[Милослав Самарџић]

МВАЦ и друге милиције биле су предвиђене хашким конвенцијама.
Зато су и осниване, а наравно Бирчанин (и Дража) су их користили за нашу ствар.
Влада (Недићева) није по међународном праву.

[ватхра]

Где су колаборационистичке милиције предвиђене Хашким конвенцијама?
Наведите тачан члан.

Све и да јесу - а нису - по законику КЈ је било кажњиво смртном казном да се ступа у оружане формације под командом непријатељске војске.

[Милослав Самарџић]

Где су колаборационистичке милиције предвиђене Хашким конвенцијама?
Наведите тачан члан.

Све и да јесу - а нису - по законику КЈ је било кажњиво смртном казном да се ступа у оружане формације под командом непријатељске војске.

Колаборационистичке милиције не помиње међународно право.
Само милиције, полиције, жандармерије и сл.
Да ли су ове формације постале колаборационистичке, тј. да ли су ступиле у службу окупатора, то процењује суд, а не КП,

[Митић]

Има онај члан 43 у Хашкој конвенцији из 1907. године у коме се спомиње да окупатор мора предузети све мере како би обезбедио јавни мир и безбедност.

И на тај члан се може позвати кад су у питању те милиције.

Али за то најбоље видети са правницима или историчарима који су се бавили суђењем у Нирнбергу и како је тамо примењивано.

[Милослав Самарџић]

Има онај члан 43 у Хашкој конвенцији из 1907. године у коме се спомиње да окупатор мора предузети све мере како би обезбедио јавни мир и безбедност.

И на тај члан се може позвати кад су у питању те милиције.

Али за то најбоље видети са правницима или историчарима који су се бавили суђењем у Нирнбергу и како је тамо примењивано.

То је видео пуковник Тришић 1941, мајор Бошко Тодоровић 1941/42. итд.

[Филип Ђукић]

Добро би дошао неки докторат на Правном факултету о овој теми. Свакако да било какав облик "сарадње" са Италијанима током окупације не би требало да буде споран.

[Митић]

У сваком случају, инфилтрација у непријатељске редове је дозвољена. Ово би се односило и на локалне милиције.

Опет да се позовем на неке чланове Хашке конвенције

Član 24.
Ratna lukavstva i upotreba sredstava potrebnih za
pribavljanje obaveštenja o neprijatelju i zemljištu
smatraju se dopuštenim.

Član 29.
Kao špijun se smatra samo ono lice koje, delujući
potajno ili pod lažnim izgovorima, prikuplja ili nastoji
da prikupi obaveštenja u zoni operacija jedne
zaraćene strane, sa namerom da ih saopšti
protivničkoj strani.
Prema tome, ne smatraju se špijunima
neprerušeni vojnici koji prodru u operacionu zonu
neprijateljske vojske radi prikupljanja
obaveštenja. Isto tako, ne smatraju se špijunima
vojna i nevojna lica zadužena da prenose pošiljke
namenjene bilo njihovoj bilo neprijateljskoj vojsci,
koja otvoreno vrše svoj zadatak. Toj vrsti
pripadaju takođe i lica upućena u balonu da
prenose pošiljke i da održavaju vezu između
raznih delova jedne vojske ili teritorija.

Погледати стр. 8-9

https://www.isac-fund.org/download/MHP-zbirka_2013.pdf

[Шумадинац]

Поводом текста "Четници и усташе нису били исто"
https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/ce...i-fasizam/

[Душан Вукашиновић]

Није Михаиловић изгубио британску и савезничку подршку зато што није нанео довољне губитке Немцима, већ пре свега услед страха западних савезника да би Совјетски Савез, користећи кризу немачке армије, могао лако да избије на топла мора, овлада Босфором и реализује дугорочне геополитичке циљеве које је још царска Русија поставила као стратешки приоритет.

Подсећања ради, још 1781. године аустријски цар Јосиф II и руска царица Катарина Велика постигли су споразум о подели балканског простора након очекиваног распада Османског царства. Према том плану, западни део Балкана — укључујући Босну и Херцеговину и Србију — требало је да потпадне под интересну сферу Аустријске царевине, док би источни Балкан и Бугарска били под доминантним утицајем Русије.

Сличне геополитичке концепције Русија је у различитим облицима развијала и са другим великим силама, укључујући Немачку. И Немачкој и Русији један од кључних стратешких интереса био је излазак на топла мора и контрола Босфора. За Немачку је то представљало пут ка лакшем продору на Блиски исток, док би Русији омогућило несметан пролаз из Црног мора у Медитеран.

Тако су велике силе већ крајем XVIII века у Балканском полуострву препознале простор за остваривање својих дугорочних геополитичких амбиција. Русија је при томе била спремна да велики део православног становништва препусти аустријској сфери утицаја, настојећи да се домогне Цариграда, као и мореуза Босфор и Дарданели, што је представљало једну од трајних тежњи руске спољне политике. Оно што је некада био циљ немачке империјалне политике, у условима Другог светског рата могло је постати оствариво и за Совјетски Савез, користећи совјетско-немачки сукоб као историјску прилику.

Из британске перспективе, било је далеко прихватљивије препустити утицај над Јадранским него над Егејским морем, јер би евентуално совјетско овладавање источним Медитераном директно угрозило британске колонијалне и стратешке интересе. У таквим пројекцијама постојала је и бојазан да би Совјети могли продрети до Јерусалима, чиме би Балфурова декларација изгубила свој геополитички значај, а јеврејски политички покрети потенцијално били усмерени ка совјетском, уместо британском савезништву. 

И ето нових господара света.

Тек када Уједињено Краљевство отвори архиве које би јасно показале у којој мери је Југославија била жртвована ради стварања геополитичког бедема против совјетског продора ка топлим морима — пре свега кроз контролу Италије и Грчке, због чега је и наређена инвазија на прву и одбрана друге земље — биће могуће озбиљније и потпуније сагледавање положаја Југославије у Другом светском рату.

Самим тим и напуштање генерала Драже Михаиловића.
Све до тада, овакви и слични текстови су неозбиљни.

[Митић]

Одлична анализа!

[Митић]

Одговор на текст професора Радета Вељановског "Четништво је аутентични фашизам"

Пише: Милош Здравковић

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavo...i-cetnici/