[смедерево]

[смедерево]

Судски процес против владике Артемија крцат неправилностима, недостају и докази!!!
Маратонски процес у случају против владике Артемија и његових сарадника настављен је прошлог месеца пред Вишим Судом у Београду.

Оно што овај случај од почетка карактерише јесте недопустив ниво неправилности, нелогичности и правних пропуста који га прате од самог почетка.

„Прва ствар која, по мени, ту одсуствује од неке процедуре је његово трајање а ми смо још увек фактички на самом почетку, без обзира што је формално отпочео главни претрес. И ти докази који би требало да се изводе представљају заправо својеврсну истрагу, оно што је требало истражити и испитати пре него што је уопште отпочео читав тај поступак и можда пре него што је и сама оптужница ступила на правну снагу“ каже за КМ Новине адвокат одбране Никола Томашевић.
Главним недостатком сматра одсуство материјалних доказа „конкретно писмени докази, посебно у односу на економско – финансијску аналитику који су „привремено“ одузети а ми никако не можемо да дођемо до њих. То је по мени највећи проблем за браниоце у овом случају. Ми ћемо даље у поступку на томе инсистирати. Од тога нам зависи могућност изношења одбране јер се на томе заснивају и оптужница и наша одбрана. У зависности од доказа и колико ће нам они бити на располагању, а морају нам бити на располагању и то не би смело да нам се ускрати, зависи исход и одлука у овом поступку“ каже Томашевић.

Процес је још једном одложен и то за 8. март, ове године за када је заказано наредно рочиште. Овај пут је за то постојао објективан разлог али није сваки пут било тако, каже за КМ Новине адвокат владике Артемија, Бранислав Тапушковић.

„Овога пута заиста није пропуст ни Суда ни тужилаштва већ је разлог за одлагање суђења болест колеге који брани Симеона али остаје проблем који је и до сада присутан. Први пут је владика Артемије испитан још 2012. године а цео поступак је био отворен још 2010. Значи шест година чекамо на почетак суђења, то је заиста неодмерено време. Данас то није одложено због пропуста Тужилаштва али до сада је то ишло траљаво са 1000 разлога потпуно необјашњивих“ каже Тапушковић.


Епископ Артемије је неканонски уклоњен из своје Епархије и са Косова и Метохије након што је, у име Синода СПЦ, пензионисани владика Атанасије Јевтић потписао својеврсну „црквену пресуду“ на основу наводних доказа до којих је „истрага дошла“ како је тада речено.

Међутим, ни после шест година од прогона владике нема ни једног доказа против владике, нити је случај одмакао од свог почетка. Овим се каља углед појединца али и Судова као и саме државе која помаже опстанак система коме закон није приоритет већ инструмент за извршење незаконитих поступака.

У првим тренуцима покретања кампање против владике Артемија у вези са ситуацијом која је тада настала многи су били неодлучни. Данас је више него јасно да се ради о намештеном процесу који је за циљ имао прогон владике као једног од најодлучнијих бораца за очување Косова и Метохије у саставу Србије али и личности која се дубоко противила било каквим новотаријама у богослужењима што га је препоручило а уклањање без икакве кривице а због одлучности да не попусти пред екуменистима.
КМ новине 13.01.2017

[смедерево]

[смедерево]

[смедерево]

[смедерево]

Подршка за Владику Артемија из Грчке – Света обитељ Преподобног Никодима из Гуменисе код Солуна (метох светогорског манастира Симонопетра)
Обитељ овог светогорског метоха је изашла у грчку јавност са кратким обраћањем (дана 9.1.2017, на блогу Актинес http://aktines.blogspot.rs/2017/01/blog-post_37.html), у којем је подсетила на махинације најпознатијих српских епископа који су учествовали на Критском разбојничком “Сабору“. Овим јавним иступом братија ове свете обитељи је помогла борбу разобличавања екумениста из СПЦ која се ових дана води на грчким православним порталима и блоговима. Из овог обраћања издвајамо закључак, у којем обитељ јасно истиче да је данас једини борац за чистоту вере у СПЦ, али и једини прави ученик светог аве Јустина, управо владика Артемије:

“Сетимо се овде из скорије прошлости, истражујући фотографски материјал доступан на интернету, свега онога што се тиче активности самог Иринеја бачког, као и његових истомишљеника, црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) и умировљеног Атанасија (Јевтића), и свих оних који се позивају на учење светог Јустина (Поповића) ради јачања православља, али стоје далеко од тог истог учења.

Само је један од ученика светог Јустина (Поповића) остао, и остаје веран православној Традицији светог Јустина. То није нико други до свети владика рашко-призренски и косовско-метохијски (сада у егзилу) Преосвећени Артемије.
Следи пун превод обраћања обитељи овог светогорског метоха:

Како је промакло нашој пажњи?

Много се говори о ставу српских епископа који су учествовали на Сабору у Колимбарију (место на Криту где је Сабор одржан – прим. прев.), а који нису потписали текст под називом: “Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом“.

Одиста се они издвајају као (наводни) исповедници и састављачи егзегетског меморандума,[1] од којих је један и Преосвећени Епископ бачки Иринеј.

Али, да ли је то баш заиста тако?

У његовом (из јула 2016. године) тексту (Епископ бачки Иринеј: Зашто нисам потписао Критског Сабора у вези односа Православне Цркве “са осталим хришћанским светом“ http://aktines.blogspot.gr/2016/07/blog‐....html#more), Преосвећени Иринеј, правдајући се зашто није потписао спорни документ Сабора у Колимбарију, између осталог наводи:

“Лично мислим, да је прикладно да остане назив Црква само за римокатолицизам (који се, што је чудно, уопште не помиње засебно у тексту, док постоји претерана напомена о Светском савету цркава), јер више од хиљаду година дуг теолошки спор између њега и нас није решен на нивоу Васељенског Сабора, ако не рачунамо лажне Саборе у Лиону и Ферари-Фиренци. У начелу дакле – и барем теоретски – дозвољено је да гајимо наду да ће се неки будући Васељенски Сабор заокупити темом овог раздора и да ће успети да подигне “камен спотицања“, који се састоји у питању Filioque и осталим питањима, као што су претерани примат заједно са чувеном “непогрешивошћу“ Епископа Рима. Из ове визуре може постојати само оправдање за римску Цркву, невезано за њене догматске разлике, тријадолошка застрањења и црквене новотарије, без да су оне релативизоване, али ни занемаране, без да су игнорисане, али ни преузимане. Вредно помена је и да су се, (од Рима одвојене кроз шизму током Реформације) хришћанске заједнице удаљиле, и авај, и данас се из дана у дан све више удаљују, колико од Рима, толико и од наше Цркве“.

Шта нам овде каже једноставним грчким језиком Преосвећени Иринеј? Нама каже да је један разлог зашто није потписао документ тај, што он сам мисли да не можемо (без обзира на све озбиљне разлике које, како признаје нас деле од папизма и захтевају лек) да не доделимо назив “Црква“ папизму, класификујући га или деградирајући га на ниво осталих јереси…

Преосвећени Иринеј дакле овде постаје “већи папа од папе“, и са разоружавајућом искреношћу (интересантно како је промакло пажњи оних који су саставили текст под називом: “Критски тзв. Сабор у Колимбарију и његово екуменистичко коло“, и који њега још приказују за пример православног јерарха) изјављује да није потписао … да не би увредио папизам.

Он наводи да папизам и његове заблуде нису званично осуђене на Васељенском нивоу (последично он имплицира да не можемо званично назвати папизам јересју док је она као таква номинално неосуђена), иако ми знамо како су на III (431) и IV Васељенском Сабору (451) на најопштијем нивоу, и потом и уже на саборима: још увек православног папе Лава 810 у Риму (осуда филиокве), Фотија Великог 879-880. у Цариграду (који се још назива и Осми Васељенски – осуда филиокве и застрањења папског примата), цариградских патријарха и митрополита 1054 (анатема и брисање папе из Диптиха), у Влахерни Цариграда 1285 (осуда филиокве, лажне Лионске уније и латиномислећег Патријарха Јована Века), Григорија Паламе у Цариграду 1341, 1349, 1351 (који се још назива Девети Васељенски – осуда “створених енергија“), у Ферари-Фиренци 1439-1440 (тачније одбијање св. Марка Ефескког да потпише одлуке овог папског сабора), у Јерусалиму 1443 осуда сабора Ферара-Фиренца), у храму Свете Софије у Цариграду 1450 (осуда сабора у Ферари-Фиренци), у Цариграду 1482 (осуда сабора у Ферари-Фиренци и предуслов за прихватање у Цркву оних који се враћају из латинске јереси), у Цариграду 1593 (поводом формирања Патријархата Русије – осуда новотарије грегоријанског календара), у Цариграду 1722, 1727, 1755 (осуда јеретичког крштења, латинског кропљења и предуслови за крштење западњака), 1838, 1848, 1895 (осуда латинских новотарија) осуђене папистичке преваре, а да не помињемо плејаду Светих Отаца који су осуђивали јерес папизма.

Сетимо се овде из скорије прошлости, истражујући фотографски материјал доступан на интернету, свега онога што се тиче активности самог Иринеја бачког, као и његових истомишљеника, црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) и умировљеног Атанасија (Јевтића), и свих оних који се често позивају на учење светог Јустина (Поповића) ради јачања православља, али стоје далеко од тог истог учења.

Само је један од ученика светог Јустина (Поповића) остао, и остаје веран православној Традицији светог Јустина. То није нико други до свети владика рашко-призренски и косовско-метохијски (сада у егзилу) Преосвећени Артемије.

Из свете обитељи преподобног Никодима, Пендалофос-Кукуш

(са грчког превео Марко Пејковић)

[Mekenzi]

Подршка за Владику Артемија из Грчке – Света обитељ Преподобног Никодима из Гуменисе код Солуна (метох светогорског манастира Симонопетра)
Обитељ овог светогорског метоха

(са грчког превео Марко Пејковић)

Obitelj ?

Koja nacija na ovim prostorima korisit reč obitelj...

[Павле]

Срби западно од нас. Они што мисле да су Хрвати.

[смедерево]

Подршка за Владику Артемија из Грчке – Света обитељ Преподобног Никодима из Гуменисе код Солуна (метох светогорског манастира Симонопетра)
Обитељ овог светогорског метоха

(са грчког превео Марко Пејковић)

Obitelj ?

Koja nacija na ovim prostorima korisit reč obitelj...

Обитељ је реч словенског порекла, и осим што значи „породица”, значи и манастирско братство, територијиа манастира, сви манастирски објекти... У речнику Матице српске, осим значења „породица”, наведено је и ово друго значење – обитељ је „манастирско братство”. Занимљиво је да Николај Велимировић у својм књигама користи реч „обитељ“ управо у овом значењу......

[Громовник]

Мекензи је дебил, мора све да му се црта.

[смедерево]

Мекензи је дебил, мора све да му се црта.

Не би он да испада дебил, него га хушка још већи од њега(онај чије име нећу да спомињем, а и незна му се право, јер користи 4-5 на форуму).

[Шумадинац]

Око "имена" мож' бит! Треба проверити.

Дакле, узалуд овде намећеш секташки наук, и нико ти не чита то. Хоћеш на силу да осекташиш четништво!
Да имаш иоле мало памети постидео би се и извинуо би се свима овде на форуму!

[смедерево]

Вјечнаја памјат Христов војниче, увек си са нама, никада ниси од нас отишао!
Протосинђел Јован (Милојевић)
02.05.1976.-17.01.2016.
Протосинђел Јован (Милојевић) је рођен 02. маја 1976 у Нишу, од родитеља Милорада и Биљане. На крштењу је добио име Иван. Завршио је Учитељски факултет у Призрену. У манастир светих Архангела код Призрена је дошао марта 1999. године. У истом манастиру је замонашен 24. новембра 2001. од стране свог духовног оца Епископа Артемија.

Монашко име Јован, добио је по преподобном Јовану, саподвижнику преподобног Варсануфија. Са својом братијом преживео је мартовски погром 2004. године, када је манастир потпуно спаљен од стране шиптарских терориста.

После екуменистичког погрома, са својом братијом, наставља свој монашки живот у скромној катакомби на Брезовици, почев од 27. децембра 2010. године. Одатле, 21. августа 2013. године, прелази у катакомбни манастир светог Архангела Михаила у Нишу, где обавља послушање настојатеља манастира. У чин протосинђела унапређен је 12. јануара 2014. године у свом манастиру у Нишу.

Отац Јован се одликовао кротошћу, незлобивошћу и, пре свега, правом монашком послушношћу и тихошћу. Никада га нико није чуо да се гневи или љути.

Тон је знао да повиси само када је одбрана вере била у питању. У манастиру је савесно обављао многа послушања. Најдуже је био на послушању гостопримца. Од монашке бројанице се није одвајао. Био је заиста прави Христов монах који зна зашто је дошао у манастир. Вољен је био од свих. Са својим сарадницима уређивао је интернет страницу „Православље живот вечни“. Највећи број текстова на овој страници припада управо њему. Из монашке скромности своје текстове никада није потписивао. Био је веома ревностан у одбрани вере од екуменизма и у борби за Косово. Био је веома крхког телесног здравља.

Верујемо да га је Господ убрао из свог земаљског винограда јер је био зрео за Царство Небеско. Надамо се да и отац Јован сада, заједно са Светим Апостолом, може рећи: Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах. Сад ме чека венац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни судија“ (2. Тим. 4, 7).

Помени Господе уснулог слугу Твога протосинђела Јована и даруј му живот вечни!

Вјечнаја памјат!

[Шумадинац]