Како испратисмо оца Жарка, проту –
Можемо ли, Срби браћо, опрати срамоту…
Опело на Лешћу
Страдање народа и Светиња на Косову од Шиптара, затирање и потапање ваљевске Грачанице од руке србске у срцу Шумадије, свакојако духовно тровање народа од масона на власти (и опозиције) и, на крају, овакво опело и сахрана најродољубивијег свештеника кога је Србија у овом времену имала- поручују само једно: Ако се, не дај Боже, ускоро не пробудимо- треба на време одржати опело свем народу који се одрекао својих Светитеља, родољубивог пожртвовања, отаџбинољубља, истинољубља… јер то нам у аманет оставише Свети преци и то скупа чини Србина и Србију… Или да променимо име и не срамотимо претке, како год.
Све ово су ренгентске слике духовне учмалости наше… Хладно време на сахрани праведника, млака вера верника и ледена безосећајност из београдске Патријаршије. Масонска држава својим још од комуниста укорењеним упливима у патријаршију ликује јер је отишао онај који разобличава секташе на власти и њихове неморалне пројектне над бићем народним… Упокојио се народни свештеник, интелектуалац са вишедеценијским јавним издавачким радом у престоници Србаља- и, ај што ни један од јавних масонских медија ништа ни непомену- то смо очекивали, али после свега што се данас догодило: Сумњамо да су општемедијско бомбардовање вестима о леденој киши данашњој по целој Србији падајућој и апели да се не мрда из кућа- чак можда били стога да што мање људи дође на сахрану проте Жарка. Верујте да није умишљање, јер се многи народ јављао истраумиран како смо у путу због „ледене кише“- коју данас ниђе видели нисмо од дивног и сунчаног дана који нас је обасјавао свише.
Срамота београдске Патријаршије се сваким даном увећава због осионости водећих епископа а Патријарх је то нарочито поспешио данас. Протеривањем опела човеку који је у многоме задужио и народ и Патријаршију србску из града на приградско брдо Лешће… само неколико, 7-8 свештеника(да и не помињем- ниједан епископ)…
Опело оних честитих свештеника и верника који се потрудише прескочити све ове препреке да би се бар мало одужили љубави и жртви оца Жарка… А онда опет марионетска глобалистички настројена Патријаршија забрањује да спремљену беседу на опелу, по израженој вољи покојног проте Жарка, изговори свештеник о. Јован Благојевић- који је са говором у џепу и сузама у очима на крају потиштен отишао кући… (док је симболичну, отаљавајућу беседу одржао неки свештеник, ваљда Топић, који је као надлежни парох оца Жарка- наводно, једини имао право да данас нешто каже на опелу- такве диктате имају само секташи папо-католици) И на крају искушења честитој породици која су ових дана правиле Патријархове директиве у погледу сахране- да људи дуго нису знали где ће сахранити свога блаженоупокојеног сродника… намеће само питање- мисле ли великодостојници где ће им душа, мисле ли да ће им вечно остати у телу и у звањима… Ваша Светости да ли је све ово терапија промене свести србском роду коју спроводите у име Вучића, Тадића, Дачића, Николића, Пајтића и остале марионетске еуро-балавурдије, ако јесте- кажите бар отворено.
Ево вам, браћо Срби- фолирантске екуменске васељенске љубави- на домаћем терену…
Испраћај оца Жарка из Београда где је духовно столовао и Србљу пу светосавски осветљавао толико деценија… Живог, Христу верног и огњеног- не успеше га протерати ови духовни глобалисти и лицемери- па сада, као некакви незнабошци, мисле да ће уклањањем из Београда све прекрити заборав, као да Бога Истине нема- само њихова апсолутистички папска воља. Ваша Светости- постаните наша Светост, или се оканите јарма који није за меру Вашу- иначе следи оно што је Господ говорио ондашњим првосвештеницима, лицемерима и фарисејима.
После испраћаја тела оца Жарка из Лешћа за Дрежник… народ се послужио житом и вином напољу, а затим и дуго остао дружећи се на мразу- јер је неко од надлежних као загубио кључ да нас не пусте у конак…
И тако, крену отац Жарко ка своме Дрежнику где се родио да би био сахрањен у гробници своје мајке(честита породица и родбина оца Жарка је, напомињем, имала прегршт искушења ових дана и ти људи су учини све како би све честито и благочестиво било све што је до њихових моћи)… као да су неке силе из мржње невиђене коју има према слугама Божијим хтео поново у утробу мајке вратити у небиће и заборав потопити.
Сахрана у родном Дрежнику
Божијим Промислом и љубављу једног нашег брата камермана из Београда, сем честите породице, само једна кола кренуше да до краја испрате у Христу оца нашега родољубивога проту Жарка… Да таква не би жеља брата- Православна Србија била би ускраћена за снимак овог величанственог чина ове прогоњене сахране праведног слуге Божијег.
DSC00863Није много било верника у Београду, није много било ни у Дрежнику- али народ за пример, величанствени народ Србски, семе Православља будућности- стамени у вери и јуначни у родољубљу- Дрежнићани који изродише својевремено великана СПЦ митрополита Јосифа Цвијовића- дадоше нам данас изненадну утеху кроз речи беседе, потомка митрополитовог, проте ставрофора Радоја Цвијовића, школског друга оца Жарка- који је Православну оду, као рањени јелен- одрикао Христу за свог брата Жарка. Да није било проте Радоја и Његових речи- не би радосни кући одлазили. Такође да не упознасмо чојство и јуначност Дрежничана касније- сумњали би у опстанак ошамућених данашњих Србаља. Али верујте нам, док је оваквих села попут Дрежника који има спомен музеј сећања на митрополита Јосифа, удружење које носи његово име, планове за обнову светосавског србства у своме духовно горостасном крају- Биће васкрса Србије браћо, имаће Бог опет они тајних 7.000 слугу спремљених за дан и час као у време пророка Илије. Тек сада видесмо да није отац Жарко случајно из овога краја неустрашиво православан и родољубив био. Величанствену беседу надамо се у снимку ускоро приказати, чим брат наш стигне приредити, а такође ћемо касније упутити и на снимке са опела и сахране, а такође и на спремљено а непрочитано слово оца Јована Благојевића…
Пуно искрене захвалности дугујемо побожној породици оца Жарка која је све домаћински припремила и дуготрпељиво се Хришћански понела притиснута изненађујућим искушењима са свих страна.
Упокој Боже душу слуге Твога проте Жарка, а ко ли га упокојиш молитвама Светих Твојих, онда молитвама Његовим спаси душе наше и научи нас одржати веру и дела исповедника-свештеног Твога- како и ми сви и цео народ наш не би посрнули у лажи и саблазни којима нас подло лицемерно бомбардују свакодневно…
ИстиноЉубље свима Вама!
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.