[Бенито]

Ево једне занимљиве историјске теме. Чини ми се да се о њој није довољно расправљало ни у стручној јавности, а ни на овом сајту.
Овде има сада већ неколико правника, а чини ми се и пет историчара. Било би добро да се изјасне о овом питању.
Као аргумент се узима СВЕЧАНА ДЕКЛАРАЦИЈА Њ.В. КРАЉА ПЕТРА ДРУГОГ од 29.јануара 1945.године, где доноси одлуку да краљевску власт пренесе на Краевско Намесништво. Овај документ се налази у књизи Радоја и Живана Л. Кнежевића СЛОБОДА ИЛИ СМРТ на стр. 918-919.
Међутим, ову одлуку Краљ Петар је повукао 5.августа исте године.
Да скратим и да први кажем своје мишљење: нема довољних елемената да би се могло рећи да је Краљ Петар Други икад абдицирао.
ПС МОЛИМ ФОРУМАШЕ ДА АРГУМЕНТОВАНО ВОДЕ РАСПРАВУ, БЕЗ СТРАСТИ И У ПРАВУ НЕУТЕМЕЉЕНИХ СТАВОВА, А НА ОСНОВУ СВОГА РАЗМИШЉАЊА О ДИНАСТИЈИ ИЛИ ЗБОГ СЛИЧНИХ СТВАРИ

[Ројалист]

ДОКУМЕНТИ ДА Њ.В. КРАЉ ПЕТАР II НИКАДА НИЈЕ АБДИЦИРАО
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=20369

[Бенито]

Владимире, хвала што си ово пренео.
Имао сам у виду ово, али новински извештаји обично нису довољни. Пре свега због тога што новинари,због субјективних и објективних разлога, не пренесу све што је казано о овој изузетно важној теми.
Могла би овде мало озбиљнија расправа где би се објаснило зашто није дошло до абдикације. Важно је да схватимо са каквим се алама и вранама борио краљ и то готово потпуно изолован и сам, на туђој, а у расправи би видели, и непријатељској територији.

[Громовник]

Важно је да схватимо са каквим се алама и вранама борио краљ и то готово потпуно изолован и сам, на туђој, а у расправи би видели, и непријатељској територији.

Лоше су му отац и стриц савезнике одабрали.

[Бенито]

Ајде да не затрпавамо и да се усресредимо на конкретно питање.

[Бранке]

Небитно да ли му је отац абдицирао или не,држава којом је владао је променила своје уређење(други је падеж да ли је то извршено на легалан начин,а ако ћемо баш искрено и сами Карађорђевићи су дошли на власт државним ударом 1903.) а успут се и распала,тако да дотични Alexander Karageorgevich и у случају да се монархија врати у Србију није никакав предстолонаследник већ претендент на престо са ништа већим правима од преосталих признатих наследника Обреновића или било код трећег лица које је достојно српског престола и изабрано од народа(и једна и друга династија су произашли из народа,тако да није никакво чудо поново пронаћи између себе најбољег) . . .

[Бенито]

Карађорђевићи нису дошли на престо 1903. године државним ударом.
Али, то није тема, као што није тема ни престолонаследник Александар. За то имате друге теме на овом подфоруму. Хајде да се вратимо теми, иако то "није битно".
Колико су се ломили Черчил, Идн, Стаљин и Рузвелт око ове теме, не би се баш рекло да није битно.

[Бранке]

Карађорђевићи нису дошли на престо 1903. године државним ударом.

Ако што физички што сменама ликвидираш владу,њене чланове,неподобне официре и чиновнички апарат у целој Србији то ми некако делује да је ипак државни удар . . .

Али у праву си,то није тема овде тако да нећу да настављам о овоме што сам досад написао . . .

[Громовник]

Бенито вероватно алудира на то да је династија Карађорђевића била на Српском трону и пре 1903.

[Бенито]

БЕНИТО,БЕНИТО.....!!!!!!!
Ајмо, ипак, на тему.

[Luctor]

Као аргумент се узима СВЕЧАНА ДЕКЛАРАЦИЈА Њ.В. КРАЉА ПЕТРА ДРУГОГ од 29.јануара 1945.године, где доноси одлуку да краљевску власт пренесе на Краевско Намесништво. Овај документ се налази у књизи Радоја и Живана Л. Кнежевића СЛОБОДА ИЛИ СМРТ на стр. 918-919.

Најбоље да се погледа тада важећи устав:

http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%...%281931%29

ОДЕЉАК VI
Намесништво

Члан 41.

Краљевску власт врши намесништво: 1) кад је Краљ малолетан, 2) кад је Краљ због душевне или телесне болести трајно неспособан да врши Краљевску власт.

У случају кад је Краљ трајно неспособан да врши Краљевску власт, о моменту образовања и престанку намесништва решава Народно Претставништво у заједничкој седници.

Кад Министарски савет нађе да је наступио случај Краљеве неспособности, он то саопштава Народном Претставништву заједно са мишљењем три лекара узета са домаћих медицинских факултета. На исти се начин поступа кад је у питању Наследник Престола.

Члан 42.

Намесничка власт припада по праву Наследнику Престола, ако је пунолетан.

Ако Наследник Престола, из узрока побројаних у члану 41, не може да врши намесничку власт, онда ће намесничку власт вршити три лица, која је Краљ одредио нарочитим актом или тестаментом.

Том свом одлуком, ма под каквим притисцима да је донео, је у суштини потврдио да је неспособан да обавља своју краљевску власт, гледано чисто правно, ако се на то позивамо. Зар не?

Сад, ко је био наследник престола тог 29. јануара 1945, ако Александар II још увек није био рођен?

Међутим, ову одлуку Краљ Петар је повукао 5.августа исте године.

То не функционише тако. Ако је већ донео одлуку која има озбиљне правне последице (пре свега по њега) не може више да се накнадно предомишља, пошто је већ донео одлуку.

Притисци ту нису оправдање, јер чим је могао да после повлачи одлуке, значи да је имао слободу избора, а том слободом избора је већ одлучио да себе искључи из краљевске власти, из чега следе озбиљне последице.

П.С

Узгред, краљ може да се повуче у своје име, али не у име монархије.
У тренутку када је Краљ донео ту одлуку, његов наследник је био принц Томислав Карађорђевић, његов брат.

У тренутку тог чина, монархија, тј. краљевина Југославија је још увек званично постојала, као институција.

[Бранке]

Узгред, краљ може да се повуче у своје име, али не у име монархије.
У тренутку када је Краљ донео ту одлуку, његов наследник је био принц Томислав Карађорђевић, његов брат.

У тренутку тог чина, монархија, тј. краљевина Југославија је још увек званично постојала, као институција.

Томислав је тада имао 17 година,тако да ако сам добро разумео само намесништво је водило монархију у његово име?

[Бенито]

Лукторе, шта је тад било Народно представништво?
Уосталом, ни други услови из члана 41. Устава нису испуњени. Краљ нити је био малолетан, нити болестан, нити га је неко прегледао по том основу.
Како не може да повуче одлуку. Ево шта пише у Декларацији од 29. јануара:
"...одлучили смо да Нашу Краљевску власт, до одлуке Уставотворне скупштине, пренесемо на Краљевско Намесништво..."
Пошто је "Краљевско Намесништво" јасним одлукама решило да буде Брозово намесништво и да изигра Краљеву вољу засновану на Уставу, он је своју одлуку повукао пре Уставотворне Скупштине, па чак и пре избора за ту скупштину. Обашка што је све то било карикатура, све је то Краљ предупредио својом одлуком.

[Николај]

Питање је много једноставније него што се чини. Прво, Краљ Петар није никада абдицирао. Абдикација је подношење оставке на краљевску дужност и потпуно је различита ствар од преношења краљевске власти на Намесништво. Дакле, то су два различита појма.

По Уставу из 1931. године, Краљ је могао да поднесе оставку (што је уобичајена ствар, јер нико не може некога да присили да обавља функцију коју не жели), и у том случају на престо би дошао његов наследник, ако је пунолетан (чл. 46).

Преношење власти на Намесништво могло је да се изврши у два случаја, када је Краљ малолетан или када је због душевне или телесне болести трајно неспособан да врши Краљевску власт, што вештаче три стручњака са домаћих медицинских факултета (чл. 41). Према томе, ни из једног више разлога не може да се пренесе власт на намеснике, што значи да нису биле испуњене материјалне претпоставке за овај Краљев чин, а што даље значи да је тај акт противан Уставу, и да самим тим не производи правно дејство. Краљ је такође као и сви други дужан да поштује Устав, и његове одлуке мирају да буду у складу са њим.

Ако Краљ просто речено више није хтео да влада, он то није могао да уради кроз преношење власти на Намесништво, већ само оставком (абдикацијом). А он оставку није поднео.

Што се тиче ове његове одлуке од 29 јануаара 1945. године, она би могла да се поништи и из још једног разлога (поред неуставности као јачег основа) - јер је донета под принудом. А одлуке донете под принудом су рушљиве, и по престанку недозвољеног утицаја на вољу, могу да се пониште. Иначе, лично мислим да је тим притисцима могао да се одупре, али то није сада битно.

Ето, то би било то.