(22-06-2014, 07:29 AM)ватхра Пише: Ако је земља окупирана, морају да се спроводе њени закони, погледај шта пише у Хашкој конвенцији. У томе и јесте питање за припаднике Недићевог апарата да ли су само радили свој посао, као и пре рата, или су спровпдили и новодонесене законе, због чега спадају у саучеснике у разним злочинима.
Краљевска влада у Лондону је дефинитивно била носилац легитимитета и легалитета. Треба напоменути да је ДМ до признања владе у Лондону био самоиницијативни покретач отпора према окупатору, а тек од његовог признавања и каснијег постављања на место министра војног његов герилски покрет прераста у ЈВуО (кроз ону војну поделу владе на војску у земљи, иностранству и заробљеништву). Од тог тренутка ЈВуО је легална војна јединица на страни антинемачке коалиције. И она ће то остати правно све до споразума Тито-Шубашић. Након тога она је препуштена сама себи и крај нам је познат.
Једине легалне српске власти под окупацијом је била административна управа Милана Аћимовића и њене жандармеријске јединице (са којима је јединица на чијем се челу налазио ДМ имала свој први ратни сукоб након слома југословенске државе).
Влада Милана Недића је била нелегална, као и СДС и СГС.
СДК је партијска војска, као што су и партизани партијска војска КПЈ. Чак им је и војна организација јако слична.
Заборавља се да се са стварањем СДК-а нису сложили ни сви чланови главног одбора ЗБОР-а и да је ту били и иступања из ЗБОР-а због образовања СДК.
Врло интересантан је феномен СДК, коме се данас дају некакве херојске и мистичне моћи, а ради се о јединицама чија се бројка кретала око 4000 војника, што је реално један мали број, недовољан за било какву озбиљну војну акцију. Слично је и са Руским добровољачким корпусом који се такође данас позитивно оцењује од стране тих тзв. "зборашких кругова", а који у принципу није имао никакву војну моћ, а над цивилним становништвом је спроводио терор и пљачку у свом походу кроз Босну.
Врло занимљива је та теза како су све те јединице које су сарађивале са Немцима имале позитивну улогу. Занима ме да ли "Аријевска зора" и присталице "Збор-а" имају и позитивно размишљање о "Бандеристима" у Украјини? Јер и они су били велики борци против комунизма.
Чак и када би влада ђенерала Недића била легална, СДК не би имао легалност јер није био саставио део оружаних јединица владе Милана Недића. То су чињенице, а "Аријевска зора" или нека слична групација тих "чистокрвних Срба" може да пише и прича шта хоће.
Највећи проблем присталица Димитрија Љотића је што ни они сами међусобно не могу да се договоре. За једне је помињани Страхиња Јањић херој, а за друге је шпијун. Онда су једнима четници гибаничари, али Ђуришић је херој. Затим, Калабић је гибаничар, Божа Јаворски је херој, итд. Проблем ових група је што је једини параметар за херојство сарадња са окупатором. То чак и нису групе које прихватају идеологију Д. Љотића, него групе које се крију иза иделогије Д. Љотића, а у ствари су присталице иделогије А. Хитлера, коју Љотић донекле јесте симпатисао, али ипак је Љотићу фашизам био ближи од национал-социјализма.
Велики проблем у својим идејама и аргументима има та нека трећа страна која је и против Тита и против Драже (али на крају када је догорело до ноката био је добар и Дража), јер и сами не могу да се договоре које ставове они у ствари заступају.
