(25-10-2014, 02:03 PM)Милослав Самарџић Пише: (25-10-2014, 01:32 AM)Мргуд Пише: Вероватно је било и тамо таквих случајева, али много мање јер је устројство и менталитет водећих био другачији, а и главни циљ много јаснији.
Мислим да мешаш војно и партијско устројство, уз претпоставку да је партијско боље за војску и рат...
Требало би више да се удубиш у тему, ако те баш толико занима. Ипак, уз дужно поштовање, тако високо мишљење о црвенима а ниско о нашима није ништа друго до одраз негдашње комунистичке пропаганде, могуће удружене са љотићевском у каснијем периоду.
Потпуно погрешно интепретираш мој упис. Нигде ја нисам написао да имам ниско мишљење о ЈВуО, а високо о комунистима. Ја сам само написао да је устројство које је било у КПЈ, па се као такво пренело на војни покрет показало већу ефикасност од оне хијерархије која је владала у ЈВуО. Значи, КПЈ (политичка партија) се од самог старта наметнула у партизанима (војна организација) као водећа структура са јасним циљем: револуција тј. насилно преузимање власти у земљи. Делови војне компоненте нису увек пратили ову политичку и било је одустајања, преласка у четнике, домобране, усташе, итд. али једна ствар је ту увек била јасна: врх КПЈ је водио борбу за власт и сав свој рад и стремљења је усресредио на то. Ко ту причу међу њима није испратио, зна се како је завршио.
С друге стране, ЈВуО као војна организација је имала прво нејасну политичку платформу (која ће донекле да се искристалише на Башком конгресу, али са дебелим кашњењем), а притоме стиче се утисак да је мало пажње посвећено политици, јер Дража није био политичар, него војник. С друге стране, вођен идејом да око себе окупи национално српство, Чича је око себе окупљао и људе попут Ђујића, Ђуришића, Јевђевића, итд. које су формално били део ЈВуО, а практично и реално уствари су били војска за себе, коју Дража до краја рата није успео да у потпуности стави под своју команду (што ће се касније показати и оним разлазом током Босанске голготе, па и нешто пре тога).
То није никакав утицај комунистичке пропаганде, него чињенично стање на терену. Показало се у том времену ратног хаоса да је немилосрдна метода ликвидације коју је КПЈ практиковала, далеко ефикаснија од методе преодгоја, коју је практиковао добар део ЈВуО, док се онај мањи служио такође ликвидацијама. Ипак са ове временске дистанце посматрано, људски и Божји закон је сигурно на страни методе преодгоја, па ће како време буде одмицало поштованији бити онима којима закон није лежао у топузу.
Мало смо се удаљили од тебе, међутим осврнућу се и на ове натписе о сумњама које су показане ка Ђујућу и Јевђевићу по питању малверзација и сл.
Ми смо такав народ, да чим се неко нађе на некој друштвеној позицији (званичној, незваничној, итд.) за њега се аутоматски веже сумња преваре, крађе и злоупотребе. Али као што неко написа, за то су потребни и докази.
