила?“
Овде су из хеликоптера изашли само Куртис и Милошевић, кога су амерички војници одмах почели да претресају.
Он је тада кратко добацио:
„Ово сте заиста добро организовали“.
У самој бази Куртис га је пратио у стопу.
Слоба га је игнорисао и шалио се са војницима, тражећи кафу, цигарету и воду да се умије, што му је и услишено.
Војни транспортер британског Краљевског ратног ваздухопловства са Милошевићем полеће из Тузле у 21:15.
Летећи тајном рутом кроз европски ваздушни простор, авион слеће на војни аеродром у Ајндховену у 02:05 ујутру.
Одавде је Милошевић одмах пребачен у холандски полицијски хеликоптер, тако да је иза решетака у Шевенингену био већ у 02:45.
Управник затвора Тимоти Мекфаден забележио је да је Милошевић исте вечери задужио ћелију број 1122, површине девет квадратних метара. Мекфаден истиче да је бивши председник од првог дана био изузетно дисциплинован, те да је строго раздвајао свој политички бунт против легитимитета суда од цивилног и коректног односа према затворском особљу.
Три месеца раније, банда са женским чарапама на главама и разноразним уличним наоружањем киднаповала је Милошевића. Киднапере је он тада замолио само да му допусте да се обрије, што је и учинио, користећи киселу воду и седећи поред свеће, јер су му данима пре тога струја и вода били искључени.
До Видовдана је „лежао” у Централном затвору, у блоку званом „Хајат” — коинциденције ради, у ћелији број 1121.
Ноћи је проводио у разговорима са управником затвора Драгишом Бланушом, који је касније о томе написао књигу „Чувао сам Милошевића“.
У Хагу је одбио адвокате и решио да се брани сам, чиме је ово постао најгледанији судски процес у модерној историји.
Због тога је Судско веће направило изузетак и одобрило му посебну повластицу — додатну ћелију која је претворена у његову правну канцеларију.
Тамо је постао и главни кувар за 40 затвореника у свом блоку, који су инсистирали да им баш он спрема храну.
У затвору је чак кумовао на венчању Предрагу Бановићу из Приједора.
Током читавог суђења покушавао је да докаже да је тај трибунал место предвиђено искључиво за „скидање српских глава”, показујући потпуно презирање легитимитета те институције.
Успео је у намери да судницу претвори у историјску и политичку позорницу, али цена тог сукоба на крају је била — његов живот.
Три месеца пре смрти писао је руској амбасади у Холандији, отворено тврдећи да га трују. Званично је преминуо 11. марта 2006. године, док његови лекари у Србији тврде да је издахнуо дан раније.
Како државна сахрана није била дозвољена, седам дана касније, у сам сумрак, сахрањен је испод старе липе у дворишту породичне куће у Пожаревцу.
Киднаповање и продаја Слободана Милошевића на Видовдан, како би му судили кољачи Срба, остаје уписана као једна од највећих издаја у историји српског народа.
А било их је много...
Пише: Деки РС ]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5357.html Thu, 25 Jun 2026 17:46:09 +0200 Милослав Самарџић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5357.html О партизанској грозници, односно болести, или лудилу, први је писао др Хуго Клајн, испитујући 150 комуниста смештених у психијатријску установу у Ковину, 1945. године. Потом је овај феномен описао Угљеша Крстић у својим меморима, а дотицали су га се још неки аутори. Ипак, из очигледних разлога, партизанској болести посвећено је мало пажње. Зато преносимо део мемоара четника из Црне Горе, Драгутина Рајковића. После робије, он је послат у Седму дивизију тадашње Југословенске армије, у Словенију, одакле је пребегао у Италију и остао у емиграцији. У Словенији се ускоро сусрео са првом групом партизана захваћеном овом болешћу: ”У малој згради болнице, недалеко од опасне бараке, још дуго нисмо могли да заспемо. Узнемиривали су нас језиви крици четрнаесторице нервних болесника, који су своја крвава недела, платили душевним мукама. Онде где их још није стигла људска казна, Бог им није остао дужан!”
Линк ка чланку:
https://www.pogledi.rs/jedno-svedocenje-...29402.html]]> О партизанској грозници, односно болести, или лудилу, први је писао др Хуго Клајн, испитујући 150 комуниста смештених у психијатријску установу у Ковину, 1945. године. Потом је овај феномен описао Угљеша Крстић у својим меморима, а дотицали су га се још неки аутори. Ипак, из очигледних разлога, партизанској болести посвећено је мало пажње. Зато преносимо део мемоара четника из Црне Горе, Драгутина Рајковића. После робије, он је послат у Седму дивизију тадашње Југословенске армије, у Словенију, одакле је пребегао у Италију и остао у емиграцији. У Словенији се ускоро сусрео са првом групом партизана захваћеном овом болешћу: ”У малој згради болнице, недалеко од опасне бараке, још дуго нисмо могли да заспемо. Узнемиривали су нас језиви крици четрнаесторице нервних болесника, који су своја крвава недела, платили душевним мукама. Онде где их још није стигла људска казна, Бог им није остао дужан!”
Линк ка чланку:
https://www.pogledi.rs/jedno-svedocenje-...29402.html]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5355.html Fri, 19 Jun 2026 18:57:39 +0200 Милослав Самарџић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5355.html
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Линк ка чланку:

https://www.pogledi.rs/sta-rade-istorica...29391.html]]>
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Линк ка чланку:

https://www.pogledi.rs/sta-rade-istorica...29391.html]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5354.html Fri, 19 Jun 2026 10:44:24 +0200 Шумадинац]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5354.html

Ова тема директно се преплиће са једном од најважнијих теолошких дебата ране Цркве: Да ли је спасење могуће за оне који су живели пре Оваплоћења Христа или потпуно изван домашаја Божанског Откривења (Јеванђеља)? Рани свети Оци су се нашли пред озбиљним изазовом: с једне стране, Писмо јасно каже да нема спасења мимо Христа (Дела 4,12), а са друге стране, било је очигледно да су људи попут Сократа, Платона или индијских гимнософиста (Брамана) живели праведно, чедно и морално. Да би решили ову теолошку загонетку, Оци су развили неколико кључних концепата који објашњавају Божији план спасења за читаво човечанство.


КОНЦЕПТ СЕМЕНОГ ЛОГОСА (Logos Spermatikos)

Ову револуционарну идеју поставио је Св. Јустин Философ и Мученик (око 100–165). Он објашњава да је Исус Христос – Свеобухватни Божански Разум (Логос). Пре него што се оваплотио у Јудеји, тај Логос је засејао "честице" или "семена" Истине у умове свих људи широм света. Св. Јустин тврди да су сви они који су живели по Разуму (Логосу) заправо били хришћани, чак и ако то нису знали: "Сви они који су живели у складу са Логосом су хришћани, мада су сматрани безбожницима – као, на пример, међу Јелинима Сократ и Хераклит, а међу варварима [другим народима] Авраам, Илија... па и они који су у далеким земљама тражили Мудрост." На основу ове теологије, Св. Климент Александријски је касније тврдио да је уздржање и монотеистички увид јелинских философа и индијских гимнософиста управо плод тог Семеног Логоса.


ПРОПОВЕД У АДУ (ХРИСТОВО СИЛАЖЕЊЕ У ПОДЗЕМНИ СВЕТ)

Кључни догматски одговор на питање како се спасавају старозаветни праведници, али и праведни пагани (укључујући и индијске гимнософисте), лежи у догађају Велике Суботе – Христовом силаску у Ад. Свети Оци (попут Св. Климента Александријског у Строматама) развили су учење да Христос у Аду није проповедао само Јеврејима, већ свима који су преминули пре Његовог доласка. Он пише да су праведни незнабошци, који су живели по закону савести и природне моралности, у Аду препознали глас Христа када им је Он објавио Јеванђеље: "Јер Бог је добар према свима... Сви они који су живели у правди према закону или према философском уздржању, иако нису имали савршену веру, добили су прилику за спасење када им је Логос објавио Истину у подземном свету."


ПРИРОДНИ ЗАКОН И СУД ПО САВЕСТИ 

Свети Оци су се чврсто ослањали на речи Апостола Павла из Посланице Римљанима (2,14-15), где се каже да незнабошци који немају Мојсијев закон "сами од себе чине оно што је по закону", јер је дело закона уписано у њиховим срцима кроз савест. Св. Јован Златоусти у својим беседама објашњава да Бог никога неће судити за оно што није могао да зна. Праведници ван домашаја Откровења неће бити осуђени зато што нису знали за Свету Тројицу (јер им то нико није проповедао), већ ће им се судити на основу тога колико су били верни унутрашњем гласу савести и природном закону добра који им је Бог усадио. Он наглашава: "Бог је од почетка усадио у човека природни закон и поставио савест као неподмитљивог судију... Зато су и варвари и Грци могли да чине добро и избегавају зло, и по томе ће им бити суђено."


ПЕДАГОШКА УЛОГА ПРЕХРИШЋАНСКЕ МУДРОСТИ 

Рана Црква (посебно Александријска школа) видела је паганску философију Грка и радикални аскетизам Индијаца као "васпитача за Христа". Као што је Јеврејима дат Мојсијев закон да их припреми за Месију, тако је Јелинима, Персијанцима и Индијцима дата философија и природно богопознање. Они су кроз своје потпуно одрицање од материјалног света изоштрили људски дух, учинивши га способним да разуме узвишеност хришћанског учења једном када оно стигне до њих.

За ране свете Оце, спасење је увек и искључиво дар Исуса Христа, али Божија милост није ограничена административним или географским границама. Праведници изван Христа сматрани су тражитељима Истине који су живели у "ноћи" човечанства, али су били окренути ка Истоку, чекајући Сунце Правде. Они су се спасавали тако што су својим моралним животом потврђивали Божански закон савести, а пуноћу спасења су примили кроз сусрет са Логосом.


ДОДАТНА РАЗРАДА СВ. МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА КРОЗ КОНЦЕПТ КОСМИЧКИХ ЛОГОСА ТВОРЕВИНЕ 

Св. Максим Исповедник (580–662) подигао је ову тему на највиши метафизички и космолошки ниво кроз своје генијално учење о космичким логосима (разлозима/смисловима) творевине. Његова теологија, изложена пре свега у делима Амбигва (Књига о недоумицама) и Одговори Таласију, коначно је решила питање праведника који су живели изван историјског Откривења. Св. Максим је објаснио да цео космос функционише као Божије писмо и да се праведни пагани заправо спасавају кроз исправно читање унутрашњег смисла саме природе.



ЛОГОСИ ТВОРЕВИНЕ 

За Св. Максима, пре стварања света, у вечном Божанском Уму (Божанском Логосу – Христу) постојали су нацрти, идеје и вечни смислови за свако створење – названи "логоси". Када је Бог створио свет, Он је ове логосе утиснуо у сву материјалну стварност. Свака биљка, животиња, звезда, као и сам човек, имају свој унутрашњи "логос" који одређује њихову суштину и њихов циљ. Из тога следи кључни закључак да је Божански Логос (Христос) тајанствено, али стварно, присутан у сваком делу природе.


ПРИРОДНО БОГОСЛОВЉЕ; КОСМОС КАО ЈЕВАНЂЕЉЕ 

На основу овог концепта, Св. Максим развија учење да постоје три закона кроз која се Бог открива човечанству:

1. Природни закон (уписан у логосе творевине).
2. Писани закон (Мојсијев закон / Стари Завет).
3. Духовни закон / Закон благодати (Нови Завет / Јеванђеље).

Сви ови закони воде ка истом циљу – Христу. Зато Св. Максим тврди да је за људе изван израелског народа и хришћанства сама творевина била Јеванђеље. Проучавајући природу и укроћујући своје нагоне, они су се повезивали са логосима ствари, а преко њих и са самим Божанским Логосом. Св. Максим пише: "Креација је као књига у којој су логоси утиснути као слова. Онај ко са ведрином и чистим умом посматра творевину, кроз лепоту и поредак створених ствари, способношћу разумевања чита самог Божанског Логоса који је у њима скривен."


КАКО СЕ ПРАВЕДНИ ПАГАНИ СПАСАВАЈУ КРОЗ ЛОГОСЕ?

Св. Максим објашњава да постоји суштинска разлика између пагана који робују чулима (идолопоклоници који обожавају материју) и праведних аскета (попут индијских гимнософиста) који проничу у дубљи смисао ствари. Када на пример јелински стоик или индијски гимнософиста одбаци материјално богатство и укроти своје тело кроз радикални пост и аскезу, он чини оно што Св. Максим назива "обожењем ума кроз природно сазерцање". Он не робује спољашњој површини света, већ препознаје вечни духовни смисао (логос). За Св. Максима, врлина и праведност нису апстрактне моралне категорије; свака истинска врлина (љубав, истинољубивост, уздржање) јесте сам Христос који се пројављује у човеку. Онај ко твори врлину, макар живео на крају света, већ тајанствено учествује у Богу.


КОНАЧНА ПУНОЋА У ОВАПЛОЋЕЊУ 

Ипак, Св. Максим наглашава да спознаја логоса кроз природу, иако спасоносна, остаје делимична и непотпуна. Она представља "сенку" и "слику" истине, док је пуноћа дошла са Оваплоћењем Христа, када су сви ови раздвојени космички логоси сакупљени у једно – у Богочовеку Исусу Христу. Зато се прехришћански праведници, који су у свом земаљском животу кроз верност природи и савести дотакли космичке логосе, коначно сједињују и спасавају у Плероми (пуноћи) Христовој приликом Његовог силаска у Ад или на Последњем Суду, где препознају Лице Онога чије су одсјаје читавог живота тражили у космосу.


РЕЗИМЕ ДОПРИНОСА СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА 

Св. Максим Исповедник је превео расправу са чисто правног или моралног нивоа на космички ниво. Спасење праведника изван Христа није Божији "изузетак од правила" или "проглед кроз прсте". Оно је законити део космичког поретка ствари, јер је исти Божански Логос (Христос) усадио Мојсијев закон у срца Јевреја, надахнуо Пророке, али и утиснуо Своје логосе у индијске шуме где су вековима седели наги мудраци и тражили Светлост Истине.]]>

Ова тема директно се преплиће са једном од најважнијих теолошких дебата ране Цркве: Да ли је спасење могуће за оне који су живели пре Оваплоћења Христа или потпуно изван домашаја Божанског Откривења (Јеванђеља)? Рани свети Оци су се нашли пред озбиљним изазовом: с једне стране, Писмо јасно каже да нема спасења мимо Христа (Дела 4,12), а са друге стране, било је очигледно да су људи попут Сократа, Платона или индијских гимнософиста (Брамана) живели праведно, чедно и морално. Да би решили ову теолошку загонетку, Оци су развили неколико кључних концепата који објашњавају Божији план спасења за читаво човечанство.


КОНЦЕПТ СЕМЕНОГ ЛОГОСА (Logos Spermatikos)

Ову револуционарну идеју поставио је Св. Јустин Философ и Мученик (око 100–165). Он објашњава да је Исус Христос – Свеобухватни Божански Разум (Логос). Пре него што се оваплотио у Јудеји, тај Логос је засејао "честице" или "семена" Истине у умове свих људи широм света. Св. Јустин тврди да су сви они који су живели по Разуму (Логосу) заправо били хришћани, чак и ако то нису знали: "Сви они који су живели у складу са Логосом су хришћани, мада су сматрани безбожницима – као, на пример, међу Јелинима Сократ и Хераклит, а међу варварима [другим народима] Авраам, Илија... па и они који су у далеким земљама тражили Мудрост." На основу ове теологије, Св. Климент Александријски је касније тврдио да је уздржање и монотеистички увид јелинских философа и индијских гимнософиста управо плод тог Семеног Логоса.


ПРОПОВЕД У АДУ (ХРИСТОВО СИЛАЖЕЊЕ У ПОДЗЕМНИ СВЕТ)

Кључни догматски одговор на питање како се спасавају старозаветни праведници, али и праведни пагани (укључујући и индијске гимнософисте), лежи у догађају Велике Суботе – Христовом силаску у Ад. Свети Оци (попут Св. Климента Александријског у Строматама) развили су учење да Христос у Аду није проповедао само Јеврејима, већ свима који су преминули пре Његовог доласка. Он пише да су праведни незнабошци, који су живели по закону савести и природне моралности, у Аду препознали глас Христа када им је Он објавио Јеванђеље: "Јер Бог је добар према свима... Сви они који су живели у правди према закону или према философском уздржању, иако нису имали савршену веру, добили су прилику за спасење када им је Логос објавио Истину у подземном свету."


ПРИРОДНИ ЗАКОН И СУД ПО САВЕСТИ 

Свети Оци су се чврсто ослањали на речи Апостола Павла из Посланице Римљанима (2,14-15), где се каже да незнабошци који немају Мојсијев закон "сами од себе чине оно што је по закону", јер је дело закона уписано у њиховим срцима кроз савест. Св. Јован Златоусти у својим беседама објашњава да Бог никога неће судити за оно што није могао да зна. Праведници ван домашаја Откровења неће бити осуђени зато што нису знали за Свету Тројицу (јер им то нико није проповедао), већ ће им се судити на основу тога колико су били верни унутрашњем гласу савести и природном закону добра који им је Бог усадио. Он наглашава: "Бог је од почетка усадио у човека природни закон и поставио савест као неподмитљивог судију... Зато су и варвари и Грци могли да чине добро и избегавају зло, и по томе ће им бити суђено."


ПЕДАГОШКА УЛОГА ПРЕХРИШЋАНСКЕ МУДРОСТИ 

Рана Црква (посебно Александријска школа) видела је паганску философију Грка и радикални аскетизам Индијаца као "васпитача за Христа". Као што је Јеврејима дат Мојсијев закон да их припреми за Месију, тако је Јелинима, Персијанцима и Индијцима дата философија и природно богопознање. Они су кроз своје потпуно одрицање од материјалног света изоштрили људски дух, учинивши га способним да разуме узвишеност хришћанског учења једном када оно стигне до њих.

За ране свете Оце, спасење је увек и искључиво дар Исуса Христа, али Божија милост није ограничена административним или географским границама. Праведници изван Христа сматрани су тражитељима Истине који су живели у "ноћи" човечанства, али су били окренути ка Истоку, чекајући Сунце Правде. Они су се спасавали тако што су својим моралним животом потврђивали Божански закон савести, а пуноћу спасења су примили кроз сусрет са Логосом.


ДОДАТНА РАЗРАДА СВ. МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА КРОЗ КОНЦЕПТ КОСМИЧКИХ ЛОГОСА ТВОРЕВИНЕ 

Св. Максим Исповедник (580–662) подигао је ову тему на највиши метафизички и космолошки ниво кроз своје генијално учење о космичким логосима (разлозима/смисловима) творевине. Његова теологија, изложена пре свега у делима Амбигва (Књига о недоумицама) и Одговори Таласију, коначно је решила питање праведника који су живели изван историјског Откривења. Св. Максим је објаснио да цео космос функционише као Божије писмо и да се праведни пагани заправо спасавају кроз исправно читање унутрашњег смисла саме природе.



ЛОГОСИ ТВОРЕВИНЕ 

За Св. Максима, пре стварања света, у вечном Божанском Уму (Божанском Логосу – Христу) постојали су нацрти, идеје и вечни смислови за свако створење – названи "логоси". Када је Бог створио свет, Он је ове логосе утиснуо у сву материјалну стварност. Свака биљка, животиња, звезда, као и сам човек, имају свој унутрашњи "логос" који одређује њихову суштину и њихов циљ. Из тога следи кључни закључак да је Божански Логос (Христос) тајанствено, али стварно, присутан у сваком делу природе.


ПРИРОДНО БОГОСЛОВЉЕ; КОСМОС КАО ЈЕВАНЂЕЉЕ 

На основу овог концепта, Св. Максим развија учење да постоје три закона кроз која се Бог открива човечанству:

1. Природни закон (уписан у логосе творевине).
2. Писани закон (Мојсијев закон / Стари Завет).
3. Духовни закон / Закон благодати (Нови Завет / Јеванђеље).

Сви ови закони воде ка истом циљу – Христу. Зато Св. Максим тврди да је за људе изван израелског народа и хришћанства сама творевина била Јеванђеље. Проучавајући природу и укроћујући своје нагоне, они су се повезивали са логосима ствари, а преко њих и са самим Божанским Логосом. Св. Максим пише: "Креација је као књига у којој су логоси утиснути као слова. Онај ко са ведрином и чистим умом посматра творевину, кроз лепоту и поредак створених ствари, способношћу разумевања чита самог Божанског Логоса који је у њима скривен."


КАКО СЕ ПРАВЕДНИ ПАГАНИ СПАСАВАЈУ КРОЗ ЛОГОСЕ?

Св. Максим објашњава да постоји суштинска разлика између пагана који робују чулима (идолопоклоници који обожавају материју) и праведних аскета (попут индијских гимнософиста) који проничу у дубљи смисао ствари. Када на пример јелински стоик или индијски гимнософиста одбаци материјално богатство и укроти своје тело кроз радикални пост и аскезу, он чини оно што Св. Максим назива "обожењем ума кроз природно сазерцање". Он не робује спољашњој површини света, већ препознаје вечни духовни смисао (логос). За Св. Максима, врлина и праведност нису апстрактне моралне категорије; свака истинска врлина (љубав, истинољубивост, уздржање) јесте сам Христос који се пројављује у човеку. Онај ко твори врлину, макар живео на крају света, већ тајанствено учествује у Богу.


КОНАЧНА ПУНОЋА У ОВАПЛОЋЕЊУ 

Ипак, Св. Максим наглашава да спознаја логоса кроз природу, иако спасоносна, остаје делимична и непотпуна. Она представља "сенку" и "слику" истине, док је пуноћа дошла са Оваплоћењем Христа, када су сви ови раздвојени космички логоси сакупљени у једно – у Богочовеку Исусу Христу. Зато се прехришћански праведници, који су у свом земаљском животу кроз верност природи и савести дотакли космичке логосе, коначно сједињују и спасавају у Плероми (пуноћи) Христовој приликом Његовог силаска у Ад или на Последњем Суду, где препознају Лице Онога чије су одсјаје читавог живота тражили у космосу.


РЕЗИМЕ ДОПРИНОСА СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА 

Св. Максим Исповедник је превео расправу са чисто правног или моралног нивоа на космички ниво. Спасење праведника изван Христа није Божији "изузетак од правила" или "проглед кроз прсте". Оно је законити део космичког поретка ствари, јер је исти Божански Логос (Христос) усадио Мојсијев закон у срца Јевреја, надахнуо Пророке, али и утиснуо Своје логосе у индијске шуме где су вековима седели наги мудраци и тражили Светлост Истине.]]>