29-10-2014, 05:40 PM
Жао ми је што си то прихватио као жигосање, свакако ми то није било намера. Утицај те литературе - и не само литературе - је огроман, а трајао је превише дуго. Ево да наведем свој пример. Негде до прошле или претпрошле године користио сам термин ''Равногорски покрет'' и тек онда сам схватио да РП није постојао у формално-правном смислу (једино битном). Дакле, после толико година. А то је један од битних елемената комнистичке пропаганде (и љотићевске). Чак је Субнор 2000. године стенограме (опет цензурисане) са суђења Дражи објавио под насловом ''Суђење Равногорском покрету''... мада наравно на суђењу тога није било, још се нису били сетили те форе - да тзв. НОП посредно рехабилитују укључујући у игру термин ''два покрета отпора''. Који још доминира...
Понављам, није ми намера да жигошем, већ да покажем колико је то дубоко, колико је велики проблем у питању.
Конкретно што се тиче текста, и поред најбоље воље, не могу да уочим ништа друго до да је ту превише тих утицаја. Нпр:
''Значи обичан народ није хтео да буде пуки војник у строју, него да буде елемент једне нове идеологије, једног новог устројства и то је оно што је КПЈ лажно (као и што је комунизам у својој основи лаж) понудила народима широм КЈ, а који су то прихватали. Не треба заборавити да је 90% партизанске војске долазило из српског народа и поред очигледног антисрпског деловања КПЈ.''
Да је то народ хтео и да је то прихватио, ни на који начин се не може доказати. Ни један, не само српски, код свих су неке друге идеологије било много утицајније од комунистичке. Нпр. код Словенаца су и даље били најјачи клерикалци.
Кад би писао са фуснотама, видео би да нема фуснота за то што тврдиш, сем наравно из комунистичких књига.
Што се тиче опаске о 90% Срба у партизанима, то је опет њихов трик. Нпр. партизана и комуниста је лета 1943. било 25.000, од којих око 25.000 Срба, што је далеко испод 1% српске популације и дакле небитно за ма какав закључак. Они су били далеко до наметања идеологије иоле озбиљнијем проценту српске популације, који се чврсто држао своје идеологије, својих култова, од светосавског и косовсоком па даље редом.
Или, погледај ову релативизацију:
''Нисам баш сигуран да су им се јединице после тога распадале. Долазило је до осипања током рата и код партизана и код четника, али за разлику од четника, партизани нису имали проблем да изазову репресију да би им пар преживелих попунило празан ред у војсци. То је битна чињеница.''
Дакле, сигурно је да су им се јединице распадале, да су више пута остајали без већег броја људства. Сличног процеса није било код четника до 12. септембра1944, тј. краљевог говора, тако да не може бити паралеле.
Понављам да у томе за репресалије има истине, али, кад се читају њихова документа, види се да они у ствари нису имали до краја неки смислени план, нису се понашали рационално. Нпр. очекивали су долазак Црвене армије до краја 1941. и тада су томе подешавали своје деловање! Па онда 1942, итд.
У вези овога:
''Приде, Совјети јесу са собом водили усташе, али сигурно те усташе не би могле да уведу комунизам у КЈ да у земљи није постојала јака база. А не треба да заборавите да је границе Србије на Дрини тада покушало да пробија неколико десетина хиљада партизана из правца Босне, Санџака и Црне Горе. Значи, није то била само шака јада, већ у том тренутку релативно озбиљна војна формација, која то сигурно не би била, да је на време уништена.''
Није их било тада више десетина хиљада из тог правца (крајем лета 1944). Оперативна група дивизија је прешла у јулу, имала је 5.000, потом 1. пролетерски корпус чини ми се 7.000, или 6.000, онда 12. војвођански корпус, 2.000, 37. санџачка дивизија је долазила до Златибора где је потучена (3000) и најзад делови 3. ударног корпуса, појачани једном дивизијом из Западне Босне.
Четника је било много више, али партизани су имали далеко више муниције боље оружје и опрему.
Само у Босни тада је било близу 40.000 четника. Само Мајевички корпус је имао 6.000 четника.
Понављам, није ми намера да жигошем, већ да покажем колико је то дубоко, колико је велики проблем у питању.
Конкретно што се тиче текста, и поред најбоље воље, не могу да уочим ништа друго до да је ту превише тих утицаја. Нпр:
''Значи обичан народ није хтео да буде пуки војник у строју, него да буде елемент једне нове идеологије, једног новог устројства и то је оно што је КПЈ лажно (као и што је комунизам у својој основи лаж) понудила народима широм КЈ, а који су то прихватали. Не треба заборавити да је 90% партизанске војске долазило из српског народа и поред очигледног антисрпског деловања КПЈ.''
Да је то народ хтео и да је то прихватио, ни на који начин се не може доказати. Ни један, не само српски, код свих су неке друге идеологије било много утицајније од комунистичке. Нпр. код Словенаца су и даље били најјачи клерикалци.
Кад би писао са фуснотама, видео би да нема фуснота за то што тврдиш, сем наравно из комунистичких књига.
Што се тиче опаске о 90% Срба у партизанима, то је опет њихов трик. Нпр. партизана и комуниста је лета 1943. било 25.000, од којих око 25.000 Срба, што је далеко испод 1% српске популације и дакле небитно за ма какав закључак. Они су били далеко до наметања идеологије иоле озбиљнијем проценту српске популације, који се чврсто држао своје идеологије, својих култова, од светосавског и косовсоком па даље редом.
Или, погледај ову релативизацију:
''Нисам баш сигуран да су им се јединице после тога распадале. Долазило је до осипања током рата и код партизана и код четника, али за разлику од четника, партизани нису имали проблем да изазову репресију да би им пар преживелих попунило празан ред у војсци. То је битна чињеница.''
Дакле, сигурно је да су им се јединице распадале, да су више пута остајали без већег броја људства. Сличног процеса није било код четника до 12. септембра1944, тј. краљевог говора, тако да не може бити паралеле.
Понављам да у томе за репресалије има истине, али, кад се читају њихова документа, види се да они у ствари нису имали до краја неки смислени план, нису се понашали рационално. Нпр. очекивали су долазак Црвене армије до краја 1941. и тада су томе подешавали своје деловање! Па онда 1942, итд.
У вези овога:
''Приде, Совјети јесу са собом водили усташе, али сигурно те усташе не би могле да уведу комунизам у КЈ да у земљи није постојала јака база. А не треба да заборавите да је границе Србије на Дрини тада покушало да пробија неколико десетина хиљада партизана из правца Босне, Санџака и Црне Горе. Значи, није то била само шака јада, већ у том тренутку релативно озбиљна војна формација, која то сигурно не би била, да је на време уништена.''
Није их било тада више десетина хиљада из тог правца (крајем лета 1944). Оперативна група дивизија је прешла у јулу, имала је 5.000, потом 1. пролетерски корпус чини ми се 7.000, или 6.000, онда 12. војвођански корпус, 2.000, 37. санџачка дивизија је долазила до Златибора где је потучена (3000) и најзад делови 3. ударног корпуса, појачани једном дивизијом из Западне Босне.
Четника је било много више, али партизани су имали далеко више муниције боље оружје и опрему.
Само у Босни тада је било близу 40.000 четника. Само Мајевички корпус је имао 6.000 четника.
