За Црну Гору,Боку и Санџак,Пеко Дапчевић је постављен за главног команданта.Док су Светозар Вукмановић-Темпо,Јово Капичић-Капа,Блажо Јовановић,Иван Милутиновић,Сава Ковачевић,Радоје Дакић-Брко,Петар Војводић,Драгиша Ивановић,Никола Поповић,Миљан Гаговић,били високи комунистички команданти.Сви ови злотвори са још хиљаду њихових политичких комесара и џелата убијали су народ без милости,а није се знало који је од њих луђи и крволочнији.Међу овом багром,Милован Ђилас је предњачио,чак није зазирао ни од Дапчевића који мује био претпостављени.Дапчевић му је,на једном састанку у Даниловграду,скренуо пажњу да мора да престане са убијањем народа у Црној Гори.
"Друже Пеко!Од данас да ми се више не мијешаш,шта радим и шта треба да радим на овим подручјима.Ти можеш наређивати свима другима,али не и мени.Моји директни претпостављени су друг Тито и Моша,само од њих могу да примам наређења па ако ти се не свиђа,постави њима двојици питање,зато да те више нијесам чуо!А уосталом,како ти друже Пеко можеш да мене критикујеш шта радим,а ти си нам први као командант дао примјер када си бацио оног попа Вујовића у јаму код Цетиња,и који је јаукао недељу дана у њој и поименично звао родбину и комшије за помоћ,а нико није смио од тебе ни да приће јами ни да му помогне..Зато гледај своја посла!".
Један од многобројних злочина Ђилас је направио у Колашину и његовом срезу,гдје је побијено више од хиљаду особа за непуне двије године,1941. и 1942.године,а за осталих неколико наредних година не зна се броја убијеним људима.Лично је убијао својом руком да би дао примјер осталим комунистичким џелатима како се треба обрачунати са свима који нису присталице њиховог покрета и њихових идеја.
Невин народ је пиштао од његовог зулума.Масовно је убијао без икаквог разлога;ни суђења нису имали.Убијене су копали у неко гробље које су они називали пасје,јер за њих је сваки убијени био раван пашчету.Што нису могли копати,бацали су јаме разбијајући им главе маљевима,кундацима од пушака,или било чим штоим се нашло под руком,исто као њихови усташки савезници!
Ови Ђиласови разбојници направише велики покољ у овом подручју,а све што не могоше побацати у јаме и кречане гурнуше у Тару и Морачу које су текле крваве,носће људска тијела на стотине.Све је то чинио само да докаже Титу и Моши да им је вјеран.Навешћу само неколико његових крвожедних примјера.
1942.године у околини Нове Вароши,Ђилас са својим убицама,сусревши чобанина код малог стада оваца пита га јесу ли све његове,седамнаестогодишњи момак му одговори да јесу."Па друже,ти си кучак а ево шта ми радимо са кучцима!"Вади пиштољ и убија га...
Код Даниловграда убија неког Марушића,комунисту само зато што му је рекао да треба престати са убијањем недужног народа.1942.године у Бјелопавлићима,лично је побио деветочлану породицу Токовића,такође комунисте,који нијесу хтјели да побију своје рођаке и комшије.
Под Дурмитором је убио партизанског политичког комесара Тадића ради тога што је одбио да убије стрица и четири рођака.
Без милости их је побио овај манијак жедан људске крви,иако су били комунисти,а затим је наредио да се игра партизанско коло око мртвих гдје је приморао и породице побијених да се ухвате у коло и играју.Такође при повлачењу у Босну исте године у Плужинама убио је ближњег рођака Бана Сочице само штому је овај приговорио због лошег понашања према народу из овога краја.Исто тако по Мошовом и Ђиласовом наређењу јаме,бунари и кречане Дурмитора су биле препуне људских лешева.Пљевља,Жабљак и Шавник су били познати по умно болесним комунистима извршитељима злодјела над својом браћом,комшијама,кумовима и осталим недужним народом.Ови комунистички манијаци бијаху слијепо привржени Моши Пијади,који тада је боравио у Жабљаку.Тако ова багра по његовом наређењу поби на стотине невиних људи и жена не бирајући да ли су стари или још дјеца.Прије повлачења према Пиви 1942.године,запалише ову варошицу.
Оставише ови црвени џелати на стотине породица без крова над главом,и без хране,да покрепају од глади.Комунисти су били познати по својим злочинима и у околини Никшића,гдје је главни злочинац био Радоје Дакић звани Брко.
Долином ријеке Зете па све до Подгорице,јаме су такође биле пуне људских лешева.Ове огромне злочине комунисти су радили по наређењу Блажа Јовановића,Милинка Ђуровића и Ивана Милутиновића.
Један од познатих покоља и убистава од стране Блажа Јовановића,тадашњег секретара комунистичке партије за Црну Гору се десио у октобру 1943.г када је била опсада манастира Острог.А дао је комунистичку часну ријеч четницима Баја Станишића да ће им поштедјети животе само да се предају.Војвода Бајо није повјеровао ни Јовановићу ни осталим комунистима,а док су остали четници предвођени Блажом Ђукановићем,Бошком Бојовићем и Илијом Поповићем,наивно насјели на лаж Блажа Јовановића.Тако 18.октобра Јовановић са својом црвеном багром побише 23 четника,своје комшије,међу којима и армијског ђенерала Блажа Ђукановића.Бацали су их у шкрипове недалеко од Доњег манастира,затрпали камењем и прегрнули земљом.Сутрадан су убили Бошка Бојовића,који вршио преговоре о предаји,и закопаше га код његових сабораца.
Војвода Бајо Станишић са своја три синовца остаје у Горњем манастиру гдје су се бранили витешки још два дана.Бајо је покошен митраљеским рафалом.Његови синовци видјевши га мртвог,из поноса на своје поријекло и опредјељење извршише самоубиство,само да не падну у руке комунистичким џукелама.
Светозар Вукмановић,Петар Војводић и Јово Капичић са својим џелатима,побише народа,на стотине у Зети,Црмници,Цетињском крају и Боки Которској.Свакодневно су затирали домове,пустошили када су стизали,уништавали свој рођени народ без имало милости и обзира уживајући у његовим мукама.
Сава Ковачевић,будалетина прво у свом селу поби седамнаест Ковачевића ближњих рођака и стричева,а осталим се и не зна броја у овом крају на граници Херцеговине.
У самој Херцеговини Сава Ковачевић,заједно са Петром Драпшином,Владом Шегртом,Ратом Дугоњићем,Авдом Хумом,Ратком Павловићем и Јанком Тадићем су правили зла Србима колико и усташе,ако не и више.Палили су цркве,убијали свештенике,забранили Србима да се крсте и да помињу Бога и Свеце.У томе се посебно истицао Петар Драпшин,алколичар,манијак,блудник,пљачкаш који је био огрезао у крви.
Гацко,Невесиње,Требиње,Билећа и сва села ових крајева,памте добро усташко-комунистичке злочине и насиља.Да није било четнићког војводе попа Радојице Перишића,вође устанка 6.јуна 1941.године,поручника Милорада Поповића,команданта Невесињског корпуса,Благоје Тепавчевића,команданта јуришног батаљона и Петра Самарџића,који бијаху окупили око себе родољубе,Србе славне Херцеговине који су се витешки борили на два фронта,против партизанских злочинаца и подивљалих усташких кољача,не би остало живе србске душе у овом подручју.
ИЗВОР:РАДОЈЕ ШИПЧИЋ
КОМУНИСТИЧКИ ЈАЊИЧАРИ КРВАВИХ РУКУ
стр.09-14
издање Распрес Никшић 2013.године
ЕВО БРАЋЕ ЈОШ СУ ЖИВИ ШТО РАДАВУ ВОДУ ПИЛИ!
емамо доброга надати.- оде Косово ( руски вето у СБ УН ), оде Републикса Српска ( Русија је гарант Дејтонског споразума...).Браћо четници уздајте се у памет.
![[Слика: s1.jpg]](http://www.dodaj.rs/f/3Q/UR/3Enfhnm4/s1.jpg)
![[Слика: s.jpg]](http://www.dodaj.rs/f/1v/25/1UIU17EZ/s.jpg)