[Ђорђе Ивковић]

За Србију, монархија је најбољи модел устројства државе. То је историјом потврђена чињеница.
Престолонаследник је "мутав" само за оне који су глуви.

[Громовник]

Шта је то историјски потврђено, кад парламентарна монархија у хиљадугодишњој историји Срба није трајала ни пуне три деценије? Толико нам је била добра, да је Краљ морао да распушта скупштину и заводи диктатуру.

[Ђорђе Ивковић]

Данас, 12:43 PM
Нимбус:
"За Србију, монархија је најбољи модел устројства државе. То је историјом потврђена чињеница.
Престолонаследник је "мутав" само за оне који су глуви."

Громовник:

"Шта је то историјски потврђено, кад парламентарна монархија у хиљадугодишњој историји Срба није трајала ни пуне три деценије? Толико нам је била добра, да је Краљ морао да распушта скупштину и заводи диктатуру."

Замолио бих колегу Громовника да не троши своје слабашне муњице, погрешно их усмеравајући к страшном облаку.

Прочитати шта је написано пре што се уђе у полемику са старијима.

Но, чаки и да се ради у краткој "паламентарној монархији", очевидно беше боља од републике. Па је и Краљевска "диктатура", право демократско благостање за системе које прођосмо последњих шездесет година, сем, делимично, времена у којем се Коштуница нешто питао.

[Владимир Петровић]

Ипак морам напоменути, да се не би разумели погрешно, ја нисам противник монархије. Мада данас не видим сврху тога у Србији. Ем је данашњи престолонаследник мутав, ем Србија има пречих проблема. А треба узети у обзир да краљ у парламентарној монархији има пре свега репрезентативну функцију. С тим у вези ти сигурно не знаш да би нам се свима знатно повећао порез у случају да се уведе парламентарна монархија, а ја да плаћам нечије појављивање по белосветској жутој штампи, не пада ми на памет.

Да ли се монархија исплати Србији?

Најпре да сагледамо користи и трошкове републиканског уређења Србије. Када су у питању бенефити, не постоје непосредне и велике финансијске користи од оваквог уређења, а два највећа трошка пореских обвезника су избори на (минимум) сваких пет година и годишњи буџет председника републике.

За председничке изборе се потроши око 16.000.000 евра, односно око 265 динара годишње по сваком запосленом у реалном сектору.

На годишњем нивоу буџет председника износи око 2.200.000 евра. То значи да запослени радник у реалном сектору у Србији годишње издваја око 180 динар за трошкове председника републике, тј. његове канцеларије.

Дакле, ако се сагледају користи и највећи трошкови (избори плус канцeларија председника), може се закључити да републикански облик владавине сваког грађанина Србије (од новорођенчета до најстаријег пензионера) кошта око 83 динара годишње, односно око 445 динара годишње по сваком запосленом у реалном сектoру.

Ако посматрамо монархистичко уређење, трошкове избора не бисмо имали али би трошкови Двора били слични као и трошкови које данас има институција председника републике јер би краљ обављао исте или сличне послове као и председник републике. Међутим, један део трошкова који је сада приказан у буџету председника Двор не би имао јер су ти трошкови већ урачунати у садашњем дворском буџету, па би тако укупан трошак који грађани издвајају за ову намену био мањи за око 20 одсто.

Свакако, остао би буџетски трошак који се издваја за одржавање комплекса на Дедињу и Фонда Карађорђевића, који сада износи 11 динара по глави становника.

За разлику од републиканског уређења, монархистичко уређење у Србији би донело и непосредне финансијске ефекте. Како? Према мишљењу највећег ауторитета за национално брендирање, др Сајмона Енхолта, обнова монархије би била светска вест и позитиван сигнал из Србије. Позитиван сигнал би био зато што је монархија укинута на нелегалан начин од стране комуниста (који су омражени нарочиту у западној цивилизацији којој тежимо), а династија Карађорђевића је у родбинским везама са свим значајним европским дворовима. Овакав догађај би повећао интересовање, у најмању руку за туристичку посету Двору али и другим историјско-културним локацијама у Србији. Већ данас, само од продаје улазница у комплекс на Дедињу се приходује бар онолико колико се издваја из Буџета за одржавање.

Нажалост не постоји прецизна прогноза око износа ових финансијских ефеката, па је у овој рачуници и нећемо користити иако значајно иду у прилог монархији.

Дакле, монархистичко уређење грађане Србије коштало би око 39 динара по глави становника (83 је за републиканско уређење), тј око 215 динара по запосленом у реалном сектoру (445 је за републиканско уређење).

[регул]

Јеси ово сам смислио или си однекуд преписао?

[Равногорац]

Јеси ово сам смислио или си однекуд преписао?

[Владимир Петровић]

О Монархији

Монархија има не само несумњиво дугу историчност, и изузетно важну улогу у развоју и напретку српске државности, већ и несумњиве предности у садашњости непосредној будућности.
Србија је у склопу комунистичке Југославије била лажна република, јер су њени председници били бирани и схватани као доживотни, што свакако није карактеристика републиканског уређења дежаве. Када је Србија почела да покушава да буде демократска и парламентарна република, откриле су се њене слабости: нерешиви сукоби између политичких опција, између личних амбиција и интереса лидера, могућност кандидовања крајње проблематичних личности, сувише честе и скупе изборне кампање које разједињавају и свађају народ и политички га депримирају и демобилишу, најзад, чак немогућност да се изабере шеф државе. Уосталом и када би био изабран шеф државе, он би представљао само једну натегнуту већину или тачније мањину народа. Предности демократске парламентарне монархије у том светлу постају више него очигледне. Уз то, монарх, који оличава државу, представља њен стуб и ослонац, који заступа целину народа и чија се владавина не подвргава поменутим изборним проверама. Самом својом личношћу, својим пореклом, својим угледом и својим природним везама са другим монарсима и другим шефовима држава у свету, монарх има већу тежину него било који политичар који је успео да добије довољан број гласова.

Монархија има корене у традицији, али и складну уклопљеност у тенденције модерног доба. Спрега Круне и Олтара је традиција, али одвојеност државе и цркве је стварност. Круна обједињује и помирује једно и друго. Монархија је пореклом везана за веру и за цркву, али одредницама демократска и парламентарна она је лаичка.

Монархизам није идеологија- то је облик државе који се кроз историју обнавља и мења. Није реч о васпостављању нечег што је већ било и што је историја одбацила, већ о успостављању нечег новог на темељу трајне идеје. Савремени монархисти се залажу за савремени вид уставне парламентарне монархије која има своје корене у периоду владавине Краља Петра I.

Проф. Др. Слободан Витановић
http://kraljevinasrbija.com/o-monarhiji-2/?lang=sr

---

Да ли Уставна Монархија значи бољи живот?

У ствари 5 од 10 најбогатијих земаља Европе су Уставне Монархије. Према статистичким показатељима, Луксембург је најбогатија земља у Европи, са највишим бруто домаћим производом (БДП) од 81,730 долара по становнику, мерено по паритету куповне моћи (ППП). Следи их Норвешка која заузима друго место у Европи са највећим БДП по становнику који износи 55,198 долара. Холандија је на 16. месту у свету по развијености економије, а рангирана је као десета по БДП (номиналном) по глави становника; БДП (према паритету куповне моћи) у Холандији је 40.433 долара. Данска је осма најбогатија земља у Европи с БДП (ППП) од 38.207 долара по становнику а Шведска је девета најбогатија земља у Европи са БДП (према паритету куповне моћи) по становнику од 37.525 долара.

Типичан дан за Престолонаследника Александра и Принцезу Катарину састоји се од добротворних активности до промоције Србије међународној јавности и потенцијалним инвеститорима. Престолонаследник Александар доводи инвеститоре, проналази стипендије за образовање, и окупља важне јавне личности из целог света свакога месеца. Принцеза Катарина је спасила многе животе, прикупљајући милионе за помоћ и подршку. Краљевски пар стално путује широм света на сусрете са шефовима држава, најзначајнијим пословним људима и медијима а све са циљем да помогну Србији и српском народу. Све то доноси на десетине милиона годишње Србији.


Balkans Business News

Пословне вести са Балкана

[Игмански Четник]

БЕЗ КРАЉА НЕ ВАЉА!

[Павле]

[Владимир Петровић]

Питање издржавања породице Карађорђевић

У нашој јавности стално је присутна прича да Република Србија даје средства за издржавање породице Карађорђевић. Међутим, у питању је класично извртање чињеница и пласирање полуистина.

Држава даје новац за одржавање дворског комплекса, који је бесправно отела Карађорђевићима 1945. године. Краљевски двор је изграђен личним средствима Kраља Александра Првог, а не државним новцем, како би породица Карађорђевић добила свој приватни дом у Београду и тако оставила Стари двор да буде само званична резиденција у којој би се обављани државни послови.

Комунисти су 1945. године нелегално отели и Дворски комплекс и остатак имовине Карађорђевића. 2000. године је Њ.К.В. Престолонаследнику Александру II само враћено право да живи у Dворском комплексу, а није му враћена имовина, тако да је он данас подстанар у рођеној кући. Сваки динар који држава издвоји за одржавање двора, она издваја за сопствену имовину, до које је додуше дошла нелегалним путем. У међувремену је Дворски комплекс добио и статус споменика културе тако да је влада Србије и са те стране дужна да издваја средства за одржавање Краљевског двора.

До измене оваквог стања ствари може доћи само онда када надлежне институције врате сву бесправно одузету имовину њиховим законитим власницима.
http://kraljevinasrbija.com/najcesca-pit...c/?lang=sr

[Добровољац]

Постоји неколико руских мислилаца који су се бавили темом монархије. Њихова дела постоје и код нас и они су јасно поставили разлике између монархијског принципа власти, утемељеном на светописамском тексту који је један од најзначајнијих извора за проучавање ове теме. Парламентарна, да тако кажемо партијашка монархија, једнака је овој партократијској наказној републици. Монархија у својој сржи претставља апсолутистички режим Господара, а не онога што се лако квалификује као тиранин. Разлика је у самом схватању власти код онога који је и држи. Погледајте само време средњовековних монархија код нас и у тадашњој Европи. Јасно је да вертикала Бог - Краљ - Народ (Отаџбина) не трпи посреднике и оне који монарху, зарад ситнопартијских интереса, претстављају препреку у вршењу узвишене службе Помазаника Божијег.

[Павле]

Зна се ко од Господара прави тиранина. Банда на какву цивилизација није била спремна.

[Владимир Петровић]

Да ли је монархија национални интерес?

Често се могу чути позиви на обнову монархије као државног уређења наше земље. Које би биле предности Србије са краљем уместо председником?

Први проблем који се намеће у расправи између монархије и републике, јесте начин на који је нашој земљи промењено уређење. Након борбе са окупационим снагама у Другом светском рату, коју је пратило и неколико паралелних грађанских ратова, Краљевина Југославија није доживела мирнодопски период. Настављени су крвави обрачуни између присталица Комунистичке партије Југославије, која је успешно инсталирала своје органе власти на нелегитиман начин, вешто се користећи међународним околностима светског рата, зарад преузимања комплетне управе над државом, са демократски опредељеним предратним политичарима и официрима, који су листом стали у фронт против окупатора, не би ли у послератном добу пришли решавању свих крупних политичких питања (укључујући и питање државног уређења).

Евидентно је да се републиканска идеја на југословенском простору појавила знатно пре 1941. године. Осим поменуте КПЈ, постојала је Хрватска републиканска сељачка странка, која је заговарала право Хрвата на независност, али се касније декларативно одрекла свог републиканског становишта, признавши наследно владарско право краља Александра I Карађорђевића и положивши заклетву на Видовдански устав из 1921. године. Мада је из свог имена тада избацила републиканизам, њена реторика се није знатно изменила; разлика се огледала само у томе што је њен председник Стјепан Радић постао министар просвете, а њених 67 посланика почело долазити на заседања Народне скупштине.

Свакако најзначајнија политичка организација блиска републикансој идеји у Срба је била Народна радикална странка. Подршку је налазила превасходно у сељаштву, уз тек по којег интелектуалца, док су њени оснивни захтеви били: смањење чиновништва и бирократије, давање ширих овлашћења локалним самоуправама, јачање ауторитета Скупштине, ограничавање владареве самовоље и везивање уз Русију. Готово да никада нису ставили на дневни ред питање државног уређења, што су могли, обзиром да су од свог постанка 1881. године, били водећа странка. Друге републиканске странке нису имале значајнијег упориште у гласачком телу на простору Србије.

Видимо да код српског народа никада није постојала озбиљна тежња да се од његове државе начини република, односно да таква идеја долази тек са комунизмом.

Пошто се реши ова дилема чисто правне природе, наилазимо на два питања:

1) Да ли је монархија корисна у 21. веку?

2) Како се можемо осигурати да ће владар бити добар и способан?

Сама чињеница да је монархија преживела од најранијег доба развоја цивилизације до данас, довољно говори о њеној функционалности. Гледано са данашње тачке, државе које су задржале монархију спадају у ред најстабилних и врло развијених земаља у сваком погледу (Велика Британија, Шведска, Шпанија, Холандија, Данска, Белгија, Јапан…)

На друго питање морамо обратити пажњу са историјског аспекта – обзиром да је реч о наследној власти, престолонаследник од рођења ужива пажњу и круг интелектуалне, културне, просветне и сваке елите, која се стара о његовог васпитању и образовању. Тиме се обезбеђује да будући монарх буде у стању обављати све важне државне послове. Уз то, поред њега се налазе сви грађани, јер помажући владару директно утичу на напредак сопствене земље.

На крају, оно што се најчешће истиче као проблем са монархијом, јесте питање владареве самовоље. Једино неуком човеку није јасно да је прошло време апсолутистичких монархија. Свака озбиљна (европска) монархија данас је уставна парламентарна монархија – на челу са монархом, чији рад надзире парламент, а где сви одговарају пред Уставом, који је ту да одређује односе у држави.

Многи ће рећи да није могуће променити монарха, док је то могуће у случају председника републике. Одговорићемо врло једноставно – колико често и када је, на легитиман начин, смењен председник републике? Сведоци смо да је једна политичка партија код нас, пре само неколико година, предала Влади милион потписа грађана који захтевају ванредне председничке и парламентарне изборе, на шта им је председник Владе саопштио да разуме њихове проблеме, али да није време за такав потез. На тај начин је одлично илустрована привидна слика демократског избора у држави-републици.

Монарх одражава државно јединство. Уставом се може регулисати начин његове замене.

Уставна парламентарна монархија представља најбољи облик државног уређења: има потенцијал да чува традицију (нарочито тамо где је народна династија), а са друге стране поседује и парламент који спречава самовољу једног човека или династије. Обновом монархистичког уређења Србије, утицали би на освежавање сећања и чување традиције коју смо испустили под седмодеценијском републиком, уклонили би последњу тековину комунистичке диктатуре и сврстали би се у ред угледних и просперитетних држава. Зато сматрам да монархија представља наш национални интерес.

http://akademskikrug.rs/da-li-je-monarhi...i-interes/

[Владимир Петровић]

УСТАВНА ПАРЛАМЕНТАРНА МОНАРХИЈА ИЛИ РЕПУБЛИКА?
http://unijamonarhistasrbije.wordpress.c...%BB%D0%B8/