Бурно суђење монаху-немонаху Антонију
Одржан је први део главног претреса двоструког суђења монаху-немонаху Антонију са оптужницом да је дана 20. јуна 2012. својим колима напао полицајца Марка Марковића, а неколико дана касније маљем рушио објекат на брани „Ровни“… Рекао би човек- тај је прави злочинац.
Чињенице су, међутим, следеће: Брана „Ровни“ је геноцидан пројекат који ће уништити Немањићки манастир Светог Архангела Михаила – Грачаницу Ваљевску, и трајно загадити највеће капацитете подземних изворских вода Србије, који се протежу под брдима јужно од Ваљева. Скупљено је 33.174. потписа за ревизију овог пројекта и предато свим надлежним државним институцијама, заједно са многим студијама највећих Српских научника из те области, а против бране „Ровни“, одржани бројни протести… и нико од државних моћника на то се ни не осврће, а у њиховим медијима ова тема је једноставно забрањена. М-нм Антоније јесте чекићем симболично обио два стубића једне малене просторије која је грађена повише Грачанице ,на коти највећег планираног нивоа, сам себе сликао, и те слике проследио медијима- како би се било како пажња јавности осврнула на овај круцијални Свесрпски проблем. Што се тиче „напада на полицајца“- ради се о томе да полицајци нису дали Антонију да уђе у брану ка манастиру, где су већ неколике Хришћанке и брат Јоца протестовали пред манастиром. Међутим, када је обезбеђење са бране „Ровни“ почело да туче те жене, отима камеру, баца их по путу, и на њих лежеће насрћу колима… и када су успеле то све да јаве Антонију, он је телефон, из кога се чула кукњава запомажућих жена, ставио командиру полицајаца на ухо, и замолио их да оду, пошто је то било удаљено само 2 км од њих, и спрече обезбеђење бране. Полицајци су хладно и провокативно одговорили да то није њихов посао и да их то не интересује. Антоније пали кола и креће сам у помоћ пребијаним Хришћанима, полицајац истрчава пред кола- и то је „напад на службено лице“.
Судија Драган Павловић, који како чујемо, не воли дуга суђења, упорно је покушавао да скрати ток суђења и причу сведока, тако да сведоцима одбране Гордани Дамњановић и Снежани Илић (која је дошла са све бебом, унуком својом) да сведоче о догађају њиховог пребијања и току разговора које је Гордана успела да води са Антонијем. Судија је хтео само да слуша о детаљу- када је Антоније упалио кола и покушао да крене.
Сестру Гоцу пребило је обезбеђење бране „Ровни“, бацали је на пут, и на њу лежећу затрчавали се колима, и то, у тренутку када четири полицајца „чувају“ Антонија километар даље одбијајући да изврше најосновнију полицијску дужност и то спрече… Међутим, и то- судију не интересује.
Обе Хришћанке, које су тада добиле батине, а њихове кривичне пријаве игром случаја, или нечег горег, нису у року поднете, биле су страшно погођене судијином забраном да било шта о томе сведоче. Снежана је стално понављала да ће Бог свима праведно да суди, а да овај суд није праведан. Док је сестра Гордана покушала да ипак каже шта има у свом сведочењу, па је судија запретио да ће позвати обезбеђење да је избаце, надамо се да је то „обезбеђење“ не би премлатило као оно обезбеђење са бране „Ровни“. Због тако јаког инсистирања судије да сузи сведочење сведока одбране, у знак протеста и монах-немонах Антоније је тада напустио даљи ток суђења.
У међувремену, између сведочења сестара Снежане и Гордане, сведочио је и г. Симић, сељак из села Сушице, који је бранио онај објектић бране „Ровни“ од Антонија са мацолом. Сељак је рекао да је Антоније обио не стубове, како се види на сликама, већ квадратни метар зида од цигала. Ни сам не схватајући да је то био објекат у изградњи, и да цигле које су недостајале метар од плафона- нису биле ни уграђене. Када га је адвокат одбране Жељко Лекић, који нас брани у многим случајевима са браном Ровни- без накнаде, колика је била та мацола, Симић је рекао да је око 2-3 кг и да се она налази код њега у кући. Упитан откуд код њега, рекао је да му је Антоније дао сам. А када је Антоније рекао „да нисам можда рекао и-:“Изволи, узми“, он је рекао да је то од Антонија „узео“. Онда се Антоније нашалио рекавши да постоји основана сумња да му је Симић помагао у рушењу објеката бране Ровни, чим је мацола код њега…
После Симића сведочила је сестра Гордана, а када је избачена она, и са њом изашао Антоније- тада је на ред дошао брат Јордан Миловановић, који има доста искуства са нашим вајним судством. На питање судије да ли је био на месту догађаја рекао је да јесте, и потом успео да исприча да то није било никакво рушење објеката ,већ оштећење у најмањој мери, како би се пажња јавности привукла на чињеницу опасности бране „Ровни“ и потребу заштите тог проблематичног кањончића Сушице мањом бетонском контра-браном, чиме би се заштитио и манастир и изворске воде, а и брана била у пуној функцији потом. А успео је да исприча и како су њега и поменутих 5 жена тукли припадници обезбеђења са бране „Ровни“, и како су успели да добију на телефон Антонија који је чуо вриску жена и детаље о страдању њиховом, али и како су чули да се он обраћа неком полицајцу са речима: „Послушајте како туку жене. Молим Вас, идите и зауставите те људе.“ Судија Павловић приговори да сведок није био на месту догађаја, а брат Јордан рече да је био присутан ако не видом, а оно слухом. Судију није занимао карактер тог криминалног обезбеђења, које нас је данима пре тога претњама застрашивало- жене провоцирали најскараднијим речима; секли, махали упаљеном моторном тестером 5 центиметара од Антонијеве ноге, брата Јордана носили на хауби то исто јутро, непосредно пре поменутог случаја „напада на полицајца“…
Криминално обезбеђење бране „Ровни“, прецизније, вођа „Про-тек-тима“ Александар Стаменковић, насрће колима на брата Јордана непосредно пре наводног Антонијевог „напада“ на полицајца… И ово није напад, господо из тужилаштва?!! Ово Вас не интересује, г. судија…?
Не, то судију није занимало, само је битан детаљ… Па, ако су битни само детаљи, зашто се позивају сведоци оптужбе, који нису били присутни у том тренутку? Зашто је прихваћена намера тужилаштва да се ова два случаја споје (само како би се Антоније представио као неки агресивац), а када треба показати сву агресију и поквареност коју је исказала на делу њихова, тужилачка страна, онда је то небитно… Зато је Антоније и рекао, протестно излазећи из суднице: „Истина је као једна слика у мозаику, ако недостају неке коцкице, то онда није полуистина, већ Лаж.“
Док је чекао у ходнику завршетак свог суђења, Антоније се тамо срео са још двојицом сведока оптужбе који нису били информисани да ли има суђења или нема. Антоније им је показао судницу и упутио их унутра са речима да је пронашао још два залутала сведока против себе. Чисто да им припомогнем, кад су већ кренули у том смеру… Што чине- нека чине брже.
Међутим, један од те двојице сведока био је шеф „Хидротехнике“, Младен Беловић, који је рекао да његова фирма ни за живу главу неће рушити ништа у порти манастира Грачанице, али да ће ускоро доћи друга фирма са тим (Богоборним) задатком. Још је рекао: „Да вас нико не лаже, за два месеца спуштају се затварачи на брани „Ровни“, и манастир ће при првој већој киши бити потпљен. Нема пробног пуњења и пражњења, кад једно крену да пуне- готово је. Јер, брана је направљена тако да обезбеђује већи одлив вода само преливним левком који се налази на максималном нивоу, док овај нижи одлив представља само цев од метар и двадесет центиметара пречника“. Пошто је поменути Младен познат као срчани пропагатор бране „Ровни“, не би му ово све требало узети здраво за готово, али би детаљно требало све ово испитати. Антоније му је само рекао да су два месеца у оволико грешној Србији, велико раздобље, као и да је и вода Божија, као и материјал од којих су правили брану. Једино, Воља Његова није покретала умове и мишице градитеља овакве бране- па ћемо још видети шта ће бити. А, нарочито, у случају неких друштвених превирања и невоља у Србији.“ У шали му је рекао: „Не бојте се, неће бити рација. Хватаћемо вас једног по једног…“
Занимљиво, пошто нас је сестра Снежана наоружала бројним Светињама из Јерусалима, из кога је недавно пристигла, сестра Гордана је узела Крст са честицама Свете Земље, освештан на Гробу Господњем и закрстила оштећеног полицајца Марка Марковића, а овај се драмски повукао у судницу,уз коментар : „боже сачувај, какви су ови?“… Намерно је реч „бог“ малим словом у овом контексту, јер је мој бивши игуман из Троноше имао обичај, када неко учини неразумно дело, да каже: „Ком’ се „богу“ ти молиш?“. Једна је Пресвета Тројица, Православни Бог наш, Откривен нам у свакој речи и детаљу Светитеља наших, чије се све речи верују у срцу а испуњавају на делу. Ако их нема на делу- да ли су у срцу(!?), ако их нема у срцу- да ли су у формалним сујетним делима!?… Свако нека води рачина, јер Бог преко Светитеља не остави све оно море Православних књига да труну у подрумима и висе на полицама, не остави ни ову чудотворну Грачаницу да буде прћија белосветским масонима и њиховим користољубивим марионетама власти- данашње поражене, грехом и робовласништвом, јадне Србијице.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
