[Николај]

Изгледа да све мора да се црта. 

Прво је Монархист рекао:

Милославе, ево тврде неки црвени да су ослободили Приједор 6. септембра 1944., пре уласка Црвене Армије у Југославију. Још кажу да су четници са Немцима бранили град. Колико је то тачно?

На то сам му ја одговорио:

Јесу али од Хрвата. У граду је била само хрватска посада - домобрани, усташе и жандарми. А један немачки батаљон (1. батаљон 383. пука легионарске 373. дивизије) је обезбеђивао рудник у Љубији. Када је пао Приједор, батаљон је добио задатак да се повуче у Босански Нови, што је и урађено. 

И уједно додао:

Дакле, није уништен како кењошу комунисти на Википедији.

А онда си кренуо да спинујеш како сам ја ове са Википедије оптужио да су они ти који су рекли да су Немци били у Приједору, док сам ја у ствари рекао да тврде како је батаљон Немаца у повлачењу из Љубије уништен.

Шрамлови извори те "не занимају", јер не можеш да их наведеш. Шрамлова књига уопште нема референце са изворима, једино се на крају књиге наводи списак извора које је он користио. То је свега двадесетак извора, од којих 99 % представља објављена литература, односно радови других аутора (међу којима и југословенских комуниста) или нечији мемоари а само један - условно речено - примарни историјски извор, Ратни дневник Вермахта. Да се неко од нас позвао на такву књигу, ти би му се на главу попео.

У изворима који су настали у релевантно време, уопште се не указује на неку катастрофалну ситуацију са тим немачким батаљоном. Извештај Команданта Југоистока од 9. септембра, наводи: „Рејон Приједора: борбена група, састава: ојачани 1/383, услед јаког притиска непријатеља, напустила рудник у Љубији и уз тешке борбе стигла у Бос. Нови. Непријатељ напада Бос. Нови са истока. Борбена група из Бањалуке (2 батаљона са 2 батерије) упућена на Приједор. II (бицикл.[истички]) (батаљон – моја прим.) 2. коз. коњ. пука, са деловима посаде из Костајнице, напада са севера на непријатеља источно од Бос. Новог.” Зборник, том 12, књига 4, док. бр. 127. Другим речима, батаљон се пробио у Босански Нови, није уништен, као што Шрамл и ти тврдите.

Штавише, у сусрет овој групи кренула је друга група која је имала задатак да им олакша пробој. И та група је - без сопствених губитака - остварила циљ: „Истога дана извршен је подухват (њемачка моторизирана сат "Бранденбург", 5, 6. и 7. сат. 13. ловачке пуковније) у правцу Благаја ради олакшања пробијања диелова посаде Приедор и Љубија (Група Ахрендт). Жестоке борбе имале су подхватне снаге код Благаја и Мартин Брда. Властитих губитака није било. Одметнички губитци рачуна се да су били доста велики, али се нису могли установити.“ Извештај хрватског 4. ловачког здруга за септембар 1944, Зборник, том 4, књига 29, док. бр. 182.

Из истог документа се види да је сва та силна опрема коју су комунисти запленили, припадала заправо Хрватима, тако да су неке јединице тог здруга биле расформиране. Конкретно, 11. артиљеријски дивизион и санитетска чета: "Дне 1 - 8 рујна 1944. Топнички склоп (дивизион – моја прим,) без 1 и 2 битнице (батерије – моја прим.) био је на поставима у Приедору. 1 битница у Двору на Уни, 1 вод 2 битнице у Љубији, а 1 вод на Мартин Брду. Падом Приедора, Љубије и Мартин Брда од цјелокупног топничког склопа остала је само 1 битница и 1 топ 2 битнице из Љубије. Дне 9 рујна расформиран је XI топнички склоп, а 1 топ са људством који се је пробио из Љубије ушао је у састав 1 битнице... 
Здравствена сат за вриеме напада на Приедор подпуно је уништена. Од здравственог творива све је пропало, од војника вратио се је један лиечник и 6 домобрана. Она је расформирана и више не постоји.“

[Антитоталитаран]

Да ли су Немци рекли да Дражу подржава 80% или 70% Срба у пролеће 1944? Помињали сте оба процента.

[Николај]

Рајнхард Гелен је писао 80%. Извештај из фебруара 1943.

[Антитоталитаран]

Хвала

[Милослав Самарџић]

Да ли су Немци рекли да Дражу подржава 80% или 70% Срба у пролеће 1944? Помињали сте оба процента.

Рајнхард Гелен је писао 80%. Извештај из фебруара 1943.

Бeшe 80%, Недић 15%, а љотићевци и комунисти 5%?

[Николај]

Не сећам се да се изјашњавао за ове остале.

[Monarhist]

Је л читао ко "Eastern Approaches" од Фицроја Меклина? Колико је поуздан?

[Chicot]

Citao sam ja. Onu prvu, na preskoke a drugu, gde je njegova misija kod partizana procitao sam celu.

To je knjiga pisana delimicno sa namerom da se autor abolira od odgovornosti bilo kakve, kao i da se prikaze u dobrom svetlu. Samohvalisav je i razmetljiv.

S druge strane, duhovita je, zabavna. Ima dar za lirska izražavanja. Ima i zanimljivih stvari. Ali, nije da se koristi kao validan izvor.

[Monarhist]

Citao sam ja. Onu prvu, na preskoke a drugu, gde je njegova misija kod partizana procitao sam celu.

To je knjiga pisana delimicno sa namerom da se autor abolira od odgovornosti bilo kakve, kao i da se prikaze u dobrom svetlu. Samohvalisav je i razmetljiv.

S druge strane, duhovita je, zabavna. Ima dar za lirska izražavanja. Ima i zanimljivih stvari. Ali, nije da se koristi kao validan izvor.

 Благодарим.

[stefab97]

"Prema nemačkim procenama s početka novembra, kad je ravnogorski ustanički pokret bio u zenitu, ravnogorske snage brojale su između 5000 i 10.000 boraca. Jedan drugi nemački dokument, s početka oktobra, navodi procenu o 1000 do 1500 četnika između Drine i Kolubare i 1000 do 4000 partizana na istom području.12 Realne brojke četnika i partizana na području devet srezova Šabačkog i Valjevskog okruga nešto su veće od najvećih navedenih iznosa. To znači da je na navedenom području partizana bilo tri puta više nego četnika.13 Broj partizana na području Užičke republike iznosio je do 20.000.14 Ukupan broj partizana u Srbiji iznosio je do 25.000. Partizanski ustanički pokret bio je tri puta brojniji od ravnogorskog ustaničkog pokreta, u Srbiji u jesen 1941."

Извор: https://yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html

Моје питање је на која се документе аутор текста позива и да ли су иста уопште веродостојна?
Читајући докторску тезу "Облици отпора у окупираном Београду 41-44" подаци дотичног аутора овог текста ми баш не пију воду.

Такође је врло занимљива чињеница ко помаже овом сајту: СР Немачка и Хелсиншки одбор (што се може видети на дну странице). Овај сајт обкављује и текстове Соње Бисерко.

[Николај]

Радановић је последња нада или боље да кажем последњи трзај метузалема из Субнора. Што би рекли Канађани - "Паметном доста".

[Александар Динчић]

"Prema nemačkim procenama s početka novembra, kad je ravnogorski ustanički pokret bio u zenitu, ravnogorske snage brojale su između 5000 i 10.000 boraca. Jedan drugi nemački dokument, s početka oktobra, navodi procenu o 1000 do 1500 četnika između Drine i Kolubare i 1000 do 4000 partizana na istom području.12 Realne brojke četnika i partizana na području devet srezova Šabačkog i Valjevskog okruga nešto su veće od najvećih navedenih iznosa. To znači da je na navedenom području partizana bilo tri puta više nego četnika.13 Broj partizana na području Užičke republike iznosio je do 20.000.14 Ukupan broj partizana u Srbiji iznosio je do 25.000. Partizanski ustanički pokret bio je tri puta brojniji od ravnogorskog ustaničkog pokreta, u Srbiji u jesen 1941."

Извор: https://yuhistorija.com/serbian/drugi_sr_txt01c4.html

Моје питање је на која се документе аутор текста позива и да ли су иста уопште веродостојна?
Читајући докторску тезу "Облици отпора у окупираном Београду 41-44" подаци дотичног аутора овог текста ми баш не пију воду.

Такође је врло занимљива чињеница ко помаже овом сајту: СР Немачка и Хелсиншки одбор (што се може видети на дну странице). Овај сајт обкављује и текстове Соње Бисерко.

Жан Мари Чалић, она на Бранка Петрановића, он пак на Мошу Пијаде, а он на Државну комисију, која је користила нека немачка документа прослеђена из Нирнберга. 
 
Најреалније цифре је дао потпуковник Сергије Живановић. Ми смо их својевремено допунили са још неким одредима ,за које он, када је писао књигу, није знао да су се прикључили Команди ВЧО, након што је К.Пећанац пристао да приђе Недићу. Дакле, око 30.000 људи у четничкој организацији (Команда ВЧО). Четничка организација К.Пећанца је била бројна око 6.000 људи и још 6.000 на старој српско-турској граници (југ-искључно запад), укупно 12.000 људи. Партизанска организација: 15.000-16.000. Око 45-46.000 устаника (није грешка и заокружити на 50) обитавало је на подручју немачког војног заповедника Србије (1941). Уколико рачунамо још четири среза територије К.и М и Старог Раса и три среза на подручју Војводине (тј. границе данашње државе), онда је било и више. Тешко је утврдити и приближно бројно стање из разлога што је ових, око 12.000 Пећанчевих четника, слало своје емисаре на Равну Гору и лагано утопљавало своје људство. На пример, Дукађински одред. Тако да је врло тешко тачно утврдити бројно стање четничке организације након раскола крајем августа.

[Антитоталитаран]

Одакле партизанима толико људи? Они су средином следеће године имали 10.000 бораца у читавој земљи.

[Андреја Вражалић]

Те бројке су непоуздане, они цитирају када их је било највише, а четника најмање - притом сам видео и њихове текстове (мислим Википедија устанак 1941) где сами кажу да их је једног дана хиљаду, сутрадан 100. 

Можда их је било највише када су имали Ужице и Чачак и мобилисали, али сами Немци указују на то да су Д.М. формације биле најпопуларније.