[Милослав Самарџић]

О друштву независних писаца:
http://www.pogledi.rs/osnovano-drustvo-n...ih-pisaca/

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ за нову књигу Ивана Ивановића:

Поштовани читаоци

ДРУШТВО НЕЗАВИСНИХ ПИСАЦА

вас обавештава да је покренуло издавачку делатност

ДНП намерава да објављује пре свега критичке књиге, како оне које су биле прогањане у прошлости, тако и оне које не могу због своје сатиричности да нађу издавача у садашњости.
Као прву књигу, ДНП је одабрало роман Ивана Ивановића "Народна буна 3 - Партизани".
Роман означава крај трилогије о бунама на југу Србије и промовише два најзначајнија актера партизанског покрета овога краја, Миливоја Перовића и Ратка Павловића Ћићка.
Први је преживео рат и после рата био државни руководилац. Временом се разочарао у покрет којем је припадао и бавио се адвокатуром и књижевношћу. Био је разочарани комуниста.
Други је платио главом своју сумњу у чистоту комунистичке револуције, верује се да је био жртва реторзије. Упамћен је као ликвидирани комуниста.
Писац "Народбе буне 3 - Партизани" настојао је да изнутра објасни драму двојице водећих револуцинара - интелектуалаца у партизанском покрету Јужне Србије. То је учинио градећи широку фреску партизанског покрета отпора на југу Србије и доводећи га у корелацију са целокупним ратним и друштвеним збивањима.
Проблем је у томе што Друштво независних писаца, као самостална и недржавна институција, засад не располаже потребним средствима за остварење овог циља. Стога се обраћа вама, поштовани читаоци, да помогнете својом пренумерацијом да ова, по много чему важна књига у српској књижевности, буде публикована.
Дакле, ако сте поклоник литературе Ивана Ивановића, претплатите се на овај роман. Још да вам кажемо да је роман обима око 500 страница и да ће коштати 1000 динара. Новац ћемо вам затражити кад почне штампање романа, а свој примерак ћете добити чим роман буде одштампан. Објавићемо списак пренумераната.
Уколико прихватите пренумерацију, замолили бисмо вас да писмо проследите вашим пријатељима за које претпостављате да ће се одазвати позиву. Прикупљене претплатнике можете проследити на мејл адресу писца: ivan1912@open.telekom.rs или на кућну адресу: Милуна Петковића 7, 11253 Сремчица, 011/2523320. Или на адресу са које сте добили мејл.

ДНП напомиње да ће ући у реализацију овог посла само ако прикупи 100 пренумераната. Објављивање књиге планирамо за септембар 2014.

ДРУШТВО НЕЗАВИСНИХ ПИСАЦА : Иван Ивановић, Маринко Арсић Ивков, Јовица Тркуља, Растко Закић...

[Захумље]

I'll keep on repeating it.....because there is so much money you can ask from the same people

CROWD FUNDING!

[Милослав Самарџић]

Поштовани читаоци

ДРУШТВО НЕЗАВИСНИХ ПИСАЦА

вас обавештава да је покренуло издавачку делатност

ДНП намерава да објављује пре свега критичке књиге, како оне које су биле прогањане у прошлости, тако и оне које не могу због своје критичности да нађу издавача у садашњости.
Као прву књигу, ДНП је одабрало роман Ивана Ивановића "Народна буна 3 - Партизани".
Роман означава крај трилогије о бунама на југу Србије (прва књига "Народна буна 1 - Четници", друга књига "Народна буна 2 - Топличка држава") и промовише два најзначајнија актера партизанског покрета овога краја, Миливоја Перовића и Ратка Павловића Ћићка.
Први је преживео рат и после рата био државни руководилац. Временом се разочарао у покрет којем је припадао и бавио се адвокатуром и књижевношћу. Био је разочарани комуниста.
Други је платио главом своју сумњу у чистоту комунистичке револуције, верује се да је био жртва реторзије. Упамћен је као ликвидирани комуниста.
Писац "Народбе буне 3 - Партизани" настојао је да изнутра објасни драму двојице водећих револуцинара - интелектуалаца у партизанском покрету Јужне Србије. То је учинио градећи широку фреску партизанског покрета отпора на југу Србије и доводећи га у корелацију са целокупним ратним и друштвеним збивањима.
Проблем је у томе што Друштво независних писаца, као самостална и недржавна институција, засад не располаже потребним средствима за остварење овог циља. Стога се обраћа вама, поштовани читаоци, да помогнете својом пренумерацијом да ова, по много чему важна књига у српској књижевности, буде публикована.
Дакле, ако сте поклоник литературе Ивана Ивановића, претплатите се на овај роман. Још да вам кажемо да је роман обима око 500 страница и да ће коштати 1000 динара. Новац ћемо вам затражити кад почне штампање романа, а свој примерак ћете добити чим роман буде одштампан. Објавићемо списак пренумераната.
Уколико прихватите пренумерацију, замолили бисмо вас да писмо проследите вашим пријатељима за које претпостављате да ће се одазвати позиву. Прикупљене претплатнике можете проследити на мејл адресу писца: ivan1912@open.telekom.rs или на кућну адресу: Милуна Петковића 7, 11253 Сремчица, 011/2523320. Или на адресу са које сте добили мејл.

ДНП напомиње да ће ући у реализацију овог посла само ако прикупи 100 пренумераната. Објављивање књиге планирамо за октобар - новембар 2014.

ДРУШТВО НЕЗАВИСНИХ ПИСАЦА : Иван Ивановић, Маринко Арсић Ивков, Јовица Тркуља, Растко Закић...

[Милослав Самарџић]

Драги пријатељи
Обавестио сам Вас да сам објавио роман „Народна буна 3 – Партизани“, трећу књигу трилогије о устанцима на југу Србије. Позвао сам да роман купите и прочитате. Сам га продајем. Можете да га наручите на моју мејл адресу ivan1912@open.telekom.rs. Цена је 1000 динара. Књигу шаљем поштом, плаћате уплатницом коју добијате у пошиљци. Актери романа су два најистакнутија партизана у Јужној Србији, Миливоје Перовић и Ратко Павловић Ћићко. У првом јављању представио сам Вам првог актера романа, Миливоја Перовића. Сад Вам представљам Ратка Павловића Ћићка
Службена биографија Ратка Павловића Ћићка гласи да је он рођен 1. марта 1913. године у селу Бериљу, код Прокупља, у Топлици. Павловићи су досељеници из Црне Горе, фамилију је превео Пеко Павловић, познати црногорски главар и ратник. Кад је
избио Херцеговачки устанак 1975. године (Невесињска пушка), Пеко је по налогу црногорског поглавара књаза Николе Петровића командовао црногорским добровољцима у устанку. По угушењу устанка, Пеко се вратио на Николин двор, али се убрзо сукобио
са владаром и био протеран из Црне Горе, 1880. године. Кнежевина (од 1882. краљевина) Србија је радо примала пребеге из Црне Горе и насељавала их у новоослобођеним крајевима југа Србије. Пеко је од кнеза (краља) Милана Обреновића добио земљу у Бериљу и пензију. Но врло брзо се завадио и са краљем Миланом, јер је подржавао
Тимочку буну. Стога је био принуђен да побегне Николи Пашићу у Бугарску, где је остао све до амнестије. Пред крај живота вратио се у Црну Гору да умре. Пред смрт га је посетио краљ Никола да му преда највише црногорско одликовање. Наводно га је
ословио са: „Пеко, сури орле црногорских и херцеговачких планина“, на шта му је Пеко узвратио: „Господару, ја више нисам орао, јер ми је перје почупано. Поред Турака, и ти си га доста очерупао“.
У ослободилачким ратовима 1912–18. године Павловићи имају видно учешће. Већ у Турском рату 1912. гине Ратков отац Вељко. У Топличком устанку 1917. кућа Павловића у Бериљу је важно упориште устаника. Ратков стриц Божа Павловић био је писар код војводе Косте Пећанца и у Павловића штали је за копао војводин архив.
(Нажалост, уништен.) По угушењу устанка Бугари су затворили, мучили и убили Ратковог деду Лазара, а кућу и зграде спалили. Речју, Павловићи су доживели трагичну хероику српског народа прве четвртине Двадесетог века.
Ратове је преживео Ратков стриц Божа и постао високи званичник у Краљевини Југославији. Раткова мајка Петрана остала је удовица са двоје деце (ћерка Вера, млађа од Ратка) и одлучила је да их школује.
Ратко креће у гимназију у Прокупљу и ту завршава шест разреда, а онда прелази у Лесковац где до вршава седми и осми разред (1932. и 1933. године). Ту се од ликује и афирмише као изузетан ђак и одличан говорник. Држи предавања на Народном универзитету, пише песме и објављује их у листу Глас у Лесковцу.
У Лесковцу објављује 1933. године збирку песама „Окови и без окова“ јавно, а тајно улази у забрањену, дакле илегалну, Комунистичку парти ју Југославије. Из тог периода потиче његов надимак Ћићко, који ће му постати друго име.
По завршетку гимназије одлази у Београд и студира на Правном факултету. Ту се активно укључује у студентски напредни покрет и постаје предмет обраде полиције.
Године 1935. (свакако уз помоћ стрица Боже Павловића) Ратко добија стипендију Прашке банке и наставља студије у Прагу на Економском факултету. Укључује се у рад Удруже ња југословенских студената које броји око 200 чланова. У исто време на Прашком универзитету делују две партијске (комунистичке) ћели је, које контролише ЦК из Париза. Ратко јавно постаје председник студентског Удружења, а тајно секретар једне комунистичке ћелије.
Септембра месеца 1936. године одржава се у Женеви Светски омладински конгрес и Ратко са својим колегом Вељком Влаховићем ради на брошури за конгрес „Сви за мир – мир за све“.
Чим је избио грађански рат у Шпанији, Ратко Павловић са групом прашких студената одлучује да се бори у Шпанији на страни Републике. Група легално одлази у Париз за Божићне празнике на екскурзију, а илегално се посредством КП пребацује
преко Пиринеја у Шпани ју. Ратко постаје борац у саставу интернационалних бригада, бори се у батаљону Георги Димитров.
Али већ у првој већој борби на реци Харами (13. фебруара 1937.) бива тешко рањен у стомак, али се у болници опорави. (У тој борби је његов прашки друг Вељ ко Влаховић изгубио ногу.) После оздрављења, упућен је у официрску школу у месту Санта Рубио код Албацете, јужно од Мадрида. То је интернационална школа, у њој посто ји словенски одсек, а Ратко Павловић по ста је политички комесар школе. Но ту настају одређени политички неспоразуми, па се Ћићко добровољно пријављује да иде на фронт, где се укључу је у 129. интернационалну бригаду.
Федерална унија шпанских студената објављује антологи ју револуционарних песама 1938. године у Барcелони под на словом „Крв и живот за слободу“. У тој антологи ји Ратко Павловић је заступљен са песмом „Друговима из Андалузије и Астурије“.
По поразу Републике 1939. године, распуштене су интернационалне бригаде а њихови припадници протерани из Шпаније. Ћићко се са групом југословенских интер-бригадиста нашао у интернацији у јужној Француској, најпре у логору Сан Сипријен, а потом у логору Гирс.
Ћићко се из Француске вратио средином 1940. године у Југославију, са легалним пасошем који му је издејствовао стриц Божа Павловић, високи чиновник Београдске општине. Да ли отада или од раније, тек Ћићку се лепи етикета троцкист, ко ја ће га пратити до краја живота и која је представљала најтежу осуду у комунистичком свету.
По повратку у земљу одлази на одслужење војног рока у Македонију, где га затиче априлски слом Краљевине Југославије. Успео је да се врати у Топлицу, где се одмах повезао са топличким комунистима и радио на подизању народног устанка.
У шуму је отишао 22. јуна 1941. године кад је дошло до раскида немачко-совјетског савеза, пре проглашења устанка од КПЈ. Игра видну улогу у стварању партизанског Топличког одреда, али Партија у њега нема поверење јер га прати налепница из Шпаније троцкист. То постаје његова животна драма. Иако се на метнуо као изузетан агитатор комунистичке идеје и успешан војни руководилац, Партија настоји да га маргинализује и изолује.
Погинуо је као командант Другог јужноморавског партизанског одреда на терену Црне Траве, у близини села Стрезимироваца, 26. априла 1943. године, у борби са бугарском војском. Околности његове смрти нису до данашњег дана у потпуности разјашњене.
После рата, 9. октобра 1945. године, Ратко Павловић Ћићко је проглашен за народног хероја, а село у Бачкој Парабућ преименовано је по њему у Ратково. У Топлици неколике институције и школе понеле су његово име. Слави се култ мртвог хероја.
Свиђа ми се • • Подели
• Ivana Lucic-Todosic, Ružica Z N Stojković и Марко Деспотовић кажу да им се ово свиђа.
•
Miroslav Todorović Прочитао, како се каже, "без даха". Велики роман, анатомија века историје Србије, и не само Србије, од рађања "црвене куге" до нашег времена. Отворене су табу теме на начин који потврђује да је Ивановић један од највећих писаца овог времена. Писац који зна одговор шта нас чека у будућем времену, чему можемо да се надамо после свега што се догађало да страшно балканском гумну. . Нота бене, како би рекао, јунак овог романа, прочитај ову књигу и све ће ти бити јасније. Честитке, уз хвала писцу за ову страшну лектиру...