(09-01-2018, 05:44 PM)ЈВуО-КГ Пише: (09-01-2018, 04:58 PM)гегул Пише: Мораш ли да засереш баш сваку тему?
Наравно да мора , то му је посао. Обесмислити све национално и патриотско код Срба менталаћким уписима. Представити просечног српског патриоту као наметљивог дебила.
А ово је одличан пример.
(09-01-2018, 04:12 PM)ПРОСВЕТАР Пише: СНО је основана на Бадње вече, 1990-е године Господње, а Бокан је у тој странци је обављао и дужност Председника Белих Орлова, омладине СНО, која је доцније одиграла и важну улогу у Отаџбинском рату 90-их година, као добровољачка јединица.
Да није тужно било би смешно. За "ратне подвиге" ових сам прочитао само код Кустурице у књизи, а чуо нисам нигде. А прослављени редитељ их је поменуо само из разлога јер су на кућном прагу убили мајку једног његовог пријатеља. И онда ти дође овај квази Србин из Канаде и пише о важној улози у рату. 
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Ми не би да улазимо у полемику са
гегулом, који апсолутно ништа не доприноси овом форуму сем громогласних изјава у две речи и сличица које су идеалне за оне који тетовирају своје тело по угледу на моду Трулежног Запада, мода која пролази ама тетоважа остаје!
Тако се сећамо једног лика у нашој Цркви ође, који је, у зноју лица и тијела свог, тестерисао печеног брава за време Петровског Поста а на рамену му било истетовирано
JNA, те и те године, и нека љубавна порука некој снаши!
Шта'ш....
Међутим!
Упад
Шумадрипца на наш прилог,
У ВРЕМЕ БОЖИЋНОГ РАСПОЛОЖЕЊА У СРБА, а као одговор на наше
ХРИСТОС СЕ РОДИ
јесте много озбиљнији напад на Србство и Православље од стране
ПЛАЋЕНИХ НАТО-Четника-почетника!
Ка'е "никад чуо за "Беле Орлове" Ратног Команданта Драгослава Бокана!
Дооообро!
Међутим!
Онај трбати генерал
JNA кога је Бокан извлачио испод стола његове канцеларије и шутирањем чизме оковане у задњицу, ћерао доле низ степенице да каже војсци шта да раде,
ТАЈ ГА СЕ ВРЛО ДОБРО СЕЋА!
И друго, Кустурица се сећа да му је неко убио пријатеља,
МА У ТО ВРЕМЕ ПОТУРЧЕЊАКА, ЕВЕНТУАЛНО ШУГОСЛОВЕНА....који се сигурно опирао свим својим снагама
ФОРМИРАЊУ РЕПУБЛИКЕ СРБСКЕ, којој је Драгослав Бокан допринео не само именом него и делом, инспиришући се молитвом
ПРАВОСЛАВНОГ ХРИСТОЉУБИВОГ ВОЈИНСТВА НАШЕГ, наглашавамо да се ради о
ПРАВОСЛАВНОМ војинству, које се разликује од војинства осталих секти и конфесија, ако ни по чему другом, онда по томе што никад није добијало унапред, уочи оружаних сукоба, опроштај грехова, па каже:
О благовјерњем и Христољубивјем Православном родје нашем, Господу помолимсја.
О пособити и покорити под нозје јего всјакаго врага и супостата, Господу помолимсја.
И у чему је наш толики грех да смо поменули Драгослава Бокана приликом рођен-дана Републике Србске,
ако се зна да је он имену Републике кумовао?
Наравно, грех у томе виде
ЗЛОБА, ЗАВИСТ и ПАКОСТ малих људи који се наслађују чињеницом да су они као
ТАМО а ми
ОЂЕ, па се нами ускраћује право да о Србству ријеч-посјеч икад прозборимо!
Међутим!
Ми смо убеђени да
ТО тамо и није никва Србија и Србство, да поновимо мисао Брата Фајгеља приликом интервјуа у Србској, он вели да
ТО тамо и није Србија него
остатак СФР Шугославије. Он каже:
Цитат:Србија је нами некако ЗАПАЛА, кад су сви отишли, па сад и не знамо шта ћемо са њом!
Тагата је наша поголема!
Ну погледајмо ко је Драгослав Бокан, о коме, као Ратном Команданту Белих Орлова,
Шумадрипац никад чуо, па каже:
![[Слика: Dragoslav_Bokan_wiki_photo-696x605.jpg]](http://www.sedmica.me/wp-content/uploads/2017/09/Dragoslav_Bokan_wiki_photo-696x605.jpg)
Драгослав Бокан (Београд, 15. фебруар 1961) је срБски режисер, књижевник, колумниста, публициста, бивши политичар и
ратни командант Белих Орлова.
Дипломирао је режију на Факултету драмских уметности и завршио постдипломске студије на Филозофском факултету. По оцу Илији потиче из Осредака а по мајци Милки (рођ. Деветак) са Мале Градуше. Има рођеног брата Александра.
Основао је часописе „Лепа Србија”, „Русија данас” и „Водич за живот”. Режирао је кратки филм „СрБско завештање”. Као
предани русофил, основао је удружење „Отаџбина Русија”, чији је био Председник.
Објављене књиге: „Огњени љиљани“, „Косово је срце Србије“, „Политика: Мит, хроника, енциклопедија“, „Београд, град тајни“, „Портрет младог дендија“, „Нови Сад: Од вароши до града“, „Јунаци срБског устанка“.
Ожењен је и отац шесторо ђеце, има сина Леониду и близанце Стефана и Душана, кћерку Софију и синове Владислава и Вука.
Ваш животни мото?
-Увек и само :”За Крст часни и слободу златну”. Постоје и други, наравно, али је овај изнад свега и никада не престаје да ме изнутра храбри и јача…
Шта сматрате својим највећим успехом?
-То што се и даље активно борим у непрекинутом духовном рату што се води и онда када наивнији део нашег народа мисли да ”живимо у миру”.
Шта бисте променили код себе?
-Недовољно јасно повучену границу између идеала и реалности, стварног и могућег, пустих жеља и оног што се заиста може остварити. Драгоцена је то за неодустајање од борбе, али и веома опасна особина, како за мене лично, тако и још више за моје саборце, сараднике, савезнике и истомишљенике…
Кад сте били најсрећнији у животу?
-Онда када сам, после свих искушења и духовних експеримената, одједном и коначно спознао лепоту и истину Православне Вере.
Који таленат бисте волели да поседујете?
-Волео бих да умем да руководим људима, да их предводим и учим Отаџбинском Србству, на много бољи начин него што сам то до сада знао, посебно у оном што би се могло звати друштвено-политичко деловање у конкретним, историјски и судбински задатим околностима…
Чега се највише плашите?
-Срамоте и губљења образа. Посебно у времену у коме је све теже одржати дату реч и довршити ма шта са убеђењем и вером започето…
Шта Вас највише изнервира или наљути?
-Људска злоба и неправедни напади на Србску Православну Цркву.
Исток или Запад, и зашто?
-Наравно, Исток, из бар милион духовних, цивилизацијских, естетских, верских, геополитичких, традицијских, заветних… разлога.
Због чега се највише кајете?
.
-Због огромне количине изгубљеног времена наивно раздељеног и узалуд поклоњеног онима који то нису заслуживали…
.
Чега се најчешће сетите из детињства?
-Свог покојног оца, Илије. Његов ауторитет и непоколебљиво презриви став према свему материјалном и ниском ме и данас воде кроз живот, иако овај узорни припадник неке друге врсте мушкараца и људи од оних данашњих, већ дуго физички није са мном…
Која историјска личност Вас посебно импресионира?
-Свети Сава, и у његовом младалачком, принчевском, и у оном зрелом, архиепископском, баш као и у посмртном, светитељском виду… И, такође: Филип Вишњић, митрополит Михаило Јовановић, генијални Његош, војвода Живојин Мишић…
Три најлепша природна бисера на планети?
-Света Гора, Синај, Јерусалим. Или, као друга тријада: Плитвичка језера, извор реке Уне, Бока Которска.
Три најзначајније личности из историје?
-Свети Апостол Павле, Свети Кнез Владимир Кијевски и Руски, Свети Симеон Мироточиви…
Омиљени писци и књиге?
-Свети Максим Исповедник, Томас Малори (”Смрт краља Артура”), Вилијам Блејк (његова комлетна, сабрана дела), Жозеф Де Местр (”Санктпетербуршке вечери”, ”О џелату”…), Оскар Вајлд (првенствено његове бајке за одрасле и антологијске изреке, есеји, “De profundis”…), Мирча Елијаде (све што је написао, од књижевних до научних дела, а преко заиста чудесне ”Аутобиографије” и више него драгоцених ”Дневника”), Василиј Розанов (”Опало лишће”), Милош Црњански (”Ламент над Београдом”, ”Лирика Итаке”, ”Роман о Лондону”, ”Живот Светог Саве”, ”Дневник о Чарнојевићу”…); Станислав Краков (”Крила”, ”Кроз буру”, ”Живот човека на Балкану”), Валериј Брјусов (”Огњени анђео”, ”Мермерна глава”…), Максимилијан Волошин (његови бриљантни есеји), Кнут Хамсун (”Пан”, ”По зараслим стазама”…), Јукио Мишима (”Патриотизам”, та најлепша љубавна прича свих времена), Езра Паунд, Волтер Пејтер, Уисманс (”Насупрот”, ”Тамо доле”, ”Катедрала”…), Ђовани Папини (његова младалачка аутобиографија ”Довршен човек”, његове приче и студије), Форд Медокс Форд (”Добар војник”), Александар Шмеман (”За живот света”, ”Дневници”), Данил Андрејев (”Ружа света”), Александар Каломирос (”Огњена река”), Жорж Бернанос (”Разговори Кармелићанки”, ”Под сунцем сатане”, ”Дневник сеоског свештеника”…), Владимир Велмар Јанковић (”Дечак са Уне”, ”Поглед са Калемегдана”…), Григорије Божовић (његове ”вестерн”, комитске приче са југа Србије), Добрица Ћосић (његово ”Време смрти”, прочитано у гимназијским данима, учинило ме је бољим човеком и много бољим Србином), Едгар Алан По (све, свака реч), Тин Ујевић (његове песме у прози, фељтони и есеји), Драгош Калајић (мој духовни учитељ и дугогодишњи саговорник; његово ”Упориште” је почетна тачка мог целоживотног бављења традицијом и мета-идеологијом), те Сташа Винавер, Честертон, Бела Хамваш, Иван Иљин, Тихон Шевкунов… има тога толико да бих могао сатима да се подсећам мени посебно важних књига.
Када бисте могли да изаберете било коју особу на свету, кога бисте позвали на вечеру?
-Владимира Путина.
Шта највише цените код људи?
-Креативност и таленат, уз прстохват части.
Лик из данашњег света, кога посебно цените?
-Философа Владимира Меденицу, сигурно најбољег познаваоца руске боготражитељске мисли на свету (и оригиналног мислиоца).
Која је Ваша најдража успомена?
-Сећање на сусрет са руским Престолонаследником, Владимиром Кириловичем Романовим, у Њујорку, и време када сам био опуномоћени амбасадор ”Доњецке народне републике” у Србији…
Такође, моменат када сам (1997) завршио и однео издавачу, београдском ”Студентском културном центру”, своју прву књигу, амбициозну иконографску студију са преко 500 илустрација, са насловом ”Огњени љиљани”.
И кратки, али незаборавни тренуци које сам провео са мојим сином-првенцем, који је (1993) умро као беба од непуна три дана и, затим, сахрањен на монашком гробљу Светоархангелског манастира у Ковиљу (на његовом гробном месту је и данас бели мермерни крст са именом ”Влад Бокан”)…
Где бисте волели да отпутујете?
-У мајчин банијски и очев лички завичај, што је, за сада, немогуће. Лакше бих дошао на Марс, него тамо…
Који је најдрагоценији предмет који поседујете?
-Дрвена облица са крстом чудесно уписаним у годове која је преостала из пожара конака Пећке Патријаршије из 1981, коју ми је дала игуманија, мати Февронија, и монашки појас са дрвеном, резбареном копчом израђеном на Светој Гори, који ми је даровао некадашњи дечански Игуман, отац Јустин…
И једну и другу ствар сам добио пре тридесетак година, када сам режирао документарне уметничке филмове о србским средњовековним манастирима на Косову и Метохији…
Шта за Вас подразумева савршен дан?
-Одлазак у Цркву на литургију, игра са својом децом, шетња природом, читање омиљене књиге, писање на необавезну и мени привлачну тему, а, пре свега, духовни мир и спокој.
Ваш хоби?
-Скупљање (и читање) књига. Не знам да ли се то може сматрати хобијем, али би то било једино што се, у мом случају, може изузети из свакодневних, дословно двадесетчетворосатних (породичних, родитељских и пословних, радних) обавеза.
Која је ваша највећа екстраваганција?
-Повратак из Америке у време када су тамо почела да ми се отварају врата такозваног успеха и, одмах потом, облачење Србске Добровољачке униформе и одлазак на ратиште са ранцем пуним књига и срцем пуним љубави за Отаџбину…
