Оцена Теме:
  • 4 Гласов(а) - 2.25 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Батин подрум (Стара писма)
#57

Имамо ли и мало поноса...?


Доњи Срем враћа веру у српски фудбал
21-8-`12

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcT79xv4_kt2pMDZ9ECR_np...-jTEpIfDAQ]
Колико може да издржи...?

Читам по ко зна који пут, и не могу да се саберем... Да поновимо:

Доњи Срем враћа веру у српски фудбал


Алооооо...

Зашто?

Зато што су победили „Партизан“.

Село, који је у моје време играло са променљивим успехом у истој лиги са ФК „СЕЉАК“- Сириг, сад је светло на крају европског тунела?
Дрхте у такмичарском прегнућу да се колико сутра сударе са Манчестер Јунајтедом. Па ком обојци, ком опанци.

Како се, забога, дошло до тако фасцинантног спортског успеха?

Ево директног објашњења:

Цитат:Много је било приче око тога да ли ће Доњи Срем уступити ( продати) место у Суперлиги, да ли ће се можда фузионисати. Све те приче пале су у воду када је Доњи Срем почео да игра суперлигашки фудбал. Голијат је пао пред Давидом. Буџет Доњег Срема је најмањи у Суперлиги, уверава Деспотовић, а играчи су плаћени, отприлике, као они који у највећим клубовима важе за други ешалон.
- Ма, буџет није најбитнија ствар. Најважнија је организација клуба, однос људи који воде клуб и играча, као и однос играча према клубу, озбилњост, рад. Када се све то поклопи онда и квалитет дође до изражаја. Неки кажу да су ове две победе била срећа, а ја кажем да су извојеване вољом, хтењем и знањем. Говорили су поједини да ћемо у Суперлиги завршити, малтене, са два освојена бода, да ћемо се стрмоглавити, али ето, видите да нису били у праву- каже директор клуба.
Деспотовић истиче да је направљен стабилан клуб у којем постоји здрава основа и прича.
- Правили смо клуб на искључиво спортској причи и интересује нас само терен, игра, спортски резултат. У претходне четири године прошао је четири степена такмичења. Од садашњих играча поједини су играли у том четвртом степену, већи број њих у трећем степену, а готово сви у Првој лиги. Имамо компактност, младост, знање, квалитет. Сећате се да је било прича и комбинаторика око тога да ли ћемо уступити место у Суперлиги, које смо заслужено освојили у Првој лиги. Као што сам и раније говорио, то ништа није било тачно и ево видите, био сам у праву - рекао је Деспотовић.

Ми бисмо радије да видимо ко спонзорише клуб. И, ево резултата истраге:

СПОНЗОРИ: "Месара Ђурђевић", "Жито Млин" Пећинци

По овоме, испало би да су се један месар и један пекар састали на некој сремачкој забијачки, и `нако договрили се да, између два свињокоља, уведу „Борца“ тј. европскије „Доњи Срем“, у Лигу шампиона.

Ево тих витезова што вратише веру у српски фудбал:

[Слика: 5430102258b53.jpg][Слика: sp-aleksic_310x186.jpg][Слика: sp-despotovic_310x186.jpg]
Ђурђевићу Миленко Алексићу Милане Деспотовићу Драгане

Е ови ликови бацају стотине хиљада евра, из гушта.

Да ли верује неко у то?

Може да буде, ал Бата је мало нервозан, па истражује даље... И долази до сазнања да су ови неисказани пећиначки месарско-млинарски фудбалски прегаоци увезани у...

Цитат:MK Group d.o.o.
MK Group je holding kompanija, jedan od najuspešnijih poslovnih sistema u Srbiji u čijem se sastavu nalazi više od 35 povezanih preduzeća koja posluju u zemlji i inostranstvu. MK Group se bavi strateškim vođenjem poslovanja i korporativnim upravljanjem u oblastima poljoprivrede i poljoprivredne industrije, turizma, upravljanja nekretninama, IT tehnologije, finansija i dr.

Ако није јасно, да приближимо... У питању је..

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRQ2gBVveczP3cIGlz5Y8M...Oy5SI1_mtA]
Костићу Миодраже

Прича би нас даље водила до политичара од 150 килограма са моторним санкама, али, тако се не игра фудбал, па нећемо.

Пазите, шта је месарски отимизам:

Цитат:– Не знам шта се ово дешава али имам осећај као да смо победили Манчестер јунајтед а не Партизан. Доњи Срем има реално постављене циљеве...

Па, недопустиво је да не поменемо и ингениозне фудбалске стручњаке што Доњи Срем приведоше у Европу, са тенденцијом да се победи Манчестер...

[Слика: Donji-srem.jpg]
Творац великог успеха: тренер Богић Богићевић (лево) са једним од помоћника Драганом Цветићем

Ама, није Бати ни то довољно у веб истраживању, мада и ово што је презентовано довољно говори:

Цитат:Познато је да сте и члан управе Партизана?
– Јесам, од пре неколико година, и то са поносом кажем, не знам шта је ту чудно људима из фудбала.

Море иди! Сад си све рек`о, и то је то.

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcS1UncGCBdwc2a1NfwNh41...81w-hIfsJA][Слика: images?q=tbn:ANd9GcTixRE55KFCALUtyiUYTJC...tq9jCiK332]
Е да је оволико...Но је оволико

Лик који је до јуче клао по кућама, сад руководи српским фудбалом.

Па, не може!

У Пећинцима, фудбал је умро, јер га нико више не игра.
Кад одраде, вођени својом просто-месарском памети, ови тренутно истакнути ликови српског фудбала ће се повући у заветрину.
Остаће бурлеска о Доњем Срему у Лиги шампиона.

Игралиште ће остати пусто. Верујте ми, знам много примера.

Што рече мој (далеки) рођак, кошаркашки тренер Ивковић својим играчима:

“ИМАТЕ ЛИ ВИ БАР МАЛО ПОНОСА!?“

ПОЧАСНИ КОНЗУЛ

17-8-`12.

[Слика: dzulijan-asanz-simpsonovi-e1328097284698.jpg]
Живот сведен на цртани филм

Хоће ли Џулијан Асанж, негде на фону писања Бранислава Нушића, постати „почасни конзул Еквадора“, државе – како је ми видимо – изгубљене у прашуми, слично као и Никарагва?

Цитат:Опсада Џулијана Асанжа

Оснивач Викиликса Џулијан Асанж неће моћи да напусти еквадорску амбасаду у Лондону, иако му је та држава одобрила азил. Неће бити насилног упада у амбасаду. Почиње игра живаца између Асанжа и Лондона.
01.14 - Опсада Џулијана Асанжа је фијаско који Британију кошта 50.000 фунти дневно. Четрдесет шест полицајаца непрекидно је око зграде. Опремљени су сензорима који реагују на топлину тела, како Аустралијанца не би прошверцовали у дипломатској пошти, или намештају, пише Дејли мејл.

Ма паре нису проблем. Пара има код сиротиње. Накупиће се.

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRapZyXQdx9JWTOxQ2CdYL...pvctxCl_VQ]
Вешерај код Ујка Сама

Нису убили Туђмана и Алију. Јесу зликовци, ал несташни, уклапају се у шему, па ко те пита. Нису убили ни Тачија, већ на против, прогласише га за ексклузивног пријатеља. Ко да не знају да је зликовац. Питаш неког њиховог верзираног новинара нешто на ту тему, он одговори "А?".

Убили су Гадафија у канализационој цеви.

Убили су Садама вешањем којим му је, због погрешног динамичног прорачуна џелата откинута глава, након што су га ухватили у земуници сремачког партизанског типа.

Убили су Бин –Ладена, након што су га – што не скривају – направили да би ослабио Русе, односно тадашње Совјете. Убили су га зато што је побркао циљеве своје борбе. Ухватили су га испод кауча.

Убили несретног Слобу у самици. Ма борио сам се ја против њега. Али, њега убише лечећи га од губе, а нису објавили да је Хаг заражен губом. И ни једног судију или тужиоца нису бацили у карантин, а сви били у контакту са губавим Слобом, кога морадоше, по цену његовог живота, лечити од куге.

Све те егзекуције, праћене мањим грађанским ратовима, где демократска опозиција брани народ од злог режима, па хумани Западни Свет не може да гледа народну муку те интервенише, најпре парама и медијски, затим оружјем, па још затим зоном забрањених летова, на крају са неколико хиљада инструктора за убијање људи. После тога банде демократа инструисаних од агенција које, верујте на реч Америчким званичницима -немају никакве везе са Анеричком државом - тероришу квартове, пљачкају, убијају и силују, али то је већ проблем новоуспостављених младих демокрација, које саме морају да се изборе са проблемом. Ради се о стотинама изолованих масовних случајева, то је интерни проблем дате државе. Није интересантно за јавност. Светске информативне агенције са свом својом скупом техником немају више о чему да извештавају.

Камера се гаси. Популарни водитељ вади порцеланску протезу која га жуља и одлази да се дружи са новим, тако мужевним бест-френдом Енвером, а водитељка у елитном расхлађеном бунгалову ломи локалног куроњу. А и мало шмркања може да помогне против ратно-извештачког стреса.

Видесмо у Хрватској.

Видесмо у Сарајеву.

Видесмо на Космету.

Западни Народ конзумира понуђене ТВ вести зобљући кокице и пиво. Повремено диже леви гуз ради дугог прдежа.
То је цивилизацијски стандард.

Људи Западне Европе и Америке, више и нису 100% људи како ми Православни Срби схватамо људе, и није грех то рећи.
Они су Нова Раса – ГМО НАТО хуманоиди.

Ама, дебили. „Хлеба и игара“ за њих је неразумљиво. Хоће вести, али у моменталном тренутку свог бедног живота. Већ секунд касније не знају шта су гледали. Виде шерпу са кокицама у крилу, и пиво на сточићу, остало је ствар даљинског управљалча.

И онда се нађе неки Џулијан који, ако ћемо право, беше понет више потребом за истицањем него потребом за истином. Нашао нешто у корпи за ђубре, и то објавио, само да се чује за њега. Зашто то знамо? – Зато што је објављени материјал прописно „селектован“, да се не угрози „национална безбедност“ држава које нико не може да угрози, сем њихових олигархија ако се покарабасе око „зона утицаје“ или, једнставно, пара.

Али, и то је сувише.
Искорачила будала из задатих координата слободе. Па ни слобода није поље преко кога ћеш прећи како ти је воља. Слобода је валов из кога зобљеш кокице и пиво како ти се метне. Да би био потпуно слободан има да пристанеш да ти утакну чип у клемпаво уво.

Актуелно је питање – како извести новог Еквадоријанца из амбасаде Еквадора? Амбасада је на шестом спрату неке зградурине. Велика Бртанија је цивилизована држава која своју жртву неће ловити мимо задатих џентлменских правила лова на муфлоне у афричким колонијама.

Опције спасавања новинарског редова Асанжа су следеће:

- Да Асанжа прошверцују у коферу. На жалост, није зезање.
- Да га замаскирају у булу. (Видети „Пут око света“)
- Да га прогласе за почасног конзула, и онда, као дипломатског лика транспортују у Еквадор.
- Да смрди на шестом спрату док не досади и Богу и народу.

Ма, џаба му је. Ево, мобилна кола иформативних агенција лоцирана су око попришта.

Ухватиће ИЗДАЈНИКА, *ебо мајку своју. То је питање части.
Јесте он држављанин Аустралије. И, гле! Аустралија ћути ко пи*ка. Зна Аустралија где јој је место.
Јесте да је тамо на власти некаква „Радничка партија“, „Labor Party“ да извинете, какве то везе има? Шта „радници“? Ма хајте молим вас. Ти људи добро живе, имају јести и за одмор, па што би се трзали око деце којима њихове бомбе падају на главе?

Јасно је и члановима Labor Party да не би могли имати, ако сви имају. Јачем Лабору све, слабији нек зобље рукама пиринач. У осталом, и они у Аустралији зобљу рукама кокице, па ником ништа.

Може Асанж да бира: Да туца камен на Голом Отоку, или да ситни песак у пустињи.

Кад га ухите, или ликвидирају, гледаоци ће отворити нову џамбо кесу кокица, нагнути из киселкасте конзерве пиво, подригнути и мирно сачекати да стигне ледени талас са истока и следи их. Тако их васпитало - да уживају у свом кратком тренутку живота.

[Слика: wikileaks.jpg]
Дрчан дечко. нема шта...
-------

Да допунимо елаборацију о Асанжу...

ФОТО ЊУЗ: како ће се Асанж избавити из еквадорске амбасаде...?

[Слика: asanz1.jpg]
Одговори
#58

НА СЕВЕРУ НИШТА НОВО


ПОВОДОМ ФОРМИРАЊА "АУТОНОМИСТИЧКОГ" ФРОНТА
15-8-`12.

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRUDtRb4vaOgu718NUMcb1...mXIU2ChSQQ][Слика: images?q=tbn:ANd9GcSmSZJPw0-9pGu8McL3SXT...QbUeclJH_L]
Зомби волонтеризам


Да изокренемо једну изреку: "Није битно за какве се циљеве бориш, већ која те сила подржава".

Сва штампа је пренела вест о формирању "новог" "аутономистичког" фронта у Војводини.

Наводни повод су познате одлуке УСС, које су "неправедне", "исполитизоване". У питању је, тврде сепаратисти, "Јакобински централизам који у Војводини неће проћи", такође и "Терање кера са Војводином",што такође није упутно.

У основи новог војвођанерског "аутономизма" је кристално чиста расистичка идеја да су геџовани подли опанчари са којима нема живота, већ Војводина треба да нађе место где је увек припадала, у цивилизованој Средњој европи.

У сврху "научног" утемељења оваквог расизма, сепаратисти често потежу реченицу Арчибалда Рајса "Срби, чувате се себе".

У једној таквој полемици, на упорно "потезање" Арчибалда Рајса и његових добронамерних критика онога што у српском друштву није добро (мада, сличне примедбе, и много озбиљније, би се лако могле ставити и другим срединама), одговорио сам једном аматерском сепаратистичком идеологу са псеудонимом "tata", за кога је генетска ифериорност геџована аксиом, а одцепљење Војводине свршена ствар:

И тако, све држећи се аксиома, tata не одговори на постављено питање: Који од "аксиомских критеријума" које је САМ поставио овде не испуњавају војвођанерски сепаратистички лидери -политички, новинарски, или "интелектуалци"?
Да му помогнемо, можда је погубио своје аксиоме тумарајући Пустаром:
1 Нерад
2 Бекство са села у град
3 Разлози за нерад
4 Клањање богатству
5 Незахвалност
7 Ксенофобија владајуће класе
8 Политички кадар – безвредан
9 Љубомора интелигенције
10 Површност
11 Подмитљивост
12 Деформисаност „интелигенције
13 Погрешне школe
14 Морални пад интелегенцијe
15 „Интелегенција“ у рату
16 Бесрамни грабеж
17 Фобија и самољубље
18 Клечање пред новцем
19 Жариште трулежи и покваренocти
20 Везивање за вође
21 Склоност за страначку политику
22 Парламент забушаната
23 Страначке свађe
24 Грабљење за власт
25 Корупција
26 Страначкe вeзe
27 Страначка полиција
28 Пропаст парламентaризмa
29 Злоупотреба избора
30 Охолост политичара

Кад господу која орцају Северном Србијом мало проанализирамо на основу кртеријума које је tata несмотрено поставио, видим само гомилу исподпросечних битанги, спрам којих крадљивци гробова и мафија бакарних каблова дође као високософстицирана организациона структура, калофонски "труст мозгова".

А какви сте ви, који подржавате сепаратистичке ванцаге?

Ето, имате скота и Игора, за које се види да су приглупи, а упорно хоће нешто паметно да кажу, па личе на оседлане кокоши. Ту је tata, са својим електричним преводиоцем, и раскупусаним уџбеником "Елемента латина", из кога вади сентенце да се покаже паметним. А најтеже му је у главу утерати. Почне о историји, кад га притегнемо, он скочи лаким скоком на екомомију, па отуд беж` на медицину. На крају се редовно довати чмара и фекалија.

Е, то tatino хватање за чмар и фекалије кад нема куд је аксиом.

Питали бисмо, пошто tata тако радо цитира Арчибалда Рајса - А ШТО ЈЕ АРЧИБАЛД РАЈС ДОШАО У СРБИЈУ? Да описује како геџовани не ваљају?
Е, на ово питање од tate нећете добити одговор, или ћете добити немушто брбљање, уз обавезно: "А Балкански рат (???).
Зашто избегава одговор? Па једноставно зато што би морао да призна да је Арчибалд Рајс доказао и свету приказао праву суштину Аусртроугарске "цивилизације". Па кад би кренуо даље тим путем, његова аксиомска кула од карата би се срушила у хрпицу ђубрета.

tatino фарисејско, лажљиво, величање "тамнице народа" Аустроугарске, уз потпуно игнорисање њеног злочиначког карактера, и, уз то, поспрдан однос према (милионским) жртвама црно-жуте монархије, такође је аксиом. То је скоро па "природно", будући да потиче из фамилије извршилаца тих злочина. Кад кажемо "природно", мислимо на то да је природно да на свету има убица, хуља и нељуди сваке врсте.

Заправо, једини аксиом је историјска чињеница постојања Србског Војводства. Али, нађите ми једног сепаратисту који се позива на традицију Србског Војводства? Ни случајно! Јер, они су управо супротност, смртни непријатељи Војводине.
"Демантоваће" вас неким богтепита цитатом из 1920., а потпуно ће игнорисати факат да је управо на овом подручју било једно од најчвршћих упориша Краљевине Југославије.

Супротно, подручје садашње "Војводине" (а то, знамо, није цела Војводина, али за сепаратисте јесте, јер њих не интересује Војводина већ цепање Србије и "нова" Аустроугарска, "Дунавска федерација" како су је крстили), приказују као еденски врт толеранције и економског процвата, са посебним идеализовањем титоистичке САПВ. Аксиоми су међутим сасвим другачији. У Војводини никада међунационални и међукофесионални односи нису били идеални, и обележени су вишевековном борбом Срба за опстанак, против немчарења и мађаризације.
ДАНАС СМО У ПОТПУНОСТИ У ТАКВОЈ СИТУАЦИЈИ. ПРО-АУСТРОУГАРСКА СТРУЈА У ВОЈВОДИНИ СВЕ АГРЕСИВНИЈЕ СЕ ФОРМИРА У ПРАВИ ФРОНТ КАКО БИ СЛОМИЛА ОТПОР СРБА У СВОМ ПРОЈЕКТУ РАСРБЉАВАЊА СРПСКЕ ВОЈВОДИНЕ.

Пошто је и Титова САПВ била по карактеру аустроугарски "ентитет", сепаратисти величају "складне међунационалне односе", до потпуног идиотизма игноришући чињеницу да су највећи етнички злочини и чишћења у Војводини извршени по директиви КПЈ односно Тита, Кардеља и Кидрича за време "Војне управе". Е ту ће вам се појавити неки "Милош Подбарчанин" или тако неко надничарско пискарало, кога није брига шта пише, јер пише под псеудонимом, са тезом да је Тито заправо спроводио "великосрпски пројекат". Иначе је (Тито) донео складне међунационалне односе, којих у Краљевини Југославији није било јер је тада спровођен великосрпски пројекат.
Е ово ја зовем расном шизофренијом!
И то су сада "аксиоми", против којих ми, великосрБске патриЈоте немамо противаргумената?!!!!!!!!

Упорно ће вам причати како је "Војводина економски била одмах иза Словеније", и можете им хиљаду пута понивити да је у Краљевини Југославији Војводина била не "одмах иза Словеније", већ изнад ње, развијенија, да су непосредно после рата Словенци долазили овамо као "гастарбајтери", а не обрнуто, и да је економско заостајање Војводине почело са Титовим пројектом "премештања индустријских погона" из "безбедоносних разлога", а да су коначни ударац извршили тзв "аутономаши" (питати Жику), који су Војводину претворили у Хрватску и Словеначку колонију.
НЕ. Сепаратисти ће вам одговорити да то није истина, нису Војвођани баш толико добри, Словенци су ипак - рећи ће вам раЦни "Војвођани" - виша раса за Војвођане. А што је моја ташта из Горњег Славеча стигла у Челарево, па после у Сириг, нема везе. Не рачуна се. Тачка. Војводина никад није била развијенија од Словеније. Таман посла. Јер, ако би констатовали другачије, онда би се опет сва њихова прича о Србији као највећем злу, срушила у парампарчад. А овде је у питању сецесија, а не економски статус.

У осталом, и сада, овог часа, Војводину експлоатишу Хрвати и Словенци, па ником ништа. Сепаратисти пљују по Шумадији, геџованима, опанчарима...
Зашто? Па погледајте оне критеријуме за војвођанску "елиту" што их је tata поставио. Зато.

Истина је, међутим, да живимо у држави у којој се прогоне и тамниче патриоти, а сепаратисти и србомрсци сваке врсте су заштићени као бели медведи. Што би се рекло: " Пси пуштени, а камење везано". Па ни то није доста, већ на "Slobodnoj Vojvodini", покрећу "иницијативу" да се направи алманах са српским претњама сепаратистима, па да се ова "црна књига" достави међународним "факторима" у склопу интернационализације "војвођанског питања", како би поменути фактори још једном приступили дисциплиновању Срба, који ето, овом приликом мисле да враћење у Аустроугарску не би било добро за њих.

Не треба имати трунке сумње да фактори, који нису до сада санкционисли ни један од више десетина хиљада злочина над Србима, неће са кончном озбиљношћу узети у разматрање смтрну угроженост војвођанерских србомрзаца и узети их у потпуну заштиту.

И није ни та претерана брижност фактора највећа опасност. Јер, види се да су војвођанерски сепаратистички лидери млохаве хуље, неспособни да сами изврше било какав преврат, те им ни стална гурка и подршка фактора није довољна да створе критичну масу зомбија који би кренули за њима.
Највећа опасност лежи у поруци Арчибалда Рајса: "Срби, чувајте се себе!".

Јер, шта ми радимо? Ништа. Ако у "рад" не рачунамо међусобну пизму и писање по порталима треба њима ово, с њима треба овако, доста је њиховог било, ничија није до зоре...и задовољно цокнемо језиком уверени "е, ал сам им рек`о!"

Уместо да се окупимо и изађемо пре њих на улице са једноставном поруком "Сепаратизам неће проћи". Ако прете "врућом војвођанском јесени", да осете пре јесени ту врућину коју подјарују мехом из Брисела.

БОРДЕЉ


На све стране воде се оштре полемике око сепаратистичке офанзиве у Војводини.
Није Жика Берисављевић једини политички дупеглавац & дупеувлака. Код њега је гадно што је 65 (шездесетпет) година носио кринку комунисте, па је онда, као ђутурум, направио наизглед невероватни салто-мортале и претворио се у нешто сасвим супротно. Наравно, није он чинио никакве преобажаје, већ је само скинуо гадну маску и показао још гадније лице. Ова ситуација, међутим, показује колико је истих таквих гадова међу нама, само млађих, и тек ће се негде у будућности видети, кад скину своје маске, какво им заправо је рошаво лице.

Но и у сајбер препуцавањима, од којих мање-више користи нема, појави се по неки човек који успе да се издигне изнад барског пенушања и пусти коментар вредан пажње.

Ево једнога који, ако ме није јако насмејао, јесте измамио осмех.
Цитат:11:02 • 07.08.2012. Milojica - >>>Sale novosadjanin - i kako se film zavrsava ?

U junu 2008, kada je Bush-ova administracija studirala jedan projekt pri pokretanju američke ekonomije, Marc Faber je u svom mesečnom izvještaju objavio svoj komentar s puno humora:

„Federalna vlada razmatra da svakome od nas da iznos od 600,00 US$.
Dragi moji zemljaci amerikanci: ako taj iznos potrošimo u Walt-Mart-u, novac odlazi u Kinu, ako ga potrošimo na gorivo, ide arapima.
Ako kupimo računar, novac odlazi u Indiju. Kupimo li voće, novci idu u Meksiko, Honduras i Gvatemalu. Kupimo li dobar auto, novac završava u Nemačkoj ili Japanu. Kupimo li poklončiće, idu u Tajvan, a niti jedna centa toga novca neće pomoći američkoj ekonomiji.
Jedini način da taj novac ostane u SAD-u je da ga potrošimo ili s kurvama ili na pivu, jer to su još jedine dve stvari koje još proizvodimo ovde.
Ja svoj deo već trošim na takav način.
DA LI ZNAŠ NASTAVAK OVE PRIČE, Sale?

На ову причу наставио се други коментатор...

Цитат:14:57 • 07.08.2012. Ђуро - @Milojica - >>>Sale novosadjanin - i kako se [quote]film...

Милојице, сале иначе нема појма, а прича иде даље овако и удентична је приликама у салетовој независној и сувереној држави:

Jedan drugi ekonomista, Hrvat, a i on s dobrim smislom za humor, odgovorio mu je:
„Dragi Marc. Situacija je kod vas Amerikanaca još gora i sve je gora. Žao mi je što te moram informirati, a to je da je tvornicu pive Budweiser kupila brazilska multinacionalna kompanija AmBev.
Zbog toga Amerima ostaju samo kurve.
E sad, kad bi te kurve odlučile svoju zaradu poslati svojoj djeci, taj novac došao bi direktno u hrvatski Sabor, ovdje kod nas u Zagreb, jer ovdje postoji najveća koncentracija kurvinih sinova na svijetu.

Шта додати, већ да је што се такмичење у концентрацији курвиних синова тиче, конкуренција равна олимпиској.
Ми који живимо у северној српској Покрајини, са поносом можемо истаћи да Војводина за трку политичких курви има у количини за највећа курвањска достигнућа.

ПЕРОВИЋА ЛЕЛЕК


Дабогда вам потомци невиђели Биограда!
13-8-`12.

Илити: Śлово љубве

ЛЕЛЕК ПРВИ -

Након окончања титанске борбе ватерполиста за бронзану медаљу на ОИ, која је л` да „сија као златна“ (Sic!), отиђох на милоградску „Побједу“ да виђу какво је тамошње поимање освајања четвртог места уз помоћ судија који се још Śјећају црногорске принцезе које брижљиво носаше у наручју њиног краља.

Па и није тако лоше. ДоŚтојанствено потонуће.

Може да се прочита, у коментарима читалаца наравно, не у `базном` тексту, да треба потпуни слепац бити па невиђети да су лукави, хранећи погану алавост глисерских шверцера цигарета, поцепали народ на комате. Сад нам бацају оглодану бронзану кост, да се крвимо око ње. А не заборавите пословицу која објашњава зашто је око тако дубоко ископано.

КО ЈЕ ИГРАО У ФИНАЛУ , ЈАДНА ВАМ МАЈКА ОДЦЕПЉЕНА?


Никад бронза неће сијати као злато. Ни вама ни нама.

Śта учинисте Śјеби? Пустите нас, ми смо кост отели... овај пут. Други пут ћете ви, што ће бити пуни реванш, или шта?

Ако!

Ево милоградског преживљаја:

###### Molimo Vas da poštujete naša autorska prava. Ovaj tekst je preuzet sa adrese http://www.pobjeda.me/2012/08/12/por...zu/###########

(Поштујемо)

LONDON – Njima je najteže, posebno zbog toga što su Srbima poklonili medalju,

Tuga je ogromna, selektor Ranko Perović dugo je Śjedio pored bazena,

Цитат:Kad riječi fale
(Фале, фале, но шта него фале...)
- Nema riječi, izgubili smo na kraju utakmicu, imali šanse, sve smo napravili, ali nijesmo bili dovoljno skoncentrisani za napad, ne znam stvarno šta da vam kažem. Nemam riječi – u miks zoni se crnogorskim medijima obratio selektor „crvenih“ Ranko Perović.
[Слика: images?q=tbn:ANd9GcT6WLiADbCTsPhdySE6-Ba...Y1LCV4ez2A]
А-ЈААА-ЈА-ЈАААЈ!

ЛЕЛЕК ДРУГИ

Ма кад сам се већ спуŚтио доље, ај да виђу шта блогују на дичној „Побједи“.
Кад оно ХА!

Ете га наш Миленко (Перовић) којег је задојило црногорским усташтвом док га је Србија хранила.
(Milenko A. Perović: Sto i više godina paśaluka)

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcT-ECkUeLzJATEw6c_Ctjn...qrTpZVkgCY]
Мудро лице милогорске пице...

Цитат:Nije se to moglo bez važnog učešća „Vijesti”, te udvostručene, predvostručene i podvostručene – štampane i elektronske – zlobe, paśaluka i zlomislenosti koja se sve lažnije predstavljaju kao novinarstvo!
„Vijesti” i oni u čiju su se službu one tako jadno i ogoljeno stavile pravljenjem „slučaja Njeguši” ...

Да вам препричам фабулу, да се не мучите са ретардираним Милјенковим булазнима:
Елем, није крива она људска поган Кадија из Његуша, што би га Владика Раде, да је жив, иŚјека у хиљаду комата, да прст прст не препозна, но су крива „погана ђеца“. У потврду тезе, Śјетио се као је ономад неко погано дете поломило играчку, па њега, вишљег интелектуалца, оптужило мами за геноцид над играчком.
А, каква му је (њему, Милјенку) психо(патологија), пре је `за веровати` да је дете рекло истину, него да он сад истинито пише.

Ма тај мризи све који не умеју правилно да изговоре Ś.

Јер, само патолошки случај може да мрзи Земљу која га је одхранила, као он што мрзи Србију. Тако је и свог шмркавца васпит`о. Ś кољена на кољено.

Мирзи он и свој интекетуални производ, асистента Саџакова. Милјенко је први случај осуђен због доказаног мобинга. Свеучилишног мобинга. А тај Саџаков, предајући „етику“ (!!!) свако предавање држао на темељу пљувања по Коштуници и СПЦ, до мере да ни студенти више нису могли да га ћутке (у свом интересу) слушају.

Можете мислити на шта личи „Филозофски факултет“ на Новосадском свеучилишту.

У колумни, Милјенко, када је већ на основу дечје поломљене играчке доказао да су, подразумевајуће, срБска деца зла (он је спреман да напише вишетомну научну студију о злој срБској деци), даље, логично развија мисао и долази до истина да Србијанци, још од времена Карађорђевића и Обреновића, мрзе Црногорце, па их, ево сто година, киње.
(Онда пљује по свој срБској штампи која од мученог Кадије, жртве зле српске ђеце направи „случај“, ал` нек се носи са тим бестидним милогорским проŚјеравањем...)

Измучени директори, министри, ДБ-овци, професори, наркотрафиканти...

Манити Śјебиветар даје му га по поанти:
Цитат:Dva pitanja u toj temi zasluživala bi seriozne odgovore. Zašto beogradskim političkim, intelektualnim i medijskim “elitama” do nepodnošljivosti smeta sve što je crnogorsko?

Друго питање је исто као и прво, па не морамо да га понављамо.

Ма ко те мрзи? Фала ти што си србски језик обогатио словом Ś. Ś тим си Śјебе бачао у легенду.


ЛЕЛЕК ТРЕЋИ -

Śлавко Перовић


[Слика: slavkobama1_mala.gif]
Овога знате.

Недавно, пјан, добио по њокалица (да се не изразим, по пи*ци) од бивших сабораца у неком кафанском клозету(па је слика склоњена, те стављамо рекламу).

Давно пре разбијене њокалице, бејаше неписмен. Што ће рећи да је писао ћирилицом. ПоŚље га проветљавало, и опиŚмењавало.

Боље да се родио писмен. Не би се на србском језику бавио поезијом.
Не разумете?
Куку мајко!
Ево ви шта је писао ћирилицом, и то му штампало у најстаријој србској штампарији:
http://slavkoperovic.wordpress.com/z...ove-poezije-3/

О, Боже! Кад Ustašogorci Śјеру, то је за гусле.
Одговори
#59

РЕПРИЗА „ЗЕЛЕНОГ МЕГАХЕРЦА“

10-8-`12.

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRORBbgd91dLObMpEKsEYG...dZgMi2Z0ri]

Мало људи се сећа радио емисије "Зелени мегахерц".

Заправо, од њеног дугогодишњег трајања једино су важни последњи минути последње емисије.
...

У садашњем времену, дошло је до великог курцшлуса у другосрбијнској фаланги.

Изненада, на „Slobodnoj (sic!) Vojvodini“ изашао је, као ауторски чланак, коментар њиховог фана (а ја се не бих смео кладити да није у питању и члан редакције) „Patana Sanonskog“. (Ник може да се тумачи као поигравање са идентитетом Сатана Панонског). Ево краћег уломка:

“Putujući Cirkus e-novina”
Цитат:Gost autor: “Patan Sanonski” (bivši obožavatelj Petra Lukovića)

[Слика: pera-dvolicni.jpg]
Kao i svaki srbijanski medij, e-novine su počele da prate utabanu tradiciju “deblje dojke”, ovoga puta se čini može i od Milojka i Milojke.
Možda jedini liberalni medij u Srbiji pored Peščanika je uspeo da se uruši sam od sebe. Ovakvih primera je na sijaset i otužno ih je nabrajati pa ću spomenuti samo “B-92” koji je uređivacku politiku zaokrenuo do te mere da je samo ime te kuće ostalo isto, danas se ljudi na netu sprdaju i sa tim nazivom prevodeći ga u “DB-92” i slično. Tužno je posmatrati pad e-novina i Petra Lukovića, čoveka kome je dodeljena nagrada “Počasnog Građanina Grada Sarajeva”, kako pada u zagrljaj srbijanskog “Mordora” i upravo istih ljudi koji su to Sarajevo sravnili sa zemljom. Tužno je, jer Petar Luković je godinama sinonim istine, otpora i nepotkupljivosti. Ipak desilo se čudo ili “zločudo”, pa je isti Petar Luković koji je do juče molio čitaoce da uplate neku sumu kako bi im se omogućio dalji rad (isključena struje, sudski troškovi , kancelarijska oprema, plate, voda, hrana...) naprosto skinuo sa svog sajta taj baner koji je mesecima stajao i molio za hitne donacije, šta se desilo!?...

...Ipak nešto se desilo, od Perine sprdne rubrike o “Srbijanskim medijima u letnjoj šemi” on postaje baš to, e-novine više nisu prepoznatljive svojim vernim čitaocima širom bivse Jugoslavije i džaba im šlihtanje temama o Bosni i Hrvatskoj, kada je počeo da zaliva korov u sopstvenom dvorištu. O, odnosu prema Vojvodini neću ni reči, to je za njega očito sprdnja, kao i za “Peščanik” koji uvek pronađe frekvenciju i dvorište u sred Novog Sada kada im njihovi genocidni opančari ugase frekve ili “puste vodu” u kablove...

Даље све у истом тону и маниру. Некад слављени Б92 је постао „ДБ92“, а Pera Luković је коначно печатован као продана душа. До ових дана никоме није сметало што је Pera писао за окултне и лихт-порно часописе, те у жутој штампи. Није сметало што је електронски велики анти-рус и Бајатовићомрзац рекламирао за паре (а за чега друго?) НИС – фирму коју у „e-novinama“ нису могли очима да виде.

Сад се изнебуха свега сетили.

Друго изненађење је одмах уследило – редакција „e-novine“ је бурно и увређено ушла у полемику. Што мисле срБским патриЈотама, сад говоре једни другима. Разлика је само у толико што се вербално такмиче ко је више против Србије. Ко је ортодокснији србомрзац.
Може да се прочита, доступно је. Ко има живаца за њихове бедастоће, нека прочита.

Међутим, на ФБ страници „Слободне Војводине“ изашло је следеће саопштење „редакцијског тима“:
Цитат:Obavestenje! Slobodna Vojvodina prekida svaku saradnju sa srbijanskim medijama. Uglavnom smo saradjivali sa tzv. opozicionim sajtovima tipa Pescanik i e-novine. Pristrasno obavestavanje tj. neobavestavanje javnosti u vezi Vojvodjanskog problema od strane istih nas je primoralo na ovu odluku. Ovaj nas mali korak mozda postane i veliki korak za Vojvodinu i njene predstavnike, ukoliko shvate da je Slobodna Vojvodina uvek bila korak ispred. Daleko od toga da smo srecni zbog ove odluke ali nipodastavanje Vojvodine i ignorisanje jasnih i glasnih poruka srbijanskim vlastima koje dolaze iz sveta je neprihvatljivo. Tim Slobodne Vojvodine

Цитат:Zeleni megaherc je radio emisija magazinskog tipa koju su od 1972. do 1989. svake subote ujutro zajednički emitirali Radio Beograd i Radio Zagreb 2 (današnji Hrvatski radio 2). Predstavljala je jednu od najpopularnijih radio-emisija bivše Jugoslavije. Jedan od njenih najpopularnijih voditelja bio je Mario Mihaljević.

[Слика: Mario-Mihaljevic-velika.jpg]
Марио Михаљевић је проусташки оријентисан ХДЗ-овац, Туђманов медијски оперативац. Он је осведочени србомрзац са политичком биографијом за подужу робију.

Са једне стране усташа Марио, који је био популаран и код наивних Срба, па је несметано могао да протура агресивну хрватску пропаганду. Са друге стране наши, Југослав Ћосић на пример, про-сеферјотске шлихтаре, којима ништа српско није ваљало, а за сваку туђу неваљалштину су имали пуно разумевање. Тако су се Хрвати буквално поигравали са београдским колегама, користили их као тројанске коње и кобиле.

Док једног дана нису проценили да је емисија испунила задатак.
Једноставно рекоше збогом, иш, мрш, сиктер, тутањ...

Усташе отресоше "дудогодишње београдске пријатеље" к`о слину.

Ови наши мутави, гутају кнедле, муцају, јао па зашто, па ми нисмо такви, па тако нам је жао, па дај видите, јооој шта ћемо ми без вас... Почеше да плачу, наричу...

Из Загреба се чуло још једно подругљиво збогом, и наста мук у етру.
Слушао сам ту емисију. Мучно ми беше због наших мамлаза.

И сад, поново исто, са истим људима. Војвођанске усташе су урадиле потпуно исто што и хрватске усташе пре четврт века. Исте београдске новинаре користе као тројанске коње и кобиле.

И рекоше уображеним рагама из круга двојке истим тоном – МРШ!

Историја се поновља. Наравно, овај пут неће бити трагедија већ трећеразредна трагикомедија са остарелим и офуцаним глумцима, негде у повинцији.

БРАЋА ПО МАТЕРИ


[Слика: berisavljevic2.jpg][Слика: Sausberger.jpg]
Жика и Франц

Почела је интернационална борба за Војводину.
Пресуда Уставног суда не сме проћи.
Но пасаран!
И тако се, вољом судбине, у истом рову, на бранику Војводине, нађоше прекаљени револуционар, расни партизан, Жика Берисављевић и Franc Šausberger, Direktor Instituta evropskih regiona, који би, све ми се чини, по дифолту морао бити негде са супротне стране нишана Жикине танке пушке партизанке.

За шта се то борио Жика?

Зар наш Жика није неустрашивом страшћу једног од лидера светске пролетерске ревулуције, певао: „Америка и Енглеска, биће земља пролетерска!“?

Кад оно – пућ! Испоставило се још једном да Титини комунисти ни за своје велико црно испод нокта нису макли од памјати на Аустроугарску.
Мало замајавали мучени народ, претачући га у пролетере и неке новокомпоноване народе, какве свет до тада није видео. И, да, носили капу са три рога, па се тако борили против Бога.

Кад се ова чињеница прихвати, јасно је, опет по дифолту, да Жика и Франц, никад нису ни били на супротним странама.

Сасвим је придродно што исто мисле:

ŽIVAN BERISAVLJEVIĆ: Srbija će dobiti vojvođanski otpor

Šausberger: Pregovori sa EU se mogu usporiti zbog Vojvodinе

Разлика је у сериозности.

Жика припада картелу опанчарских и шустерских шегрта који су се играли рата у главном колективно играјући се са собом по којекаквим буџацима, а политичку каријеру су изградили прецизно пишајући низ ветар, те педантно везујући коња где им ага каже. По Павловљевом условном рефлексу, он то чини и овом приликом.

Но, да се запитамо – који је Жика ауторитет, који он интелектуални и морални капацитет поседује, да би се његовој речи придавала било каква важност? Па свако зна бар неколико вечито припитих кафанских филозофа који имају веће богатство идеја и способност шире елаборације од Жике.

Жика-комитерна треба да нас научи како се „иде у Европу“ тј. у капитализам, тј. Америку и Енглеску? И да нам објашњава које је боје петокрака. Односно петокрака није црвена, него је жута. То су сво време комунисти мислили, само нису умели баш тачно да се изразе.

Кад је Жика већ ту, ето прилике Ласлу Вегелу да га пита и да се са њим расправи о питању ко је пунио масовне гробнице по Бачкој, негде од `44 па надаље...? Сигурно да прекаљени борац ударне сремачке јагњеће бригаде има прегршт још увек живих сећања на те прве дане револуционарне изградње Војводине под војном управом. Мене би разговор ове двојице углађених интелектуалаца, особито виђених људи друговојвођанске елите, на поменуту тему врло занимао.

Сасвим је друга прича са херр Šausbergerom.

Кад сам прочитао шта је лик са перфектним зубима од бечког порцелана по занимању, помислих: Ово нека зајебанција? Чуј: Direktor Instituta evropskih regiona. Па дајте мени пар милиона евра, формираћу „Институт за одрживи развој интерпланетарних региона“. Издаваћу публикације, организоваћу семинаре и скупове, спроводићу тренинге за младе активисте. Имаћу своју ПР лепотицу, по европским стандардима.

Ђавола!

Његова организација је тек једна од најмање хиљаду и по слични и несличних, али једнако посвећених ширењу западних вредности. Кад боље простудирате шта то ширење вредности стварно значи, лако дођете до закључка да је (и) Институт херр Šausbergerа, могао бити поносни носилац назива „Институт за модерни колонијализам“. (У прилогу објашњење).

Од њихових вредности благородно људско биће може само језа да подиђе.

Са њима зезања нема. У жаргону, то су „трустови мозгова“. А колике паре и каква сила је још уз њих, то само Луцифер зна.

Наравно, Šausberger боље од нас свих зна, пошто је директор једног труста мозгова, да од ове ЕУ нема ништа. Уједињена Европа, чије су чланице дужне ред величине 10.000.000.000.000 евра , једна нула мање-више (изволите изговорити цифру), мора да се распадне.
За деценију, можда и пре, имаћемо још једну „Нову Европу“, сасвим друкчије организовану него што је ова, тернутно актуелна Уједињена Нова Европа.

Па што онда лаже о "Преговорима са ЕУ" (ради уласка у исту)?

Херр Franc Šausberger, само ради свој посао. Иде као предходница у припреми терена за нове колоније.

Жика ради што је целога живота радио – врши функцију балегара у војвођанској штали.

.......................
ПРИЛОГ:

Definicija
U srpskom jeziku nema ekvivalenta engleskoj složenici "think tank". U radovima koji su se bavili nastankom i objašnjenjem think tank, daju se opisni nazivi, kao što su: "trust mozgova", "istraživački centar", "centar za pružanje intelektualnih usluga" itd. U pitanju je igra reči: "to think" - znači misliti, smatrati, razmišljati, nameravati, očekivati, itd., a "tank" je rezervoar, kontejner.

http://civilnodrustvo.gov.rs/assets/...owResfinal.pdf

Краћи исечак:

Istorija
Iako sam termin “think tank” potiče iz pedesetih godina
prošlog veka, od početka rada RAND korporacije (RAND
Coorporation)8, organizacije ovog tipa su postojale
još u 19. veku. Sama sintagma “think tank” potiče od
naziva organizacija koje su nudile savete u oblasti vojne
politike
, a termin je postao popularan šezdesetih godina
označavajući grupu specijalista koja se intenzivno bavi
proučavanjem važnih političkih pitanja.
Angloamerička tradicija tako vidi think tank organizacije
kao relativno autonomne organizacije/pravne entitete
koji su aktivni u analizama politika nezavisno od vlada,
političkih partija i interesnih grupa, što nije uobičajeno
i opštevažeće razumevanje9. U azijskim zemljama,
na primer, Japanu, Južnoj Koreji i Kini, think tank
organizacije često rade u sklopu korporacija. Rad kineskih
organizacija sponzoriše vlada i njihovim istraživačima
su neposredni klijenti politički lideri. Istorijski, ideja
da think tank organizacije moraju da budu potpuno
nezavisne od političkih partija i državne uprave da bi
negovale nezavisni i autonomni pogled na političke teme
i delovanje je najpre angloamerička i neprimenjiva je
u potpunosti na sve kulture i političke obrasce. Otuda o
think tank organizacijama može da se razmišlja i u funkciji
8 O think tank organizacijama RAND korporacija će biti više reči u poglavlju
Think tank organizacije Evropske unije (Velika Britanija).
9 Stone, D. and Denham, A., ed. (2004). Think Tank Traditions: Policy Research
and the Politics of Ideas. Manchester: Manchester University Press.
istraživanja politika i setu analitičkih i savetodavnih praksi,
a ne samo kao specifičnoj pravnoj organizacionoj strukturi,
nevladinom, neprofitnom, nepartijskom i nezavisnom
entitetu civilnog društva. Ova naznaka će se pokazati
posebno važnom u poglavlju koje opisuje moguće
klasifikacije think tank organizacija.
Moguće je prepoznati četiri talasa u razvoju think tank
organizacija:
●● Prva generacija nastala pre Drugog svetskog rata;
●● Drugi talas, vezan za njihov nastanak u zemljama
članicama OEBS-a;
●● Vrtoglavi rast broja organizacija od osamdesetih
godina 20. veka;
●● Transnacionalizacija think tank organizacija u novom
milenijumu.
Prvoj generaciji pripadaju organizacije nastajale u SAD
i Velikoj Britaniji anagažovane u formulisanju odgovora
na praktične probleme urbanizacije, industrijalizacije i
ekonomskog rasta u ranim godinama 20. veka. U Americi
su to bili poznati Brookings institut (Brookings Institute)
i Fondacija Russell Sage (Russel Sage Foundation), a
u Britaniji Društvo Fabian (Fabian Society), Nacionalni
institut za socijalna i ekonomska istraživanja (The
National Institute for Social and Economic Research –
NIESR) i Kuća Chatham (Chatham House).
U periodu posle Drugog svetskog rata broj think tank
organizacija u Evropi počeo je značajnije da raste, ali samo
u zemljama razvijene liberalne demokratije. Ovaj period
su obeležili Hladni rat i s njim moćna rivalstva i važnost
pitanja vezanih za Treći svet, ali i povećanje broja instituta
za spoljnu politiku i razvojne studije, kao i centara za
bezbednosne studije.
Od sedamdesetih godina 20. veka počinje treći talas u
razvoju think tank organizacija, koji karakteriše veliko
povećanje broja organizacija širom sveta. Aktivnosti
organizacija/institucija su u ovom periodu vezane za
ekonomsku i političku nestabilnost, ali i fundamentalne
promene odnosa moći na svetu – raspad Sovjetskog
Saveza i procese demokratizacije u Latinskoj Americi
i delovima Azije. Uspon think tank organizacija
takozvane „nove desnice” ilustruje i način na koji
politička nestabilnost omogućava organizacijama da
podržavaju promenu političke paradigme iz kejzijanske
države blagostanja u politiku takozvanog Vašingtonskog
konsenzusa, odnosno punu privatizaciju, finansijsku
liberalizaciju i deregulaciju tržišta.
Očekivano, think tank organizacije “zapadnog stila” su se
u Rusiji i centralnoj i istočnoj Evropi pojavile tek posle
1989. godine – Gdanjski institut (Gdansk Institute), Adam
Smith institut (Adam Smith Institute) i Centar za socijalna
i ekonomska istraživanja (Center for Social and Economic
Research) iz Poljske, Tržišni institut (Market Institute)
iz Litvanije i Ekonomski institut (Economic Institute) iz
Mađarske samo su neki od tih primera. Kao relativno
mlade organizacije ograničenih resursa, ovi socijalni
i ekonomski instituti su bili opterećeni problemima
tranzicije10.
Oko postojanja takozvanog četvrtog talasa ne postoji
saglasnost među teoretičarima – međutim, iako ovaj
period ne karakteriše značajniji porast broja organizacija,
10 Quigley, Kevin. F. F. (1997). For Democracy’s Sake : Foundations and
Democracy Assistance in Central Europe. Baltimore: Johns Hopkins
University Press.
postoji primetna značajna kvalitativna razlika u modelima
interakcije kao proizvoda globalizacije i regionalizacije.
Ovaj uticaj se najviše oseća u regionima gde je
međunarodna zajednica podržala kreiranje nezavisnih
istraživačkih organizacija (kao što su Afirka, jugoistočna
Evropa, centralna Azija i delovi jugoistočne Azije). Osim
toga, sve je više think tank organizacija međunarodnog
karaktera angažovanih u razmatranju, istraživanju i
kreiranju politika na nadnacionalnom nivou (kakve su
politike Evropske unije).
Одговори
#60

Сећам се ''Зеленог мегахерца'' и тог прекида, само нисам упамтио да је водитељ био Југослав Ћосић.
Одговори
#61

Ма да. Оно што је било мучно и отужно, данас се пише као херојска прошлост.
Цитат:Iz studentskog radija prešao je na II program Radio-Beograda, na kom je vodio i uređivao informativnu emisiju Niko kao ja, a potom i Zeleni Megaherc. Bio je poslednji voditelj ove emisije, koja je emitovana u saradnji sa II programom Radio-Zagreba.

На "Вујаклији су га добро окарактерисали:
Цитат:Jugoslav Ćosić

Надобудни, вечно надркани, изузетни опасни експерт друштвено-политичких дешавања и малверзација. Често доводи разноразне небитне ликове и шара их крајње глупим и поприлично већ излизаним питањима. Понекад ми је жао госта, кад видим како га Југо терорише.

Југослав Ћосић: "Добро, где је онда новац који је ММФ издвојио за реконструкцију националне библиотеке?"
Гост: "Па овај, тај новац је..."
Југослав Ћосић: "Односно, да преформулишем - шта је Ваша странка урадила са новцем за реконструкцију библиотеке?"
Гост: "Па видите, ми смо лепо реш..."
Југослав Ћосић: "Ма пустите то, него реците шта је са тим средствима?"
Гост: "Па дозволите ми да кажем, ја сам..."
Југослав Ћосић: "Да ли је истина да уговором није било парафиран гарантни период за реконструкцију фасаде? Какви су анекси касније дописани, односно да ли постоје шансе да се с тим новцем заврши започет посао?"
Гост: "Па..."
Југослав Ћосић: "Слушам Вас. Ево, ја овде имам документа која потврђују да управо ваше одељење за грађевинске радове је потписало допуну уговора, тако да се средства од ММФ-а преусмере на рачуне на Кипру!"
Гост: "Па господине Ћосићу, ја сам само чистачица, како мислите да ја знам шта је са тим новцем."

Не могу да нађем нигде потврду, мада сам скоро сасвим сигуран да је ЈЋ официрско дете.
Занимљиво како су таква деца, која потичу од "најсвеснијих кадрова" тако поданички оријентисана к Западу. Ко је њих васпитавао?
Тако је Југослав постао дитектор ТВ Н1 за Србију, која је "ексклузивни партнер СНН у окружењу" Скојевац
Одговори
#62

Од комунистичке деце су сорошевци и специјално русофоби, нисам упознао четника или четничког потомка да мрзи Русе.
То је парадокс - али само наоко...
Одговори
#63

ВАПАЈ РИСАРСКЕ АНТИКУЛТУРЕ


ИЛИ: КАО ЈЕ СТЕВО ПОСТАО ПИШТА
05-8-`12.

Ма није се мастило још осушило са мог предходног писанија, кад ево га опет. Погнуте главе, тихо али упорно се примиче, скоро сигуран да је камење везано.

LASLO VEGEL: Vapaj kulture

„Kakav, bre, manjinski zakon? Ovo je Srbija!“
[Слика: vegeltelefonira.jpg]
Небеска веза с Фрањом Јосифом?

Цитат:О чему говоре свакодневнице?

Враћа се кући нерасположена, љутита, након што су јој у општини – у Темерину – очитали буквицу из мањинских права. Какав, бре, мањински закон? Какви прописи о употреби језика? Ово је Србија! – понављали су општински службеници, њих тројица истовремено, добро познате фразе, повишеним тоном, у службеним просторијама општине, на шалтеру „система 48” (зелена линија). У Србији сви морају да науче српски, ко неће, може слободно да се сели.

Нема случајности. Темерин је „голи живац“, најпогоднији за распаљивање страсти.

Општину са 2/3 Срба, где су, ево саставиће осма дгодина, не-Срби на власти. Андраша Густоња, на челној функцији заменио Владислав Цапик, непомађарен, али свакако ни срБски патриЈота, који би охрабривао своје службенике да терају грађане да уче српски. Не, нема Срби шта да се буне, пошто и СРС подржава, хм, `ајмо рећи „колоритну“ коалицију, где су свесни да г. Цапик „није добро већ компромисно решење“. Као што је ономад, кад СРС имађаше апсолутну већину, која (апсолутна већина) незнаћаше и апсолутни плен, те су се искрвили међ` собом, па је за потребе већине у парламенту прискакала у помоћ једна од мађарских политичких фракција, док друге (фракције) бејаху уздржане.

Кохабитација је чудо!

Тако се могло десити да потписник ових редова нађе „земљопис“ велике Мађарске у Темеринској школи, али нико нешће реаговати. Јербо Шешељеви Кнезови нису били ради кавзи, заузети бусинесом.

Али, ваља назначити, као ангажовани интелекуалац Ласло Вегел је ту тврда срца био, па се овом темеринском дејствујушћом педагошком праксом нехдеде бавити.

Онда је почело продавати великомађарске мајице на Темеринској пијаци.
И ту Вегел тврда срца био!

Онада се појавише фаланге УНИФОРМИСАНИХ ХОРТИЈЕВАЦА у Темерину, па почеше тући српске дечаке, у формули 3 на 1, па тако једном петнаестогодишњаку, који је провокативно седео на клупи испред школе, поломише руку.
И ту Вегел тврда срца био.

Има мучних примера на претек. На пијаци једаред, неколико Мађара неком несретном човеку, Србину, набише дрво у анус. Несретик касније умро од последица повреда.
Али срчана тврдоћа у наших пустарских доњепределских интелектуалаца је попут челика самурајског мача.

Е, поводом поменуте шалтерске згоде, г. Вегел, челичнога срца, и истодобно ималац литературног добродуха, наједном се нашао цивилизацијски констернираним.

На страну што моје искуство, базирано на педесетоготишњем бивствовању у предметној општини не бележи ни један случај попут описаног шалтерског, погптово од тројице службеника изједаред, али супротних, где су Срби бахато ускраћивани за своја права (најчешће, наравно од Срба, ма где одакле пристиглих), има на претек.

Да додамо да, ако би до краја принципијелно испоштовали оно на шта Вегел позива, сви службеници на шалтерима морали знати по ОСАМ језика. Јер, шта ако се на истом шалтеру појави Румун, или....? А?

Е, такво полиглотство од Мађара Вегел не тражи. Тако му неће засметати ни што у неким општинама на северу Северне Србије, захтевају да се говори искључиво мађарски, „јер су сви дужни да знају ЈЕЗИК СРЕДИНЕ“. Исто тако у предузећима која су купили ономад (видети „ПЛИШ И ОТРОВ (2)“) „господствујушћи“ Мађари, мора да се комуницира искључиво на мађарском, никако на румунском или... (српски да не помињемо).

Цитат:Вапај културе за помоћ
Снежана М. показује на порцелански часовник који тронује на комоди. Крила анђела штите сићушни часовник чије сказаљке разазнајем тек кад се сасвим приближим комоди. И док говори, имам осећај да и соба почиње да дише, проговарају сенке, предмети, оживљавају се успомене. Часовник је из Беча донео Снежанин прадеда који је, као богат српски трговац пре Првог светског рата често путовао – како се Снежана изразила – у престоницу.

Наравно, динамит са брзогорећим штапином је у последњој речи „ПРЕСТОНИЦА“!
АУСТРОУГАРИЗАМ! Остало је бљутаво и љигаво баљењем замазивање основне идеје.
Цитат:Ако је прадеда путовао сам, јер је морао да сређује своје неодложне послове, враћао би се с даровима: с бутељцима финог француског шампањца, које су отварали само у нарочито свечаним приликама, с Моцарт-куглама, или – једом – с предивном музичком кутијом која је свирала неки Штраусов валцер.

Вегел не говори да ли се прадеда понекад враћао са пицајзлама и трипером навученим код блазираних бечких и пештанских курава. То спада у продичне тајне. А, заиме, по чему је стара Пешта била најпознатија, него по курвама?

Вегел зна, али неће да зна, да су у Пешту и Беч ишли и Шумаднинци, и други.
Док се могло, као дечак и младић, у Друговцу сам летовао и спавао на кревету купљеном у Бечу.

Није грех, ни пренемагање, ни новост, рећи да је много добре праксе и напретка стигло у Србију са Запада.

Цитат:Обично је путовао сам, послом, али би два-три пута годишње повео са собом и супругу. Те заједничке излете у Беч пажљиво су планирали, посећивали су позоришта, ишли на концерте, а потом би обично вечерали у неком елегантном ресторану. Одлазили су у Шенбрун, шетали су се на Кертнерштрасеу или на Рингу. Прабака је могла по вољи да бира међу бечким дамским шеширима.

Ма да.

Само, не причамо о српској господи, јер, српска господа је фронтално супротстављена кавзиелитизму Ласла Вегела.

У прошлим писанију, Вегел нам је причао како је у Бачкој живела, скоро искључиво, мађарска сиротиња.

Питајте кога хоћете, потврдиће вам, нико поганије не псује него Мађари. Проверите.
Мађари би могли да брендирају погану псовку као културну баштину.

Елем, један наш поп рече: „Какве су ти мисли, такав ти је живот“. Може бити да није тачно, јер је аутор мисли православац?

Да ли аустроугарску масовну културу више обележавају бечки валцери „госпоствујушче“ апсолутне мањине, или брутално просташтво рисарских вулгарних псовки, из којих је Вегел избирикан комунистичком подобношћу?

И, није ли сва српска, и друга господа, морала бити почишћена да би се направило места за рисарску „паветину“ из свих крајева већ физички непостојеће Аустроугарске, али присутне као најгори злодух? Да се шире и паразитирају, господаре и деру се, једу земљу за коју вичу да је воле, пишу неталентовану, трећеразредну, безидејну али политички пробитачну литературу коју нико не чита, и носталгично призивају Астроугарску.

Подржавајући коментар:

Цитат:Andjeo Cuvar
4. avgust 2012. - 04:21
Jedna mala ispravka:
Temerin je U VOJVODINI!
NE Srbiji!

A kome se VOJVODJANSKA MULTIKULTURALNOST I MULTIJEZICNOST ne svidjaju – molim – imate puteve, imate vozove koji idu 30 km na sat…
MOZETE DA SE SELITE IZ VOJVODINE!
Jer – Vojvodina je bila – Vojvodina jeste – i Vojvodina ce biti!
A Srbija – kojekude – kao i svi drugi sa pretenzijama prema Vojvodini.
Sto se tice dedinog sata iz Beca – on mnogima od nas kuca…
I kaze: Vreme je za povratak evropskim korenima.

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcR8P5zk7hH4hc8PRbulKHn...yUblgwDanA]
Којекуде, Европски културни корени.
Цитат:ЛАСЛО ВЕГЕЛ:
Да неке фијоке још крију понеке порцеланске тањире, или можда неке пожутеле позоришне улазнице. О томе сам размишљао, кад сам на бедему петроварадинске тврђаве угледао транспарент фестивала Егзит: Welcome to Novi Sad, capital of Vojvodina (Добродошли у Нови Сад, главни град Војводине). Грдно греше они који у томе виде само политику. Ствар је много озбиљнија. Реч је о очајничком вапају једне локалне, специфичне културе.

Фијоке крију много шта.

Хабзбургерски турбофарисеји туле о моцарт-кугама и дамским шеширима, одбијајући да виде и признају приземну, али баш „најдоењекрајевску“, мародерску подлост, утростручену хунгаризацијом, примитивну и вулгарну осветољубиост према онима које мисле да нису довољно убијали и мучили, и баш зато, зломисао и и мрзитељски наум који никад не губе снагу, не хлапе и не слабе. Могу у некој фијоци да „ћуте“ деценијама. Сачекаће свој неумитни тренутак искаљења.

Моја бивша колегиница с посла – зваћемо је Јулишка. Социјално добро позиционирана. Омиљена пословица јој беше: „Умиљато јагње две мајке сиса“. Била члан ЈУЛ-а, и некаквог „Удружења српско-мађарског пријатељства“.

Удата за Србина, Босанца. Зваћемо га Стево.

Њен муж, рекосмо Босанац, уз то прошао Други светски рат, али није хтео, као сви његови, да се овајди борачком пензијом. Био мали привредник када су Бог и, што не рећи, добре земљачке везе помагали, имао пара и за кућу, и кафану и за бацање. Није штедео. Једино није волео цркву и попове. Очима није хтео да их види. Славу није хтео да слави.

То је оквир.

Не можете годима са неким да радите и комуницирате, а да вам једном коначно не каже шта мисли, ма колико се поносио својом "префриганошћу".
- Ја сам била за Југославију, али сад треба да иде свако на своју страну. – Рече једном приликом Јулишка.
- Шта то значи? – Питам је.
- Па то значи да Војводина треба да се припоји Мађарској.
Ја се у чуду почео чешати иза ува.
- Добро Јулишка, а да ли би тада Срби у Темерину имали иста права, као што сада имају Мађари?
- Наравно да не би.- Као из топа одговори Јулишка.
- Па како то?
- Па лепо – Стручно ми објасни Јулишка – Југославија је била држава свих њених грађана, а Мађарска је држава само Мађара.

Не, није Јулишка могла то из своје главе да смисли, није дата проблематика у њеном приоритетном корпусу размишљања, већ је тако научило.

И тако, кад је дош`о вакат, умро Стево. И мислите да је сахрањен како су сви очекивали, са „пирамидом“, петокраком, и пригодним говорима другова из родног краја.

Не.

Сахрањен је на „Мађарском“ гробљу, у ковчегу украшеном „по мађарски“, а свету службу покојнику је држао католички свештеник, на мађарском.

Јулишка је чекала да јој муж умре, па да га покатоличи. Мртвог Стеву је преобратила у Пишту.

Рисарско антицивилизовано подлаштво, средњеевропских корена.

И, наравно, „transparent festivala Exit: Welcome to Novi Sad, capital of Vojvodina“...не говори апсолутно ништа о некаквом „očajničkom vapaju jedne lokalne, specifične kulture“, јер ту никаве културе нема, нити они који су качили транспарент вапе за било чим до за парама и добрим ухљебљењем „преко странке“. Наравно да је у питању политичко-профитерско диловање на нивоу сточних трговаца, а коме сад трећеразредни литерати треба да дају обол „културног вапаја“ уз помоћ порцуланских џиџа-биџа , којима је покојни прадеда замазивао очи прабаби и чељади, да не мисле превише о његовим бечким и пештанским враголијама, правданим „хитним и неодложним пословима“.

Супротно, транспарент чије качење није ставка у „бизнис-плану“ који плаћа град и Покрајина, а спроводи приватник, на културно-историјском објекту који нико нормалан не би раубаовао и трошио, како га наша госпоствујушћа локална „елита“ нецивилизовано раубује и троши, јесте крајње озбиљна опомена.
[Слика: zastava_vojvodine.jpg]
Илити: доста сте на бацали под лед!

Да ли је ово истински последњи вапај за разумом?

02-8-`12.

Са коментатором који се на "Autonomiji" потписује "barbarelo" се у већини ствари не слажем. Бивши члан "Отпора", наклоњен ДС и "e-novini". Често је кофузан у коментарима, напада и кад не уме јасно да дефинише зашто то ради.
Али има своје луцидне периоде, кад баш јако пише.

Овај његов коментар је у склопу полемике са Динковим башибозлуком о сецесији Војводине.
Опрема коментара је Драгослава Павкова са "(Р)еволуције", изузев што сматрам да "болдовање" појединих реченица није нужно.

Виртуелно "војвођанство"


тотални прдеж!

http://www.autonomija.info/mirko-dor...#comment-16181

[Слика: ComputerFreak.jpg]

Слабо, много слабо – то са Вашим отпором!
Заправо и нема га, ништа, тотални прдеж!
Али пазите, ево од мене искусног отпораша један савет илити пажња на Вашу непажњу коју све више показујете:
Виртуелна – интернет борба у координатама блогосфера, форума, коментаторских текстова често уме да поптуно замени стваран живот. И такво интернет егзистирање, уместо супститута лоше стварности, постаје ‚‚права‚‚ лажна реалност у којој се живи, размишља, пише, бори за некакве циљеве и нову реалност која је суштински недоступна у правом животу.

Али опет и таква виртуелна стварност са неким херојима и биткама који они воде уме да постане на свој посебно заводљив начин не супституција стварног живота него живот сам, међутим потпуно лажан – фејк, нестваран и неостварљив. И свако јутро те подсећа, пред огледалом, да то није твој живот нити твоја реалност, нити су ту простори за твоју креативност – могућност – амбиције…

Али та лаж постаје временом од заводљиве права. Временом те сви ти ‚‚лајкови‚‚ учине да помислиш да си неки битан, неки са идејом коју прате и други.

Помислиш, ето нисам сам, имам став – подржавају ме, уз мене су, ја сам ипак неко ко има шта да понуди, да поведем ако треба – не дај Боже. И? Фрћ?

Дођу Цигани и исеку ти бакарни оптички кабал и та реалност – илузије нестају у секунди.

Или ако сме ико од Вас да изађе на улицу – у стваран свет, са својим идејама и да друге убеђује у исте.

И бориш се, брате! Бориш се скроз – ништа ти није битно до твојих идеја – ДО КРАЈА! А онда, ОНДА се појаве они други, они против који се бориш, њихова цивилизацијска заосталост је велика, али снага у ‚‚јунака‚‚ озбиљна. И шта сад? А?

Шта ћеш онда, у случају да нема нити једне челичне руке са НАТО татуом на мишици да те заштити од лома лобање?
Нема ниједног саветника ЦИЕ за дугорочне прогнозе распада ‚‚нецивилизацијских друштвених творевина‚‚?

Нема их, могу евентуално да Вас и нас поспу са још мало уранијумске прашине – храбрости немају али тога имају на претек. И онда, оћете ли бити срећни?

Нема Вама ништа од те приче. Јер сте кукавице.
Нема међу Вама правог јунака.
Ви сте најобичнији фолиранти неке сецесије као идеје у недостатку других по којима би сте се разликовали од осталих идиота на српској политичкој сцени. ТАЧКА _НЕМА!

Да ли уопште знате ко је Јан Палах?
Да да, рећи ће многи – то је онај што се спалио у Прагу и онда су се Чеси ослободили од Руског терора и "чизме‚‚ .
Браво, а знате ли кад је тај несретник то урадио? 16. јануара 1969. године!! Чешка је постала слободнија тек 20 година касније!!

А ВИ?

Не да нико од Вас није спреман на такав корак, него ни стрњику не би умели да запалите, јер сте заборавили све те земаљске ( земљане ) послове, па сад једино знате по тастатури да орете за ситне новце поред свог блага за које не умете ваљано да запнете.
Одговори
#64

ПЛИШ И ОРТОВ (1)

29-7-`12.

Елекронски медији пренеше приче о Ласлу Шашу. Малобројни и малокрвни коментари, али, ево, „нисмо ћутали“ –порука. Незгодација је у томе што је случај скоро немогуће подвести под „великосрбски терор“, већ доказује управо супротно.
Зато су другосрбијански аналитичари и коментатори реаговали као киселе стрине крајем маја.

Покренута је и петиција за ослобађање од казне г. Ласла Шаша.
Посебно ангажован у овој акцији је, тја, мој повремени другар, а повремени опонент, Драгослав Павков.

Цитат:Драгослав Павков: Слобода за Ласла Шаша – позив Председнику Републике

Ласло Шаш (69) из Суботице правоснажно је осуђен на новчану казну од 150 000 рсд, због увреда које је у “Писму читаоца” једних новина на мађарском језику упутио Ласлу Тороцкају, држављанину Мађарске, вођи неофашистичког покрета “64 жупаније” који се залаже за присаједињење Мађарској делова територије које је ова држава изгубила након И светског рата. Пошто Ласло Шаш нема новца да плати казну, јуче се јавио на издржавање казне у затвору у Суботици.
У вези овог случаја неколико ствари је симптоматично; на пример – веома гласно је ћутање медија који су у нашем друштву постали “иконе” толеранције и залагања за права свих и свачега, осим сиромашних патриота – држављана Србије.
Удружења новинара су издала нека немушта саопштења, која су брзо утихнула када је постало јасно да Ласло Шаш није никакав “сарадник листова на мађарском језику”, већ обичан пензионер, читалац који не може да ћутке прелази преко дивљања неофашиста – па ма они били и из редова његовог народа.
Лист Мађар Со се у свом саопштењу (политички коректно) оградио од свог читаоца, који се усудио да (само) ружним речима нападне фашисту из ЕУ…
Једини ко по Законику о кривичном поступку има право да ослобађа правоснажно осуђена лица је Председник Републике. Због тога ће ова петиција бити упућена њему, уз захтев да се ургентно покрене поступак против тужилаштва које је (ако је) оптужило србијанског патриоту Ласла Шаша као и да се испита рад судије или већа које је осудило човека, уместо да га истакне као пример родољубља и грађанске храбрости.
Због свега наведеног, у име редакције блога (Р)еволуција и у своје лично име – позивам посетиоце овог и других патриотских портала да својим потписом извршимо притисак на државне органе како би у Србији жедној правде – правда коначно тријумфовала.
За потписивање петиције следити линк: http://www.peticije24.com/sloboda_za...niku_republike
Извор: Ко ће кога

Елем, пратио сам пар дана потписивање петиције, и одмах сам себи поставио пар питања:
- Па скоро да нема потписаних Мађара? Можда их међу онима који нису желели да открију идентите има више. Али, све једно, срамотно их је недовољно. И друго – кога се они (Мађари) плаше, па не смеју да потпишу петицију у корист једног нашег суграђанина, а њиховог сународника, који се супротставио хортијевштини?
- Зашто је тако мало потписника? Где су сви они којима су пуна уста „антифашизма“ те „војвођанске мултикултуралности“ којој је стран сваки шовинизам? Зашто је мој рођак из Смедерева нашао за сходно да подржи г. Шаша, а комшије истог овог храброг господина немају тај порив ни у траговима???

За мене није никакав проблем да потпишем ову петицију, унапред осуђену на пропаст.

Не би ми било ни први пут да стајем „на страну“ Мађара.

Сећам се:

Беху први дани увођења вишестраначја у Србији, злих „девесетих“. Моноги су заборавили, или су сувише млади да би знали како је настао тада општевладајући СПС. Ова странка је формирана тако што су се „ујединили“ Савез комуниста Србије, и Социјалистички савез радног народа Србије, где, да не замарам титоистичким за*ебанцијама радног наода као таквог, сам нпр спадао и ја, као и сви други који су били народ, уз то још и радни. Сад, какве ово везе има са темом? Па има, зато што се ова фузија дела целине са целином, односила и на фузију имовине. Та фузија је подразумевала спајање ничега са свим. Е, ово даље конкретно и локално значи да је највећа зграда у центру Темерина, где су биле смештене све могуће друштвене органиизације, (тзв „зелена зграда“) припала СПС-у. СПС је спрат задржао за себе, а приземље је издао у закуп сада већ заборављеној „Војвођанској банци“. И ту је настао конфликт – поменутој банци је у пакету издат и „Мађарски етнолошки музеј“. Сасвим је свеједно што се на експонате ухватио дебео слој прашине. Што да дираш нечије успомене? А тадашњи патриЈоти, а данашњи како видимо еUропејци, бахати какви су били, а сада се у плиш умотали, лепо узму и све оно што је било у музеју буквално побацају на ђубре.
И наравно, Мађари се побуне. Направе петицију коју је потписало НЕКОЛИКО ХИЉАДА ГРАЂАНА. (Не наглашавам овај податак случајно – „деведесетих“ се Мађари нису бојали репресије, а сад се „боје“, па нико неће да подржи Шаша? Или су акламативно на страни мађарског угледника, поштоваоца лика и дела Анте Готовине, и заговорника „64 жупаније“, које, ако неком, а поготово заштитницима беле расе у Србији, стационирнима на „Стромфронту“, није јасно - подразумевају Бачку, Срем и Банат). Штрајковали су Мађари испред “зелене зграде“, под шаторима, са душецима и врећама за спавање. Свако вече гостовање слободоумних интелектуалаца или „интелектуалаца“, како вам драго. Писмо „Хелсинки вочу“ и моментална подршка одатле.
Е, том штрајку сам се придружио. Мало сам помагао у скупљању потписа. Седео на оним душецима (какви су, такви су).
Мислите да је у та доба било лако одлучити се на такав поступак? Та могао сам, између осталог, добити отказ к`о ништа. О уличним прозивкама оних који су се клели у своје с`рство, а у кујни изнад шпорета држали Титину слику, да не говоримо. (Не много касније, преживео сам један покушај линча, али о томе можда неком другом приликом).

Шта да кажем? Стекао сам утисак (који, дабоме, можебити варљив) да присуство једног Србина и није баш добродошло. Као да су огранизатори (из Агоштонове странке, како год се тада звала) сматрали да је боље да сви Срби буду против њих. Кисели осмеси и ћутање у мом присуству. Али, нема везе.

Епилог:

– Нађен је компромис, у виду неког другог друштвеног простора. (Што је, смартам, на неки начин и добро, али заборављена је једна од суштина да не могу три јарана, таман и настављачи „светлих комунистичких традиција“, да узурпирају нашу имовину, исто као 1945.)
- Много година касније дичне патриЈоте су се листом пресалдумили у еUропејце и сада су на локалу у коалицији са најтврђим мађарским националистима.
Медвеђи је то загрљај, али профитабилни загрљај.
Плишани медвеђи загрљај.
ЈБГ, ваља децу извести на пут, удомити. Ко ће да води државу, ако не њини изданци?
- Жена Андраша Агоштона, за коју сам већ писао да је директно од шпорета доведена на место директора Радио Темерина, тако да је у једном моменту цела зелена зграда мирисала на запршку, је очијукала са радикалима, а ским ће сада, видећемо.
- Ја се са оног смрдљивог душека нисам у ствари мрднуо. Потписујем петиције и тако то.

Има различитих виђења ове иницијативе. Ево једног подржавајуће-поткопавајућег, са НСПМ:

Цитат:субота, 28 јул 2012 01:26
Рин о-о то
@драгослав павков

Господин Ласло Шаш је јунак. Вук самотњак. Пази ово, нема 150.000 динара па онда у затвор? Извините г. Павков али ово није за петицију. Г. Шаш води своју битку (истовремено и више општу) и направио је карикатуру од бизарне реалности и свака му част на томе. Ранг његових година је 45 а не реалних 69 (чудна цифра? Јин и јанг му дође као исто а зове се мудрост). Еј, 150.000 динара?! Један човек кредитном картицом то може да плати, ма колико био несолвентан ако је пријатељ г. Шаша да би овај избегао затвор после неправичне пресуде? Није г. Шаш спао на једног пријатеља? Г. Шаш је то одбио. Мене та димензија његовог карактера занима. Овај човек није хтео ту пресуду али кад већ постоји онда је шанса за прогледање. То је Шаш хтео. Рецепт за позитивно и жртву за позитино је г. Шаш. Г. Каталин да се не секира. Г. Ласло Шаш ће бити добро и мора бити награђен због доприноса напретку оваквог српског друштва.

Зашто ипак сматрам да петицију ипак треба потписати?

- Зато што је то питање части. Зато што је срамотно да пустимо овог остарелог „вук самотњака“, да бије нашу битку.
- Зато што ћемо сутра сви ми – и не завравајте се да нећемо – доћи под удар истог овог Тадић-Ђилас–Пајтић-Чеда-Чанак–Тороцкаи-Кандић–Амбасаде законодавства.
- Зато што можете бити сигурни да Динко и Недим, Пастор и Агоштон, неће потписати ову петицију. Зато што су на истој страни са „оштећеним“. Изузетно, ако процене да је политички утилитарно, направиће неку позерску „акцију“, „перформанс“, „трибину“, којима ће некако или како год, указати да је „случај Шош“ последица „великосрпске узурпације правосуђа“. У сваком случају, с гађењем ће одбити да се мешају са обичним пуком, сиротињом, а могуће и већином Србима.

ПЛИШ И ОТРОВ (2)

02-8-`12.

Већ је свима јасно да постоји снажна идеолошка арматура која држи на окупу плишане неоусташе на власти у Хрватској, плишане неохортијевце на власти у Мађарској, плишане другосрбијанске „антифашисте“, те плишане сарајевске вехабије, црногорске зеленаше, и ни мало плишане балисте на Космету.

У темељу ове балканске армиране политичке тамнице лежи Аустроугарска.

Сва плишана идеологија поменутих КундК испарених деривата, запакована у безбројне слојеве шарене колачарске хартије, своди се на једну једину максиму : „СРБИЈА МОРА УМРЕТИ!“

Симтоматично нереаговање или шапутаво реаговање политичко-интелектуалних кругова у Војводини поводом случаја „Шаш“, још једном нас је опоменуло да се више позабавимо интелектуалистичком позадином сада већ захукталог, мада још не сасви јавно декларисаног, сепаратистичког покрета у северној српској покрајини.

Војвођански сепаратисти ни у бунилу нису хтели, ни смели, дозволити да се стекне слика како је Војводина угрожена од „братских“ и „сестринских“ снага, покрета, идеја и државних структура из најближег суседства, а не, како они упорно тврде, искључиво од „великосрбијанске хегемоније“. Отуда се унапред могло предвидети да ће оно мало реаговања бити усресређено ка томе да се промени смисао проблема, а не да се проблем оголи и јасно укаже на виновнике, људе који својим политичко-интелектуалним деловањем генеришу друштвене сукобе.

Модла је, рецимо, у оваквом коментару:

Цитат:Nista neocekivano! Nakon rehabilitacije prakticno svih saradnika okupatora,nastavljaju u istom stilu!
inter Objavljeno: 26.07.2012 - 19:13

У овом домену, карактеристичан је памфлет новосадских „скојеваца“:

AFANS: "Zaštićena fašistička manjina u Srbiji"

[Слика: zekalaslo.jpg]

Цитат:Antifašistička akcija Novog Sada (AFANS) najoštrije je osudila presudu Apelacionog suda kojom je dopisnik nekoliko listova na mađarskom jeziku Laslo Šaš osuđen na 150 dana zatvora zbog uvrede lidera ekstremističkog pokreta "64 županije" Lasla Torockaja.
Oni navode da je reč o sistemskoj zaštiti desničara koju sprovodi srpsko pravosuđe, dodajući da su sudovi nepristrasni jedino u podjednakim protekcijama koje uživaju fašisti svih nacionalnosti.
"Država Srbija je još jednom dokazala da vodi doslednu politiku. Na žalost većine njenih građana, ta doslednost se ogleda u visokom stepenu zaštite fašističke manjine u Srbiji, ma koje nacionalnosti ona bila. Sudovi kao da postoje samo da bi njima omogućili nesmetan rad i promociju njihovih nakaznih ideja, jer, kako drugačije tumačiti presude antifašistima koji su se usudili da fašiste nazovu pravim imenom?", navodi se u saopštenju AFANS:
Novosadski antifašisti povukli su paralelu između presude Šašu i one izrečene aktivisti Zoranu Petakovu, koji je osuđen na 100 dana zatvora zbog uvrede vladike bačkog Irineja Bulovića. Prema njihovim rečima, ni Petakov ni Šaš svoje zalaganje za pravdu, istinu i mir neće plaćati novcem. "Ukoliko je presuda Petakovu predstavljala presedan, presuda Šašu dokaz je da je presedan postao pravilo. Ovog puta, još je očiglednija pristrasnost desničarskog pravosuđa, jer je presudila u korist najpoznatijeg mađarskog fašiste, kome je u nekoliko navrata zbog njegovih aktivnosti zabranjivan ulazak u Srbiju i Slovačku. Da je 1941. i da nas posete 'gospodari iz Berlina', bili bi ponosni na ovakvu harmoniju sudstva", smatraju oni.

Стављати у исти кош СПЦ и покрет „64 жупаније“ је по себи већ поново за затвор. Но истицати Зеку Петакова као непорецив доказ, „прву жртву“ фашизације српског судства, које је, гле чуда и контардикције, скројено по лику и духу управо његових идеолошких истомишљеника на власти (Зека је тек потрчко и забављач на Чанковом двору), је мала бурлеска. Али, да се потсетимо још једном – Зека Петаков, па и комлетан новосадски „АНФАС“ је болећив у питању Аустроугарске. Могло би се рећи да су КундК-носталгични, и у мери коју та основна носталгија обухвата или ограничава, и југоносталгичари.

Са друге стране, имате повећу групу букаџија по партијском задужењу, чији је задатак да безобзирном и бестидном пљувачином, урлањем, увредама и патетичним тирадама, опет скрену пажњу јавности са реалног проблема на спиновану теорију угрожености Војводине и Војвођана, и наново истакну неминовност сепарације Војводине ради „слободе“. Карактеристична је по томе „Слободна Војводина“. Но и другде можете у вези конкретне теме о којој пишемо, наићи и на овакаве коментаре:
Цитат:• Tata
29. jul 2012. - 14:35
Očajnički pokušaji gedžovanske gologuzije u Vojvodini na pribavljanju jeftinih političkih poena…

Аутор се није потрудио да објасни зашто је – конкретно- скупљање потписа за петицију да се Л. Шаш пусти из затвора... „Očajnički pokušaji gedžovanske gologuzije u Vojvodini na pribavljanju jeftinih političkih poena…“... Нити како се скупљају средњи и скупи политички поени.

Други коментатор је био јаснији, мада се чини да је заборавио о чему је реч...
Цитат:palestinac
29. jul 2012. - 19:34
dosta bre vise polemike sa fasistima s tastaturama.nosite se bre u gedzovaniju svi odreda pa tamo na kolektivni onanluk kada na vestima vidite ili cujete pojam vojvodina.pun mi vas je stoko hejterska

Ово се не мора објашњавати, пошто г. palestinac не зна шта пише, али зна да мрзи, али не зна зашто мрзи. /НАП: Касније смо сазнали да "палестинац" живи на Новом Београду/

Сваки сепаратистички покрет који држи до своје озбиљности, поред букаџија, будала и премазаних политичара, мора имати и интелектуалце вичне перу, који ће да оплемене идеју, да јој дају меру грчке трагедије, те да сопственом менталитету ситнозубе стоке дају обол вечног бола и топлину широког човекољубља.

Један од ангажованих интелектуалаца овог типа је Ласло Вегел, плишани меланхолични носталгичар из „Доњих крајева“.

[Слика: Vegel_Laszlo_foto_kaiser_vck.jpg]

Сам, скромно и заобилазно, позивајући у помоћ колегу писца, Вегел нам натукњује да је он поседник „леподуха“, те да као такав, све што пише има карактер леподушја, те је свака сумња у искреност његовог писања грех, ако не и нешто горе...

Цитат:Ne, i ne!
„Pisac nije idealistički sanjar koji stvari posmatra iz nutrine svoje lepe duše, niti se utapa u unutrašnju izvesnost svoga dara” – pisao je Moris Blanšo, koga zaista niko ne može optužiti da je bio pristalica angažovane književnosti. Jedino nije voleo stil i svet lepoduha koji se utapa u intimu duše.

Мићемо се, сасвим укратко, позабавити са два његова меко (и вешто, скоро неприметно) везана текста објављена на „Аутономији“.
Цитат:LASLO VEGEL: Simuliranje autonomije

Antievropski duh Ustava

Međunarodna štampa sve više pažnje posvećuje oživljavanju kulta Mikloša Hortija u Mađarskoj, na šta pristalice mađarske vladajuće stranke uzvraćaju da o tome nema ni govora, da takav kult ne postoji, reč je naprosto u zločestoj zaveri međunarodne levice protiv Mađarske. Ova tema se našla i na stupcima srpske štampe. Nema sumnje da se novosadski intelektualci osećaju duboko pogođeni, naročito oni koji ovde protestuju protiv rehabilitacije Draže Mihailovića.

Нешто даље у тексту, Вегел наглашава да се мора имати у виду да „... Horti zaista nije izveden pred sud u Nirnbergu zbog ratnih zločina...“ (ерго, није ни ратни злочинац, ваљда „за разику“ од ДМ).

Но, наставља Вегел:

Цитат:...oživljavaju i moje uspomene iz detinjstva i najranije mladosti. Istina je da su moji roditelji, isto kao i moja uža i šira rodbina, i sav komšiluk, gotovo svi u našoj ulici, s izvesnim nadama dočekali ulazak Hortijevih vojnika – honveda. Naime, u kraljevskoj Jugoslaviji nacionalna prava manjina su bila drastično potkresana, ovdašnji Mađari su bili zaobiđeni i u podeli zemlje sirotinji. Siromaštvo je u njihovim redovima bilo masovno, ogromna većina je tavorila radeći za bedne nadnice. Nadali su se, dakle, makar kakvom boljitku.

Отворени нацистички став своје околине Вегел правда сиромаштвом и ускраћеним националним правима. Али, тврди.: „Već posle nepunih godinu dana sva njihova nadanja našla su se u senci bahatog ponašanja hortijevske administracije.”

Питање је: зашто се такве сумње нису појавиле одмах, првих дана рата, будући да су хонведи, наступајући кроз „Јужне пределе“ чинили покоље и прогоне над Србима (У Сиригу се прави масакр цивила догодио 13. априла. Истина је да су неки домицилни Мађари помагали колико су могли, али је истина и да већина није имала никакве „емпатије“ према жртвама, а више њих је „припомагало“ егзекуторима, опремљени, између осталог, и месарским кецељама).

Овакво "ослобађање" Бачке, било је, дакле, сасвим прихватљиво! Па сумња ли неко да и данас морају постојати неке, тешко прикривене симпатије за Тороцкаија?

У сећањима Ласла Вегела „из ране младости“ нема места за овакве догађаје из пролећа 1941, већ је само запамтио „бахатост“ новопридошле мађарске господе. Или убјање Срба Вегел сматра тек „бахатошћу“? Оставићу себи за право да будем више склон уверењу да су „сенке“ и неповерење у „мађарску господу“ расле са примицањем руских тенкова и каћуша, више него због бахатости богаташа.

Овде се г. Вегел бави храбрим писањем Шандора Мараија, који је критиковао Хортија, али није страдао од његове руке, већ од просовјетског комунистичког режима неколико година касније. Аутор пропушта да помене да је Мараи био одан Аустроугарској („тамници народа“) и да је безгранично величао, ваљда зато што није везано за тему.

Тако је дошла 1944...

Цитат:. ...Gospodstvujući Mađari su među prvima pobegli s poprišta svojih zločina ostaviviši ovdašnje, nedužne Mađare koji su u jesen 1944. odvedeni iz svojih kuća, streljani i bačeni u masovne grobnice. Sirotinja je platila zlodela gospodstvujućih Mađara.

Е сад да поставимо једно питање савести уваженом интелектуалцу – зашто је он против рехабилитације Драже Михаиловића, који није учинио ни један злиочин у Бачкој, а оне који јесу „пунили“ масовне гробнице, те злочинце, не налази за сходно ни да помене, а комоли да их осуди?

У наставку текста г. Вегел се враћа у садашњост. Констатује да је Устав Србије антидемократски, да су га заправо писали Шешељ и Милошевић, да су Војвођани осиромашили и да су им ускраћена права.
На крају критикује војвођанске политичаре што „изигравају икебану“ и не чине што им је чинити.

Други текст гледа у будућност, опет помиње сиромаштво, муку, обесправљеност, и намеће питање...

Цитат:LASLO VEGEL: Hoće li izbiti plišana pobuna?

http://www.autonomija.info/laslo-veg...#comment-16036

Neka bogomdani narod peva! Mada, kako primećujem, narod baš i nije naročito raspoložen za pesmu. Mene zapravo zanima šta o svemu tome misli imaginarna partija siromašnih, šta misle ojađeni, materijalno upropašćeni, siromašni, koji tavore u bedi, ispod egzistencijalnog minimuma. Posve sam siguran da bi najradije zaplakali, a ne da se vesele u društvu turbo-folk dama i gospode. I dok ministar za unutrašnje poslove lepo, osećajno peva, ljudi se došaptavaju o sve učestalijim razbojničkim krađama, poharama, pljačkama.

Увек гледајући да се заштити цитатима других Ласло Вегел размишља...

Цитат:Mimoišli se
Kami podseća da revolucija pokušava da se ostvari odozdo naniže, a pobuna odozdo naviše, usled čega su se uvek mimolilazili ili se bar nisu razumeli. Da li će posle plišanih revolucija da usledi vreme plišanih pobuna?

За сваки случај, на крају убацује и мало старо-грчког пслихологизирања, „да се Власи не досете“...

Цитат:Ispaštanja – bez greha
Zašto se vazda okrećemo tragičnim formama bivstva? – postavljam sebi pitanje Karolja Kerenjija pre nego što se odlučujem da ovo leto posvetim starogrčkoj književnosti. Još su žive u meni dileme moje poslednje knjige, Priče iz donjih predela, zato i uzimam valjda s police najpre Sofoklovog Edipa na Kolonu. Da li stari Edip zaista podbunjuje svet protiv boga? Edip, oceubica, koji zbog „jezive ljubavi” prema majci pristaje na ispaštanje, ali ne priznaje greh? Jedno od najkrupnijih pitanja generacija koja su stasala posle Jalte upravo je to ispaštanje bez greha. S ovim osećanjem krivice polazim u šetnju novosadskom Zmaj Jovinom ulicom. Dobro raspoložene mlade devojke i momci sede na terasama kafea. Kakvu li će im kaznu odmeriti opaki bogovi?

Кад се писанија Ласла Вегела очисти од описа сталешких трвења у „Јужним крајевима током окупације – остају јасне историјске верикале : „великосрбијанска хегемонија и експлоатација“ после Првог св. рата – „злочинац“ Дража Михаиловић – Милошевић/Шешељ (великосрпски злочинци) – садашњи Устав који је продукт свега тога. Са друге стране, упорно се сугерира „страдање малог чивека“, који је у таквим околностима сиромашан и обесправљен. Нарочито национално. Сасвим је нормално да у ову драматуршку конструкцију никако није могуће углавити комунисте и партизане, без обзира на „револуционрни терор“ 1944-1948., јер би се конструкција урушила у апсолутној противуречности. (Потсетио бих да први део синтагме - „револуционарни“, ништа не одузима на тежини другом делу – „терору“).
Став није за похвалу, али приоритети данашњих политичких циљева правдају средство. Изгледа сасвим логично што на крају призива устанак. Истина, плишани устанак, како приличи умереном и одмереном интелектуалцу, али ако се ствари и отргну контроли, па Боже мој...

А КО и ПРОТИВ кога? Па и они „од горе“ и они „од доле“ треба да крену, ко у револуцију, ко у побуну. А против кога? Па против власти која не поштује „европске вредности“ већ намеће устав који су створили Милошевић и Шешељ.

Ти и такви, опаки богови, се налазе у Београду, не и у Новом Саду, те побуна и револуција морају бити усмерене ка Београду, никако ка Новом Саду, или Суботици.

Па ако се устаници и бунџије, (који су се у међувремену срели на пола пута и ујединили) боре за европске вредности, није ли логично да им Европа тих вредности, посебно средњеевропских вредности, помогне у праведној борби. Логично је.

И сад, тај Шаш, нашао да се петља и сметуцка.

Из прилично немуштих извештаја са суђења у Суботици, не може се видети како је Ласло Шаш увредио Тороцкаија, али некако свуда се помиње СВМ. Невидљиви, али као да су духом били присутни.

Боље Шашу да је руже гајио.

Овако, остаће као пример другима, који не разумеју нужност плишане побуне.

ЦИГАНСКА ПОСЛА

27-7-`12.

[Слика: _d39f458ce6ad4fe8776df943eba54d5e_1232610639.jpg]
Новосадска политичка сцена. Бокани поздарвљају изборну масу.

У неком предходном писању изнех став да је немогуће да позитивно послује куплерај у коме сви актери продају услуге.
Реалност ме је демантовала.
У невероватном изборном ватромету општенародне схизофреније, добили смо да у Парламенту народ који је са минимум 55% ПРОТИВ уласка у ЕУ заступа више од 90% посланик странака које су ЗА улазак Србије у ЕУ.

Цитат:„После 12 година испирања мозга и медијске пропаганде у Војводини су странке које директно или индиректно заступају аутономаство на изборима освојиле 38% гласова за раслику од српских или просрпских странака које су освојиле 62% гласова. То је право расположење војвођана.“
– написао један војвођанин. Јесте, али у Скупштини Војводине „расположење“ заступника тог истог народа је потпуно супротно!

Јесте оваквом „коначном“ салду допринело што –
- је много од народа бојкотовало овај циркус од избора.
- Што је Тадић дозовлио куповину гласова. „Агенције за сондирање јавног мњења“ ће наравно саопштити „резултате“ који су угодни наручиоцима „истраживања“, али неће себи дозволити да „омаше“ за 100 или 150%, као што се десило у случају СПС-а. И сви знамо да је Дачић нашим парама купавао гласове који су испали наши, али су само његови, и ником ништа. На против, рекоше људи – ал` је „играч“ свака му част.
- Лумпен-грађански менталитет полу-грађанско-чатмарског дела становника наших елитних градова – Београда и Новог Сада, ван којих је исход гласања перверзно нормалнији у односу на „урбане“ центре.

Све једно, прaвдања нема. Разбио нам се о главу ћифтински ћепенак.

Свака шпекулација може, само ако си нађемо асна.

Један коментатор је употербио израз „промискуитет“. Суштина наших вођа је, дакле и свакако, дефинисана...
Цитат:“ПСИХОПАТЕ (ОПЕТ) У РЕДУ ЗА ФУНКЦИЈЕ”

Бранко Гајић, лични став
Влада ни на помолу а постизборно мешетарење је у пуном јеку

Нушић и остали комедиографи и сатиричари с краја деветнаестог и почетка двадесетог века се сигурно преврћу у својим гробовима, наизменично зацењују од смеха и, не да повраћају, већ бљују од гађења… Јер, обреновићевска малограђанска Србија у односу на овај неолиберални политички куплерај му дође као манастирско братство.
Све почиње од састава коалиције, величине већине која се прави и расподеле мандата. Ако се направи велика коалицију од СНС и ДС, око половине партократа у жутом и црвеном дресу губи функције а на њихово место долазе партократе са плавим дресом. Ако се у коалицију укључи и СПС са ПУПС-ом, онда нешто већи број задржава фотеље и нешто мањи број долази уместо одлазећих. А ако се ту укључи још и ЛДП, Муртини ће поставити питање смисла изборне победе… Јер, ни један крсташки или сличан поход не иде без плена као обећане награде. А за идеале, јасно је, гину будале.
Не бојте се, неће ту бити губитника. Измислиће се нове функције и нова радна места без описа посла и за мало са истом платом, тако да вертикално може да се падне само пола степеника ниже. Један број ће се хоризонтално померити. Један број ће отићи и у пензију захваљујући времену проведеном у парламенту.
А тек амбасадорске функције…

Једам мој ФБ пријатељ је нову власт дефинисао као "колективне Почасне амбасадоре Републике Никарагуе“.

Али, нигде као у Новом Саду, који претендује на политичку предоминацију кутурне vs. остатка „османлијске СВрбије“, се није тако пластично приказао цигански политички менталитет.

Како функционише ова чергарско-урбана „парадигма“?

1.Поклоните циганима политичку партију. Управо тако: ПОКЛОНИТЕ. Јер, ако ви који читате ово што пишем, у неком тренутку осетите порив да се сами политички артикулишете и организујете, нећете моћи. ТО КОШТА. Само за оверене потписе у суду и сл, нужно је брдо пара. Само за то десетине хиљаде евра, а то је „кап у мору“...

2. Онда шеф циганске партије закључи да Цигани нису за политику, јер су склони самопродаји, па извесни Бела Курина, ПРЕДСЕДНИК ове мањинске странке угрожених грађана, да би спречио циганску самопродају, ДАЈЕ СТРАНКУ НА ЧИЈЕМ ЈЕ ЧЕЛУ У АРЕНДУ ФАМИЛИЈИ БОКАН, уз чврсто уверење да су Бокани већи и искренији Цигани и од њега самог. Г. Бела Курина само што није рекао „Знам ја нас, *ебо ти нас“, па издаде странку на коришћење онима на које је Бранко Ћопић директно мислио кад је формулисао поменуту мисао.

3. Мало-предузетничка фамилија Бокан прелази у циганску политичку офанзиву, нечијим парама. Лично нисам уверен да се толико цепају око стауса Цигана у нашем друштву, да би ангажовали толика средства толиким личним радом стечених последњих пар година, и дана. Како било, ефекати су следећи (молимо да схавтите целину догађања):

Цитат:Srbi i Madjari masovmo gladali za romsku demokratsku stranku Tomislav Bokan
U jednom novosadskom naselju gde zivi oko 2500 Roma ,Romska demokratska stranka uzela preko 11 000 glasova svojih sugradjana drugih nacionalnosti . Tomislav Bokan je lider te partije i TV Vojvodine je prikazivala ranije reportaze o ovom coveku bliskom DS Novog Sada koji je i zaposljen u javnom komunalnom preduzecu. Da li je vlast krala glasove najvise preko romskih stranaka.?
Ta partija je formirana kako bi sigurno usla u gradsku skupstinu NS jer za manjine vazi prirodni prag medjutim kupili su mnogo vise glasova nego sto su ocekivali. Ukoliko su samo oni kupili 11 000 ,ukoliko je SPO preko Toplane koju drze po recima Djuradja Jaksica kupio 7 500 za svoju koaliciju sa LSV ,jasno je da su razmere kupovine i kradje ogromne u NS .Ocigledno da je DS u Vojvodini pogotovo NS-u najvise kupovao i krao .Zato imamo najvise zalbi upravo na izbore u Vojvodine ,odakle je i dosao onaj famozni dzak sa listicima . Stranka Roma je i formirana po zamisli DS-a kako bi im pomogla oko potrebne vecine .

4. Бокан ангажује фамилију...
Цитат:SKANDALOZNO: Lažni Rom Bokan u parlament “ugurao” i kuma!
Nosilac liste Romske demokratske partije Tomislav Bokan, pored četiri člana svoje porodice, u Skupštinu Novog Sada ubacio i kuma Zorana Narančića. Balint Pastor: "To je zloupotreba zakona."

Nosilac liste Romske demokratske partije na izborima za Skupštinu Novog Sada Tomislav Bokan (42, nije Rom), pored troje članova svoje porodice, u novosadski parlament “ugurao” je i svog kuma Zorana Narančića (42) iz Novog Sada, koji takođe nije Rom, saznaje Telegraf.rs!
...

За свастике не знамо, ал вероватно је угравирана у неко предузеће...

5. Али, ни ови напори нису били довољни да би се формирала бриселско-угодна власт. Новосадски градоначелник, у народу широкопознат као Родни, треба братску помоћ.

Е; ту наступа брат Дачић... (Пај` сад):
Цитат:Ivica Dačić kumovao formiranju novosadske vlasti
Dosadašnji gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić rano jutros ponovo je izabran na tu funkciju, a predsednik novosadskog odbora Socijalističke partije Srbije Siniša Sević za zamenika gradonačelnika.
djape - kojih 47?
15LSV + 17DS + 7 SPS + 1 SVM= 40
40 + mozda... 6 preposteni RDS +jos neko?
Pitam se pitam... Odakle 10500 prepostenih glasova...

(Елем)
Цитат:Odbornici Skupštine grada večeras su za predsednicu novosadskog parlamenta izabrali Aleksandru Jerkov iz Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV).

6. Мало време затим постојало, настаде промискуитет као такав, у интерпретацији Бокана... Дачић се пишманио, јер је постигао власт на вишем нивоу, тако да сада може да командује. Моментално, циганска странка у агенди код ДС Роднија, али извесно и промискуитетно у аренди код Бокана, мења курс, а у инресу Цигана, и делимично породице Бокан, те се са својим камаратима из респектабилне странке СПО – издвајају у посебну посланичку групу, тако да не могу бити под паском Роднија.

Компликовано, а?

Ма јок. Актери уживају у динамици. На крају, како год се окрене, они ће бити у колоплету. Питајте Бокане.
А бре куме?
Одговори
#65

ВУЛИН


[Слика: images?q=tbn:ANd9GcTBQ433Aro-hPFXeILSSDH...oZxiF0mUlH][Слика: images?q=tbn:ANd9GcSWIV0AqcMpUe31xEYHiVv...YuDrTl8BDA]
Аустроугарски несој...Aleksandar Vulin

Цитат:Najnovije ocenjene izjave
Politika / 09. 07. 2012.
Dačić na funkciji – krivci na slobodi
Predsednik Pokreta socijalista od izlaska iz Socijalističke partije Srbije, revoltiran umešanošću Ivice Dačića u aferu „Kofer“, ne krije netrpeljivost prema lideru socijalista. On je nakon izbora 6. maja na pitanje „Zbog čega Ivica Dačić insistira da i u narednoj vladi … Detaljnije

И овој бараби као синекуру дадоше "Канцеларију за Косово и Метохију".
Постоји једно основно питање овде:
Како да заклетом титоистичком насављачу традиција, дати да "решава" судбину Срба са Космета?

Срби са Космета – најјефтинија монета за поткусуривање титоистичких битанги. Фаворит СПС за тапацирану фотељу у Канцеларији за Косово и Метохију, а ко други него незаменљиви Волин...?

Цитат:Замешатељство са срећним епилогом...
Aleksandar Vulin vodi Kancelariju za Kosovo

Цитат:Вулин: Ne u EU!
I ranije je lider Pokreta socijalista govorio protiv članstva Srbije u EU i na pitanje ulaska u nju najčešće je odgovarao pitanjem: „Verovatno sam nejasan, pa da ponovim: ko je, gde, kada, kako, na kom referendumu odlučio da je cilj …

Цитат:Politika / 02. 03. 2011.
Bogoljub – moj protivnik
Sadašnji lider Pokreta socijalista je u vreme dok je bio član Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije isticao da je Bogoljub Karić, predsednik PSS-a, njegov politički protivnik.

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcRk2bVLQdl229JvuVQd5R6...1D9kETyyrA][Слика: images?q=tbn:ANd9GcRG2hbIQ4bxceP1OH1DaXI...5krV3z80FJ]
На парњаку меденица звечи...

(На жалост, са интернета је нестала интимна фотографија д.д. Ненада Чанка и Александра Вулина, са Салаша 137 где у конспирацији уз висики и томпусе кују пролетерске револуције).

Цитат:http://www.pecat.co.rs/.../aleksanda...menjamo-srbiju...
Александар Вулин: Не можемо да мењамо Србију ако све остане исто. Интервју | Угљеша Мрдић |

Збиља, све је исто, само је он ту различит...
Како?
Па он је, веровали или не, и шта има везе што је оксиморон у питању "Че гевара православног духа!"

Цитат:ALEKSANDAR VULIN Levičar pravoslavnog duha
Култура | Александар Дунђерин |
http://www.pecat.co.rs/2011/05/aleks...oslavnog-duha/

ТУРБО ИДИОТИ

25.7.`12.

Наша штампа пренела један напис немачког тиска...


[Слика: idioten.jpg]

И није проблем, могли би се скоро и сложити.
Питање је ипак ко ми то пише и где пише.

Једним коментаром покушао сам дати уравнотежујуће виђење, које није наишло на најбоље разумевање евро-фанатика, тамбурица-фест-филиста, и, нарочито србомрзаца а-приори:

Цитат:Нимбус - Имају ли Немци турбо-фолк?
Беше ли да је једна светска музичка звезда падала дрогирана по београдској бини илити стејџу, и то јој беше последње падање, Бог да јој душу прости?
Што су ове наше прангије горе?

Но,
Био ја пре пар месеци код брата у Немачкој. Он славио педесети рођендан. Пошто је град на Рајни, а брат (као и ујак) се баве речним бродовима, и прослава је била у коноби на обали. Леп амбијент нема шта.
Први је госте забављао неки велики дебеловрати Немац обучен у капетанску униформу. Сунце ти жарено, кад рикне, ко бик. Сејо Калач са сјевера. Сав запенио. Сви се клате око столова, прате га у "ноту" или на шта се та музика региструје. Одушевљење, овације... Ај добро, преживесмо.
Онда дође један наш и поче да пева у главном репертоар Звонка Богдана. Питаше "Шта је ово?", "Песме из старог краја" - рекоше моји рођаци. "Интересантно." - одговорише гости и сви колективно изађоше "на ваздух".
Остало нас седам-осам, разбисмо се уз идиотску музику. Научих ја рођаке да "Не може се ухватити дуга"...итд...
Па сад, може да тумачи свако по свом нахођењу...
+23 -39

Истини за вољу, моје накнадно појашњење, је наишло на веће разумевање...

Цитат:Нимбус - Одговор за мало паметније
StudentJoe - @Nimbus
Molim vas da razgranicite turbo folk od starogradkse muzike. Kako mozete u istu kategoriju svrstati Zvonka Bogdana i Jelenu Karleusu?!

Могао бих једноставно да одговорим - да сам Звонка Богдана повезао са турбо-фолком могу да "помисле" само људи са IQ 70, тако да су у истом чабру са ТФ-фановима.
Наравно, није у целости тако. Али, за Бога милога, што прво не прочитате оно што кртикујете?
Из које реченице, контекста, алузије сте закључили да ја мислим да је З. Богдан турбо-фолкер?
Ајде, зашто су "хејтовали", "дислајковали" или просто дали минус на мој коментар, заправо једно просто "туристичко" искуство, ових више од тридесет читалаца?
Ево, нек се један јави и објасни. Овако је досадно. Делујете приглупо.
Па да се заинтачим?
ЗБ и Џеј-Кеј деле исте идеолошке вредности.
Због чега је ТФ гори од "музике" која је идентична ритмичном дрндању покварене веш-машине?
Зашто посетиоци ЕГЗИТА ујутру кад се враћају тако смрде? А смрде грозно. И не делују паметно.Ко паметан себи дозволи да толико смрди?
+13 -1

Немци су познати по милозвучној мизици, беше?
Та највећу народну и крипто-народну креативност су досегли на висовима Алпа и Шварцвалда, вијајући се са дивокозама. Ево им га краљ...(НАП: Скоро пет и по милиона гледања и слушања).


Та замислите овог краља песме са висова Алпа са антеријом, брич(џ)-панталонама и опанцима (слама је ту)?
Публика би се разбежала од лудака.

Не, не мислим да је то блесава музика, већ да свако поднебље има своју музику, коју остали могу, али и не морају да разумеју и прихвате. И свако има шунд, бар је то јасно.

Овде међутим видимо да је саучесник у критичком прилогу и једна наша комшиница. Могу ја да са извесмом резигнацијом посумњам да ауторице (а напосе комшиница) нису на неком београдском сплаву добиле оно што су у влажним сновима сањале, али потегнув чак у Београд нису досањале - што нам и није на част мачо репутацији - па је то повод њиховом фрустрираном чланку. Али, да о идиотима пише неко, у чијем се крају јавно и запаљено слуша "Томпсон", а после у неком клубу још запаљеније слушају исте ове наше турбо-фолк диве, збиља је иритирајуће.

И за крај, можемо се уверити да култура нема граница...


УДАРИО ЈУНАК НА ЈУНАКА

23-7-`12.

"ЕГЗИТ", бар још неко време, не може да пропадне. Приватни бизнис лика који би - да не спроводи "културно отварање" Новог Сада, шире Војводине, и најшире Србије, праћеног некултурним али подношљивим,(колатерална штета) разбијањем средњевековне тврђаве, те запишавањем и свакојаким другим онеређивањем плотова домицилног становништва од стране продужених адолесцената са културног Запада - спроводио увођење пубертетлија у свет одраслих путем дроге и проституције, жестоко је подупрт државним субвенцијама.
Наше паре у њихове џепове. Ко се побуни, против културе је, а за "Гучу" (Боже ме сачувај!)
Та само га погледајте. Лик је наличан ликовима са потерница из стрипова о Таличном Тому.
И тај ће да нас уведе у "културни дискурс" Европе?
"Роднијев" фаворит!
Чанков пајташ!
Шљам.
"Танте за кукурике" - Они, властела војвођанерска - њему лову, он транспарент "НОВИ САД ЈЕ ГЛАВНИ ГРАД ДЕЛИВИДЕКА" на своју културну манифестацију.
То се даље шири путем свих путева интернета до неслућених граница ФБ а и шире политичких апаратчика...

И тако, разговор у току...


Али, нико не каже са које бетоњерке је "слимило" овог "новинара" натуршчика?
Као да су аутори хтели да нам "дочарају" какви су тек ликови који постављају питања о финанЦирању "ЕКСИТА".

Реалност, мимо ДС-ЛСВ "пресеравања" је следећа:

Цитат:Broj posetilaca manji nego prethodnih godina?

Broj posetilaca Egzita ove godine je bio značajno manji od prethodnih godina u šta su se mogli uveriti svi koji su za vreme festivala bili na Petrovaradinskoj tvrđavi, a razlog za slabu posećenost treba tražiti i u programu upravo završenog festivala.

Organizatori su zvanično saopštili da je na festivalu za četiri dana biol "više od 150.000“ posetilaca, mada se broj posetilaca prema svakodnevnim zvaničnim saopštenjima policije Novi Sad razlikovao po nekoliko hiljada, na štetu organizatora.

Цитат:Posetioci ostavljali 20 tona smeća dnevno

Na gradsku deponiju tokom Egzit festival sa prostora Petrovaradinske tvrđave, Egzit kampa i sa prilaza ovim lokacijama dnevno je odnošeno između 15 i 20 tona otpada, stoji na sajtu novosadskog Javnog komunalnog preduzeća “Čistoća”. "Mnogo rasutog smeća bilo je na Keju, u 'Gradiću' u Petrovaradinu, u svim ulicama koje vode od Tvrđave do kampa, kao i u centru grada”, kaže se u tekstu objavljenom na sajtu tog preduzeća.

За крај, један сасвим скроман и реалан кометар:
Цитат:Gaga
Meni je godinama unazad nejasno kako se niko ne doseti da Exit izmesti sa tvrdjave jer je ona naše blago ! Nigde u svetu se na ovaj način ne "uništava" jedan spomenik kulture ! Vojvodina je toliko ravna da je nemoguce da za sve ove godine nisu nasli neki slobodan prostor ! Pare kradu kao i svi ostali u ovoj državi, čim se neko domogne položaja malo zamaže masi oči, a kada masa shvati šta se dešava uglavnom je već kasno - džepovi im puni. Nisam za ukidanje Exit-a, volim taj festival ali bih promenila njegovu lokaciju i kompletnu ekipu tzv.organizatora !
Одговори
#66

НА НЕКОЛИКО САТИ ПРЕД ПОЧЕТАК ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА У ЛОНДОНУ...

БЕЛИ ТИМ

22-7-`12.

Ко се још сећа "Белог тима"?
Потоњи текст сам написао пре двадесет година. Објављен је у Новосадском "Дневику".

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcSgEoJQA5y0eLOtlQHyvC7...9PvCdVjORK]

Цитат:XXV Олимпијске игре су одржане у 1992. године у Барселони, у Шпанији. Кандидати за домаћина су још били Амстердам, Београд, Бирмингем, Бризбејн и Париз, али се МОК одлучио за Барселону, родни град тадашњег председника МОК Хуана Антонија Самарана.
XXV Олимпијске игре – Барселона 1992.
XXV Juegos Olímpicos de verano - Barcelona 1992

Град домаћин Барселона, Шпанија

Број држава 169
Број спортиста 9956
Број спортова 32
Број такмичења 286
Отварање игара 25. јул 1992.

Затварање игара 9. август 1992.

Након Игара у Минхену 1972. ово су биле прве Игре на којима су учествовале све чланице Међународног олимпијског покрета, након низа Игара на којима су забележени бојкоти појединих држава. Након 28-годишње суспензије поново је дозвољен наступ Јужноафричкој Републици, а Немачка је поновно наступала уједињена. Распадом Совјетског Савеза прибалтичке земље (Естонија, Летонија и Литванија) су наступале одвојено, док су остале чланице бивше државе наступиле као Здружени совјетски тим. Први пут су самостално наступиле и бивше републике из Југославије (Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина), док су Македонија и такмичари из остатка Југославије због санкција добили право наступа само као Независни олимпијски тим.
Игре су отворене спектакуларном церемонијом, на којој је олимпијски пламен пренешен до велике бакље на стадиону стрелом коју је испалио стреличар Антонио Реболо. Телевизијски снимци су касније показали да је испаљена стрела у ствари промашила бакљу и пала иза ње, а ватра је упаљена коришћењем резервног механизма. Музичка тема игара била је песма "Barcelona", коју је посебно за ове игре написао Фреди Меркјури, а одмах је постала велики хит.
У програм Игара је уврштен бадминтон, бејзбол (након што је шест пута био демонстрациони спорт) и џудо за жене, а поново је у програм враћен и кајак и кану на дивљим водама (дисциплина слалом).
У такмичарском програму су се истакнули следећи појединци и догађаји:
• У кошарци је дозвола наступа на Играма професионалним спортистима довела до састављања по многима најјаче кошаркашке екипе свих времена, екипе САД која је одмах добила назив Тим снова. Ова екипа, предвођена играчима као што су Мајкл Џордан (енгл. Michael Jeffrey Jordan), Меџик Џонсон (енгл. Earvin „Magic“ Johnson Jr.) и Лери Бирд (енгл. Larry Joe Bird) је релативно лако дошла до златне медаље.
• Гимнастичар Витали Шчербо (рус. Виталий Винедиктович Щербо) из Здруженог совјетског тима (иначе Белорус) је освојио шест злата, од чега пет појединачно и шесто у тимском такмичењу.
• У такмичењу у скоковима у воду једно злато је освојила Фу Мингксиа из Кине, иако је у том тренутку имала мање од 14 година.
Оно што је остало од "Југославије" те 1992 године било је под санкцијама. Санкције су се односиле и на спорт. Е, сад, да би корумпирани олимпијски буџовани показали како су широкијех схватања, дозволили су да спортисти из Југословенског патрљка учествују у појединачним спортовима као грађани Света, у "белим" "олимпијским" дресовима.. Одлука се није односила на колективне спортове, као да тимови нису састављени од појединаца, исто грађана света. Глупо до бола, али тако је било. Нарочито зли језици иначе тврде да је овај, други, део одлуке донет под притиском Америчког кошаркашког лобија, који је у то време гледао на тадашњу репрезентацију Југославије као на Годзилу.
Мишљења о учешћу на Олимпијади под таквим условима су била наравно подељена и жестоко супротстављена. Поборници идеје прихватања олимпијске уцене су доказивали да се тако "пробија блокада", и Боже мој, "шири позитивна слика у свету о нама". Колико је истинита и искрена ова политичка визура спорт била, можда илуструје и то што данас тешко можете на интернету да нађете неке подробније информације о тим спортским догађањима. Ја чак ни једну слику нисам нашао, можда неко вештији успе у томе, али суштина се не мења - никакву ми "позитивну слику" нисмо тим националним самопонижењем успели послати у свет. (У осталом, као ни каснијим, толико многобројним и разноликим). Залуд наш Олимпијски комитет данас рачуна три медаље са тог такмичења као успех државе, пише се овако:

[Слика: 20px-Olympic_rings.svg.png]Независни олимпијски тим 0 1 2 3

Ја сам, наравно, био против. Али, са друге стране, покушао сам сагледати психологију самих спортиста, за које је такмичење било ЖИВОТ, а олимпијада врхунац живота.
Ништа ми, као народ, не би постигли ни да нисмо учествовали на олимпијади. Зашто онда да ускратимо те наше врхунске спортисте?

Од оног времена ништа се није променило.
Данас можете прочитати да је олимпијска "репрезентативка" једне земље ухапшена због силовања две девојке. Тиме су се потврдиле сумње да ова "спортискиња" и није толико женско, како се приказује.

Данас су, такође, веома рекламиране "параолимпијске игре" инвалида. А шта мислите, да ли врхунски параолимписки асови не користе анаболике и стимулаторе? Па ја ништа бизарније и морбидније у спорту нисам срео.

[Слика: Paralympics+Day+3+Athletics+PkOAdGT61uVl.jpg]
пара-олимпијци
......

О ОЛИМПИЈЦИМА


[Слика: Paralympics+Day+5+Athletics+jPVE33c9Aerl.jpg]

Управо се налазимо пред коначном одлуком хоће ли нашим олимпијцима бити дозвољен наступ на предстојећој Олимпијади. У вези њиховог наступа као „независне спортске екипе“ под олимпијском заставом води се на страницама штампе жучна расправа, где једни овакву солуцију доживљавају као издају, а други нас убеђују да је то начин да се „пробије“ блокада. Спортисти говоре да не треба мешати спорт и политику. При свем томе о самим спортистима се најмање размишља. Чини се стога вредним да се присетимо шта се са њима догађа.

Жеља да се досегне недосегнуто и савлада несавладано, да се дође до граница људских моћи и способности је исконска и племенита. Све друго на путу једног врхунског аса мало има везе са човечношћу.

Деца већ са 5-6 година почињу да ТРЕНИРАЈУ. Брижљиво селектирани таленти допадају у руке специјалиста који их „черече“ и савијају не били постали гипкији и окретнији. Волумен тренинга и напори све су сличнији одраслим спортистима. Понекад се тренира и 13-14 сати дневно. Читави тимови стручњака брину шта и колико јести, колико спавати, како уопште живети. И узалудни су вапаји свих оних који указују на право деце на слободно одрастање. Амбиције родитеља, тренера, спортских руководстава, јавности, државе, су јачи.

[Слика: nastasia-liukin_506.jpg]
Дете на греди

Велики шампион Нађа Команечи је са 8 година одвојена од родитеља као „будући шампион“. Десет година храњена је искључиво јабукама, бисквитом и јогуртом, уз обавезне витаминске и протеинске „коктеле“ (можда и анаболике – да се смањи висина, а повећа „мишићна маса“). Имала је 40кг и ту тежину морала је стално да одржава (није то тако мало – има шампиона са 28кг). Са осамнаест година је покушала самоубиство После тога домовина више није показивала никакав интерес за БИВШУ шампионку.

Када је победа у питању, године нису важне. Једна девојчица (Моника Флеш) први пут је са 12 година победила у маратону (42.195м). Соња Хени се са 11 година такмичила на Олимпијади.

Кад више не помаже ни сурови тренажни дрил, у помоћ асовима и рекордерима прискаче хемија. Тони Шумахер признаје да су Немачки фудбалери на СП у Мексику примали по пет инјекција дневно. Непобедиви атлетски шампион Џонсон је ухваћен, многи други нису.
Страдалим спортистима од последица коришћења штетних стимулативних средстава ни броја се не зна. Ипак, на ОИ у Лос Анђелесу, од 190 анкетираних спортиста више од половине је изјавило да би користили допинг ПО ЦЕНУ СМРТИ, кад би знали да ће се домоћи медаље.

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcQRBQkqgNE2Ft0hJ-V1Wut...Bp5AmCmfhA]

На великим спортским такмичењима уведена је секси-контрола јер је за победу дозвољена свака „трансформација“. Девојчице, ни после 16-те године не добијају менструацију, јер „то“ смета резултатима.

За победу, гол више, може се играти са сломљеном ногом, потресом мозга, отвореним туберкулозним процесом на плућима (Огњанов, Митић, Милутиновић).

А колико је потребно да се борба за победу претвори у потпуну трагедију? Колико је младих људи животом платило своје спортске амбиције? Сетимо се само скијаша који на стази, пред те-ве камерама умире распорене утробе...

Код таквих тегоба, напора и опасности по здравље, проверавања и експериментисања различитим тестовима (најчешће „до отказа“), боцкања и вађења крви и парчића мишића у тренуцима највећег замора, ради контроле „докле се стигло и шта даље“, различите кесе у које издишу ваздух и остале скаламерије које им се каче по телу, су само досадне нужности које се лако подносе.
Резултат свега је да атлете са лакоћом подносе оптерећења од којих би обичан човек брзо испустио душу. При томе, само мањи број међу њима успева да се пробије до врха. И само се мањи број обогати. Успешни постају славни, пажени и мажени, али само док побећују. Кад изгубе, оболе, осакате се, остаре, остају, по правилу, сами.

Кошаркаш Трајко Рајковић је умро неколико дана по освајању првог Светског првенства у Љубљани 1970.године, од последица РАНИЈЕГ артерио-склеротичног обољења срца и крвних судова. Сестра Трајкова прича: „Од кад је Трајко умро нико нас из Кошаркашког савеза није посетио. Нико није питао како нам је. Оно што нам се догодило у спортској амбуланти, она ароганција са којом су ме примили, то је нешто што ме је запањило...“

Уистину, кад слава прође, почиње често мучно прилагођавање свакодневно животу. Неки се никада не прилагоде, не „снађу“. Једна наша врхунска олимпијка је, по окончању каријере, морала да ради као клозетарка да би преживела. Џон Вајсмилер, Џое Луис, Хенри Роно, Нескенс, Џемс Хант, Гаринча, само су нека имена из предуге колоне очајних и уништених личности, бивших великана спорта, који су завршили у азилима за умоболне, у алкохолу и дроги.

У нашем спорту сигурно добро пролазе „руководиоци“, опробани и проверени кадрови, господари буџета и локалних самодоприноса. Њима се придружују пиљари, кафеџије и шверцери девизама различитог калибра, са нешто пара и одлучном жељом да партиципирају у заслугама за (туђе) спортске победе и евентуалној деоби плена. На врху је непобедива геронтократија (Бакочевић), неуништива као Проклетије.

Треба се оканути илузија.

Спорт није обавезно васпитан, социјализаторски.
Врхунски спорт мало има везе са поштеном игром. Он је уско повезан са мржњом, завишћу, хватањем, непоштовањем правила...“Спорт је рат пријатељским средствима“.
Спорт је увек политизован. Онај ко улаже новац и знање захтева резултате као могућност сопствене афирмације.
Олимпијске игре су врхунац свега тога.
Кубертен је, у осталом, био расиста.
Стога, наступати само спорта ради нема смисла, није РАЗУМНО.

Спортсти, опет, нису најрационалнији у понашању. Познато је да њихова потреба за такмичењем извире из дубоке личне (интристичке) мотивације и не може се надоместити спољном стимулацијом, ма каква она била. Они сањају снове несхватљивње обичном човеку. За њих је Олимпијада све, за нас и није важно, ако ћемо право.

ИВКОВИЋ ЂОРЂЕ
СИРИГ

БАБУН ИЗ МОГА КРАЈА

20-7-`12.

Најновији летњи хит из сатиричне продукције „e-novine“, лидера у сатиричарењу & лелекању над српским злочинима на простору Западног Балкана је...

Piše: Tomislav Marković

У питању је тренутно тема број један – Устав Србије. На својеврстан духовит начин, талентовани млади сатиричар Tomislav Marković, пред којим је несумљиво блистава каријера нарученог сатиричара, измешта тему из сувопарног правног оквира у простор пљуваонице и мародерског сакаћења сопственог народа, што је, признаћемо, одраз велике интелекуалне храбрости и бистрине ума.

Већ првом реченицом, ТМ нас уводи у фабулу козерије:

Polazeći od zločinačke tradicije srpskog naroda

Затим следи серија „параграфа“, све врцавији и духовитији један од другог. Па тако налазимо на скоро генијалне хуморне конструкте...

Цитат:Pokrajina Kosovo i Kleptohija

je Republika Srpska neotuđivi ratni plen Srbije

Republika Srbija je država svih Srba i svih građana Srbije koji se osećaju kao Srbi, zasnovana na vladavini prava jačeg i društvenoj nepravdi, načelima partokratske demokratije, ljudskim i manjinskim neslobodama i pripadnosti palanačkim principima i hinjenim vrednostima.

Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb, u zavisnosti da li je dvoglavi orao-mutant već odrastao ili je tek ptiče u gnezdu.

Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao državnički rekvizit za brisanje nosa, glancanje cokula i otklanjanje tvrdokornih mrlja na uniformi. U slučaju ratne oskudice, zastava se mejozom transformiše u svilene gajtane.

Himna Republike Srbije je tolerantna i miroljubiva pesma "Bože pravde", koja pesnički nadahnuto čuva srpski ratni plan ("srpske zemlje"), prosvećeno traži pomoć od boga za trijumf u pokolju ("Kad nastupe borbe dani/k’ pobedi mu vodi hod"), te inovira militarističku doktrinu i inauguriše novi rod vojske – "srpski rod".

Teritorija Republike Srbije je jedinstvena, neodređena i sklona proširenju na susedne države. U trenucima nacionalnog amoka, teritorija se volšebno preobražava u svetu srpsku zemlju.

Granica Republike Srbije je ekstremno ekstrovertna, okrenuta ka spolja, izrazito labilnog karaktera, vrlo pokretljiva i često voli da ode u patronažni obilazak susednih zemalja.

Glavni grad Republike Srbije je masovna grobnica (po izboru).

U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su jezik mržnje i ćiriličko pismo zaborava.
Upotreba drugih jezika i pisama dozvoljena je između četiri zida.

Republika Srbija štiti prava Srba u inostranstvu, pogotovo pravo na balvan-revoluciju, otvaranje koncentracionih logora, etničko čišćenje nesrpskog stanovništva, genocidčiće (u granicama skromnih mogućnosti) i stvaranje genocidnih tvorevina.

Republika Srbija štiti prava manjina na specijalnim lokacijama (favela, logor, geto).

Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije sve dok nas ne izda strpljenje, a onda počinje opštenarodno veselje sa pevanjem ratničkih popevki i pucanjem u pripadnike inovernih plemena.

Stranci imaju sva prava zajamčena Ustavom i zakonom: da plate i na mostu i na ćupriji; da popiju batine s nogu; da budu proglašeni špijunima i bačeni u kazamat; da budu pokršteni; a ukoliko je stranac navijač, stiče i posebno pravo da bude ubijen.
(nastaviće se)

И тако редом... И што је на задовољство читалаца, има канда он тога још пуно за рећи...

Па, запитах се, ко је сад па овај другосрбијански Керемпух, реинканирана дворска луда Синан – паше?

Сем што је десна рука Pere Lukovića, домобрана овдашњег - што је и за очекивати – сазнадох путем сокоћала званог интернет, да је рођен у Белосавцима код Младеновца, не тако далеке 1976 годне.

Пу, `бем ли му срчаницу!

Па то ми земљак, такорекући!

Цитат:Белосавци су младо насеље засновано за време Карађорђа. Први су досељеници од Сјенице, и њих је довео Карађорђе 1809. године.

Па да је Карађарђе знао кога смешта и штити у Шумадији, сам би му претке на кочеве побо.

И овај, што је Карађорђу дужан живот, сад разметљиво пише – о „злочиначкој традицији српског народа“. Па скоро да је ТМ несвесно у праву – чист је злочин оваквог скота оставити да претраје.

Е, Томиславе, љубила те мајка у ладно чело!

Е, ова нехотична Карађорђева грешка сада је урбана фаца града Београда. Гејак у мозгу, потурица у души.

[Слика: Redakcija_e_novine_09_u_941330804.jpg]
Два мајмуна и пиво.

Наравно, осим у „e-novini“... Poslednjih godina uglavnom piše multižanrovske satirične tekstove. Jedan od urednika kulturno – propagandnog kompleta Beton, Redovan saradnik mesečnika Rez i on-line magazina Plastelin. Пише он своје дненичке записе за „Slobodnu Evropu“, из којих можете сазнати кад се пробудио, где је ским кафу и ракију попио, ша мисли о ком попу, и како му је доста свега.

Цитат:Objavio 4 knjige:
Grafite na ulicu! 1995. (aforizmi)
Sneg na ispitu zrelosti 1999. (pesme)
Rvanje s anđelom 2003. (pesme)
Na mestu zločina 2005. (aforizmi)
Из његових првих песничких покушаја, може се видети колико је опседнут ткивима. Крв, кожа, изнутрице, опет крв, па опет кожа, и тако од раке до раке. На тој мртвачкој, мародерски кужној, анатомској подлози гради своју „мултижанровску сатиру“ од које се другосрбијанско читалаштво кида од смеха...

ISTORIJA KOŽNE BOLESTI

Svako odere tuđu kožu
Svako otkrije da je čovek
Od krvi i mesa sačinjen
Svako tuđu kožu napuni
Zlatnim zubima,televizorima,
Veš-mašinama i escajgom

Svako tuđu kožu
Stavi u izlog
Crnoberzijanske radnje

Ko ne proda kožu na vreme
Ko ne opere pare
Nek’ bere kožu na šiljak

VIS Maroderi, sa debi-albuma Ne pitaj za prvi milion

Кад се зна где му је мождана пупчана врпца повезана са изнутрицама Pere Lukovića, скоро да постаје природан начин на који се бави својим списанијима....
Цитат:Koljački humanizam i velikosrpska renesansa
Hemikalije zaborava: Streljocidi, lešocidi i krikocidi
Nijedne nema bolje od naše kurobolje
"Celo društvo može zapasti u kolektivno stanje poricanja a da to nema nikakve veze s nekim razvijenim staljinističkim ili orvelovskim oblikom kontrole mišljenja. Iako niko ne kaže šta treba misliti ...
Zanimljiva gramatika smrti: Testovi za po(st)četnike
Deklinacija, konjugacija, egzekucija
Budući da su ratovi u bivšoj Jugoslaviji počeli rečima – daleke 1987. godine kada je Milošević doveo svoje ljude u medije i otpočeo pripremu za klanje, mada je i pre ...
Gramatika smrti: Srpski za po(st)četnike
Rečnik genocidnih nedoumica
Da nisam heroj, bio bih ratni zločinac

Nacionalno blago onom ko rano poludi
Hladnjača u Ćosićevom dvorištu
Kontinuitet desnila: I posle Borisa – Toma

Није више чудно и што пише о (нечијем) „паланачком менталитету“. Јер, да је остао "сељак у срцу и души", не би тако писао. Већ, ишчупао је сељака из себе, па није остало ништа.
На страну сад Кустурица. Само сељобер у потпуно сељоберском смислу може изједначавати безначајни аустроугарски бункер са Калимегданском и Пертроварадинском тврђавом. Али ова моја земљачка сељоберчина иде до краја у свом „хумору“ и у „причу“ укључује и „Ћеле-кулу“, па му ни то није доста смешно, него на све качи причу о „Батајници“, и опет, костима, кожи, крви, калцијуму...
Цитат:Kusturičine nevolje sa građevinskim materijalom

Okupacija i kamenovanje mozga

Kalemegdan je veliko nalazište kamena i to baš onakvog kakav je tebi potreban – drevnog a upotrebljivog. Dođi, ruši, tovari i nosi. Usput ćeš i meni učiniti uslugu, jer ćeš mi vratiti slobodu kretanja gradom, a i oslobodićeš mi prostor za tržne centre, poslovne objekte, stambene zgrade i omiljena mi parking mesta. Bez rušenja nema stvaranja, to je moje osnovno životno geslo.“
Svetli primer gospodara glavnog grada odmah su počele da slede i velmože iz sporednih gradova. Tako je Novi Sad Kusturici ponudio Petrovaradinsku tvrđavu, Zaječar – gamzigradsko kamenje, Golubac – tvrđavu na ulazu u Đerdapsku klisuru, Inđija – rimokatoličku crkvu svete Petke, Novi Bečej – dvorac Karačoni... Milorad Dodik je hteo da sruši nekoliko džamija u Republici Srpskoj, ali se onda setio da su sve već porušene. Najzanimljiviji predlog stigao je iz Niša koji je ožalošćenom dunđeru ponudio Ćele kulu. Ova građevina ima malu prednost u odnosu na ostale relikte prohujalih vremena kad su se Srbi zlopatili pod okupatorskim čizmama i opancima, jer osim kamena ima i uzidane lobanje koje se savršeno uklapaju u graditeljski koncept Emira Kusturice i njegovog patrona Milorada Dodika. Doduše, od prvobitne 952 mrtvačke glave danas je preteklo samo 59. Ako je to graditelju malo, dodatni građevinski materijal može da potraži u Batajnici, u jezeru Perućac, u Dunavu kod Kladova i na još nekim za sada nepoznatim lokacijama, koje bi mogao lako da dokuči ako se raspita kod nekih svojih poznanika iz najbližeg Miloševićevog okruženja. O Republici Srpskoj da i ne govorimo, tamo se nalazištima građevinskog materijala bogatog kalcijumom ni broj ne zna. Niti želi da se zna.

Па зар такав и није идеалан да шири љубав са Шиптарима? Доказани антифашиста, значи мрзи Србе, значи довољно је.

[Слика: Tomislav_Markovic_Koha_01_a_985039344.jpg]
Kosovo: Razgovor s povodom
Tomislav Marković, Srbin u Prištini
Razgovarao: Vullnet Krasniqi

Zamenik glavnog urednika e-novina Tomislav Marković boravio je od 14. do 17. oktobra u Prištini na Internacionalnom pesničkom festivalu Polip, gde je dao intervju za "Koha ditore" pod naslovom "Poezia thumbuese në Serbi konsiderohet tradhti"

И шиптари су, на свој начин, стручњаци за лобање, крв, бубреге, јетре и остале људске органе.
Речју, исти су.

Е, Мучени Карађорђе, шта учини те нам остави скота у Шумадији.
Одговори
#67

ОПАКА "ТОЛЕРАНЦИЈА"

16-7-`12.

"Аутономија" пренела текст истакнутог ЛСВ Чанковог потрчка Бранислава Деспотовића:

Са поднасловом "Međunacionalni incidenti i njihova upotreba", на дну текста стоји драматична напомена:
Цитат:[b]Tekst „Opaki senzacionalizam“ izrađen je uz podršku Internjuza (www.internews.org). Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija „Autonomije“. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju stavove Internjuza.

Тај Интерњуз му дође ово:

[Слика: Internews-logo-300x95.jpg]

Првом реченицом написа, редакција "Аутономије" нам објашњава о чему се ради:
Цитат:„Moram da kažem da su incidenti u Vojvodini iz 2003. i 2004. godine, kojih zaista jeste bilo možda više nego danas, često iz političkih razloga bili naduvani“, izjavio je nedavno predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor.

Даље се ова идеја развија, разумно и са карактеристичном склоношћу ка толеранцији, уз позиве да се приликом малолетничких туча "не броје крвна зрнца" и уз указивање да таквих (малолетничких) туча има и у Београду, и то и више него у Војводини, па нико од тога не прави националне драме.
Следи мудра констатација:

Цитат:Iako se češće dešava da su vesti o međunacionalnim incidentima, kao najvidljivijem obliku međunacionalne diskriminacije koje po pravilu prati i govor mržnje – istinite, ponekad se u javnosti pojave i neproverene informacije ili tumačenja za koje se kasnije ispostavi da nisu tačni. Ponekad političari i druge javne ličnosti neke incidente unapred stavljaju u kontekst međunacionalnih, a kasnije se ispostavi da je njihova priroda sasvim drugačija.
Или, што би српски сељак рекао "Мож` да буде, ал не мора да значи!"
Тумачење датог инцидента је увек подложно политичкој потреби. Може да буде "злочин" или "опаки сензационализам", а може прво прво, па друго, како политичке прилике налажу.
У том смислу, упозорава Filozof i publicista Tomislav Žigmanov да су "Veoma opasne neproverene informacije", чега иначе без његовог добонамерног упозорења не бисмо били до краја свесни. Он мисли да је ономад било у питању, "стварање моралне панике".

[Слика: Tomislav-Zigmanov-300x200.jpg]
Томислав Жигманов, концентрисан и морално хладнокрван

Да не околишимо: за све су криве силе хаоса и безумља:
Цитат:Kao primer zloupotrebe priča o međunacionalnim incidentima Žigmanov je naveo izbore krajem 2003. i početkom 2004. godine.

- Incidenti, kao i priče o njima, tada su podsticani iz određenih državnih struktura, a posledica je bila da su najveći dobitnici tih izbora u Vojvodini bili Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka – rekao je on, ocenjujući da su ti incidenti bili u funkciji stvaranja negativne atmosfere prema manjinama, kao nekome ko planira da se otcepi i slično, što je doprinelo mobilizaciji desno orijentisanog biračkog tela.

Наравно, истина је негде другде.
Пре непуних годину дана написао сам текст за "Видовдан", у коме сам се позабавио управо овом "проблематиком":

Организовано хулиганство и темерински "инцидент"


Управо се ради о изврнутом тумачењу инцидената. Управо ови који сада позивају на разум су запенушано ЛАГАЛИ да Срби производе инциденте.
Какав ДСС, каква СРС, то су радили Чанкови и Пасторови. Где су ницали наслови да се не сме говорити мађарски јер ће бити батина - а управо је супротно, ко је мешовите клиначке туче назвао ГЕНОЦИДОМ НАД МАЂАРИМА, ко је писао ово:
Цитат:Свему овоме можемо додати и саопштење мађарског портала VajdaságMa и Демократског савеза војвођанских Мађара. Наиме, VajdaságMa тврди да „у Темерину након овога (имајући у виду нападе на Мађаре последњих недеља) говори се о лову на људе

Или:
Цитат:Слободна војводина:
Темерин - пример етничког чишћења Војводине
Најновији немили догађаји у Темерину, када су, у размаку од само недељу дана, пребијена два младића мађарске националности - и то на националној основи, нажалост, само су неки од примера, и елемената, етничког чишћења Војводине; њене пуне 'срБијанизације''; остваривања, барем једног дела ''ВеликосрБског Пројекта'' - који, можда није успео у Хрватској, Босни и на Косову - али је зато ту Војводина, да се на њој искали фрустрација доживљених пораза.

У стварности, било је супротно.

Зашто се Иштван Пастор не охрабри, како је храбар у изјави с почетка био, и не каже: Да ја сам фашиста који је производио мржњу у Војводини!?

Па, шта је лајт-мотив писаније продане душе са чистим српским именом и презименом Бранислава Деспотовића?
Ево:
Цитат:Najbolji primer zloupotrebe incidenata za širenje nacionalne mržnje jeste odnos srbijanske javnosti prema incidentima na Kosovu. Postoji već višedecenijska praksa da se svi incidenti koji se tamo dese unapred proglašavaju međunacionalnim, čime se ne samo onemogućava normalizacija odnosa između srpskog i albanskog stanovništva, nego takav odnos postaje i konstantni generator mržnje.

Дакле, у ново-успостављеној "држави" "Косова" имамо 10.000 изолованих инцидената које зли Срби упорно подводе под "терор" о чему "појма нема" и "видело није".. Пре тога, знамо, Срби су вршили терор, и то се не доказује, већ спада под "деведесете".

Матрица је иста. У Војводини ескалира шовинизам према Србима. Дакле, ко о томе говори "опаки је сензационалиста".
Одговори
#68

КОПАЧКОМ У "ЕКУМЕНИЗАМ"

9-7-`12.

Цитат:Фудбалска екипа студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду победник TheoCup 2012 - Јена, 22-24. јун 2012. године
[Слика: likovi_pobednika.jpg]
Кацмо расни – што рече „Брат Пантела“

Фудбалска екипа студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду и ове године је узела учешћа на турниру богословских факултета у малом фудбалу који се одржан 22-24. јуна 2012. године у Јени, у Немачкој. Турнир под називом TheoCup се традиционално, већ 17 година, организује у земљама немачког говорног подручја, а ово је пети пут да се студенти нашег факултета појављују на овој манифестацији. Као што је познато, наша екипа сваке године остварује успехе на овом такмичењу, а овога пута, поновљен је успех из 2008. године. Наиме, екипа нашег Факултета освојила је најсјајније одличје.
На турниру су учествовале 23 екипе римокатоличких и протестантских факултета из Немачке, Аустрије, Швајцарске и Мађарске, а као и прошле године, поред екипе из Београда, представници православних факултета били су и колеге са факултета Светог Василија Острошког из Фоче.
...
У суботу је одиграна групна фаза такмичења. У том кругу наша екипа је освојила друго место, поред тимова Вирцбурга, Регенсбурга, Тибингена и Беча. Увече су студенти присуствовали екуменском богослужењу римокатоличког и протестантског свештеника у катедралном храму Светог Михаила.
...
Најзад, прошлогодишњи победник турнира, прва екипа Фрајбурга, није успела да задржи наше студенте на путу ка трофеју. После резултата 2:1 капитен екипе, Иван Јевтић, подигао је трофеј намењен најбољима.
...
Важно је истаћи одушевљење са којим организатори TheoCup-a сваке године примају наше студенте, као и чињеницу да учешће на турниру нашим студентима чини велику част. Без нашег факултета одигравање TheoCup-a, по сведочењу организатора, више се не може замислити, јер је учешћем наше екипе такмичење добило ширу димензију. Тиме је причињена радост свим црквама. Уједно је припремљен пут новим генерацијама нашег Факултета за остваривање сарадње која не мора подразумевати само фудбалско такмичење, већ и друга поља студентских активности.
Бранислав Кеџић
Студент Православног богословског факултета
Универзитет у Београду
[Слика: irinej.jpg]
Црквени Tоле Kараџић

Срби имају јако лоша искуства са "ширењем димензија". Духовно, ширимо се као космос: у бестрага. Расплињавамо се.

Ако толике напоре чините у ширењу љубави, што не ширите поља сарадње са Зилотима?

Питам се, хоће ли наше црквено-православо-екуменске „хумане звезде“, прихватити учешће на фудбалском такмичењу, ако га буду, на пример, организовали врачеви са Нове Каледоније? Што, шта фали? Ваља се. Треба ширити братску љубав, екуменизам, мир у свету и закрпити озонски омотач.

Неће бити да је баш тако, како нам сладуњаво на уво шапућете. Нисам ја неки верник за хвалу, још мање стручњак за верска питања. Али, примећујем што и деца примећују – да су молитве и „летурђије“ (В. Караџић) све краће и „сиромашније“. То су неке муње (Брат Пантела), ремикс службе (деца). Зато су вам (духовницима), аута све дужа и богатија.

Док играте фудбал и богослужите где и с ким вам није ни место ни прилика, и хвалите се још како је то јако лепо и цоол, на Космету српски православни монаси (пазите: МОНАСИ – који би требали бити најбоље и најчистије што СПЦ, а тиме и Србски народ, има као људски ресурс) узимају држављанство монструм-накараде „државе Косова“!
Са чијом дозволом, или д` извинете – благословом?
Шта ВИ то радите????

Једном приликом, у некаквој посланици, наш новопечени Патријарх, тамте-вамте, рече „да се мања река улива у већу“.

Ово поповско фудбалско разигавање му дође као шатал дипломатија, као некад америчка пинг-понг диопломатија спрам Кине, типа (Брат Пантела) уливања мање (православне) реке у већу – која год била у питању.
Је ли бре попе, јеси ли ти поп, или Папина попадија?

Ако се Србско православље „улије“ Папи под папучу, какве још препреке остају да се ћирилица улије у латиницу, а Срби у Хрвате, Мађаре, Албанце... како смо где коме билижи и, расцепкани, од кога смо где мањи?

Јеси ли ти, попе, достојан?
За мене, све мање јеси.
И не само мени.
Завуци главу попе под поњаву, па попричај са Патријархом Павлом о овоме што ти пишем.
Јер, Патријар Павле је жив, ако ниси знао. Поготово је жив у народу, за разлику од тебе који живнеш само кад нагариш бесно ауто.

ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ ВОЈОВДИНЕ ЧОРБАСТИМ ПАСУЉЕМ

(ПАСУЉОЦИД)

4-7-`12.
[Слика: images?q=tbn:ANd9GcTR798xwZxRyV-GLSS5ymX...dYqXt_sLxA]
ТЕМЕРИНСКИ СРБО-ЧЕТНИК У МАСКИРНОЈ УНИФОРМИ

Свачега смо се већ начитали од Недима и Динка на тзв "Слободној Војводини", али овај пут су надмашили себе. Па шта тим људима не падне на памет, то ни мр. Бину не би, у тренуцима највеће луцидности.
Овај пут на СВ је изникао текст:

Velikosrpski ''pacovski kanali'' u Vojvodini
Vojvodina - stecište zločinaca i kriminalaca

piše: Miloš Podbarčanin

Тема написа су "избеглице" који су криминлци и убојице, па их редом набраја, где живе и шта раде. Ту се помињу и Руси и попови, и Шарић ко све не. Кога занима та теорија свеопште завере у војвођанерској интерпретацији, може да прочита овај подужи текст, пуног једа и поузданих информација од кумине прије.

Ми смо издвојили један уломак због феноменалне поенте, до сада невиђене у нашем истраживачком новинарству:
Цитат:''Proverene sredine'' su uglavnom kolonistička naselja - gde se računa na lojalnost i patriotizam okruženja - koje neće lako izdati identitet novopridošlih (i pored saznanja o kome je reč).
Neko će reći da sredine poput novosadske Podbare, Kaća, Budisave, Šajkaša i drugih tradicionalnih domicilnih sredina - ne spadaju u ovu kategoriju; u njima je, međutim, pod pritiskom - i planom velikosrpskih planera i projektanata - došlo do velikog planskog priliva - etničkog čišćenja domaćeg stanovništva, u korist pridošlica iz Krajine, BiH.
U ovim sredinama, pokupovanim, raseljenim, novoizgrađenim - stvara se pogodno (a (ne)legitimno) područje - za manipulisanje; između ostalog i za prikrivanje potraživanih osoba.
Da bi se onda u javnosti manipulisalo ''činjenicama'' da je Vojvodina ''radikalna''; jer su iza svega i ''starosedelačke'' sredine.
Zato se nemojte uopšte čuditi pojavama grafita, portreta, nacionalizma - u tradicionalnim vojvođanskim (srpskim) mestima i područjima.
To je vrsta specijalnog psihološko-propagandnog rata - koja se u Vojvodini vodi već decenijama; poslednjih 2 decenije intezivno.
Uostalom, i Temerin, kao i naselje Telep u Novom Sadu - su permanentno etnički čišćena i ciljana područja - u naletu velikosrpskih projektanata.
Zato tamo danas imaju kuće, i Goran Hadžić, i Ratko Buturović (Bata Kan-Kan).
A izgrađene su i velikosrpske ''Studenice'' - da dodatno izvrše pritisak na manjine i nateraju ih na egzodus.
Zašto bi inače ''Temerinska pasuljijada'' bila poprište najžešćeg turbo-pravoslavlja i pod budnom senkom krvožednih ''belih orlova''; zastavetina neviđenih razmera - čak i četničkih.
Nego da se na taj način ne preti domaćim Mađarima - šta im srpska braća, naseljena od preko Drine - spremaju; ukoliko ne budu dovoljno dobri - i sami otišli; prepustivši svoj tradicionalni prostor velikosrblju.

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcS9nVjOqR6rXztlp4yzr7e...9gTh3F49zw]
Најновије убојно средство крвожедних Срба - пасуљ пребранац, и као борбена варијанта за посебне услове - чорбаст пасуљ.

[Слика: pasuljijada-pita-s-pasuljem.jpg]
Овим бојним оружјима може можда да се супротстави баражном паљбом класично домаће оружје "Темеринска пита од пасуља"

Да се етничко чишћење може вршити и пасуљијадом илити "Бин-фестом", то још ником није пало напамет, до Недиму, алиас "Милошу Подбарчанину".
Човек луд за медаљу. Треба му доделити жуту кошуљу са најдужим рукавима за ово лидество на пољу параноје.

Али, наравно, пасуљијада и те како може да се злоупотреби у политичке сврхе.
Главни промотер и "забављач" (неки од гостију ми рекоше да им се смучио недуховитим кревељењем и крештањем) беше Горан Подлипец, иначе на привременом раду код Ђоше.

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcQA5iwFAOauwV7ZhiK8Jiq...iuo_ws5MJd]

Како се види, он носи мајицу са врло глупом шаром. Није глупа само ако се уважи да је у питању јасна сепаратистичка пропаганда.
Срећом, толико је био досадан, да нико није обраћао пажњу на њега.

Свој "потказивачки" памфлет (чији је изгледа једини циљ требала да буде порука "МИ СВЕ ЗНАМО!") Милош Подбарчанин завршава страшно претећи:
Цитат:Vojvođanska Obaveštajno Sigurnosna Agencija će po svom osnivanju imate pune ruke posla - nakon čega na red dolazi Policija i Pravosuđe.
I tek onda ćemo moći govoriti o održavanju Reda i Mira u Vojvodini.

[Слика: images?q=tbn:ANd9GcSNb_WvHqfN7m9XwlkSKBL...1N2A_t7jSg]
VOSA већ интензивно прикупља обавештајне податке, мада већина грађана Војводине тога још није свесна. Сви смо под присмотром искусних оперативаца и оперативки.
Одговори
#69

Је л' поплавио подрум? Smile
што стоји тема?
Одговори
#70

Тренутно лоша карма.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним