[ПРОСВЕТАР]

Поставили смо ову тему ође јер није реч само о злочинима такозваних "хрвата" и потурица према Србима-Четницима него и о злочинима титоваца комуно-сатаниста па смо мишљења да тема више припада подфоруму "Политика" него "Четнички покрет", ну ако су Домаћини друкшег мненија нека је сместе тамо ђе припада.

Елем, ми имамо ође све књиге Брата Момира већ неких дваестину година и то са посветом, али никако да се разреши права истина а у вези Калабића.

Он ође, осим страве и ужаса кроз које су Срби прошли, и још пролазе, говори и о сведочењу многих сељана да је то био прави Калабић, ну опет....отворено вели да сви ти сељани-сведоци никад раније нису уствари видели Калабића уживо.

Шта кажу наши историчари специјално у вези Брат Момира, без обзира на друге већ објављене документе? Он ође вели да су Ознаши по свој прилици убили Калабића на месту, одмах по нападу на Чичу и његову пратњу.

Узгред да напоменемо, МИ сматрамо да су све књиге Момира Крсмановића, књига Војводе Јевђевића "Капи крви" и четворотомно дело Саве Јанковића "На прелому", штиво које са свих страна осветљава наше страданије, један сигурно виши духовни ниво од сувопарних ређења докумената, те да ће то бити обавезна лектира у свим школама кад МИ дођемо навлас'!

[Милослав Самарџић]

Момир нас је посетио једном у редакцији, донео је комплет књига.
Гледао сам његов интервју код Миломира Марића:
http://www.happytv.tv/goli-zivot-video/i...krsmanovic
Сведочење о страдању његове фамилије од усташа је изузетно.
Међутим, проблем са књигама је што не раздваја шта су му тачно рекли сведоци од својих речи и што се не зна је ли то романсирано или документовано. Такође је проблем што је очигледно да изјаве нису ауторизоване - тј. ми не знамо тачно шта су сведоци рекли. Зато се те изјаве не могу користити као историјски извор - сем наравно његових, личних.

[Милослав Самарџић]

Сведоци као историјски извори, кроз пример случаја Калабић

Ових дана поново је актуелизовано питање коришћења сведока у историографији, пре свега кроз радове Момира Крсмановића, који је објавио вероватно највише изјава сведока историјских догађаја. Крсмановићеве изјаве користио је Предраг Остојић у роману “Чичина прича (или) страдање српско“, а потом и у историографском раду “Заробљавање генерала Михаиловића“, што су, пак, као одличан пример истакли његови сараданици и рецензенти др Коста Николић и др Бојан Димитријевић. Тим поводом, преносимо једно поглавље из књиге “Прави и лажни Калабић“, које се односи на ово питање:
http://www.pogledi.rs/svedoci-kao-istori...a-kalabic/

[Романија]

Ово треба у форум Иcторија а не политика.

Ево cајт Момира. http://www.momir-krsmanovic.com/

Препоручујем ceдмотомну књигу ГОЛГОТА СРПСКОГ НАРОДА 1941.-1957.ГОДИНЕ

[Милослав Самарџић]

Јел имаш ову књигу?

[Романија]

Прочитао caм два тома, немам их cад код cебе, али cјећам ce већине cтвари. Миcлим да је овим књигама, Момир објединио cав cвој рад о Другом рату.

[Милослав Самарџић]

Јел имају фусноте?

[Романија]

Нема. Једино можда на крају књиге има попиc људи од којих је узео изјаву. Књига cе буквално cacтоји од цитирања жртава, тј. опиc злочина ког cу преживјели дали.

[ПРОСВЕТАР]

МОМИР ПОНОВО!

СЛОВО МАТИЈИНО:

[ПРОСВЕТАР]

МОМИР КРСМАНОВИЋ-ЖИВИ СПОМЕНИК, ЈУНАК И МУЧЕНИК:

Без обзира колико званична историографија цепидлачи по питању да ли су сведочења србских сељака и мученика ваистину ауторизована, ВЕРУЈЕМО ДА ЋЕ НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СРБА ПРИХВАТИТИ ОВА ДЕЛА КАО ИСТОРИЈСКО СВЕДОЧЕЊЕ ПО ДУХУ ВРЕМЕНА а не према вредновању сувопарних докумената!

Такође сад научисмо од Великог Војвода како је скончао Јуре Францетић!