[Милослав Самарџић]

Ово нам је фалило одавно, надам се да није лоше за почетак:
http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/...1941-1944/

[Мргуд]

Можда би требало почети од 1939. године, с обзиром да је Други светски рат трајао од 1939. до 1945. године,а током периода 39/40 дешавало се итекако доста битних ствари за Краљевину Југославију.

[Брада]

Разилажење и раздвајања Четника од Партизана у Крајини.

У Дрвару је 31. августа одржано заседање делегата »народноослободилачких герилских одреда за Босну и Лику«. Саветовање је одржано у присуству представника са свих фронтова „од Велебита, Динаре и Плитвичких језера па све до Ливна“

На засједању је почела комунистичка пропаганда након чега и долази до разилажења.
Прије 9.Септембра 1941. Живко Брковић из мјеста Црни Потоци са својим борцима из 5.батаљона Дрварске бригаде оснива Пук "Петар Мркоњић" , написао је и упутство организацији Српског народног ослободилачког покрета (СНОП) , нешто прије њега са оснивањем посебних Четничких јединица кренули су Ђујић и Бране Богуновић. Пук "Петар Мркоњић" касније улази у састав Динарске Дивизије.
10.Децембра 1941. на устаничкој одредској конференцији у мјесту Герзово код Шипова иступио је Урош Дреновић са захтијевом да се његов батаљон "Пелагић" који је нешто раније ликвидирао око 40.Хрватских домобрана преименује у четнички батаљон "Кочић"
Крајем 1941. почиње комунистички обрачун и пропаст Српских снага на Кордуну предвођених поручником Милићем Ракинићем и Мишом Напијалом.Дио Кордунаша је касније ипак пришао Четницима Горње Лике.
Истакнути устанички вођа на Банији Перо Крњајић није се дјелио од Партизана иако се са њима уопште није слагао, доласком у главни обласни штаб у прољеће 1942. на Кордун у околину Слуња бива ухапшен и касније стрељан под оптужбом за Четништво и десна скретања.

[Милан Бабић]

Ово нам је фалило одавно, надам се да није лоше за почетак:
http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/...1941-1944/

Овде нешто дебело не штима....


16. август 1941.

Пуковник Михаиловић поставља мајора Јездимира Дангића за команданта свих војно четничких јединица Источне Босне. До краја лета 1941. Дангићеви четницу су ослободили највећи део источне Босне, укључујући Братунац, Сребреницу, Власеницу, Олово, Рогатицу, Фочу, Горажде, Чајниче…

31. август 1941.

Михаиловић је планирао устанак против Немаца када шансе за успех буду велике, а до тада је намеравао да изводи диверзије и саботаже. Међутим, крајем лета одступа од тог плана и заузима истурене немачке гарнизоне, да их не би заузели комунисти, који су са нестанком жандармерије нагло ојачали. Ако би комунисти заузели та места, стрељали би грађане – “класне непријатеље“, и прогласили “совјетске републике“. Четници су најпре ослободили Лозницу, 31. августа 1941. Био је то први ослобођени град у Европи.

Прво:

Попис 1931. године(мјеста) :

Лозница..... 6.272 ослобођена 31. августа 1941.

Сребреница(град још из доба средњег вијека)..... 7.984 ; ослобођена 17. август 1941.
Братунац..... 6.324; ослобођен 19. августа 1941.
Власеница.....4.904; ослобођена 10. августаа 1941.

[Николај]

Ова три места су ослобођена од усташа, који нису били окупатори.

Лозница је први град ослобођен од окупатора. То се гледа.

[Милослав Самарџић]

Мислим да је прво ослобођено градско насеље, кад се гледа све, био Автовац. Он је ослобођен још у јуну.

[Милан Бабић]

Ова три места су ослобођена од усташа, који нису били окупатори.

Лозница је први град ослобођен од окупатора. То се гледа.

Хвала Николај

Мислим да је прво ослобођено градско насеље, кад се гледа све, био Автовац. Он је ослобођен још у јуну.

Аватовац није град, ова набројана мјеста јесу, а по попису имају више становника од Лознице.

[Милослав Самарџић]

Онда је Автовац прво место отето од Осовине у 2. светском рату.

[Милослав Самарџић]

У ствари прво место било је село Казанци, 5/6. јун 1941, а прво општинско место Автовац, на Видовдан.

[мунгос]

17. април 1941.

Силе осовине одмах објављују да је Краљевина Југославија капитулирала, али то није било тачно. После слома главних фронтова, како би се добило на времену, Врховна команда Југословенске војске овластила је генерала Данила Калафатовића, како стоји у документу, “само да преговара о примирју“, ради добијања у времену.

Мало је примјера у историји ратовања да је једна војска тако темељито и брзо расточена. А опет, није капитулација? Дављеник се и за сламку вата?

[Милослав Самарџић]

17. април 1941.

Силе осовине одмах објављују да је Краљевина Југославија капитулирала, али то није било тачно. После слома главних фронтова, како би се добило на времену, Врховна команда Југословенске војске овластила је генерала Данила Калафатовића, како стоји у документу, “само да преговара о примирју“, ради добијања у времену.

Мало је примјера у историји ратовања да је једна војска тако темељито и брзо расточена. А опет, није капитулација? Дављеник се и за сламку вата?

Мало? Нпр. све европске војске тада, и то без остављања тако јаких делова за герилу.

[Николај]

Дража је са тим "расточеним деловима" имао под оружјем бар три пута више бораца, него данашња Војска Србије. Испада по тој "логици" да ни данашња војска није легална. Виша је то математика за њега...

[мунгос]

Како год оћете. Од те војске је, посље онога што је отишло код Хитлера и павелића, једва остало и у траговима. Већина бораца су били они који још нијесу били служили војску или они старији година.

Такође не би се никако сложио са тијем да је "ико оставио војску за герилу" и да је ико мислио о томе "шта ако" јер онда би било оружја и џебане колко треба. Војска је стварана од нуле.

[dko]

Samardzicu, ne zaboravi moje Nevesinjce. Prva borba sa ustasama u Hercegovini bila je kod Dreznja u Nevesinju 3. juna. Promuvao sam se po netu i citam da su neka sela u Bos. Krajini odbijala ustaske i muslimanske napade jos u maju.
Za Kazance, mislim da nije najpreciznije reci da je 'oslobodjeno' selo, jer su neka sela bila de facto slobodna - ljudi su imali oruzja, cuvale su se straze, ustase nisu bile ni usle u neka sela, itd. Najpravilnije je reci da je napadnuta i osvojena ustaska stanica koja je bila u Brljevu, kod Kazanaca; a, kod Dreznja je bila borba zato sto su ustase pozvale na predaju oruzja 1. juna, nasi su odbili, ustase su sutradan 2. juna pobili narod u Udreznju, i 3. juna krenuli na Drezanj i tu je doslo do sukoba.