Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 1 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

ЧОВЕК И ЊЕГОВ ИДЕНТИТЕТ
#43

(20-04-2024, 11:06 PM)Mitic Пише:  Има један податак који сам скоро нашао. Наполеону је матерњи језик био италијански, као што Стаљину руски није био матерњи, него грузијски.

Тек у узрасту са девет година, Наполеон је почео да учи француски језик, а Стаљин руски.

Наравно, Хитлер се дрогирао током целог Другог светског рата. Као и цео нацистички врх. И војску су дрогирали Первитином, само у пролеће 1941. поделили немачкој војсци 35 милиона таблета Первитина (податак из документарца са Вајасат Хистори).

Наполеону није могао матерњи језик бити италијански. Из простог разлога што италијански језик тада није постојао.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори
#44

(27-05-2024, 11:51 AM)Vlad Alekš Пише:  
(20-04-2024, 11:06 PM)Mitic Пише:  Има један податак који сам скоро нашао. Наполеону је матерњи језик био италијански, као што Стаљину руски није био матерњи, него грузијски.

Тек у узрасту са девет година, Наполеон је почео да учи француски језик, а Стаљин руски.

Наравно, Хитлер се дрогирао током целог Другог светског рата. Као и цео нацистички врх. И војску су дрогирали Первитином, само у пролеће 1941. поделили немачкој војсци 35 милиона таблета Первитина (податак из документарца са Вајасат Хистори).

Наполеону није могао матерњи језик бити италијански. Из простог разлога што италијански језик тада није постојао.

У време када је Наполеон рођен, Корзика је била пет векова под доминацијом Ђенове. Оно што су тамо говорили био је локални дијалект и „ђеновљански“, оба идиома са тосканским коренима... Ову врсту говора данас бисмо отприлике назвали „италијанским“. Ово је био језик којим је испуњено Наполеоново детињство, мада не можемо са сигурношћу рећи да није научио француски. Истина је да је француски језик његове мајке био лош и да никада није савладала језик. С друге стране, његов отац Шарл Бонапарта, који је стекао добро образовање у Тоскани, правилно је говорио и писао језик. Док су још били у Ајачију, Шарлова два најстарија сина, Јосиф и Наполеон, послата су редовном свештенику, опату Реку, да заврше обуку француског. Имајући то у виду, још увек су морали да похађају четворомесечни интензивни курс француског (јануар-април 1778) када су стигли на Колеџ д’Отун недалеко од Париза. Када је у то време имао девет година, Наполеон је на задовољавајући начин говорио, читао и писао „Волтеров језик“. Његови рани списи то потврђују. Међутим, требало је да задржи акценат када је говорио француски, а његов правопис био је пун италијанизама, забуна и чистих изума.

https://www.napoleon.org/en/history-of-t...er-tongue/
Одговори
#45

(27-05-2024, 12:27 PM)Mitic Пише:  
(27-05-2024, 11:51 AM)Vlad Alekš Пише:  
(20-04-2024, 11:06 PM)Mitic Пише:  Има један податак који сам скоро нашао. Наполеону је матерњи језик био италијански, као што Стаљину руски није био матерњи, него грузијски.

Тек у узрасту са девет година, Наполеон је почео да учи француски језик, а Стаљин руски.

Наравно, Хитлер се дрогирао током целог Другог светског рата. Као и цео нацистички врх. И војску су дрогирали Первитином, само у пролеће 1941. поделили немачкој војсци 35 милиона таблета Первитина (податак из документарца са Вајасат Хистори).

Наполеону није могао матерњи језик бити италијански. Из простог разлога што италијански језик тада није постојао.

У време када је Наполеон рођен, Корзика је била пет векова под доминацијом Ђенове. Оно што су тамо говорили био је локални дијалект и „ђеновљански“, оба идиома са тосканским коренима... Ову врсту говора данас бисмо отприлике назвали „италијанским“. Ово је био језик којим је испуњено Наполеоново детињство, мада не можемо са сигурношћу рећи да није научио француски. Истина је да је француски језик његове мајке био лош и да никада није савладала језик. С друге стране, његов отац Шарл Бонапарта, који је стекао добро образовање у Тоскани, правилно је говорио и писао језик. Док су још били у Ајачију, Шарлова два најстарија сина, Јосиф и Наполеон, послата су редовном свештенику, опату Реку, да заврше обуку француског. Имајући то у виду, још увек су морали да похађају четворомесечни интензивни курс француског (јануар-април 1778) када су стигли на Колеџ д’Отун недалеко од Париза. Када је у то време имао девет година, Наполеон је на задовољавајући начин говорио, читао и писао „Волтеров језик“. Његови рани списи то потврђују. Међутим, требало је да задржи акценат када је говорио француски, а његов правопис био је пун италијанизама, забуна и чистих изума.

https://www.napoleon.org/en/history-of-t...er-tongue/

Твој одговор изгледа као да ти српски није матерњи језик. Smile Вештачка интелигенција, шта ли је...
Да поновим - италијански језик није био матерњи језик Наполеону. Ево, ако нисмо сигурни, можемо да замолимо нашег брата из Италије ЛукаЛоко да нам да своје објашњење, из простог разлога што је једини компетентан у вези са овом темом.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори
#46

На претходној страници, Монархист је дао одговор да је Наполеон био потомак старе и угледне италинске племићке породице.

Што се тиче историје племства, Монархист је стручњак.
Одговори
#47

(27-05-2024, 02:56 PM)Mitic Пише:  На претходној страници, Монархист је дао одговор да је Наполеон био потомак старе и угледне италинске племићке породице.

Што се тиче историје племства, Монархист је стручњак.

Бојим се да ниси разумео моје опаске.
Проблем се јавља када из перспективе данашњице говоримо о прошлости, употребљавајући изразе који добро описују садашњи тренутак, али имају мањкавости у вези са догађајима из прошлости.
Нацију, као политички појам, први употребљава Сјејес, кртица револуције, да би описао новонастало стање у Француској и стање које ће постати стандард за читав свет. Пре Револуције нису постојале нације у данашњем смислу речи, част изузецима. При чему првенствено мислим на Србе. Постојали су владајући слојеви и кметови, који су били раздељени по феудалним поседима без икакве идеје да припадају некој нацији. Тек након изјаве Сјејеса, симболично, разуме се, почиње стварање француске нације, а потом и осталих нација као рефлекс на француску револуцију. Један од базичних услова за постојање нације јесте стандардизован књижевни језик. Италијански језик је стандардизован релативно касно. А прва скупштина новонастале Италије је вероватно одржана на француском језику. Исто то важи и за Немце и немачки језик.
По мени, изјава да је Наполеон у свом детињству говорио италијански језик је попут изјаве да је са својим генералима комуницирао преко вибера. Тада вибер није постојао, разуме се.
Него, где је талијански брат ЛукаЛоко...

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори
#48

То сам разумео у вези са појмом "нација" који добија своју дефиницију у 19. веку. Али сам претходно нагласио порекло Наполеона, невезано за нације.

Кад је реч о појму "нација" и "народ" и које су све дефиниције, то ми је клизав терен и нешто не волим да залазим.

Опет, нације се изграђују у 19. веку, то је тачно, барем по дефиницији коју си лепо навео. Али рецимо, онда Француска револуција (1789-1799) није француска, ако строго гледамо технички, јер је француска нација тек почела да се ствара.

А може ЛукаЛоко да нам каже свој одговор.
Одговори
#49

(27-05-2024, 02:56 PM)Mitic Пише:  На претходној страници, Монархист је дао одговор да је Наполеон био потомак старе и угледне италинске племићке породице.

Што се тиче историје племства, Монархист је стручњак.

Баш ме нахвали Баја , хвала..

Сигурно је говорио некон француском варијантом итзалијанског, или италијанском варијантом француског. Касније му је тај акценат вероватно ишчезао из логичних разлога.

Што се тиче историје француске нације, и то је јако компликована тема. Наравно да су и француска нација и управо тај термин постојали много пре револуције. али суштина је да су се концепт нације старог режима са једне стране и републикански концепт нације са друге стране драстично разликовали.

Не знам зашто Влад Сијеса зове кртицом револуције. Можда због подршке Напоелону и државноме удару, али то је тада била најлогичнија ствар коју би сваки поштени револуционар учинио.
Одговори
#50

(28-05-2024, 11:45 AM)Monarhist Пише:  
(27-05-2024, 02:56 PM)Mitic Пише:  На претходној страници, Монархист је дао одговор да је Наполеон био потомак старе и угледне италинске племићке породице.

Што се тиче историје племства, Монархист је стручњак.

Баш ме нахвали Баја , хвала..

Сигурно је говорио некон француском варијантом итзалијанског, или италијанском варијантом француског. Касније му је тај акценат вероватно ишчезао из логичних разлога.

Што се тиче историје француске нације, и то је јако компликована тема. Наравно да су и француска нација и управо тај термин постојали много пре револуције. али суштина је да су се концепт нације старог режима са једне стране и републикански концепт нације са друге стране драстично разликовали.

Не знам зашто Влад Сијеса зове кртицом револуције. Можда због подршке Напоелону и државноме удару, али то је тада била најлогичнија ствар коју би сваки поштени револуционар учинио.

Нисам ја то измислио, разуме се. Такав надимак му је доделио Слободан Јовановић. Можеш о томе читати у есеју "Сјејес", сабрана дела које су уредили Стојковић и Самарџић, књига 11 или 12. Препоручујем.

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори
#51

(28-05-2024, 10:47 AM)Mitic Пише:  То сам разумео у вези са појмом "нација" који добија своју дефиницију у 19. веку. Али сам претходно нагласио порекло Наполеона, невезано за нације.

Кад је реч о појму "нација" и "народ" и које су све дефиниције, то ми је клизав терен и нешто не волим да залазим.

Опет, нације се изграђују у 19. веку, то је тачно, барем по дефиницији коју си лепо навео. Али рецимо, онда Француска револуција (1789-1799) није француска, ако строго гледамо технички, јер је француска нација тек почела да се ствара.

А може ЛукаЛоко да нам каже свој одговор.

Атрибут "француска" у синтагми "Француска револуција" се односи на државу Француску, а никако не на француску нацију (у политичком смислу). Капиш?

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори
#52

(28-05-2024, 11:59 AM)Vlad Alekš Пише:  Атрибут "француска" у синтагми "Француска револуција" се односи на државу Француску, а никако не на француску нацију (у политичком смислу). Капиш?

У реду, може тако. Али опет, слабо залазим на тај терен појма "нације" који је дефинисан у 19. веку.
Одговори
#53

(28-05-2024, 12:43 PM)Mitic Пише:  
(28-05-2024, 11:59 AM)Vlad Alekš Пише:  Атрибут "француска" у синтагми "Француска револуција" се односи на државу Француску, а никако не на француску нацију (у политичком смислу). Капиш?

У реду, може тако. Али опет, слабо залазим на тај терен појма "нације" који је дефинисан у 19. веку.

Ако је тако, хајде да те ухватим неспремног на препад. Smile
Ако је велики број нација у Европи оформљен у 19. веку, када је настала српска нација по твом мишљењу?

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори
#54

(28-05-2024, 01:11 PM)Vlad Alekš Пише:  
(28-05-2024, 12:43 PM)Mitic Пише:  
(28-05-2024, 11:59 AM)Vlad Alekš Пише:  Атрибут "француска" у синтагми "Француска револуција" се односи на државу Француску, а никако не на француску нацију (у политичком смислу). Капиш?

У реду, може тако. Али опет, слабо залазим на тај терен појма "нације" који је дефинисан у 19. веку.

Ако је тако, хајде да те ухватим неспремног на препад. Smile
Ако је велики број нација у Европи оформљен у 19. веку, када је настала српска нација по твом мишљењу?

Можда 9. век.
Одговори
#55

(28-05-2024, 01:26 PM)Mitic Пише:  
(28-05-2024, 01:11 PM)Vlad Alekš Пише:  
(28-05-2024, 12:43 PM)Mitic Пише:  
(28-05-2024, 11:59 AM)Vlad Alekš Пише:  Атрибут "француска" у синтагми "Француска револуција" се односи на државу Француску, а никако не на француску нацију (у политичком смислу). Капиш?

У реду, може тако. Али опет, слабо залазим на тај терен појма "нације" који је дефинисан у 19. веку.

Ако је тако, хајде да те ухватим неспремног на препад. Smile
Ако је велики број нација у Европи оформљен у 19. веку, када је настала српска нација по твом мишљењу?

Можда 9. век.

Зашто баш тада?

Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
Одговори
#56

(28-05-2024, 01:29 PM)Vlad Alekš Пише:  
(28-05-2024, 01:26 PM)Mitic Пише:  Можда 9. век.

Зашто баш тада?

Тај век сам узео оквирно, али би могло да се каже да је то период између 7. и 10. века.

Цитирао бих археолога Марка Алексића који истиче зашто је битан тај период:

"За нас је значајно да Срби спадају међу оне словенске народе чије се име међу првима јавља у изворима, а неки од кључних догађаја за нашу историју, као што је примање хришћанства и почеци писмености, одиграли су се управо у том раздобљу".

https://www.politika.rs/scc/clanak/45511...-Nemanjica

То има написано у књизи Марка Алексића "Српске земље пре Немањића од 7. до 10. век". Добро си ме подсетио на то да је опет потражим и купим, јер сам је само мало читао.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним