21-10-2014, 01:22 PM
ВИНКО Ђ. КОЊИКОВИЋ - члан ЈУРАО ОШ 1001, обавештајац и сарадник Обавешт. службе[Власта Петковић] Цивилног Штаба Команде Београда ГШ 2. Винкове шифре - Хенрих и Шел. Ухапшен од Гестапоа, 10. јула 1943.год.у Београду. Стрељан у Јајинцима, 25.септ.1943.год.
Коњиковићи су стара и знаменита сењска,ускочка и племићска породица, из које су изашли свештеници, аустријски официри, интелектуалци... 1862.год. аустријски краљ Леополд I, у Бечу, племство и грб доделио је канонику сењског каптола Стјепану Коњиковићу, његовом брату Јурју и нећаку Ивану. Имењак и предак Иван Коњиковић, племић Краљ. Угарске и Хрватске, сењски патрициј и аустријски царски капетан, 1722.год. добио је Повељу папе Клемента XV о додели витешког наслова и титуле грофа Св. Палатиум и Латеранског двора.
Винко Коњиковић, са почетка приче, води порекло од сењског трговца Антуна Коњиковића[1809-1852]. Његов син Иван, правник и предс. суда у Госпићу, имао је најстаријег сина Ђуру[1878-1916]. Ђуро, официр аустријске војске, из брака са племкињом Elisabettom Elsom von Kozmitz, имао је сина Винцета ВИНКА Фрању, рођ. 7.јула 1911.год. у Сиску[Госпићу].
Винко је завршио, 1936, Краљ. пилотску школу у Croydonu, у Енглеској. Ожењен правницом Видосавом Максимовић, с којом је добио децу - Ђорђе,р.1940[Париз] и Емилија,р.1942[Београд]. Живели су у Београду, на адреси Шенова бр.8.
Почетком окупације, Винко ради, као приватни чиновник, у фирми -Петрол АД- у Београду и то у транспортном одељењу, углавном минералних уља за Босну и Грчку. Његове информације о кретању -петрола- кроз Србију, преко четн.штабова користили су и савезници.
Коњиковићи су стара и знаменита сењска,ускочка и племићска породица, из које су изашли свештеници, аустријски официри, интелектуалци... 1862.год. аустријски краљ Леополд I, у Бечу, племство и грб доделио је канонику сењског каптола Стјепану Коњиковићу, његовом брату Јурју и нећаку Ивану. Имењак и предак Иван Коњиковић, племић Краљ. Угарске и Хрватске, сењски патрициј и аустријски царски капетан, 1722.год. добио је Повељу папе Клемента XV о додели витешког наслова и титуле грофа Св. Палатиум и Латеранског двора.
Винко Коњиковић, са почетка приче, води порекло од сењског трговца Антуна Коњиковића[1809-1852]. Његов син Иван, правник и предс. суда у Госпићу, имао је најстаријег сина Ђуру[1878-1916]. Ђуро, официр аустријске војске, из брака са племкињом Elisabettom Elsom von Kozmitz, имао је сина Винцета ВИНКА Фрању, рођ. 7.јула 1911.год. у Сиску[Госпићу].
Винко је завршио, 1936, Краљ. пилотску школу у Croydonu, у Енглеској. Ожењен правницом Видосавом Максимовић, с којом је добио децу - Ђорђе,р.1940[Париз] и Емилија,р.1942[Београд]. Живели су у Београду, на адреси Шенова бр.8.
Почетком окупације, Винко ради, као приватни чиновник, у фирми -Петрол АД- у Београду и то у транспортном одељењу, углавном минералних уља за Босну и Грчку. Његове информације о кретању -петрола- кроз Србију, преко четн.штабова користили су и савезници.