Заплачи се, Ваљево, да не плачеш вавек
Сузама кајања умиј своје лице.
Заплачи се, Ваљево, и заридај горко
Над потопом древне Грачанице.
Борила се Она, свом вековном снагом
Да издржи младалачким стасом.
Опирала се и љутњом благом
Дозивала изнемоглим гласом.
Тешила је чеда, што су над Њом бдила:
„Нећемо те дати, наша Мајко мила!“
Чуваше је и ноћу и дању,
Противише њеном потапању.
Стоји Она, моли се и сама,
Ал’ не може одолети мартовским кишама.
Дан за даном, вода надираше.
Многи верни око Ње плакаше
И плакаше и молише Небеског војводу:
„Махни мачем, заустави воду!“
Док се тужни сви око Ње боре,
Прекри вода врата и прозоре.
А она?
Она пева с анђелима својим:
Децо моја, задње дане бројим.
Где су ближњи које силно љубим,
Зар не виде у води се губим?
Сестре моје, са две стране стоје
Дај, по руку једну ми пружите
Из муља ме црног избавите…
О Пустињо,сејо моја мила,
Како гледаш шта се са мном збива?
Како гледаш,а ни реч не збориш
Што владику нашег не умолиш,
Да ме спасе! Кога ли се плаши?
Какви су нам ово оци наши?
Ти, Јовањо,сестрице, помажи!
Ко ти дође ти му одмах кажи:
„Моја сеја, Грачаница,страда,
То је дело безумника ада.“
Због немара Цркве и државе
Због немара целог српског рода
Потопи је та ужасна вода.
Лаврентије нек закука из гласа
И затражи опроштај од Спаса.
Па нек викне седамдесет,пута седам:
„Згрешио сам, Грачаницу не дам!“
А Милутин, нек на ноге скочи
Па пред свима истину предочи,
Патријарху и поповима својим
Нека каже:„Никог се не бојим,
Осим Бога, што стрпљиво чека
Покајање Срба овог века!
Свима треба испред Њега стати.
Какав ћемо то одговор дати
За светињу Немањићка рода
Штоје прекри та сатанска вода?“
Кад пред Светог Саву изађемо
Како ћемо да га погледамо?
Смемо ли се у Лелић примаћи
И Владици кивота дотаћи?
Док му кубе вода запљускује
Његов јецај гневно одјекује:
„Безбожници од Српскога рода,
Шта ће вам та смрдљива вода?
Покајте се због свих грешних дела
Нек заплаче сада Србија цела
Над светињом равној Светој Гори“,
То наш светац из Лелића збори.
Заплачи се, Србијо, док још касно није
Док не пукне брана и воду пролије.
Заплачи се, Србијо, окај грехе своје
Да се мртви, кроз Ваљево, не броје.
Заузми се, Србијо, па брану испразни
Нек престану сатанске саблазни.
Обећање испуни, неће касно бити,
Грачаница наша спасена ће бити!
И Господ ће наше молбе чути,
Грачаница мора васкрснути!
Сестра Гордана Дамњановић
Април лета Господњег 2016.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.