[Добровољац]

Интересантан приступ Просветара... на страну колико се где слажемо или не, треба поразмислити и о ономе што наш идентитет сачињава, оно што нам је датост и задатост. Можемо дискутовати о нашој расној, националној и верској датости, мада ко иоле познаје сопствени народ, тај нема проблем са оним што осигурава идентитет Србинов. Аријевска крв, словенско наслеђе, које је тек оxристовљењем добило своју истинску пуноћу. Та датост прелази у задатост оног тренутка када наступи реална опасност за један од набројаних чинилаца нашег народног идентитета...
Очивање идентитета је предуслов опстанка. Знамо ко куса помије, а ко из чистог једе и пије. Част свакоме, али немамо право да се поигравамо са идентитетом. Погледајмо само колико је политичка промена идентитета од српског ка југословенском донела проблема у свим сферама живота, тако да је боље да не испробавамо са далеко компликованијим питањима као што је мешање раса или екуменско мешање религија.
Воли своје и чувај своје, а поштуј туђе докле год оно поштује тебе... кад се овај однос наруши, знамо шта нам је чинити.

[ПРОСВЕТАР]

Него видимо да кримокатолички угузљуби међу ово мало Срба увелико честитаре папску нову годину па се чуло се да се и цигојнери солидаришу сутим и да се на цигањском честитари са „афте-курафте” а одговара се са громкијем „кр-куме”!

Па рек'о да проверимо јел'то тачно.