[Милослав Самарџић]

МВАЦ и друге милиције биле су предвиђене хашким конвенцијама.
Зато су и осниване, а наравно Бирчанин (и Дража) су их користили за нашу ствар.
Влада (Недићева) није по међународном праву.

[ватхра]

Где су колаборационистичке милиције предвиђене Хашким конвенцијама?
Наведите тачан члан.

Све и да јесу - а нису - по законику КЈ је било кажњиво смртном казном да се ступа у оружане формације под командом непријатељске војске.

[Милослав Самарџић]

Где су колаборационистичке милиције предвиђене Хашким конвенцијама?
Наведите тачан члан.

Све и да јесу - а нису - по законику КЈ је било кажњиво смртном казном да се ступа у оружане формације под командом непријатељске војске.

Колаборационистичке милиције не помиње међународно право.
Само милиције, полиције, жандармерије и сл.
Да ли су ове формације постале колаборационистичке, тј. да ли су ступиле у службу окупатора, то процењује суд, а не КП,

[Митић]

Има онај члан 43 у Хашкој конвенцији из 1907. године у коме се спомиње да окупатор мора предузети све мере како би обезбедио јавни мир и безбедност.

И на тај члан се може позвати кад су у питању те милиције.

Али за то најбоље видети са правницима или историчарима који су се бавили суђењем у Нирнбергу и како је тамо примењивано.

[Милослав Самарџић]

Има онај члан 43 у Хашкој конвенцији из 1907. године у коме се спомиње да окупатор мора предузети све мере како би обезбедио јавни мир и безбедност.

И на тај члан се може позвати кад су у питању те милиције.

Али за то најбоље видети са правницима или историчарима који су се бавили суђењем у Нирнбергу и како је тамо примењивано.

То је видео пуковник Тришић 1941, мајор Бошко Тодоровић 1941/42. итд.

[Филип Ђукић]

Добро би дошао неки докторат на Правном факултету о овој теми. Свакако да било какав облик "сарадње" са Италијанима током окупације не би требало да буде споран.

[Митић]

У сваком случају, инфилтрација у непријатељске редове је дозвољена. Ово би се односило и на локалне милиције.

Опет да се позовем на неке чланове Хашке конвенције

Član 24.
Ratna lukavstva i upotreba sredstava potrebnih za
pribavljanje obaveštenja o neprijatelju i zemljištu
smatraju se dopuštenim.

Član 29.
Kao špijun se smatra samo ono lice koje, delujući
potajno ili pod lažnim izgovorima, prikuplja ili nastoji
da prikupi obaveštenja u zoni operacija jedne
zaraćene strane, sa namerom da ih saopšti
protivničkoj strani.
Prema tome, ne smatraju se špijunima
neprerušeni vojnici koji prodru u operacionu zonu
neprijateljske vojske radi prikupljanja
obaveštenja. Isto tako, ne smatraju se špijunima
vojna i nevojna lica zadužena da prenose pošiljke
namenjene bilo njihovoj bilo neprijateljskoj vojsci,
koja otvoreno vrše svoj zadatak. Toj vrsti
pripadaju takođe i lica upućena u balonu da
prenose pošiljke i da održavaju vezu između
raznih delova jedne vojske ili teritorija.

Погледати стр. 8-9

https://www.isac-fund.org/download/MHP-zbirka_2013.pdf

[Шумадинац]

Поводом текста "Четници и усташе нису били исто"
https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/ce...i-fasizam/

[Душан Вукашиновић]

Није Михаиловић изгубио британску и савезничку подршку зато што није нанео довољне губитке Немцима, већ пре свега услед страха западних савезника да би Совјетски Савез, користећи кризу немачке армије, могао лако да избије на топла мора, овлада Босфором и реализује дугорочне геополитичке циљеве које је још царска Русија поставила као стратешки приоритет.

Подсећања ради, још 1781. године аустријски цар Јосиф II и руска царица Катарина Велика постигли су споразум о подели балканског простора након очекиваног распада Османског царства. Према том плану, западни део Балкана — укључујући Босну и Херцеговину и Србију — требало је да потпадне под интересну сферу Аустријске царевине, док би источни Балкан и Бугарска били под доминантним утицајем Русије.

Сличне геополитичке концепције Русија је у различитим облицима развијала и са другим великим силама, укључујући Немачку. И Немачкој и Русији један од кључних стратешких интереса био је излазак на топла мора и контрола Босфора. За Немачку је то представљало пут ка лакшем продору на Блиски исток, док би Русији омогућило несметан пролаз из Црног мора у Медитеран.

Тако су велике силе већ крајем XVIII века у Балканском полуострву препознале простор за остваривање својих дугорочних геополитичких амбиција. Русија је при томе била спремна да велики део православног становништва препусти аустријској сфери утицаја, настојећи да се домогне Цариграда, као и мореуза Босфор и Дарданели, што је представљало једну од трајних тежњи руске спољне политике. Оно што је некада био циљ немачке империјалне политике, у условима Другог светског рата могло је постати оствариво и за Совјетски Савез, користећи совјетско-немачки сукоб као историјску прилику.

Из британске перспективе, било је далеко прихватљивије препустити утицај над Јадранским него над Егејским морем, јер би евентуално совјетско овладавање источним Медитераном директно угрозило британске колонијалне и стратешке интересе. У таквим пројекцијама постојала је и бојазан да би Совјети могли продрети до Јерусалима, чиме би Балфурова декларација изгубила свој геополитички значај, а јеврејски политички покрети потенцијално били усмерени ка совјетском, уместо британском савезништву. 

И ето нових господара света.

Тек када Уједињено Краљевство отвори архиве које би јасно показале у којој мери је Југославија била жртвована ради стварања геополитичког бедема против совјетског продора ка топлим морима — пре свега кроз контролу Италије и Грчке, због чега је и наређена инвазија на прву и одбрана друге земље — биће могуће озбиљније и потпуније сагледавање положаја Југославије у Другом светском рату.

Самим тим и напуштање генерала Драже Михаиловића.
Све до тада, овакви и слични текстови су неозбиљни.

[Митић]

Одлична анализа!

[Митић]

Одговор на текст професора Радета Вељановског "Четништво је аутентични фашизам"

Пише: Милош Здравковић

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavo...i-cetnici/

[Филип Ђукић]

Ово је до сада најјачи напад на војводу Ђујића са деснице. Ово је текст са Фејсбук странице "Удружење Четника". 

ОПТУЖБА МАНЕТА РОКВИЋА ПРОТИВ МОМЧИЛА ЂУЈИЋА

(Извештај Врховној команди ЈВуО, 15. мај 1944. године)У овом опширном извештају, Мане Роквић директно удара на легитимитет Момчила Ђујића, приказујући га не као војног команданта, већ као самовољног тиранина („распопа”) који је уништио углед покрета на Тромеђи и у Далмацији).

1. Личности које се помињу у документу као 

Ђујићеве жртве:Војвода Илија Трифуновић Бирчанин – командант Српских националних војних одреда. 

Роквић тврди да га је Ђујић ликвидирао отровом како би уклонио његов ауторитет и преузео вођство над Динарском дивизијом.

Пуковник Никола Узунчевић – бивши официр краљевске војске. Према оптужници, ликвидиран је по Ђујићевом наређењу док се налазио на лечењу у болници.

Капетан Живко Брковић – четнички официр који се супротставио Ђујићевој диктатури, убијен под неразјашњеним околностима.

Инжењер Бајић – цивилни стручњак и интелектуалац, ликвидиран у Книнској крајини због неслагања са Ђујићевом политиком.

 Конкретне оптужбе изнете у тексту:„Распопство” и рушење војне хијерархије: 

Роквић наглашава да је Ђујић бивши свештеник (распоп) који нема формално војно образовање, али се понаша изнад закона. 

Оптужује га да потпуно самовољно, мимо знања и одобрења Врховне команде (Драже Михаиловића), поставља своје људе за официре, дели чинове и поставља команданте, док у исто време уклања, затвара или убија школоване предратне официре који му се не покоравају.

Масовни терор над српским народом: Роквић наводи застрашујућу бројку – тврди да је под Ђујићевом самовлашћу, путем преких војних судова или директним ликвидацијама без суђења, стрељано и повешано око 500 Срба.

 У извештају се експлицитно наглашава да међу убијенима има жена и деце, те да Ђујић спроводи страховладу над сопственим народом који би требало да штити.

Енормна финансијска пљачка (Проневера): Роквић прецизира огромне суме новца које су прошле кроз Ђујићеве руке, а које су добијене од окупатора (Италијана) за плате бораца, као и од савезничких мисија. 

Ђујић се оптужује за присвајање:63 милиона италијанских лира500 златних фунти стерлинга Роквић тврди да је тај новац Ђујић задржао за себе и свој ужи круг људи, док су војници на терену остајали без средстава и логистике.

Дослух са непријатељем мимо команде: 

Иако су обојица сарађивали са Италијанима тактички, Роквић оптужује Ђујића за тајне уговоре и махинације којима штити искључиво своју позицију моћи, лажући Врховну команду о стварном стању на терену Далмације и Книнске крајине.

П.С.
Овај текст представља пренос и сажетак архивских и историјских извора из ратног периода. Садржај одражава тврдње и интерпретације различитих актера у датим околностима и не представља утврђене чињенице нити коначне историјске судове
.
Аутор се не ставља у улогу судије и не износи коначне оцене о личностима и догађајима, већ материјал износи у информативне и документарне сврхе.

Напомена о Кости Пећанцу

На основу различитих ратних извештаја и унутрашњих оптужби, Коста Пећанац је у делу четничког покрета и каснијој послератној историографији означаван као издајник.
 Међутим, остаје кључно питање: ко је у датом историјском контексту имао политички и војни легитимитет да такву оцену уопште донесе — унутрашње командне структуре у расулу, окупационе власти, или послератни победнички систем?

Ваше,
УДРУЖЕЊЕ ЧЕТНИКА 

Слика :

Мане Роквић, Јевђевић ,
Ђујић

Извор:
Vojni arhiv u Beogradu (VA), Arhiv Vojnoistorijskog instituta (AVII), četnička građa (čg), kutija 153, registarski broj 15/6. Izveštaj komandanta vojvode Maneta Rokvića Vrhovnoj komandi JVuO od 15. maja 1944. godine o samovolji, teroru i finansijskim proneverama vojvode Momčila Đujića.

[Милослав Самарџић]

Дража је свугде имао више извора информација, све је укрштао и проверавао.
Тако да је знао да ништа од овога није тачно.
Има много изворај о Бирчаниновој болести, агонијама пре смрти, о томе како је погинуо пуковник Узунчевић у борби против комуниста, итд.
Укратко, ни трунке истине овде нема. Војвода је био храбар и частан, Дража га је другима наводио као пример.
Роквић се, на жалост, одметнуо. Штета, био је веома храбар.

[Шумадинац]

И данас, 17. јула 2026. године, баш на 80- годишњицу.... наставља се свирепа ликвидација Ђенерала. Што кроз филм на N1 што кроз режимских таблоида ....


https://i.postimg.cc/X7HHZV9W/kurir-17-7.jpg