27-01-2015, 10:01 PM
(27-01-2015, 07:12 PM)Громовник Пише: Откако се Африка Кор искрцао у Северној Африци почетком 1941. Ромел је против Енглеза бележио једино и само победе. Енглези су се толико уплашили Немачког изласка на Блиски исток, да су њихове јединице у Индији добиле наређење да се утврђују и копају ровове.
Е сад шта је Хитлеру требало да у току успешне кампање на једном истовремено отвори и други фронт, који је узгред добио статус приоритетног у односу на Афрички, то је до дан данас мени непознаница.
То је било касно јер је дато времена Британцима да колико толико прикупе снаге и на крају се на јевите јаде одбране. Можеш да замислиш шта би исти урадио годину дана раније. Осим тога, Вермахт је стратешки био у много бољој позицији 1940 него што је то био у месецима пред Барбаросу када је почело гомилање трупа на истоку. Супротно, британци су 1940 бежали из Европе ка острву и требало им је времена да се регрупишу.
Дакле, оно што би Хитлер постигао једним фронтом у 1940, није се могло надокнадити ни са два годину дана касније. Време никако није радило за њега већ за противнике.
Треће, слање африка корпса је било изнуђено, да би се спасиле позиције и брљотине Италијана у време када су те јединице биле много потребније на другом месту. Боље је било за Хитлера да у африци није ништа чачкано него што су Италијани покушали да се играју рата. То показује колико је намамљивање Италијана у афрички рат био добар потез.
Наводно је кружила досетка међу немцима која добро осликава ситуацију:
- Фиреру, Италијани су ушли у рат!
- Пошаљите 2 дивизије, то ће бити довољно да их докрајчи.
- Не Фиреру, они су на нашој страни.
- А, то је нешто друго. Онда им пошаљите 20 дивизија као помоћ.