19-12-2014, 04:11 PM
САОПШТЕЊЕ РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА КОЈЕ МЕДИЈИ НИСУ ОБЈАВИЛИ
Срамота у Србији
У недељу 14.12.2014. године у Лазаревцу је организовано обележавање стогодишњице Колубарске битке из Првог светског рата која није донела само славу српском оружју, него је била једна од најславнијих победа Савезника. То је дан када су нам јасни стихови наше епске поезије ( “Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно“) и Његошеви („Нека буде што бити не може“ ). То је дан који је Држава Србија, да није под НАТО окупацијом, требало да прослави величанствено, онако како доликује земљи која је своје постојање утемељила на крви и костима јунака и мученика Цера и Колубаре. Равногорски покрет као чувар традиције и једно од ретких удружења грађана, који данас верује у србско тројство с вером у Бога за краља и отаџбину и који се, као такав, јавно представља, наравно да са поносом на дело својих славних предака долази на овакве манифестације. Циљ нам је да захвалимо нашим старима на жртви коју су Богу принели да бисмо ми живели; да покажемо да још има Срба поносних што су Срби; да Србин није крпа, него потомак витезова. Овом приликом, дошли смо заједно са братском организацијом Краљевине Србије. На самом улазу у Лазаревац дочекале су нас јаке полицијске снаге које нас детаљно претресају и обавештавају о забрани уношења обележја (осим државних) као што су барјаци на којима пише “С вером у Бога за краља и отаџбину“. После дуже расправе ипак нас пуштају. Испод цркве био је окупљен силан народ, више од десет хиљада људи. До цркве се не може прићи; ту су јаке снаге обезбеђења, пошто долази председник Србије Томислав Николић. Није нам јасно какву смо то промену доживели у последњих сто година – док је краљ Петар био на трону, нарпд га је звао чика Пера и окупљао се око њега, а данас, у доба републике, предсседник не сме да буде окружен својим народом. Уз то, говор председника, иако смо били у првим редовима, нисмо могли да чујемо, јер ниједан звучник није био окренут према народу, пошто је г. Николић говорио у камере, а не народу, који властодршцима одавно није битан. На јарболима испред цркве није био постављен ни један барјак уобличен по моделима наших славних застава из доба Колубарске битке, из времена славних јунака, који су под њима крварили, а својом жртвом нама обезбедили будућност у слободи. Није нам остало ништа друго да после, народу неприступачног, Николићевог говора,ми, равногорци, пређемо у самоорганизовање, тако да се убрзо, из стотине грла равногорских, проломило: „Бог чува краља – живео краљ“, “С вером у Бога – за краља и отаџбину“, „Бог чува Србију, живела Србија“. Проломи се по три пута и одјекну Лазаревцем да се чује да још има Срба које није срамота Бога, краља и отаџбине, као што је случај са званичним организаторима, који врше вољу НАТО окупатора Србије. Након поклича, посторојени у колкону по два, крећемо даље; ори се песма: „Марширала краља Петра гарда“. Народ то одушевљено поздравља, прилази да се слика са нама, али кордон полиције, по наређењу препостављених, ужурбано трчи поред нас, да би пратили кретање Срба обележених као „екстремисти“. Ми их позивамо у наш строј, они се смеју, свесни да то што раде јесте велика будалаштина, али наређење се мора поштовати ако хоћеш плату на крају месеца ( умањену, додуше, али боље ишта него ништа ). Група планинара Србије и удружења потомака ратника 1912-1918, који су пре неколико дана кренули из Овчар Бање, Горњег Милановца, Рудника и пешице дошли на ту манифестацију, преваливши стотину километара, носећи са собом барјак који је аутентична реплика барјака који су носили наши славни ратници у Првом светском рату, бивају заустављени од државног обезбеђења са образложењем како са “том заставом“ не могу даље, јер то није државно обележје, и опет креће расправа и објашњавање. Тада наилазе Равногорци и прекида се расправа. Полиција пушта планиннаре јер морају појачати снаге око Равногораца ( никоме није јасно зашто, али такво је наређење ). Еди Рама и његов дрон могу, али Равногорци не могу. На оближњем пропланку организована је симулација борбе између аустроугарских и српских снага. Чак и у тој симулацији нема аутентичног барјака из оног времена. Ми, Равногорци, све то запажамо и кoментаришемо (због тога смо, вероватно, „екстремисти“ јер смо боље обавештени од осталог народа, а то је опасно по „безбедност“ државе,зар не?). Изненада се чују јаки пуцњи, почео је симулирани напад аустроугарске војске на српски логор. Без правог барјака међу нашима, забринути смо какав ће бити крајњи исход. У почетку потиснути, наши се прегрупишу и нападају аустроугарске трупе. Док сви навијају за наше, један „екстремни равногорац“ из Чачка (и он, авај, Равногорац) гласно добацује: “Убијте Броза“. Сви прихватамо, па се ори: “Убијте Броза, убијте Броза“. Да су само знали Мишић, Степа, Бојовић каквог злочинца имају на другој страни, решили би проблем титоизма још за време Колубарске битке, па данас на власти не би били неотитоисти који се стиде наших славних обележја и српске родољубе проглашавају за екстремисте. Дешавало се Равногорцима и раније, на путу ка Газиместану,да су им кфоровци и Шиптари забрањивали српска обележја, али нисмо очекивали да нам се то деси у слободарском Лазаревцу и то поводом славне српске победе. То је стварно велика срамота, али не само проевропских послушника који су наређивали полицији такво поступање; ово је срамоћење србске нације. Ипак, Равногорци настављају борбу до коначне победе с вером у Бога за Краља и Отаџбину. Србија је вечна док су јој деца верна
Срамота у Србији
У недељу 14.12.2014. године у Лазаревцу је организовано обележавање стогодишњице Колубарске битке из Првог светског рата која није донела само славу српском оружју, него је била једна од најславнијих победа Савезника. То је дан када су нам јасни стихови наше епске поезије ( “Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно“) и Његошеви („Нека буде што бити не може“ ). То је дан који је Држава Србија, да није под НАТО окупацијом, требало да прослави величанствено, онако како доликује земљи која је своје постојање утемељила на крви и костима јунака и мученика Цера и Колубаре. Равногорски покрет као чувар традиције и једно од ретких удружења грађана, који данас верује у србско тројство с вером у Бога за краља и отаџбину и који се, као такав, јавно представља, наравно да са поносом на дело својих славних предака долази на овакве манифестације. Циљ нам је да захвалимо нашим старима на жртви коју су Богу принели да бисмо ми живели; да покажемо да још има Срба поносних што су Срби; да Србин није крпа, него потомак витезова. Овом приликом, дошли смо заједно са братском организацијом Краљевине Србије. На самом улазу у Лазаревац дочекале су нас јаке полицијске снаге које нас детаљно претресају и обавештавају о забрани уношења обележја (осим државних) као што су барјаци на којима пише “С вером у Бога за краља и отаџбину“. После дуже расправе ипак нас пуштају. Испод цркве био је окупљен силан народ, више од десет хиљада људи. До цркве се не може прићи; ту су јаке снаге обезбеђења, пошто долази председник Србије Томислав Николић. Није нам јасно какву смо то промену доживели у последњих сто година – док је краљ Петар био на трону, нарпд га је звао чика Пера и окупљао се око њега, а данас, у доба републике, предсседник не сме да буде окружен својим народом. Уз то, говор председника, иако смо били у првим редовима, нисмо могли да чујемо, јер ниједан звучник није био окренут према народу, пошто је г. Николић говорио у камере, а не народу, који властодршцима одавно није битан. На јарболима испред цркве није био постављен ни један барјак уобличен по моделима наших славних застава из доба Колубарске битке, из времена славних јунака, који су под њима крварили, а својом жртвом нама обезбедили будућност у слободи. Није нам остало ништа друго да после, народу неприступачног, Николићевог говора,ми, равногорци, пређемо у самоорганизовање, тако да се убрзо, из стотине грла равногорских, проломило: „Бог чува краља – живео краљ“, “С вером у Бога – за краља и отаџбину“, „Бог чува Србију, живела Србија“. Проломи се по три пута и одјекну Лазаревцем да се чује да још има Срба које није срамота Бога, краља и отаџбине, као што је случај са званичним организаторима, који врше вољу НАТО окупатора Србије. Након поклича, посторојени у колкону по два, крећемо даље; ори се песма: „Марширала краља Петра гарда“. Народ то одушевљено поздравља, прилази да се слика са нама, али кордон полиције, по наређењу препостављених, ужурбано трчи поред нас, да би пратили кретање Срба обележених као „екстремисти“. Ми их позивамо у наш строј, они се смеју, свесни да то што раде јесте велика будалаштина, али наређење се мора поштовати ако хоћеш плату на крају месеца ( умањену, додуше, али боље ишта него ништа ). Група планинара Србије и удружења потомака ратника 1912-1918, који су пре неколико дана кренули из Овчар Бање, Горњег Милановца, Рудника и пешице дошли на ту манифестацију, преваливши стотину километара, носећи са собом барјак који је аутентична реплика барјака који су носили наши славни ратници у Првом светском рату, бивају заустављени од државног обезбеђења са образложењем како са “том заставом“ не могу даље, јер то није државно обележје, и опет креће расправа и објашњавање. Тада наилазе Равногорци и прекида се расправа. Полиција пушта планиннаре јер морају појачати снаге око Равногораца ( никоме није јасно зашто, али такво је наређење ). Еди Рама и његов дрон могу, али Равногорци не могу. На оближњем пропланку организована је симулација борбе између аустроугарских и српских снага. Чак и у тој симулацији нема аутентичног барјака из оног времена. Ми, Равногорци, све то запажамо и кoментаришемо (због тога смо, вероватно, „екстремисти“ јер смо боље обавештени од осталог народа, а то је опасно по „безбедност“ државе,зар не?). Изненада се чују јаки пуцњи, почео је симулирани напад аустроугарске војске на српски логор. Без правог барјака међу нашима, забринути смо какав ће бити крајњи исход. У почетку потиснути, наши се прегрупишу и нападају аустроугарске трупе. Док сви навијају за наше, један „екстремни равногорац“ из Чачка (и он, авај, Равногорац) гласно добацује: “Убијте Броза“. Сви прихватамо, па се ори: “Убијте Броза, убијте Броза“. Да су само знали Мишић, Степа, Бојовић каквог злочинца имају на другој страни, решили би проблем титоизма још за време Колубарске битке, па данас на власти не би били неотитоисти који се стиде наших славних обележја и српске родољубе проглашавају за екстремисте. Дешавало се Равногорцима и раније, на путу ка Газиместану,да су им кфоровци и Шиптари забрањивали српска обележја, али нисмо очекивали да нам се то деси у слободарском Лазаревцу и то поводом славне српске победе. То је стварно велика срамота, али не само проевропских послушника који су наређивали полицији такво поступање; ово је срамоћење србске нације. Ипак, Равногорци настављају борбу до коначне победе с вером у Бога за Краља и Отаџбину. Србија је вечна док су јој деца верна
![[Слика: wrapper-bg.jpg]](http://www.ravnogorskipokret.com/wp-content/themes/RavnaGora/images/wrapper-bg.jpg)
