Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Скандал: Коча Поповић и Пеко Дапчевић добијају улице у Београду!
#15

Цитат:Има ли од два милиона Београђана иједног који не зна песму „Београде“

Право питање је, колико је од два милиона "Београђана" стварно Београђана?
Одговори
#16

(20-09-2014, 11:14 AM)Николај Пише:  
Цитат:Има ли од два милиона Београђана иједног који не зна песму „Београде“

Право питање је, колико је од два милиона "Београђана" стварно Београђана?
Трик питање. Дефиниши појам "Београђани" Smile
Одговори
#17

Рецимо они којима су бабе и деде сахрањени у Београду или околини.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#18

Има их много чије су и прадеде оставиле кости у Београду а који до данас нису успели да скину са себе личко блато. Има много оних који су деценијама овде а који нису "упили" Београд, нити је Београд прихватио њих. А има и оних који су у Београду знатно краће време а који као да су одувек ту. Њих је, наравно, много мање. Е, сад: ко је од њих стварно Београђанин? Пре ови други
Београд је некада бацао светла далеко, сада је то контаминирана средина.
Колико Београђана стварно има у граду не можемо поуздано знати јер су они потиснути, не долазе до изражаја, експонирају се ови други који су у огромној већини.

Ето, и ја идем у Зимбабве Smile
Одговори
#19

(20-09-2014, 06:12 AM)Мргуд Пише:  Срамота.

Ово су већ ствари где би и САНУ морала да се анагажује. Али нажалост неће.
Они би се ангажовали у своју (њихову) корист.
Одговори
#20

(20-09-2014, 01:54 PM)Chicot Пише:  Има их много чије су и прадеде оставиле кости у Београду а који до данас нису успели да скину са себе личко блато. Има много оних који су деценијама овде а који нису "упили" Београд, нити је Београд прихватио њих. А има и оних који су у Београду знатно краће време а који као да су одувек ту. Њих је, наравно, много мање. Е, сад: ко је од њих стварно Београђанин? Пре ови други
Београд је некада бацао светла далеко, сада је то контаминирана средина.
Колико Београђана стварно има у граду не можемо поуздано знати јер су они потиснути, не долазе до изражаја, експонирају се ови други који су у огромној већини.

Ето, и ја идем у Зимбабве Smile

Рачунам старије људе, па њихове деде.

За ове нове генерације стога, неопходно је продужити критеријум и до чукун-деде Smile

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#21

(20-09-2014, 05:06 PM)Громовник Пише:  
(20-09-2014, 01:54 PM)Chicot Пише:  Има их много чије су и прадеде оставиле кости у Београду а који до данас нису успели да скину са себе личко блато. Има много оних који су деценијама овде а који нису "упили" Београд, нити је Београд прихватио њих. А има и оних који су у Београду знатно краће време а који као да су одувек ту. Њих је, наравно, много мање. Е, сад: ко је од њих стварно Београђанин? Пре ови други
Београд је некада бацао светла далеко, сада је то контаминирана средина.
Колико Београђана стварно има у граду не можемо поуздано знати јер су они потиснути, не долазе до изражаја, експонирају се ови други који су у огромној већини.

Ето, и ја идем у Зимбабве Smile

Рачунам старије људе, па њихове деде.

За ове нове генерације стога, неопходно је продужити критеријум и до чукун-деде Smile

Збир породица које живе у Београду 100+ година је највероватније једноцифрен број. Евентуално пута 2.
Што не значи да многи "млађи" не могу с правом да се сматрају Београђанима.
Одговори
#22

Не мора стриктно Београд, може и ближа околина.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#23

(20-09-2014, 07:19 PM)Громовник Пише:  Не мора стриктно Београд, може и ближа околина.
Знаш ли ти колико се Београд повећао за последњих пар деценија? Током рата је Душановац био предграђе а данас је ужи центар града. Најближа "околина" је Обреновац и Панчево између су инстант насеља као успутне станице. Колико очекујеш да је стара најстарија породица у рецимо Ритопеку који је, као насеље млађи од мене?
Некада смо имали села и 4 града, данас имамо 2 села, 5 градова много селендри
Одговори
#24

Знам да је пред рат Београд имао око 300 000 становика, а то је много више од једноцифреног броја породица.

Зашто је Београд данас најусташкији град у Србији, одговор вероватно треба тражити у тако наглом приливу становника са свих страна, и наглом одливу староседелаца, што затирању, што протеривању.

Зато мени кад неко крене да тврди да је "рођени" становник мог града, ја га прво питам где иде на задушнице хихихи

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#25

(20-09-2014, 08:23 PM)Громовник Пише:  Знам да је пред рат Београд имао око 300 000 становика, а то је много више од једноцифреног броја породица.

Зашто је Београд данас најусташкији град у Србији, одговор вероватно треба тражити у тако наглом приливу становника са свих страна, и наглом одливу староседелаца, што затирању, што протеривању.

Зато мени кад неко крене да тврди да је "рођени" становник мог града, ја га прво питам где иде на задушнице хихихи
И у неколицини појединаца постављених на пажљиво одабране позиције..
Одговори
#26

Никако није могло све то успети без детаљног "прочишћавања неподобних" и досељавања "подобних".

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#27

[Слика: 10639513_10204516256683514_1489786785395108928_n.jpg]
Ovo je ucitelj Miladin Zaric.

Zahvaljujuci njemu stanovnici Novog Beograda danas mogu tramvajem da dodju do centra prestonice i vrate se nazad, u jednom danu.

Jednog jutra pre 70 godina izasao je iz svog stana u Karadjorjdevoj ulici i kroz uragan mitraljeske vatre pretrcao preko cistine do mosta koji povezuje Beograd sa drugom obalom reke Save. Sagao se da uzme asov sa mrtvog nemackog vojnika kojim ce da presece upaljen fitilj na cijem drugom kraju je bilo sedam avionskih bombi od po 50 kila eksploziva, svaka.

Kada se vratio u stan, trceci i dalje kroz vatru nemackih mitraljeza, kaput mu je bio skroz izresetan. Ucitelj je, na srecu, ostao netaknut. Ostao je netaknut i most kojim su vec u narednim satima vojnici Crvene armije i partizani presli na zemunsku stranu, da dalje gone Nemce. To sto su mogli da predju preko mosta umesto da forsiraju reku, spasilo je stotine vojnickih zivota.

Most vec 70 godina nema ime. Predlog da se zove po hrabrom ucitelju Zaricu stoji vec dugo izgubljen u nekoj fijoci. Ali ce zato jedna od beogradskih ulica u blizini Zaricevog mosta, koja vec skoro vek nepromenjeno nosi originalno ime, uskoro dobiti novi naziv po jednom partizanskom vojskovodji, u spomen na sedamdesetogodisnjicu bitke.

Covek, gradjanin, civilni heroj, koji je sam dobio bitku protiv Vermahta sacekace neki novi krug.


Бане Гајић
Одговори
#28

(28-09-2014, 12:54 AM)Романија1 Пише:  Ostao je netaknut i most kojim su vec u narednim satima vojnici Crvene armije i partizani presli na zemunsku stranu, da dalje gone Nemce

Тужан
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним