[Шумадинац]

Онај ко жели да добробит своју заштити, ко је добро разумео где је смирење, овако треба да чини:

Нек буде у добру вешт и искрен, заиста искрен, за поуку пријемчив, благ и скроман.

Малим задовољан, без великих прохтева, без много обавеза, једноставног живота, смирена срца и проницљивог ума, без гордости и лак онима који га помажу.

Нека не учини ни најмању ствар због које би га касније мудри корити могли. Нек испуни себе мишљу: здрава и безбедна, нека сва бића буду срећна!

Каква год да су бића, слаба ил’ јака, без изузетка, дуга, крупна или средња, мала, танана или велика, видљива и невидљива, она што живе близу или далеко, рођена и она још нерођена: нека сва бића буду срећна.

Нека нико никог не обмањује, нити вређа било кога било где. Нека гоњен бесом или мржњом не пожели другоме да пати.

Као што би мајка ризиковала живот да заштити дете, своје једино дете, на исти начин неговати треба безграничну љубав за сва бића.

Нека та пријатељска љубав прожме читав овај свет, без граница: нагоре, надоле и свуда унаоколо, неомеђена, без мржње и непријатељства.

Било да стојиш, ходаш, седиш или лежиш, док умор не савлада, развијај такву свесност. То се зове узвишеним боравиштем, овде и сада.

Незаведен погрешним гледиштима, већ пун врлине и усавршен у знању, надвладавши жудњу за чулним задовољствима, у овај свет препородити се више никада нећеш.



Б у д а  Metta Sutta, Sutta Nipatta VI век п.н.е.

[Шумадинац]

Не смемо допустити да песник каже како су они који су претрпели казну несрећни или да је то Бог урадио, а можемо допустити да кажу како су ти страдалници били рђави и због своје злоће несрећни, а да им је Бог учинио доброчинство кад их је пустио да претрпе казну.
Али у потпуности треба забранити да неко каже како је Бог, који је добар, некоме крив за његову несрећу.


П л а т о н (427. п. н. е. – 347. п. н. е. Атина)

[Шумадинац]

Он је раздвојио небо и земљу. Он покреће сунце и звезде и простире нашу земљу пред њима. Његова узвишеност мудрошћу дарује децу људи. А ја разговарам са својим срцем и питам: Како ћу да се повежем с мојим Богом? Која ће моја давања Он прихватити без љутње? Када ћу радосног срца искусити Његову милост? Ја питам друге јер сам вољан да знам свој грех; ја тражим мудре и њима постављам питање. А мудраци ми одговарају: Бог Варуна је љут на тебе. О Боже, шта сам то згрешио Зашто би Ти убио пријатеља који Те обасипа хвалоспевима? Реци ми, свемоћни Боже, како бих могао чист од греха и с дивљењем да похрлим Теби. Ослободи нас греха наших отаца. Опрости нам наше грехе, о Боже. То није била моја воља, већ обмана. То је била лакоумност, гнев или вино. Јаче лако наведе слабије да крене странпутицом; чак и сан може навести људе да згреше. Нека ми буде допуштено да служим свог Бога, милосрдног према свима. Нека ми је допуштено да служим свог љубазног Бога. Наш Бог дарује мудрост простом човеку, а разборитог наводи на стазу добра. Нека овај хвалоспев стигне до Тебе, о Варуна; нека се овај хвалоспев задржи у Твом срцу. Нека наше одмарање и делање протичу како ваља. Нека Твоји благослови буду заувек с нама.


Риг Веда VII. 86 ( XVII - XIV века п.н.е. Индија)

[Шумадинац]

Ове речи хвале упућене су Богу, који је Светлост, Биће узвишеније од свега. Ја славим Варуну свемоћног, Бога који воли оног ко Га обожава. Ми Те уздижемо у нашим мислима, о Боже. Ми Те уздижемо, баш као што се сунце уздиже ујутру: допусти да нађемо радост у томе што смо Твоје слуге. Држи нас под Својом заштитом. Опрости нам грехе и даруј нас Својом љубављу. Бог је учинио да реке теку. Оне се не осећају уморно, оне не престају да теку. Оне струје брзо попут птица у ваздуху. Допусти да се река мог живота, улије у реку исправности. Раскини окове греха које ме спутавају. Не дозволи да нит моје песме буде прекинута док певам и не дозволи да се мој посао оконча пре него што буде савршен. Одстрани све страхове из мене, о Боже. Прими ме милостиво к Себи, о Краљу. Раскини окове патње који ме спутавају – ја чак ни очи не могу да отворим без Твоје свесрдне помоћи. Не дозволи да нас повређује страшно оружје које сакати грешника. Не дозволи да се од светлости запутимо ка тами. Певаћемо ти хвалоспеве, о Боже свемоћни. Ми ћемо сада и стално да ти певамо хвалоспеве као што су ти певани од давнина. Јер, Твоји закони су непроменљиви, о Боже; они су стамени као планине. Опрости грехе које сам можда починио. Остају нам још многа јутра за свитање; води нас кроз све њих, о Боже.

Риг Веда II. 28. 1-9 (XVII - XIV века п.н.е. Индија)

[Шумадинац]

Који је, учениче, пут којим се стиже у друштво Браме? Кад монах жи­ви прожимајући једну страну света умом испуњеним свеопштом љубав­љу, исто тако и другу страну, трећу и четврту, исто тако увис, надоле и свуда уо­ко­ло, љубављу према свима као и према самоме себи, кад живи про­жи­ма­­ју­­ћи читав свет умом испуњеним свеопштом љубављу, обилном, узви­ше­ном, немерљивом, без икаквог непријатељства и зловоље у себи. Када је уз помоћ свеопште љубави ум ослобођен на овакав начин, нема више ограничавајућих поступака, ниједан не преостаје. Баш као што снажан трубач може без напора да пошаље свој звук на све четири стране света, исто тако, када је уз помоћ свеопште љубави ум ослобођен на овакав начин, нема више ограничавајућих поступака, ниједан не преостаје. То је пут којим се стиже у друштво Браме.

Б у д а Sutta Nipatta VI век. п.н.е. Индија

[Шумадинац]

О ПРАЗНОВЕРЈУ

Не буди празноверан. Не веруј у знамења, предзнаке, магију, талисмане, срећне и несрећне дане и бројеве. Звезде, планете и њихови односи не одлучују ни о чијој судбини.
Празноверје се темељи на неоснованом страху, и оно је неразумна интерпретација живота од стране примитивног ума. Празноверје се рађа из незнања и страха, и највише буја кад је разум успаван. Празноверје прекрива религију примитивним веровањима из детињства човечанства и профанише њену исконску чистоту.

АВЕСТА (Пророк Заратустра XV - XII века п. н. е. Иран)

[Шумадинац]

Несреће су добре по душу, исто онолико колико су лоше по живот. А сласна уживања штетна су по душу, исто онолико колико су добра у овом животу.

Платон (427 – 347. п. н. е. Грчка)

[Шумадинац]

Тао обгрљава Небо и подупире Земљу. На почетку Он створи четири угла универзума и осам тачака небеског свода. Безгранична је његова висина; недокучиве су његове дубине. Он успостави Небо и Земљу док још бејаху без обличја, и обдари их основним елементима. Текући попут врела, жуборећи попут извора, Његова енергија, неопипљива и неосетна, извираше у празнини и испуњаваше простор. Пенушајући се, Он преобрати мрачни ваздух хаоса у кристалну чистоту. Тако Он испуњаваше Небо и Земљу и протезаше се до најдаљих граница мора. Троши се, а не исцрпљује. Тада, на почетку, не беше ни јутра ни вечери, ни рађања ни умирања, ни умора нити буђења. Ширећи се, Тао прекри сваки део небеског свода, земље, времена и простора. Шири се иако је сажет; непрозиран је, а још увек јасан; потчињен, а опет снажан; мек и нежан, а опет чврст и постојан. Он је и макрокосмос и микрокосмос. Налик мрежи, Тао држи четири пола и подржава активне и пасивне силе стварања; универзум одржава, а небо чини светлим. Он је највише Једино - стваран и пун животне суштине. Као најслабији, најмањи и најтананији, толико је нежан да продире у сваку пору и пукотину. Он планинама даје висину, а амбису дубину. Он начини да птице лете, а звери ходе. Захваљујући Његовој снази Сунце и Месец светле, а планете остају на свом курсу - из Његове енергије излази Килин, и кроз Његову силу Феникс се уздиже ка највишем небу. На почетку, две силе - Јин и Јанг - добивши суштину Таоа, постадоше средишње силе стварања. Њихова божанскост и утицај установише преображај Неба и постојаност Земље. Кретање универзума беше неисцрпно. Кроз Тао се први пут небо покрену а земља очврсну; узастопно кружење незаустављаше се. Додирујући се са Креацијом, воде непрестано текоше без да пресуше. Ветрови дуваше и облаци се креташе и испараваше. Све потребно постојаше, а свака ствар беше као што треба. Муње звонише, кише падаше, а све одговараше на непрекидно кретање Таоа. Тајанствен у свом деловању, Он је попут искрсавања духа, доласка Феникса, или змајевих промена. Када грнчар окреће свој грнчарски точак, окреће се средиште точка, док сваки круг следи претходни. У универзалном току, организми се, довршени и дотерани, поново растварају и поништавају у своје грубе елементе и саставне делове. Без видљивог делања, бића се рађају под надахнућем Таоа. Нема звука или речи који указују на Његово деловање; стално рађање продужава се захваљујући свепрожимајућим енергијама. Тада, без љубави или мржње, непристрасно и без разметања, савршена хармонија беше постигнута. Милијарду различитости беше створено, а свака са својом особеном природом. Енергија Таоа пренета је и садржана у најмањем бићу, али се њоме руководи и највећа ствар, чинећи моћни универзум. Врлина Таоа природи даје еластичност, а Јину и Јангу складност. Она смењује четири годишња доба и управља са пет елемената. Благородни дух Таоа свему даје дах, оплођујући Креацију и свет живота. Он трави и дрвећу шаље росу, метал и камен одева блиставошћу, птице и звери чини снажним, крљуштима и перју даје сјај, а крилима снагу. Захваљујући Таоу наши очеви нису морали да тугују због преране смрти своје деце, нити је старији брат оплакивао смрт млађег члана породице. Деца не беху сирочад, ни жене удовице. Не појављиваше се злослутна дуга, нити небом летеше несрећне комете - све захваљујући складном вођењу Таоа. Врховни Тао ствара сва бића, али се не размеће - сам се држи као да не постоји. Он ствара све појаве, али се не представља као владалац. Од Њега зависи живот свих бића која ходају и дишу, лете или гмижу. Па опет, у свом благостању она су несвесна благодети Таоа. Она чекају Његову наредбу за смрт, не љутећи се због промене. Корисност Таоа у животу се не велича, распадање кроз смрт се не окривљује. Гомилање и складиштење добара не треба схватати као богатство, нити се њихово давање треба сматрати осиромашењем. Токови Таоа су несхватљиви, Његово суптилно деловање бесконачно. Спознај Га и неће бити веће славе. Нека ти је Он темељ и неће ти се моћи одузети ниједна врлина. Умножи Га и добићеш исти број; одузми од Њега и нема Га мање; засеци Га и није тањи; покори Га, а Он још увек није надвладан; копај у Њему, а Он је без дубине; испуни Га и неће бити плићи.


Хуаи Нан Це, II век п.н.е. Кина

[Шумадинац]

Врховну радост постиже само јоги чије срце је мирно и страсти до краја стишане, и који се очишћен од греха, сјединио са Брамом. Тако јогина ослобођеног греха, који непрекидно ради на души, убрзо прожима бескрајно блаженство Вечности, неизмерна радост сједињења с Брамом. Следујући у духу јоге, он себе види у срцу свих бића и сва бића у свом срцу.

Ко Мене види у свему и све у Мени, Ја га никад не напуштам, нити он Мене. Јогин, који свеобухватном љубављу воли Мене у свему што види, заиста живи у Мени где год да обитава. А онај ко стално доживљава задовољства и муке других као сопствена задовољства и муке, њега сматрам за највећег јогина.


Бхагавад Гита (5 -3 век. п.н.е, Индија)

[Шумадинац]

Одломци из "Анијев папирус – излазак душе на светлост дана" ( oкo 2470 - 2320. год. п. н. е. Египат )

[Филип Ђукић]

Библија коју је саставио Маркион из Синопе. Ова књига потпуно одбацује јеврејске списе и Исуса представља у потпуно новом светлу. Верзија на енглеском језику. 
https://marcionitechurchofchrist.org/wp-...-Final.pdf

[Шумадинац]

Библија коју је саставио Маркион из Синопе. Ова књига потпуно одбацује јеврејске списе и Исуса представља у потпуно новом светлу. Верзија на енглеском језику. 
https://marcionitechurchofchrist.org/wp-...-Final.pdf

То не одговара овој теми и нема везе са њом, већ са темом о Светом Писму.

Што се тиче Маркиона, он је имао своју верзију Светог Писма. Она се састојала од прерађеног Лукиног Јеванђеља (преправио га је сам Маркион) и 10 Павлових посланица (без пастирских и Јеврејима). Исповедао је јерес и зато је осуђен од стране Цркве на Васељенским саборима.

[Филип Ђукић]

Библија коју је саставио Маркион из Синопе. Ова књига потпуно одбацује јеврејске списе и Исуса представља у потпуно новом светлу. Верзија на енглеском језику. 
https://marcionitechurchofchrist.org/wp-...-Final.pdf

То не одговара овој теми и нема везе са њом, већ са темом о Светом Писму.

Што се тиче Маркиона, он је имао своју верзију Светог Писма. Она се састојала од прерађеног Лукиног Јеванђеља (преправио га је сам Маркион) и 10 Павлових посланица (без пастирских и Јеврејима). Исповедао је јерес и зато је осуђен од стране Цркве на Васељенским саборима.

Добро, али претпоставио сам да је тема о Светом Писму искључиво везана за званичну Библију коју има СПЦ.