[Павле]

Београд – Мој син је животно угрожен. Страхујем да неће издржати. И, ја, молим све… сваког, ко може да помогне, да га избави из тамнице. Да га дочекам. Ако издржим.

Галена Вранишковски, мајка утамниченог архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, у ових пет реченица казала је све. Кроз шта пролази њен син утамничен у затвору „Идризово“ код Скопља, и у каквом је стању. Кроз шта пролази она, чекајући његову слободу. Али, и како пролазе они који се усуде да кажу: „Ја сам сведочанство јединства Српске православне цркве“.

Њој, мајци владике, током ове године у којој је имала право на само две посете сину, ових дана стизале су потресне вести. Најпотреснија је, каже нам, она о физичкој ликвидацији. Из Битоља, где је дом Вранишковских, мада стара и болесна, упутила се како би се сама уверила шта је истина, јер од сина „лично никада није чула да му је тешко“.

Када је, после посете, напустила затвор „Идризово“, Галена Вранишковски је, каже, била и старија и болеснија.

„На муку, уверила сам се у све вести које су до мене долазиле. Здравље мог сина до те мере је угрожено да му је живот у питању. Он је без потребне здравствене заштите. Свакодневно је малтретиран. Затвореници, а у соби са Јованом их је тридесет троје, притискају га и провоцирају. Нерасполежена према њему је и управа затвора. Мада је испунио све услове, не пуштају га кући ни на сат…“

„Ја познајем свог сина. Никада ми не би рекао: „Мајко, тешко ми је“, а да му заиста није тешко. Никада ми не би рекао: „Живот ми је у опасности“, да тако заиста није. Већ дванаест година траје ова наша невоља. Толико је прогоњен. Толико година су покушавали и да га прогнају. Али, за свих ових година ја од њега никада нисам чула да се пожалио. Напротив, он нас је, упркос свему, тешио и храбрио. Не само нас, своје најближе: мене, његову сестру и њену породицу, већ и друге. Монаштво и вернике који су заједно с њим хапшени и прогањани… А сад кад сам га видела… као да сам престала да живим.“

Утамничени Јован, архиепископ Православне охридске архиепископије, током овог, последњег сусрета са мајком дао јој је и писмо. Намењено је, најпре, Управи за извршење санкција Министарства правде у Скопљу. У овом, драматичном писму и апелу, владика Јован Вранишковски навео је углавном све што је испричао и мајци Галени. Он, међутим, још пише и ово:

„Моје писмо упућено Управи за извршење санкција није насловљено ни као молба. Жалба. Захтев. Посреди је један акт, да се не би заборавила данашњица. Да се не заборави да је архиепископ Јован доследни наследник својих претходника који се ни по цену живота није одрекао вере. Цркве. Њеног јединства. Из тог разлога је ово моје писмо да се не би заборавило ни то како је власт у Републици Македонији примењивала разне принуде да ме разувери да се одрекнем од, тог, успостављеног јединства цркве и да се вратим у расколничку Македонску православну цркву“.

Архиепископ Јован на крају пише:

„Остајем доследан, а доследност овдашња власт тумачи непослушношћу. Упозоравам да ми се прети ликвидацијом, коју је најлакше остварити управо у затвору. Ето, због тога пишем ово писмо. Ако је последње, да се зна због кога је последње. Али, да се зна: ово све што чиним чиним за Јеванђеље, како би био његов заједничар. Уколико ми је последње, нека подсећа не само мене, већ и верне у Христу, кроз шта се све морало проћи за сведочанство једне цркве“.

Враћамо време… Када је блаженопочивши патријарх Павле 2002. године позвао монаштво и свештенство Македонске православне цркве да прихвати литургијско јединство са Српском православном црквом, а на основу Нишког споразума двеју цркава из јуна исте године (који је МПЦ изиграла), тада епископ велешки Јован (Вранишковски), као и монаштво и свештенство из његове епархије, одазвали су се позиву на јединство. Убрзо, уследила је одмазда Македонске цркве, али и државе. Већ следеће године владика Јован је осуђен на пет дана затвора због „ремећења јавног реда и мира и пружања отпора полицијском службенику“.

Која је права „кривица“, била владике Јована? Покушао је, заправо, да обави свету тајну крштења у храму који је Македонска црква сматрала својим. Низали су се, потом, и други Јованови „греси“. Годину дана касније (2004) владика Јован је привођен и осуђен због наводног „подстрекивања на етничку и верску мржњу“. Образложење надлежног суда било је да је „у црквеном календару оклеветао МПЦ, прихватио да буде егзарх Православне охридске архиепископије, обављао је службу у родитељском стану“. Робијао је 220 дана због овог „греха“.

Следеће године (2005) Врховна црква српског православног народа, Пећка патријаршија владику Јована је прогласила архиепископом охридским. Већ 2006. године он је оптужен за проневеру 57.000 евра. Првостепени суд је одбацио оптужницу, јер није била утемељена ни у једном доказу. Али, другостепени, Апелациони суд, затражио је ново суђење. На другом суђењу владика је ослобођен. Апелациони суд је, међутим, наложио треће суђење. И осудио га. Био је у затвору 256 дана.

У међувремену, током деценије, владика, али свештенство и монаштво које је следило и литургијско јединство са СПЦ, били су изложени невиђеном прогону. Чак и физичким нападима. За владиком је, на крају, чак била расписана и Интерполова потерница. Сазнао је за њу док је био у Бугарској, од које је Скопље тражило да га Софија изручи. Бугари су одбили и, после суђења, у потпуности га ослободили. Чак укинули забрану напуштања територије Бугарске.

Ипак, почетком децембра 2012. године, архиепископ Јован је ухапшен на грчко-македонској граници. И тада је против њега поновљен поступак, будући да је на претходном осуђен „у одсуству“. Осуђен на рочишту на које, како тврди његова одбрана, и није био позван. У затвору „Идризово“ код Скопља данас издржава казну по пресуди Основног суда у Велесу. Пресуда је изречена после процеса који је трајао пуну деценију. Терете га, како је образложено, за „проневеру 250.000 евра у периоду док је био владика Македонске цркве“. Пресуђено му је – пет година и пет месеци затвора.

„Каква превара?! Ништа није доказано. А нико се није трудио ни да било шта докаже“, говори Галена Вранишковски.

„Познајем га. Он би сваки денар који је имао, или од кога добио, уложио у цркву. За помоћ монаштву и верницима којима је то било потребно.“

Срушили му манастир, на очевини

После проглашења за архиепископа Православне охридске архиепископије, митрополит Јован је избачен из Митрополије у Скопљу. Он је, убрзо потом, са монаштвом и свештенством које га је следило, на имању родитеља почео да гради цркву и конаке. Манастир Светог Јована Златоустог у селу Ниже Поље подно Пелистера. Али, убрзо су стигли булдожери и почели да руше.

„Ноћу су рушили цркву“, сећа се Галена Вранишковски.

„Мој супруг Аргил је одјурио. За њим пошао и народ. Нису им дозволили да приђу. Нису мом супругу дозволили да каже да је црква на нашем имању. С пута је слушао како све пуца и како се руши. Патња коју је те ноћи понео, пресекла га је. Умро је убрзо.“

Страдало монаштво и свештентво

Монаштво и свештенство које је следило канонско јединство са Српском православном црквом, свога архиепископа Православне архиепископије охридске, било је прогоњено, а право на храмове који су пре отцепљење МПЦ припадали Српској православној цркви, нису имали. Они данас верску службу обављају у кућама које су им даровали верници. У условима, као што су некад, у катакомбама, опстајале молитве.

[Владимир Петровић]

Нека је Бог упомоћ Владици Јовану, кад га већ држава Србија не узима у заштиту, а СПЦ, као и остале Православне Цркве, никада неће признати удбашку творевину, тзв. македонску православну цркву.

[Павле]

SKOPLJE - Arhijerejski sinod Makedonske pravoslavne crkve (MPC) pozvao je danas makedonske vlasti da pokažu milost prema obolelom ohridskom arhiepiskopu Srpske pravoslavne crkve u Makedoniji Jovanu Vraniškovskom, koji služi trogodišnju zatvorsku kaznu zbog pronevere 250.000 evra.

Vraniškovski, koji je osuđen po optužbi kanonski nepriznate MPC da je dok je bio njen vladika proneverio 250.000 evra, kaznu izdržava u zatvoru Idrizovo kod Skoplja, a zbog narušenog zdravlja nedavno je prebačen u Institut Majka Tereza u Skoplju.

"MPC, rukovođena duhom čovekoljublja a u ime viših ciljeva, poziva nadležne vlasti Makedonije za milost u odnosu na zatvorenika, ranijeg mitropolita Jovana, koji i pored prestupa zbog kojih je osuđen i leži zatvorsku kaznu, u ove svete predbožićne dane ne treba da bude lišen nade u milosrđe", navodi se na sajtu MPC.

Sinod MPC uputio je ovaj poziv na danas održanoj vanrednoj sednici, na kojoj je usvojen i izveštaj o susretu poglavara MPC, arhiepiskopa Stefana sa predsednikom Odeljenja za spoljne poslove moskovske patrijaršije, mitropolitom Volokolamskim Ilarionom. Kako se navodi na sajtu MPC, Ruska pravoslavna crkva je izrazila spremnost da da svoj doprinos za obnavljanje i uspešno realizovanje dijaloga između MPC i SPC za rešavanje otvorenih pitanja između dve crkve. Volokolamski Ilarion je 19. i 20. decembra tokom posete Makedoniji razgovarao odvojeno sa Vraniškovskim, kao i sa najvišim predstavnicima MPC. On se, takođe, sastao i sa predsednikom Makedonije Đorđem Ivanovim, kao i sa makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim.

Krivični sud u Skoplju osudio je u julu 2013. godine Vraniškovskog na tri godine zatvora zbog pronevere 250.000 evra za kupovinu zemljišta u Ohridu, u vreme dok je bio vladika kanonski nepriznate MPC. Arhiepiskop Jovan Vraniškovski nalazi se na čelu Ohridske arhiepiskopije Srpske pravoslavne crkve od 2005. godine, od kada je četiri puta u Makedoniji osuđivan na zatvorsku kaznu za krivična dela "samovlašće", "raspirivanje nacionalne i verske mržnje" i "utaja".

SPC i MPC se decenijama spore oko statusa pravoslavne crkve u Makedoniji. MPC je 1959. dobila autonomiju od SPC, a 1967. je proglasila autokefalnost, nakon čega je nije kao samostalnu priznala nijedna pravoslavna crkva, dok je SPC smatra raskolničkom. Dijalog između SPC i MPC je nekoliko puta otpočinjao i bivao prekidan, ali nikada nije došlo do značajnijeg pomaka.

[Павле]

Mitropolit Ilarion Alfejev, drugi čovek Ruske pravoslavne crkve, izjavio je da Moskva želi da posreduje između Beograda i Skoplja oko crkvenog spora, javila je danas Verska informativna agencija (VIA).

"Ruska pravoslavna crkva ne može jednostrano da prizna Makedonsku pravoslavnu crkvu (MPC). To treba da se uradi na osnovu svepravoslavnog rešenja, a mi smo spremni da budemo posrednici", izjavio je bugarskim medijima mitropolit zadužen za spoljne poslove.

On je nedavno posetio Sofiju, a potom Skoplje, gde se susreo sa poglavarom makedonske nepriznate crkve arhiepiskopom Stefanom kao i sa predsednikom Makedonije Đordem Ivanovim. Mitropolit Ilarion je, takođe, razgovarao sa ohridskom arhiepiskopom Jovanom Vraniškovskim, koji izdržava zatvorsku kaznu zbog pronevere 250.000 evra.

Kako se saznaje, u meduvremenu je MPC predsedniku države prenela molbu za milost za Vraniškovskog, kako bi ovih dana bio aboliran.Odgovora za sada nema, prenosi VIA.VIA navodi da je poseta mitropolita Ilariona podstakla polemiku u Skoplju, da vlada skepsa u pogledu njegovih namera i mogućnosti, kao i da neki postavljaju pitanje šta bi bila protivusluga za puštanje Varniškovskog - autokefalnost se ne nudi, a nekim krugovima je sve ispod toga bezvredno. Podseća se da se možda radi o ponudi "samouprave" Skoplja u odnosu na Beograd, odnos kakav postoji na crkvenoj relaciji Moskva-Kijev, kao i sa Moldavijom, Estonijom i Letonijom.

Tu bi crkva imala najširu autonomiju, a izbor makedonskog poglavara bi potvrđivao beogradski patrijarh, navodi VIA.

[Павле]

Jovan Vraniškovski, arhiepiskop ohridski i mitropolit skopske Srpske pravoslavne crkve (SPC), koji se nalazi u zatvoru od 2011. godine, do 19. januara treba da bude uslovno pušten na slobodu.

Uprava kazneno-popravnog doma Idrizovo u Skoplju, gde se vladika nalazi već više od tri godine, zatražila je „da Vraniškovski bude oslobođen jer se resocijalizovao“.

Više urgencija

Krivični sud u Skoplju izdao je rešenje da se, ukoliko ne bude žalbi na postupak koji je još u toku, Vraniškovski pusti na slobodu do 19. januara. Da se srpski vladika oslobodi, urgirala je i nekanonska Makedonska crkva pozivajući na „milost i oslobađanje“ Jovana zbog „viših ciljeva“. Vladika Lavrentij u izjavi za Kurir otkrio je da je, pored patrijarha Irineja, puštanje Vraniškovskog na slobodu tražio i ruski patrijarh Kiril.

Vasko Georgijev, advokat Vraniškovskog, rekao je da ne sme ništa da komentariše dok se postupak ne završi i ne donese pravosnažna presuda o uslovnom puštanju Jovana na slobodu. U SPC su odbili bilo šta da komentarišu do zvaničnog saopštenja Svetog arhijerejskog sinoda.

Surovi uslovi

Podsetimo, arhiepiskop Jovan Vraniškovski uhapšen je 12. decembra 2011. na grčko-makedonskoj granici pod optužbama za proneveru 250.000 evra, kojima je kupovao zemljište u Ohridu dok je bio vladika kanonski nepriznate MPC. Vraniškovski se od početka pritvora nalazio u Idrizovu, kako su njegovi prijatelji tvrdili, u „surovim i nehumanim uslovima“.

[Павле]

Архиепископ Јован и даље у затвору

Архиепископ охридски Јован (Вранишковски) још није изашао из затвора и не знамо када ће се то десити, речено је за „Политику” у Охридској архиепископији Српске православне цркве.

Очекивало се да ће архиепископ Јован бити пуштен из затвора Идризово надомак Скопља 19. јануара, будући да је одслужио више од половине казне затвора, као и да су решење о његовој условној слободи донели македонски државни органи. Међутим, како нам је речено у Охридској архиепископији, на решење Кривичног суда у Скопљу у последњем тренутку је, према њиховим сазнањима, стигла жалба. Прецизније информације, међутим, нису семогле добити, јер ни у Охридској архиепископији нису знали о каквој је жалби тачно реч и да ли ће и када архиепископ Јован бити пуштен на условну слободу.

Ослобађање архиепископа Јована био је први услов Српске православне цркве да би могли да почну преговори са канонски непризнатом Македонском православном црквом (МПЦ) о њеном статусу. МПЦ није признала ниједна помесна православна црква. О архиепископу Јовану и статусу МПЦ разговарало се и на састанцима митрополита волоколамског Илариона (Алфејева), шефа Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, који је у Македонији боравио крајем децембра. Разговоре је обављао на основу Меморандума који су потписали патријарси српске и руске цркве. Пуштање архиепископа Јована из затвора затражио је и Синод МПЦ крајем прошле године. Основно јавно тужилаштво за организовани криминал и корупцију Републике Македоније саопштило је 12. јануара да су испуњени законски услови да се примени институт условног отпуста „у случају осуђеног Јована Вранишковског”. Суд је такву одлуку донео „имајући у виду да је осуђени издржао више од половине затворске казне на коју је правоснажно осуђен, а штета која је била причињена деловањем Јована Вранишковског за коју је правоснажно осуђен је надомештена”, наводи се у том саопштењу. Архиепископ Јован осуђен је 2013. године на три године затвора због проневере 250.000 евра.

[Павле]

Од Бога што ми је дато, то морам да трпим – речи су епископа охридског Јована Вранишковског којима је преко адвоката изразио шта мисли о томе што се дуже од три године налази у затвору Идризово код Скопља.

После одлагања његовог пуштања на слободу, које је требало да се догоди 19. јануара, а није јер је тужилаштво у Скопљу поднело жалбу на условни отпуст, његов адвокат Васил Георгијева каже да владика све смирено подноси.

– Он је врло широк човек и поштује одлуку суда. Очекује да ће га суд ослободити. Верујем да ће одлука Апелационог суда бити позитивна и да ће се епископ наћи на слободи врло брзо. Пошто је реч о затвору, то се ради по хитном поступку, тако да би већ у понедељак могао да буде на слободи – истиче он.

Добио благослов

Како истиче, убеђен је да ће Апелациони суд донети одлуку у корист владике Јована, пре свега зато што је, после залагања руског патријарха Кирила, Македонска православна црква дала благослов да се владика Јован помилује.

Да се епископ ослободи, тражио је и министар спољних послова Србије Ивица Дачић, а у Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде сматрају да је архиепископ охридски Јован неправедно осуђен и да је једини црквени великодостојник у Европи у затвору.

Тајац у ЕУ и СПЦ

– Зачуђује упорност македонских органа, поготово ако се има у виду чињеница да је ослобађање архиепископа предуслов не само за даље разговоре него и за било какве контакте СПЦ с македонском страном. Одлагање ослобађања представља доказ да је у питању политичко, а не правно питање. Ми можемо само да изнесемо свој став, јер надлежности за решавање овог питања нема – каже директор Управе др Милета Радојевић.

Делегација ЕУ у Скопљу поручује да не коментарише појединачне судске случајеве који су у току.

Из Епархије бачке, на коју су нас упутили из Патријаршије, нисмо добили одговор о ставу СПЦ о одлагању пуштања владике на слободу, који је осуђен на три године затвора због наводне проневере 250.000 евра, којима је куповао земљиште у Охриду.

Због чега је све хапшен

Владика Јован Вранишковски ухапшен је 12. децембра 2011. на граничном прелазу код Битоља, под оптужбом за проневеру 250.000 евра којима је куповао земљиште у Охриду док је био владика МПЦ.

Након хапшења је одведен у затвор Идризово код Скопља, након чега је затражио понављање поступка. У јулу 2013. осуђен је на три године.

Први пут је осуђен 2003. на пет дана затвора због ремећења јавног реда и мира пошто је покушао да обави крштење у цркви коју такозвана МПЦ сматра својом.

На годину и по дана затвора осуђен је 2004. због „подстрекавања на етничку и верску мржњу“ уз образложење да је оклеветао МПЦ, да је прихватио да буде егзарх Охридске архиепископије СПЦ. У затвору је био седам месеци.

На две године затвора владика Јован је осуђен 2006, кад је оптужен за проневеру 57.000 евра. На другом суђењу је ослобођен, али је Апелациони суд наложио треће суђење па се владика у затвору налазио 256 дана.

[смедерево]

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/531512/...oj-slobodi

[Павле]

Богу хвала више.
Јасно је у ком је положају СПЦ у преговорима.