Помоз' Бог!
'Ајде да покушамо овом згодом да дотакнемо баш то шкакљиво питање на које ми, као ипак човек у годинама, релативно-мање-више обавештен, који посрћући по уској стази покушава да буде Православни Хришћанин, не могасмо да нађемо одговор, а и они који више од нас знају, не знадоше да нас поуче.
Ради се дакле, погодили смо, о следећем:
БИ'Л ДАЛИ ЋЕРКУ ЗА ЦРНЦА?
Или...'ајде да узмемо мало блажи пример, не морамо баш одма' на црнца, па каже:
Рецимо Отац, Мајка, ђеца, узорна Србска Православна Породица, поштују Веру, Светиње, Исповедају се, Причешћују, посте...данас реткост, али узмимо као пример.
И једног лепог дана долази ћерка и каже Породици да је нашла момка за кога би желела да се уда, да је и он одскора прешао у Православље, све лепо и...долази дан упознавања кад оно...
Улази младић...
циганин!
Лепо се види прави циганин, истетовиран па проб'о да скине, име: Тарзан Јовановић (није у роду са Чедом) али ту скоро крштен и сад је Ђорђе, има пос'о, ради итд. итд.
Поставља се питање Оцу и Породици:
Би ли дали Дете за циганина?!
Ако има нешто у вами у Души, што се противи, не слаже се да вам ћерка оде за циганина-
ШТА ЈЕ ТО?
И КО НАМ ЈЕ ТАЈ ОТПОР УСАДИО У НАШЕ „ПРОГРАМЕ”?
БОГ или...
У Старом Завету каже како се на то тада гледало. Египћанима је било гадно са Јеврејима за истим столом седети,Јевреји нејевреје називаху псима итд.итд.
Ипак, колико ми знамо ниђе нам није конкретно понуђен одговор на горе постављено питање!
Мислим
ДИРЕКТНО-БЕЗ ОПШТИХ МЕСТА, као „нема више Јелина и Јеврејина” итд.
ДА ЛИ ДАКЛЕ ВЕРА НАША ОХРАБРУЈЕ МЕШАЊЕ СВИХ ВРСТА ЦВЕЋА ИЗ ВРТА ГОСПОДЊЕГ, КОЈЕ ЈЕ САМ ГОСПОД РАЗДВОЈИО СТВАРАЈУЋИ ИХ РАЗЛИЧИТИМ?!
ТО ЈЕ ПИТАЊЕ!!!
И било би лепо кад би на ово питање покушали да нађемо одговор као смирени Хришћани и Срби!
ШТА ЈЕ „ПОЛИТИЧКИ КОРЕКТНО” ТО СВИ ЗНАМО И ТАКВИМ ДИСКУСИЈАМА ОЂЕ И НИЈЕ МЕСТО!
Ми признајемо да питање јесте мање-више хипотетично, јербо омлатина те данас ионако ништа не пита-Част изузецима!
Али, ја ево руку на срце, дао бих дете Китајцу Православном без проблема.
Па и Браћа блгари су пола жути јер су настали, знамо, од блгара монголских Татара, који се с'нами измешаше.
Али црнцу...не знам...највише ме буни што нешто
УНУТРА у нами
ПОСТОЈИ-ХТЕЛИ МИ ТО ДА ПРИЗНАМО ИЛИ НЕ, ШТО НАМ НЕ ДА, НЕ ОДОБРАВА МЕШАЊЕ РАСА, БЕЗ ОБЗИРА КОЛ'КО ЈЕ ДОТИЧНИ „ДОБАР ПРАВОСЛАВАЦ”, ЕТИОПЉАНИН РЕЦИМО!
Разговарао сам са многим Хришћанима, добрим и Благородним људима, и скоро сви кад се опусте и доообро размисле,
ПРИЗНАЈУ да у нами постоји нека УГРАЂЕНА препрека да
ИСКРЕНО одобримо да дамо рођену ћерку за црнца.
Значи туна треба разликовати једну декларативну „политкоректност” која нам је ође у Трбуху Сотоне стално утеривана у мозак као опште правило понашања, од једног
УНУТРАШЊЕГ ОСЕЋАЈА, и то код искрених људи, добрих Хришћана, који се не пренемажу!
Пазите, ово питање је можда неважно за Србе у Отаџбини,има пречих ствари, кашће неко,али ође у изгнанству-расејању, је итекако важно, постаје све важније и ускоро може да прерасте и у питање нашег
ОПСТАНКА ође!
Пази!
Ође није питање што би се неко
ЛИЧНО оженио циганком ако је лепа и Православка и ако испуњава и „оне” услове које је навео Бора-Чорба својевремено!
Није баш исто као кад своје Дете, ћерку коју си одгајио што'но кажу „од литре меса”, даш за жену циганину или још горе, црнцу!
Они који не познају Светињу Очинства и Мајчинства можда нас неће најбоље разумети!
То није питање
НАЦИЈЕ, како неки схватају, нити питање културе и традиције, то је питање
РАСЕ ЉУДСКЕ, РАСЕ које је Бог створио да буду
Р А З Л И Ч И Т Е,
па макар делили исту традицију и културу (као ође у Северној Чемерици), или се НАЦИОНАЛНО декларисали као Американци или Канађани!
РАЗЛИЧИТЕ РАСЕ СТВОРИ БОГ, НЕ ДА БИ БИЛА ЈЕДНА ОД ДРУГЕ БОЉЕ ИЛИ ГОРЕ, НЕГО ДА БИ БИЛЕ
Р А З Л И Ч И Т Е!
ДА ЛИ ДАКЛЕ НАША ВЕРА ОХРАБРУЈЕ МЕШАЊЕ СВИХ ВРСТА ЦВЕЋА ИЗ ВРТА ГОСПОДЊЕГ У ЈЕДАН ЦВЕТ-ПАПАЗЈАНИЈУ?
ИМАМО ЛИ МИ ПРАВО КАО ГРЕШНИ ЉУДИ ОВАМО ДОЛЕ, ДА СИЛОМ, ПРОТИВ НАШЕГ УНУТРАШЊЕГ ОСЕЋАЈА, СПАЈАМО ОНО ШТО ЈЕ САМ ГОСПОД РАЗДВОЈИО СТВАРАЈУЋИ НАС РАЗЛИЧИТИМ?!
ИМАМО ЛИ ПРАВО ДА СЕ КАО ХРИШЋАНИ МЕЛТИНГПОТУЈЕМО НЕ ОБРАЋАЈУЋИ ПАЖЊУ НА ДЕЛО ГОСПОДЊЕ И НА УНУТРАШЊИ ОСЕЋАЈ КОЈИ ЈЕ У НАС УГРАЂЕН ДА ТО НЕ ЧИНИМО?!
ТО ЈЕ ПИТАЊЕ!
Е сад...у нас је уграђен и осећај који нам брани да једемо људско месо-па су неке расе и народи то вековима чинили!
По осећају непогрешивом знамо да се не спајамо са Родбином, па су неки и то радили, нарочито Јевреји као што смо навели доле списе из старог Завета, тога има и код муслимана а и на болесном Западу...
ТРЕБА ЛИ ДАКЛЕ ДА ОСЛУШКУЈЕМО ШТА НАМ ДУША ВЕЛИ АКО НАМ НИЈЕ ОСТАВЉЕНА ЈАСНА ПОРУКА НИ У СВЕТОМ ПИСМУ НИ У СВЕТОМ ПРЕДАЊУ?!
А шта ако погледамо на искуство нашег Православног Народа из прошлости?
Наш Крштени и Богобојажљиви Народ некада се придржавао Божије Истине много више наго ми данас!
Ми знамо скоро све Народне Песме такорећи напамет, па смо закључили да су неки појмови и правила понашања веома јасно оцртани кроз метафоре Народног Песника и Гуслара.
Тамо се на пример помиње „
ЛИЦЕ БИЈЕЛО”, кад се ради о нашем Народу, било да је мушко или женско у питању.
„
ЛИЦЕ БИЈЕЛО” јесте увек и непогрешиво претстављено као симбол
Л Е П О Т Е!
„РУСА КОСА” такође, а то је знамо, коса црвенкасто-смеђа.
На мешање култура и обичаја није се гладало као на нешто забрањено, напротив, Србин који „од Хајкуне прави Анђелију” није био реткост у Народу и Хајкуна-Анђелија је била увек добродошла у Србску Кућу!
Међутим!
Уз опис Турчина-Арапина увек се додаје
„АРАПИН ЦРНИ”!
Е ОНО ШТО НАС БУНИ ЈЕСТЕ ШТО ЈЕ НАРОДНИ ГУСЛАР УВЕК ТАЈ ПРИДЕВ
Ц Р Н И
НЕПОГРЕШИВО ПРИШИВАО АРАПИНУ КАО АТРИБУТ ЊЕГОВЕ РУЖНОЋЕ-ОДБОЈНОСТИ А НИКАКО ЛЕПОТЕ, БЛАГОСТИ итд!
ПАЗИТЕ ТАДА НИЈЕ БИЛО НИ ВЕЛИКОГ БРАТА НИ „ПОЛИТИЧКЕ КОРЕКТНОСТИ”!
ПА СЕ ПОСТАВЉА ПИТАЊЕ КАКО СУ ТО ТИ НАШИ НАРОДНИ ПЕВАЧИ ПОСТАЛИ ТОЛИКИ РАСИСТИ А ЈОПЕТ ОВАМО ВЕЛИЧАЈУ ХРИШЋАНСКУ ЉУБАВ, ВЕРУ ХРИСТОВУ, КРСТ ЧАСНИ, ПРАВДУ БОГА ИСТИНОГА итд.итд.
ШТО ТАЈ НЕГАТИВАЦ АРАПИН ДА УВЕК БУДЕ ЦРН?
Имамо ли објашњење за тај „расизам”, доообро скривен у нашој прошлости?
Људи бре причајмо озбиљно!
Ми ође покушавамо да анализирамо, смирено ако може, да ли би 'ладно дали ћерку за циганина, арапина црног или још горе, црнца!
ТО ЈЕ ПИТАЊЕ!
Што су они црни то је њихова ствар и нико не спори да смо сви Ђеца Божија, па не само људи него и животиње и цвеће и шкољке итд.
Али јесте НЕСПОРНО да нас је Господ створио
РАЗЛИЧИТИМА као људе, а и цвеће у Божијој Башти је такође различито!
Тога можда нема у Светом Писму и Светом Предању, но зар је потребно да се пише оно што је толико
ОЧИГЛЕДНО!
РАЗЛИЧИТЕ НАС ЈЕ ГОСПОД СТВОРИО, РАЗЛИЧИТО ЈЕ ЦВЕЋЕ У ЊЕГОВОЈ БАШТИ, РАЗЛИЧИТЕ СУ И ЖИВОТИЊСКЕ ВРСТЕ!
ЈА ВЕРУЈЕМ У ГОСПОДА И ВЕРУЈЕМ ДА ЈЕ ГОСПОД ЗНАО
З А Ш Т О
НАС ЈЕ РАЗДВОЈИО, ЗАШТО НАС ЈЕ РАЗЛИЧИТИМА СТВОРИО!
ВЈЕРУЈУ!!!
Е сад!
ИМАМО ЛИ МИ ПРАВО ДА СПАЈАМО ОНО ШТО ЈЕ ГОСПОД РАЗДВОЈИО?!!!
ИМАМО ЛИ МИ ПРАВО ДА СЕ МАСОВНО МЕЛТИНГПОТУЈЕМО САМО ЗАТО ШТО СЕ ВЕЛИКОМ БРАТУ ТАКО ЋЕФНУЛО И ЗАТО ШТО СУ БРАКОВИ И ПОРОД ОД РАЗЛИЧИТИХ РАСА ДАНАС „ПОЛИТИЧКИ КОРЕКТНИ”!
Има још нешто!
ВЕЛИКИ БРАТ НАМИ СВАКОДНЕВНО ТРПА У МОЗАК И ОХРАБРУЈЕ МЕШАЊЕ РАЗЛИЧИТИХ РАСА У ЈЕДНУ!
СВЕ РАСЕ И СВИ НАРОДИ ИМА ДА СЕ МЕШАЈУ ДОК НЕ ПОСТАНЕ ЈЕДАН НАРОД И ЈЕДНА РАСА!
СВИ НАРОДИ!
СВИ...СЕМ ЈЕДНОГ!!!!
Друго, у Вери Хришћанској никад није било „радног стажа” па тако уопште није битно
КАД је ко постао Хришћанин!
Јуда је постао Хришћанин
ПРЕ Етиопљана, па га то није спречило да почини што је починио!
Исто важи и за римске папе, курваре и троваче из фамилија Борџија и Медичи, за њихово „свештенство” и „паству”!
Били су Хришћани пре многих па ево докле су догурали!
Напротив, не само да се у Хришћанству „радни стаж” не признаје, него знамо да сваке године уочи Васкрса,
ПОЗИВАМО СВЕ ОНЕ КОЈИ ЈОШ НИСУ СА НАМИ, ДА НАМ СЕ ПРИДРУЖЕ МАКАР ТО БИЛО И У ПЕТ ДО ДВАНАЕСТ, ДА ЗАЈЕДНО СЛАВИМО ИМЕ БОЖИЈЕ!
Нема дакле чињеница да су Етиопљани „старији” Хришћани од нас много везе са темом, нарочито зато
ШТО ОНИ ЈОШ УВЕК НИСУ ПОТПУНО ПРИШЛИ ЦРКВИ, тојест да
НИСУ Православни, погледајмо мало и о томе!
Такође и чињеница да се ту и тамо
ЈЕДАН Србин оженио са неком црнкињом па изродио мелезе, и није толико битна за тему!
Има нас разних!
То није питање НАЦИЈЕ, како неки схватају, нити питање културе и традиције, то је питање
РАСЕ ЉУДСКЕ, РАСЕ које је Бог створио да буду РАЗЛИЧИТЕ, па макар делили исту традицију и културу (као ође у Северној Америци), или се НАЦИОНАЛНО декларисали као Американци, Канађани...!
РАЗЛИЧИТЕ РАСЕ СТВОРИ БОГ, НЕ ДА БИ БИЛА ЈЕДНА ОД ДРУГЕ БОЉЕ ИЛИ ГОРЕ, НЕГО ДА БИ БИЛЕ РАЗЛИЧИТЕ!
ДА ЛИ ДАКЛЕ НАША ВЕРА ОХРАБРУЈЕ МЕШАЊЕ СВИХ ВРСТА ЦВЕЋА ИЗ ВРТА ГОСПОДЊЕГ У ЈЕДАН ЦВЕТ-ПАПАЗЈАНИЈУ?
По осећају непогрешивом знамо да се не спајамо са Родбином, па су неки и то радили, како код муслимана тако и на болесном Западу...
ТРЕБА ЛИ ДАКЛЕ ДА ОСЛУШКУЈЕМО ШТА НАМ ДУША ВЕЛИ АКО НАМ НИЈЕ ОСТАВЉЕНА ЈАСНА ПОРУКА НИ У СВЕТОМ ПИСМУ НИ У СВЕТОМ ПРЕДАЊУ?!
МИ СМО УБЕЂЕНИ ДА ТАЈ КОЈИ СЕ ОЖЕНИО ЦРНКИЊОМ НИЈЕ МНОГО ОСЛУШКИВАО ШТА МУ ДУХ И ДУША ВЕЛЕ, НО ЈЕ ЧИНИО ОНО ШТО МУ ТЕЛО ТРАЖИ!
Хммм...такође неки чобани код оваца и крава, наочито балије-перигузи, кад пригусти разне ствари раде!
Како 'но беше: „Окрен'де јој главу да је појубим!”
Неки јопет веле да кад Црква не забрањује мешање раса, онда би то требало да је дозвољено, па иди ћери за Тарзана Јовановића, имаш Благослов!
Међутим!
Много штошта Црква изричито
НЕ ЗАБРАЊУЈЕ!
МНОГО КОЈЕЧЕГА ЈЕ ДОЗВОЉЕНО АЛИ НАМ НИЈЕ НА КОРИСТ!
Они који знају наше ставове знају и да смо ми увек настојали да поучимо млађу Браћу да код нас
РАСА ДУХА има првенство над
РАСОМ ТЕЛЕСНОМ јер ми верујемо у првенство Духа над материјом и превнство Творца над твари.
Међутим!
Наша Вера нас учи да нисмо свезнајући и кад смо пред неком Тајном коју само Господ познаје онда кажемо:
„Не веде-Бог вес!”, као наши Стари што су говорили.
Ако нас је Господ саздао тако различитима као што су људске расе,а не знамо
ЗАШТО, онда ваљда ми треба да то Божије Дело испоштујемо и да се
НЕ МЕШАМО, без обзира што нас „политичка коректност” Великог Брата гура у расни мелтингпот!
Нико не спори да су сви људи од Адама и Еве!
Међутим!
Од самог почетка стварања како човека тако и целе природе, Господ је увек унапред планирао развој сваке, па и људске врсте
ИЗДВАЈАЈУЋИ на време једне од других!
Па зато је до потопа и дошло јер раздвајање људске врсте на родове и РАСЕ, које је сам Господ утемељио
НИЈЕ ПОШТОВАНО!
Па каже Отац Серафим цитирајући Свето Писмо:
Цитат:„А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.
Видевши Синови Божији кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше.
А Господ рече:
-Неће се Дух мој до века прети с људима, јер су тело! Нека им још сто и двадесет година!!!
Према Светоотачком схватању, „Синови Божији” су потомци Ситови, изабрани људи који је требало да се сачувају у врлини.
Они су живели
на узвишенијем месту, непосредно уз границе Раја. Они су називани „Синовима Божијим”, јер је требало да се од њих роди Христос!
„Кћери људске” су Каинови потомци. Они су били презрени људи и изгнаници!
Требало је да Синови Божији очувају себе чистима, а не да се жене Каиновим потомцима (касније ће се овај Завет чистоте везати за Јевреје, јер је предвиђено да се они издвоје од осталих народа).
Тако је требало да се Синови Божији
ИЗДВОЈЕ од осталих, како би могли да постану Прародитељи Спаситељеви!
Свети Јефрем тврди да су међу Каиновим потомцима преовладавале кћери, указујући на изумирање Каинове расе, али да су оне чезнуле да се удају за Ситове Синове, како би очувале своју расу.
Подстакнути плотском жудњом, „Синови Божији” су напустили Заповест Божију да се
И З Д В О Ј Е
од свих који су били Каиново потомство.
Они су пали у замку и тако се искварило целокупно човечанство – постали су „тело” или „телесни”.
Свети Апостол Павле каже:
-Који су по телу не могу угодити Богу (Рим. 8; 8).
„Сто двадесет година” не односи се на људски век него на време пре потопа, које је људима дато да се покају, што поново указује на Милосрђе Божије.
(Неки су спекулисали да се под „синовима Божијим” подразумевају небеска бића или Ангели. Свети Оци су били свесни овог тумачења и одлучно су га одбили, говорећи да
Ангели не могу да рађају људе.
И древне спекулације о браку Ангела са људима, као и модерне спекулације о ванземаљцима, представљају, наравно, празне приче засноване на бескорисним маштаријама.)
ДАКЛЕ ПОШТО НАЛАЗИМО ПРИМЕР У СВЕТОМ ПИСМУ ДА ЈЕ ГОСПОД МУДРОШЋУ ПРОМИШЉУ СВОЈОМ
Н А М Е Р Н О
РАЗДВАЈАО РОД ЉУДСКИ РАДИ САМО ЊЕМУ ЗНАНИХ ЦЕЉИ, МИ У СВОМ НЕЗНАЊУ ОСЛУШКУЈЕМО ШТА НАМ ДУХ НАШ И ДУША ВЕЛЕ КАД ЈЕ У ПИТАЊУ МЕШАЊЕ РАСА КОЈЕ ЈЕ САМ ГОСПОД РАЗДВОЈИО!
И ПОШТО НАМ НАШ ДУХ, КОЈИ ЈЕ НАША ВЕЗА СА ГОСПОДОМ И НАША ДУША КАЖЕ ДА МЕШАЊЕ СА ДРУГИМ РАСАМА
Н И Ј Е
ЗА ЉУДСКИ РОД ДОБРО, ОНДА МИ У ПОСЛУШАЊУ СВОМЕ ДА ТАКО И ПОСТУПАМО СВЕ ДОК НЕ ДОБИЈЕМО НЕКИ ЗНАК ОД ГОСПОДА ДА РАДИМО СУПРОТНО!
ПОСЛУШАЈМО ДАКЛЕ ГЛАС ТВОРЦА НАШЕГА А НЕ БУЧНУ И ПРЉАВУ ПРОПАГАНДУ ВЕЛИКОГ БРАТА КОЈОМ НАМ БОМБАРДУЈУ ЂЕЦУ НА ТЕЛЕВИЗИЈИ И У ШКОЛАМА!
0071 Под чадором
црни Арапине,
0072 А код њега пригоркиња вила.
0073 Код ње јесу двије кћери луде,
0074 Роне сузе низ
бијело лице
0075 Кано бисер низ бијелу свилу.
0076 Ал бесједи
црни Арапине:
0077 „Пригоркињо, не веселила се!
0078 Каква ти је голема невоља?
0079 Ал с’ добила лоша господара,
0080 А баш мене
црна Арапина?
0081 У мене су теке
Б'ЈЕЛИ зуби,
0082 А у тебе
ПРЕБИЈЕЛО лице,
0083 Па нека се а заједно љубе.”
0084 Вила тако бесједи Арапу:
0085 „Кам да ти је,
црни Арапине!
0086 Ја се уздам у Бога милосна
0087 И у мога побратима Марка,
0088 Ако ми је јадна нојца била,
0089 Да ћу му се млада приснијети.”
0090 Ал бесједи
црни Арапине:
0091 ’Кам да ти је, пригорко несретна!
0092 Ками ће ти а помоћи Марко.„
0093 У ријечи у којој бијаху
0094 Стаде вриска чакар бедевије,
0095 А откину четири ћустека,
0096 А отисне четири Арапа,
0097 Видје пуста Маркова шарина.
0098 Препаде се
црни Арапине
0099 Ко чадора, код пригорке виле,
0100 Шта му врисну чакар бедевија,
0101 Па излеће из свилен-чадора.
0102 Када виђе силна Краљевића,
0103 Па подвикну дјецу Арапчади:
0104 ”Ухватите Краљевића Марка,
0105 Свежите му руке наопако,
0106 Довед’те га мени до чадора.„
0107 Поскакаше дјеца Арапчади,
0108 Да ухвате силна Краљевића.
0109 Али Марко ријеч бесједио:
0110 ”О Арапе,
СА ГРАНЕ ГАВРАНЕ!
0111 Срамота је тридес на једнога,
0112 Већ појаши чакар бедевију,
0113 А Арапе да се огледамо.„
0114 А Арапа изједе срамота
0115 И појаха чакар бедевију.
0116 Па је Марку ријеч бесједио:
0117 ”Јада ти си Краљевићу Марко!
0118 Как си пошо од Прилипа свога,
0119 Јеси ли се опростио с кулом
0120 И са твојом остарјелом мајком
0121 И са твојом вјереном љубовцом,
0122 Што ти хоће остат кукавице?„
0123 Ал бесједи Краљевићу Марко:
0124 ”О Арапе,
СА ГРАНЕ ГАВРАНЕ!
0125 Кад сам пошо из Прилипа мога,
0126 Б’јеле сам се нашетао куле,
0127 А старе се нагледао мајке,
0128 А вјерне се наљубио љубе;
0129 Ја не жалим данас погинути.
0130 А Арапе,
СА ГРАНЕ ГАВРАНЕ!
0131 Кад си пошо од земље арапске,
0132 Јеси ли е с мајком опростио
0133 Јал несретном Арапкињом љуби,
0134 Што ти хоће остат удовица?
0135 Но, Арапе, да се огледамо
0136 Јал ми стани, јали ћу ти стати.„
0137 Хоће Арап, ријеч не чињаше,
0138 Па но Марку стаде на биљега.
0139 Али Марк копља повадио,
0140 На Арапу нишан саставио.
0141 Али Арап мегданџија бјеше,
0142 У руке му копље дочекаше,
0143 На двије га поле саломјаше,
0144 Па на Марка копље потезаше,
0145 И на Марка нишан саставио.
0146 Ну добра је Марку срећа била,
0147 Те он има шарца од мегдана,
0148 Те му клекну на прва кољена,
0149 Уграби му ибришин гајтана,
0150 Те му копље на двоје сломио.
0151 Своје коње па но примакоше,
0152 Потегнуше од бедрице ћорде,
0153 Са својим се ћордам удараше.
0154 Гдје удара Краљевићу Марко,
0155 Ту му огањ ватра сијеваше.
0156 Гдје удара црни Арапине,
0157 Ту на литре отпадаше месо.
0158 По седамн’ест окинуше пута,
0159 Марко доби до седамн’ест рана.
0160 Види Марко, да ће погинути,
0161 Па шарину своме бесједио:
0162 ”О шарине, пуст ми остануо!
0163 Ол не видиш, гдје ћу погинути?„
0164 Па да видиш несретна шарина,
0165 На стражње се ноге пропињаше,
0166 Бедевији уз прси скакаше,
0167 Зубима је за уши хватао.
0168 Стаде вриска чакар бедевије.
0169 Обрну је три четири пута,
0170 Док кобилу бјеше оборио,
0171 А Арапа притиште кобила.
0172 У томе га савладао Марко,
0173 Те му русу осијече главу.
0174 Поскакаше дјеца Арапчади.
0175 Док се Марко шарца добавио,
0176 До седам ти погуби Арапа.
0177 Кад се бјеше шарца добавио,
0178 У Арапе јуриш учинио,
0179 Неке ми је погубио главе,
0180 А неке ми кроз планину разгна.
0181 Па се Марко рањен поврнуо,
0182 Поврнуо под б’јела чадора.
0183 Вила му је шарца прихватила,
0184 Па са шарца Марка поскинула:
0185 ”Благо мене, Краљевићу Марко!
0186 Јесу ли ти ране од видања,
0187 Могу ли се, брате, поуздати,
0188 Да ти ране хоћу извидати?„
0189 Ал јој Марко рањен проговара:
0190 ”Посестримо, од планине вило!
0191 Ране су ми грдно додијале.
0192 Бог да знаде, не ћу л’ умријети.„
0193 Па да видиш пригоркиње виле!
0194 Гдје полече вијар уз планину,
0195 Па набере сваке љекарије,
0196 Па но лети Марку под чадоре,
0197 Лијечи га по године дана.
0198 Кад је Марка изл’јечила била,
0199 Даде њему кутију биљура:
0200 ”На то тебе, побратиме Марко!
0201 Када будеш на прве мегдане,
0202 То су теби моћи од помоћи.„
0203 Отоле се Марко подигнуо,
0204 Право пође у Прилипу своме.
0205 Оста вила млада у планину
0206 Су њезине двије кћери луде.