(14-03-2021, 10:31 PM)Бенито Пише: Стварно неки руски историчар треба да седне и направи једну велику студију и постоји и објасни колико је Запад променио идеологија и идеолошких потки иза којих се крило само једно, а то је да буде супротно од руске државне идеологије, те би послужило за разлог да се Русија нападне, на овај или онај начин.
Само не треба да заборави да достојно место остави за бољшевизам.
Да, за бољшевизам нарочито јер ваља се подсетити да су стручна истраживања привредног и индустријског раста,
пре избијања јудео-бољшевичке (Октобарске) револуције, доносила једнодушне прогнозе да ће Царска Русија већ средином XX века „ …ако ствари наставе ићи током којим су ишле од 1900. до 1912. (…) доминирати у Европи, како на политичком, тако и на финансијском и на економском плану“!
Међутим!
Оваква експертска предвиђања на Гњилежном Западу а нарочито у Израелитској Енглеској, су примљена као најозбиљније упозорење и реална претња његовој супремацији у свету па су зато предузете хитне мере да се тај тренд руског свеукупног уздизања успори и омете, а у најбољем случају – нагло прекине.
Како се стратегија освајања Русије споља и оружаним путем поучена Кримским ратом, показала као крајње ризична и неделотворна, прешло се на реализацију плана њене унутрашње дестабилизације у стилу данашњих 'обојених револуција' па се у метежу Првог светског рата указала и најбоља прилика за радикално осујећивање Русије, у данашњем речнику Гњилежног Запада
ОБУЗДАВАЊЕ исте.
Незадовољство увезено са Гњилежног Запада у поједине слојеве руског душтва (као данас 'Невољни' проблем) послужило је као најпогоднији хумус за револуционарну
сетву па је после очекиване
жетве од Русије требало да остане само „чист лист хартије“, као што вели један необелодањени програм америчког председника Вудро Вилсона у тачки 5. где се дословно каже:
Цитат:Русија је велика и једнородна: њу треба свести на средњоруску висораван и (…) пред нама ће бити чисти лист хартије, на којем ћемо скицирати судбину руских народа.
Није ли тај „чисти лист хартије“ из овог америчког програма само друго име за „руску пустињу“, како је на једној енглеској карти из 1888. године означен простор Руске Империје?
Овај документ откривен је у приватној архиви тајанственог пуковника Едвард Мендел Хауза,
опуномоћеника највећих џујоршких банкара који су Вилсона кандидовали и испели на сам врх пирамиде власти у САД.
Под Вилсоновим председниковањем Конгрес и Сенат су изгласали, уочи Божићних празника 1913. године, Закон о Федералним резервама (ФЕД)
чиме је стварна власт у овој држави пренета у руке моћних јеврејских банкарских породица.
Међутим!
Датум оснивања Федералних резерви многи амерички историчари поистовећују са датумом губљења државног и националног суверенитета САД, а пуковника Хауза са правим господарем Беле куће.
Само четири године касније две групе професионалних револуционара-емиграната крећу у априлу 1917-е године према Русији. Њихово крајње одредиште је Петроград.
Једну групу предводи Леон Давидович Бронштајн, с конспиративним именом Троцки.
На челу друге је Владимир Иљич Уљанов по мајци Блум, звани Лењин.
Троцки и његови пратиоци испловљавају из џујоршке луке паробродом 'Кристијанијафјор'.
Лењин и његова 32 револуционара, укључујући жене и децу, полазе возом из Цириха, из неутралне Швајцарске и у оклопном вагону безбедно прелазе територију целе Немачке, која је у рату са Русијом.
Иза Кајзерових леђа њихов безбедан пролаз омогућио је генерал Стаф који је у садејству са чивом Парвусом, "руске" револуционаре снабдео новцем и потребним документима.
На месту високопозиционираног службеника у тадашњој немачкој обавештајној служби налази се чива Макс Мориц Варбург који стовремено заузима и положај директора Ротшилдове и Варбургове банке у Франкфурту.
Његова рођена браћа Феликс и Пол Варбург, настањени у САД, одиграли су запажену улогу у коначном усвајању Закона о Федералним резервама јер Пол Варбург је био ожењен Нином Леб, ћерком Соломона Леба, власника најмоћније америчке међународне банке Кун, Леб и компани (Cuhn, Loeb & Company).
Други Максов брат Феликс Варбург је био ожењен кћерком Џекоба Хенри Шифа, (сетимо се данашњег Шифа који је имао пресудну улогу у организованом пучу против Трампа) кога су Ротшилдови из Немачке послали још средином XIX-ог века у мисију преузимања контроле над монетарним системом САД.
Шиф је прво постао директор Кун, Леб и компаније, а касније је Ротшилдовим новцем откупио ову фирму.
За њега је још 1949-е године обелодањено да је са двадесет милиона долара у злату помогао јудео-бољшевицима да дограбе сву власт у Русији.
За разлику од Лењинове екипе, Троцки и његови револуционари доживели су ситне непријатности приликом пловидбе према Русији. Наиме, канадске власти хапсе Троцког и његове пратиоце одмах по њиховом приспећу у луку Халифакс, као очигледно сумњиву дружину с америчким пасошима а са колективним ноуз-проблемима.
Међутим, за само неколико сати, са највиших места из Вашингтона и Лондона, стижу ургенције да се притвореници пусте.
Цитат:Председник Вудро Вилсон је био добра вила (највероватније према упутствима `пуковника Хауза и његових помагача`) која је снабдела Троцког пасошем да се врати у Русију и подстакне револуцију. Уз овај амерички пасош су поклоњене улазна виза за Русију и британска транзитна виза.
Канадске власти попуштају и ослобађају Троцког и његове револуционаре како би могли да наставе пут до њиховог крајњег одредишта еда би се придружили Лењину у заједничком подухвату обарања Руске Круне, затирања Православне Вере и укидања приватне својине, да би, на крају крајева, потпуно загосподарили једном моћном Империјом која се, према свим стручним показатељима, кретала ка доминантној позицији у свету.
Може ли ико здраве памети посумњати да су управо међународни јудео-банкари иза сцене режирали читаву представу?
EX ORIENTE LUX!
Иза кулиса светске историјске сцене је деловао Израиљ Лазаревич Гиљфанд, познатији као
Александар Парвус, руски Јеврејин, а по занимању немачки шпијун чија је специјалност била дизање побуна, штрајкова, подметање саботажа, па је марта 1915-е је изнео детаљан план немачкој власти како избацити Русију из I Светског рата, из којих градова треба да почне револуција, како одвојити Кавказ, Прибалтик и Украјину.... знао је све слабости монархије јер...револуција 1905-е је била његов лични експеримент.
Израиљ Лазаревич Гиљфанд, алиас Александар Парвус је за свој план и уништење Руске Монархије добио прво 1.000.000 марака у злату, а затим још неколико хиљада а као припадник социјал-демократске партије одабрао је Владимира Иљича Уљанова – познатијег као Лењин, да буде вођа револуције и дао му одређену своту новца, јер иако припадници исте партије њих двојица су били љути непријатељи и Парвус је знао да ће Лењин за новац прихватити и учинити...све!
У децембру 1916-е организовано је пребацивање Лењина са још 33 партијска друга из Швајцарске преко Немачке и Шведске до Русије у блиндираном вагону немачког воза; сви су били политички емигранти и за такве путнике је била потребна посебна дозвола, коју су они добили а сви, сви, сви.... су били Јевреји, иначе, у Руској Монархији је постојала тзв. „жута црта” што је значило да су Јевреји живећи на одређеној географској територији образовали имагинарну црту преко које нису могли прећи (нису имали право да живе и раде у Престоницама)!
Међутим!
Парвус је схватао значај медија и њихов утицај на масе, а од новца који је добијао финансирао је неколико новина у Русији!
Тако је избила прво Фебруарска револуција 1917-е потпомогнута Парвусом током које се Цар одрекао Престола у корист свога брата Михаила;
Ипак, у октобру 1917-е се говорило о могућем склапању мира између Русије и Немачке и оквиран датум је био 8-9 новембар, што је изазвало хистерију код Лењина јер се уплашио да ће тиме изгубити шансу за власт и он је са групом Јевреја из партије извео преврат у ноћи између 25-26-ог октобра и заузео Ермитаж!
Дошавши у Русију Лењин је окренуо леђа Парвусу, а сви његови јеврејски саборци током изгнанства су у СССР били су на кључним позицијама!
Марта 1918-е Бронштајн-Троцки је испред новонастале владе потписао Брестски мир којим је Русија изгубила ¼ територије, Монархију, а мало касније и Цара па је тиме Русија од скорог победника I Светског рата изашла као потпуни губитник!
У ноћи између 16. и 17. јула 1918-е у 1:15 у дому инжењера Ипатија у Јекатеринбургу убијена је Света Породица Романов – Цар Николај II, његова супруга Александра Фјодоровна и њихово петоро деце а уз њих и неколицина најблискијих и најоданијих људи – доктор, кувар, дворска дама…
Ликвидатора је било 11,
сви Јевреји, и прво су пришли Цару и рекли му шта ће бити, у том тренутку у дворишту је упаљен камион да се од мотора ублаже пуцњеви, што је било карактеристично за чекисте и поређали се за задатак!
Цар је скочио и упитао:„Шта? Шта?” тада је у њега испаљено чак 70 метака, затим су пуцали у Царевића, па у Царицу која је само успела да се прекрсти и на крају у Велике Кнегиње које су пале једне поред других, а изгледало је као да се држе за руке;
Касније је истражни судија Н.А. Соколов на зиду собе открио натпис
Цитат:Ту је поглавар религије, народа и државе убијен, наредба извршена.
Руска Царска Породица је канонизована 2000-те године у Русији а у Руској Заграничној Цркви 20 година раније, тако да је наша маленкост као најбезначајнији парохијан исте, била у могућности да целива Икону Свете Царске Породице 20 година пре већине Руса па и самог Владимира Владимировича Путина.
![[Слика: traktor.gif]](http://poljoinfo.com/images/smilies/traktor.gif)
