[Брада]

Мислим да је прво ослобођено градско насеље, кад се гледа све, био Автовац. Он је ослобођен још у јуну.

У ствари прво место било је село Казанци, 5/6. јун 1941, а прво општинско место Автовац, на Видовдан.

То и овдје пише: почетак устанка а слично пише и Сергије Живановић .

[dko]

Danas sam video ovaj clanak - ovo vec postaje jedna vrsta zajebavanja sa sopstvenim narodom, u maniru Zvezda - Partizan. Na nivou opstine Gacko gura se ova prica - 'ustanak je podignut u mom selu a ne u tvom' Drago mi je da se ispod clanka na Novostima javio covek koji govori o ustanku u Sanskom Mostu jos u maju. Gde je gatacki istoricar da kaze nesto o tome? Ako vec moraju da koriste smesne termine 'prvi ustanak u Evropi' i da razlazu teze, kao u jednom drugom clanku koji sam procitao, 'sta sve cini jedan ustanak ustankom', onda bi morali da se obaveste o celom korpusu srpskog naroda. Sve moze, ali naslov clanka APSOLUTNO NE MOZE DA BUDE 'Prva Puska Hercegovacka' zato sto je prva puska pukla u Nevesinju 3 dana ranije. I u komunistickoj BiH se znalo za Drugu nevesinjsku pusku, iako komunisti nisu imali veze sa tim, i priznavali su samo kraj jula u Drvaru kao ustanak. Nije se znalo za Kazance, jer je ustanak predvodio buduci cetnicki komandant, dok je 3. juna u Nevesinju u borbi kod Dreznja narod vodio buduci partizanski komandant, a tada podoficir JV. Ne moze danas opstina Gacko da prekraja istoriju tako sto ulaze u projekte koji po svemu lice na promociju lokalnih 'brendova', lokal 'turizma' kada je tema opstenarodna. 'Prvi u Evropi', 'najveca slobodna teritorija' - cim vidite te fraze, a slicne nezeljene parole izbacuju razni i za Drazu - bezite sto dalje. 'Najveci svih vremena' (Djokovic, naravno), 'najveci genije svih vremena' (Tesla, naravno) - sve su to bukvalni i pateticni prevodi fraza sa engleskog i odaju slabost.

[Брада]

Потпуно си у праву. Према Њемачким извјештаја Српски наоружани сељаци су их нападали већ у Априлу код С.Моста и код Лознице (дали су то били само сељаци или остатак војске са жандарима и наоружаним немобилисаним људима, свеједно је) . Сергије Живановић за Гацко спомиње прије свега Попа Перишића, село Казанци и 12.Јун, а то је прије Дрвара. Чича је одлуку донио чини се и прије избијања рата, да се неће предати и да ће се борити. Међутим тешко је одлучити тачан датум за Њега. Дали подмах по окончању рата у априлу или његовог сазнања или одбијања капитулације, или посље за вријеме сукоба са Швабама по Босни, или доласком под или на Равну Гору. Дража је по доласку слао људе около говорећи им о себи и непризнавању пораза и предаје. Ту се није десила класична ствар какву смо навикли са Ђорђем, Милошем, или Пецијом, Зимоњићем и Голубом Бабићем раније. Гдје се јасно зна кад и како је устанак или Буна подигнута.
Кад је Дрвар у питању било је припуцавања и прије али након акције на Оштрељу 26.Јула, све се запалило од Велебита до Врбаса и Саве.

[Романија]

Устанак је водио Петар Самарџић, какав партизански командант?
Иначе Казанци се апсолутно могу узети као почетак устанка, не знам у чему је проблем. Не знам што ти то толико смета.
Ако ћете тако да идете уназад, у Вишеграду је пушка пукла још у марту.

[Милослав Самарџић]

Дан устанка био је 15. април и тај дан се обележавао током рата. Тога дана је Дража преименовао Брзи одред у Горски одред, прешао је дакле на нови вид борбе. Тога дана почеле су борбе нове формације против Немаца и усташа. Зна се да је погинуо најмање један Немац, подофицир Антон Роминг. Борбе су биле свакодневне наредних дана. Горски одред је бројао негде око 200 људи (док се код Радоша Бајића Дража приказује са 20-так људи.
Што се тиче осталих крајева, не може се рећи ''прва пушка'', јер су пушке пуцале сваког дана. Рецимо код Грачаца су се четници сукобили са усташама 10. априла или беше 11. априла, кад су дошли да успоставе НДХ.
Тако да као ''прву пушку'' можемо узети само ту која је убила Роминга, јер се само ту види систематско деловање.
Ако се гледа спонтани, народни устанак, да би се нешто назвало устанком потребна је масовност,као и континуитет, који су постигнути тек у Херцеговини 5/6. јуна

[dko]

Romanija,
nisam rekao da je buduci partizan 'vodio ustanak' vec 'borbu kod Dreznja 3. juna' - vrlo precizno sam se izrazio. Zasedu za ustase je organizovao tada podoficir Obren Ivkovic iz Dreznja, buduci partizan. 1. juna su ustase trazile predaju oruzja koja je odbijena, 2.juna su pobili narod na Udreznju a 3. juna je bio napad na Drezanj. Kada se culo da je Nemacka napala Rusiju, 22. juna krenuo je opsti ustanak u Nevesinju, koji nema veze sa komunistima, i to prvo u Lukavcu, napadom na ustasku stanicu. Sutradan je celo Nevesinje bilo na nogama, i napadnuto je samo mesto. Nasi su saterali ustase u kasarnu, ali ona je ogromna i neosvojiva, i morali smo da se povucemo iz grada. Mislim da Petar Samardzic nije mogao predvoditi akciju u Lukavcu, to su bili mestani Lukavca i Zovog Dola. Da li je i od kada Samardzic rukovodio ustankom - to stvarno ne znam. Kada su se ustanici stacionirali na Trusini, izmedju Nevesinja i Dabarskog polja, organizovali su zasedu i ubili Pavelicevog doglavnika, Mija Babica, koji je bio poslat da ugusi ustanak u Hercegovini. Na tom polozaju je ustanike predvodio oficir JV Krsto Djeric, tako da mislim da je Samardziceva uloga vise politicka i da je dosla kasnije, posto je bio cenjen u narodu kao domacin i clan Zemljoradnicke stranke. Inace, manje vise u isto vreme, Gacani likvidiraju Zvonimira Pospisila, atentatora na Kralja Aleksandra. Pavelic se Stojadinovicu u Argentini zalio da ga je u celom ratu najvise pogodilo sto su mu Hercegovci u roku od dva dana ubili dvojcu glavnih ustasa.

Inace, da pojasnim: smeta mi ton koji se pojavljuje u ovim izvestajima sa proslave u Kazancima, i u svim prikazima tog dogadjaja. Stvar je tendenciozno kontekstualizovana - lokal-patriotski, na nivou opstine. Ne moze da se kaze, 'prva puska', kada je prvi organizovani otpor bio u Dreznju. Ne moze da se kaze, 'ustanak se prosirio' iz Kazanaca dalje kroz Hercegovinu, jer su ustanici u Nevesinju autonomni na ustanike u Gacku: nisu u kontaktu, ne siri se ustanicka teritorija od Gacka ka Nevesinju, vec su oba ustanka lokalna reakcija na neposredne ustaske zlocine, to jest na napad Nemaca na Ruse.

---

zaboravih: sa Babicem je na Trusini ubijen i Pogorelac, isto atentator na kralja. Tako da je Pavelicu stradao trio fantastiko. Mijo Babic je tada bio sef obavestajne sluzbe NDH i komandant svih logora, zamenice ga notorni Luburic.

Idealno bi bilo da se na nivou Hercegovine, ili jos bolje Republike Srpske, organizuje obelezavanje junskog ustanka u Hercegovini, i da se pomenu svi ti vazni, prelomni datumi, a ne da se na nivou opstine trazi lokalni primat, bez sagledavanja celokupnog fenomena. Kao eto, pocelo je 5. juna u Kazancima, a glavna stvar je ono sto se odigralo 22. juna i posle, i u Gacku, i u Nevesinju, sa pogibijom najvaznijih Pavelicevih saradnika.

[Николај]

Најтачније, а и најједноставније би било рачунати почетак рата, онда када је стварно и био - од 6. априла 1941. Тада су Краљевина Југославија и њени грађани ушли у рат против Немачке, са другим државама УН коалиције, који се завршио 9. маја 1945. капитулацијом Немачке и њених савезника (није се додуше много боље завршио ни по Краљевину и њене грађане).

Овако, помињање устанака, буна и не знам чега, имплицира престанак постојања војске и државе, а тога није било. Рат је вођен све време, различитог интензитета, разним јединицама и у разним крајевима. И ови што су устајали на усташе, и они на Италијане и Немце, били су војни обвезници Краљевине, који су временом долазили у везу и под јединствену команду, према томе, зашто компликовати ствари без потребе.

[Милослав Самарџић]

Врховна команда је сваког дана - а прецизније, кад је било могуће - издавала Билтен и на почетку је увек писало: ''На тај и тај дан од почетка борбе''.
На пример, у Билтену за 14. новембар 1943. писало је: ''На 943. дан борбе Југословенске војске''. Као први дан рачунат је 15. април 1941.
Према томе, 6. априла је био дан напада Осовине, а 15. април дан почетка организованог отпора. Дакле не може да се слави 6. април, већ 15. април.

[Николај]

Према томе, 6. априла је био дан напада Осовине, а 15. април дан почетка организованог отпора. Дакле не може да се слави 6. април, већ 15. април.

Али онда од 15. априла па до 31. августа готово да није ни било отпора (у односу на окупатора). Веће борбе су вођене до 15. априла, него после њега, све до јесени те године. Плус, што овде баш и инсистирамо да се не користе ти термини типа "покрет отпора" и слично.

[Романија]

Ипак као дан устанка/отпора треба узети дан реакције на злочине, бар што се НДХ тиче.

[мунгос]

Некако ме то све подсјећа на југо-комунистичку "историју" само са друге стране. Не, није се народ борио него "југо војска". Не, није народ него југо-комунисти.

Код павелића је било више и једница и регуларни војника тзв. југо војске (не "војни обавезника") него и код Драже и код Тите заједно. И цијело то натезање историје би имало смисла да се неко дигао по нечијој наредби и плану. А не да није било тако.

Па сам Дража није планирао устанак онда кад се десио, него је он проистекао из југо-комунистичке лудорије и авантуризма.

[Ултрадесничар]

Можда би требало почети од 1939. године, с обзиром да је Други светски рат трајао од 1939. до 1945. године,а током периода 39/40 дешавало се итекако доста битних ствари за Краљевину Југославију.

Тачно. Нпрд данашњи дан 1939. кнез-намесник Павле Карађорђевић и влада Цветковић-Мачек прогласили су неутралност Краљевине Југославије.
После напада Хитлера на Пољску, и његовог одбијања ултиматума британског предсника владе Н. Чемберлена да заустави агресију, краљ Џорџ VI прогласио да је ВБ у рату са Немачком. Исто је поступила влада у Паризу.