[Ђорђе Ивковић]

ФУДБАЛСКИ ВАМПИРИЗАМ

Чија је ово репрезентација?

Како се Светско првенство у фудбалу у Русији 2018. ближи свом крају или врхунцу, како за кога, у мени расте осећај мучнине. Не због квалитета фудбала – игра се натпросечно атрактивно за светска првенства. Не и што је могуће да је ово у Русији последње које пратим под неумитним вишком природних закона у Срба. Не ни зато, јер што уз помоћ радија, што црно-белих и колор телевизора, те владајућих пара-нормалних технологија, испратио сам петнаест првенстава. Паметноме доста.

Оно што ме је згрозило су вампири.

Сви смо чули за синтагме „енергетски вампири“, „психички вампири“, „економски вампири“. Овде се све спојило у један сублимирани „фудбалски вампиризам“.

Најпре, видимо да су у глобалу завладали вампири. Неко ће глобалну доминацију богатих звати колонијализмом, други нео-колонијализмом, мада је у питању хибридни милитарни колонијализам, са много раније невиђених паметних бомби које глупо убијају и невиђено усавршеним технологијама Гебелсовске пропаганде.

Док су своји били, какви год перфидни колонијалисти, Енглези не би дозволили да их презентују црнци, а да они буду помоћна радна снага у репрезентацији „Гордог Албиона“. Видимо да свака гордост може да се изокрене и превазиђе предрасуду, само да се енглеска застава вијори на врху. Међутим, то више није суштинска надмоћност, то је скандал. Ваља разумети енглески јад. Они су измислили игру футбал. Сада су присиљени да се одрекну својих традиција да не би били доведени у вечну ситуацију да гледају светска првенства само као туристи или на ТВ са троседа уз пиво. Залуд им “The Three Lions”. Толико су генетски уназађени. Превише то боли. А нису једини, већ су парадигма.

Разумемо и да би Светско првенство у фудбалу изгубило планетарну информативну магију да се међу најбоље пласирају неке тамо избомбардоване и у потрази за дијамантима избушене пустаре и џунгле, а да се бомбардери и лихвари покажу импотентнима у поштеном дуелу са својим жртвама и робљем.

Без црнаца, Французи и Енглези били би фудбалски нико и ништа. Тај свој вампиризам бране флоскулом „да нису расисти“.

Последица је етички скандалозна ситуација да Светским првенством доминирају играчи-црнци, а да се ни једна репрезентација са афричког континента није пласирала међу шеснаест најбољих светских екипа. Може се рећи да су афричке земље слабо организоване и да има исувише корупције. Ипак, ово је превише.

Белу расу ће најбоље репрезентовати Срби оспособљени да буду Хрвати на вечерњим курсевима.

Као на длану видимо на шта глад, беда и страх, он особито, могу да присиле или приволе људе. Повије се за невољу и Горди Албион.

Тако су и црнци и многи други потерани од својих домова да служе богатима. Колико их успут пропадне нико нити зна нити га је брига. Срећници који су се сопственом снагом, попут старинских гладијатора, изборили за врхунски статус, сада се боре међу собом испод туђих застава, али и против својих постојбина, које су ево све редом поразили.

На нижем степену вампиризма је управљање самим такмичењем. Стотине милиона долара су у питању. Из утакмице у утакмицу скачу и падају цене играча, пласман сваке репрезентације много кошта и много доноси. Менаџери од богатих постају одвратно богати.

Кључна превара се зове „VAR“-систем. Тамо су се тек сјатили вампири. О да, смањен је број ненамерних грешака судија. Сложићемо се да је то добро. Али, законом великих бројева, ненамерне грешке се потиру. Некада судија, пошто је жив човек, погреши на твоју штету, други пут у твоју корист. У дужем периоду, правда је на месту.

Са „VAR“-системом добили смо нето-поквареност, оправдану модерном технологијом. Јер, ни једна намерно неправедна пресуда судија није промењена „VAR“-системом. Феликс Брих је са помоћницима послат кући са 60.000 евра у џепу (да ли је имао још каквих бенефита, не знамо). Међутим, у сенци неочекиваног Бриховог протеривања, остало је незапажено да је мексички судија Цезар Артуро Рамос, који ништа часније није судио на утакмици Швајцарска – Бразил и такође снажно допринео креирању коначне табеле у групи Е, дискретно сачуван. Тако је Цезар судио утакмицу Уругвај – Португалија у осмини финала.

Шта је нагнало ФИФА на овакав потез врло је тешко одгонетнути. Можда су проценили да су у манипулацији отишли предалеко и да је нужно да ради очувања сопственог „угледа“ жртвују једног „капиталца“. Можда је процењено и да је Брих био превише сиров у практикуму свог нескривеног нацизма. Тако су се овај пут кола сломила на иначе богатом Бриху, док су ситнији мешетари задржани.

Просечни теоретичари завере су таман мислили да је политички одређена ликвидација Вучићеве репрезентације спортска неминовност, кад се појавио блајхани амерички фићфирић Марк Гајгер да суди Енглеска-Колумбија. И тако је и судио, ситно „навлачећи“ за Енглезе.

Не треба да се заваравамо око Мажића. Није важно што је „наш“, у њега нико нема поверења. Сенегал се на њега жалио исто као ми на Бриха. Колико год га хвалили домаћи аналитичари суђења, Мажић нам није на понос.

На дну овог глобалног ланца исхране су наши локални вампири. Сава Савановић је за њих врло домаћински вампир.

Суштински, што је мало ко спреман да разуме и прихвати, ми смо све, не само у фудбалу већ све, изгубили када је Кија Коцкар победила у ријалитију „Задруга“, а курвање наметнуто као најпопуларнији спорт у окупираној Србији. Порнографски и бласфемични Митровићев „пројекат“ снажно подржан од квислиншког режима, у ноћи свог финала имао је већу гледаност од Светског првенства у фудбалу. По тој бруци и срамоти издвајамо се од свих осталих 31 учесника завршног такмичења. Оно што је разарајућа метастаза је да се тај „ријалити“ животни стил проширио у народу и хоризонтално и вертикално.

Чим је Вучић испратио репрезентацију вођену његовим лобијем речима да ћемо се зачудити успеху који ће постићи па нека се онда јаве завидљивци, могли смо наслутити шта нас чека.

Ево, мучени фудбалери, најмање криви, вратише се кући као покисли мишеви, док фуфице и ликови без јасног занимања доминирају јавним простором.

Зашто Хрватска репрезентација има боље резултате од нас? То сви знају, само многи неће да признају. Хрватски голман Субашић, коме су усташе засигурно посекли фамилију, каже да је Хрват-католик пореклом од оца православца. Наш селектор Крстајић, супротно, каже да је по националности интернационалац. И још каже да обожава Вучића. Нема идентитета, нема ни репрезентације, толико је бар јасно. Волети Вучића уместо Србије није идентитет.

Све је то повезано. Да не обожава Вучића, не би био селектор. Да нас није запао такав селектор, вероватно би преосталом природном народном снагом превладали судијске неправде.

Подсетићемо да су и Муслина претходно поставили исти ови. Што су се после покарабасали, њихова је унутрашња проблематика.

Ово код нас је већ хронични менингитис. Син председника државе Данило Вучић у друштву убица и криминалаца као навија за репрезентацију. Ама, како су ти зликовци што окружују невиног Данила у опште пуштени да нас бламирају у Русији? Још горе, ево шест година нас спинују драмолетима атентата на Вучиће. А сад није опасно да се син креће окружен опасним људима тако далеко од куће?

Милојко Пантић тврди да је Немањи Радоњићу „менаџер“ шта год и овај пут то значило Данило Вучић, и да га је зато Крстајић на све три наше утакмице угуравао да игра. Можда није менаџер Вучић јуниор. Но свакако, наш несретни Радоњићу, дао си судбину у руке црноберзијанаца у нади да ћеш просперирати. Хоћеш, у аустријској „цвајти“, куда нас гура и Вучић сениор. Нису они способни за више од тога.

Највећа жртва свеопштих ујдурама је Сергеј Милинковић-Савић, који је одлично одиграо прву утакмицу, па је стога на следећој, против Швајцарске, гушен у противничком „сендвичу“, да би га коначно Крстајић, маниром нижеразредног тренера, бацио на дефанзивну позицију на којој никада није играо и тако му је цена пала за којих 50 милиона, истовремено отварајући место за доброг дечака Радоњића, чијом ће продајом младеначки Вучећев клан масно профитирати.

Тако је исцрпена, исисана сва добра воља и енергија једне генерације за коју смо се оправдано надали да ће вратити достојанство нашем фудбалу. Вратове нека припреме младићи који су нас срчано представљали на Новом Зеланду пре три године. Сада све наде у њих полажемо.

[luka.luke]

...
Зашто Хрватска репрезентација има боље резултате од нас? То сви знају, само многи неће да признају. Хрватски голман Субашић, коме су усташе засигурно посекли фамилију, каже да је Хрват-католик пореклом од оца православца. Наш селектор Крстајић, супротно, каже да је по националности интернационалац. И још каже да обожава Вучића. Нема идентитета, нема ни репрезентације, толико је бар јасно. Волети Вучића уместо Србије није идентитет.
...

Слажем се са свим, само би додао и зато што има боље поједнице

[Ђорђе Ивковић]

...
Зашто Хрватска репрезентација има боље резултате од нас? То сви знају, само многи неће да признају. Хрватски голман Субашић, коме су усташе засигурно посекли фамилију, каже да је Хрват-католик пореклом од оца православца. Наш селектор Крстајић, супротно, каже да је по националности интернационалац. И још каже да обожава Вучића. Нема идентитета, нема ни репрезентације, толико је бар јасно. Волети Вучића уместо Србије није идентитет.
...

Слажем се са свим, само би додао и зато што има боље поједнице

Ја сам покушао дати један више уопштен поглед из "политичко-социолошког" угла. Тај угао би се могао радикализовати у колико се међу четири "семи-финалиста" СП нађу само државе из НАТО-пакта и/или ЕУ.
Чим пређемо на терен "појединачног вредновања" улазимо у простор субјективности. Када су нијансе у питању, субјективно виђење проценитеља постаје доминантно, а то у овом случају није нам од помоћи.
И, другу, вредност појединаца је нестабилна варијабла. Конкретно, Модрић и Манџукић имају 32 године. Они напусте хрватску репрезентацију а нпр. двојици наших скочи вредност на тржишту, и аутоматски предзнак ко је "ко је бољи" мења страну.

Не знам ко је гледао синоћ "Руску бајку" на РТС1. Гостовали тренер Јанковић и један наш фитнес експерт који је у хрватском тиму а не нашем. Оно што су говорили су ствари које сам ја потенцирао у овим нашим дискусијама. Важност брзине, навели да је Хрват Ребић једну деоницу истрчао 35км/х и сл. Поменули су чак и "игру са три задња везна" (Мурињо), и слабости по боковима игре са три задња играча и сл.
Но, што је битно за ову тему, наш фитнес-домобран је нагласио да посвећеност Хрвата припремама извире (и) из њиховог патриотизма. То је рекао онако узгред, али треба слушати, па ћеш чути.

Нађите међу Хрватима у мозак јебене ликове из света спорта који ће булазнити попут наших одрода Милојка Пантића ("За хрватску ће навијати грађанска Србија, за Русе клеро-фашисти"???!!!), и далај-ламе у покушају Новака Ђоковића, коме је Хрватска такође за срце прирасла.

Пример Новака Ђоковића је за уџбенике. Он се спортски уздизао сам против свих држећи се српства и православља. Немојте ми рећи да се овакав успех (освајање Дејвис-купа) може постићи само на основу "индивидуалног квалитета", већ је потребно много више, НАЦИОНАЛНИ ИНАТ нарочито. Па ти тај национални набој да за "гушт" да се шишаш до главе. Ето, може ти се. Све си урадио, можеш још и то!

Пошто је био такав, сви анти-Срби су се стрвили на њега. И сломили су га. Знак је био на "е-новине" Пере Луковића. Без престанка су пљували по њему. И онда, од једном, у року мањем од два месеца почеше да га хвале. Промена у понашању Ђоковића била је очита. Хтео је да га сви воле. а не само Срби. Нико га није заволео, а он је, после кратког периода успеха по инерцији пропао и постао предмет спрдње.

Друго, најбоља "репка" коју су Хрвати имали беше пре двадесет година. Али је тада Бата Мирковић завртао муда усташама, па нам ништа нису могли.

И ту је проблем. Срби и Хрвати су генетски слични, будући да су Хрвати добрим делом преумљени Срби. Али, Срба је још увек дупло више, тако да су нам и могућности селекције за толико веће. Међутим, пола Срба је у стању националног распада, попут Пантића и Ђоковића (ако хоћете и оног Фитнеса што служи управо Хрватима), и ту се не надај победи. За победу треба пожртвованост.

[Бенито]

Наравно да без жртве нема успеха.
Али ми смо далеко од тога нивоа. Наш највећи проблем је титоистички систем вредности. Та партијска, негативна селекција спречава најбоље и највредније да дођу до изражаја. Зато је и немогуће видети у нашем репрезентативном фудбалу хијерархију и дисциплину, како у игри , тако и у организацији око репрезентације. Једини случај кад смо се тога ослободили било је Новом Зеланду, јер су овдашњи неотитоисти српског фудбала сматрали то такмичење као небитно.
Хрвати су се у доброј мери ослободили те болештине, па имају и предуслов за жртвовање. Да ли ће то довести до успеха, видећемо вечерас. Надам се да неће.
Али, без обзира на то, Анте Ребић је велико откровење и мислим да је већ сада заслужио место у идеалном тиму шампионата.

[Перун]

Управо сам хтео да пишем о систему рада у Белгији кад видех да је неко паметнији то већ објаснио.

[ЈВуО-КГ]

Колико сам се усрано осећао синоћ читајући коментаре на разним друштвеним мрежама.Нисам могао да верујем да је број усташоида и гузичара тако велики, да су као "Срби" спремни да дигну онакву тензију и онако се унесу у утакмицу две репрезентације које са нама никакве везе немају. Бивши Срби са једне,неки монголоиди са чудним презименима са друге, а Србија у фудбалском лудилу да победе "наши".

[Mekenzi]

Sport i politiku ne treba mešati.

[luka.luke]

Sport i politiku ne treba mešati.

Значи ли то укинути буджете за спорт на свим нивоима политшког организовања државе?

[Николај]

Sport i politiku ne treba mešati.

Зашто онда хрватски "спортисти" певају усташке песме у свлачионици?

[luka.luke]

Чим пређемо на терен "појединачног вредновања" улазимо у простор субјективности. Када су нијансе у питању, субјективно виђење проценитеља постаје доминантно, а то у овом случају није нам од помоћи.
И, другу, вредност појединаца је нестабилна варијабла. Конкретно, Модрић и Манџукић имају 32 године. Они напусте хрватску репрезентацију а нпр. двојици наших скочи вредност на тржишту, и аутоматски предзнак ко је "ко је бољи" мења страну.

Свакако да ово стоји. Ја сам се и ограничио само на тренутне саставе и рекао да нам требају два играча "нисиоца", које само тренутно немамао. Биологија је у питању. Чим се таква два играча појаве, ето нам преваге.

Остало си у праву 100%, и могло би се још додати. То ја осјећам и трпим на својој кожи годинама, а поготову спортисти Срби (па и Хрвати) из БиХ. Мука је жива наступати за државу коју не волиш, али ми немамо избора.
У Србији је нешто друго, вјероватно се општа ситуација и атмосфера у друштву рефлектује на осјећај патриотизма код репрезентативаца.
Видите. Сваки дан ми у разним коментарима фигуративно или директно дајемо лоше коментаре на рачун своје државе, углавно мислећи на систем, али не раздвајајући систем од државе. То млади људи слушају и упијају. Не може се сада од њих очекивати да воле, гину, изгарају на терену за нешто за шта стално слушају да не ваља.
Друго, хајде да будемо реални, откуд нам право да од некога тражимо спортски резултат. Шта смо то ми њему дали, па да нам полаже рачуне. Јесмо (држава) ли кога ослободили чланарине у клубу зато што је талентован? Ти си Нимбусе човјек из фудбала и сигурно знаш кроз шта све пролазе наши млади фудбалери да би се домогли каквог афирмисаног клуба. Колико то кошта љихове породице, колика су то одрицања, да ли држава на неки начин помаже макар оне најталентованије да се афирмишу?
Имају ли подршку од државе када им је најпотребније?
Уствари имају ли нашу подршку?

[Mekenzi]

Ovi nasi sto igraju za reprezentaciju su sminkeri koji se provode po bg splavovima, manekeni i fenseri.

Nemaju oni taj patriotski naboj, osecaj prema Srbiji.

Hrvati to imaju vidi se u ocima sta im znaci reprezentacija i sa kojom željom igraju za nju. I kada pevaju Tompsonove nacionalisticke pesme, pevaju ko jedan.

Juce pola tima u drugom produžetku nije moglo da trci, al su izdržali na terenu.

Hrvati imaju kult reprezentacije i imaju vrhunske igrace, mi to nemamo.

Ko je Krstajic?Koga je vodio? Koje su njegove reference za selektora reprezentacije. Koji menadzer su mu sa sastavljali tim. Do sada niti jednu utakmicu nije poceo sa istim sastavom i istom taktikom, sve neke improvizacije, kombinacije, menadžerski igraci. Tim je sklapan kao u kafani.

Predsednik saveza konobar sa ibarske magistrale clan SNS-a.

Uostalom,

Siptari vode 2:0 sjebali nas dronom u bg posle Šaćiri i onaj drugi nam dali dva gola..

I uvek nas prejebu...

[Ђорђе Ивковић]

Управо сам хтео да пишем о систему рада у Белгији кад видех да је неко паметнији то већ објаснио.

Ово може бити прича без краја. Белгијанци су заиста низом озбиљних тестирања и рекордовања активности играча у игри (особито код младих узраста) пронашли огромне недостатке у обуци и променили су читаву своју фудбалску школу. (Између осталог, установили су да на дечијим утакмицама 11:11, нека деца само пар пута дођу у контакт са лоптом, па су зато смањили односе од 1:1, па постепено повећавају). Могу да се "похвалим" да сам ја исто установио истим методама у мом селу пре Швеђана. Наиме, у време када сам био прогнан из клуба (после 9. марта 1991.) ја сам пратио учесталост техничке активности играча у подмлатку, каснијом инспекцијом тих података сам установио катастрофално усмеравање играча. "Талентовани"(= који су касније постали првотимци) су били у поседу лопте 50% више од "неталентованих", али тако што је у првом полувремену посед био већи за 100% а у другом - једнак! Дакле, пошто "знају да играју" јуноше не морају да тренирају јер им је место у тиму сигурно, па имају снаге само за једно полувреме. Али, истовремено, талентовани су одузимали лопту мање од неталентованих, и такође мање играли главом. Никада нису играли бекове, већ скоро сви у нападу. Зато су три пута више дриблали, и на њих је отпадало 90% шутева на гол. Можете мислити кава је бура настала када сам се после седам-осам година вратио у клуб и све што су биле навике изврнуо наглавачке. Е, замислите, забранио сам играчима јуниорске екипе да пуше у свлачионици, па чак нигде на фудбалском "плацу". Па онда, нема стајања (то се иначе зове "динамички стереотип", ал хај објасни селу да са лоптом мора да се ради у пуном трку а не у месту, што је манир "техничара". Па да сви морају да учествују у одузимању лопте а не само "глупи бекови", и да супротно, сви треба да учествују у нападу (фамозна "трансформација")... итд.
Мислите да се у нашим врхунским клубовима друкчије ради? Ма јок.
Док ми је постојала фирма, син шефице производње стар 16 година тренирао у "Војводини", запао у (адолесцентску) кризу и хоће да напусти фудбал, па да га ја "погледам" ако могу да видим шта је с њим. И ја, са једним студентом ФФК у НС извршим тестирање. Па знате шта смо пропуста пронашли за ето та два сата? А дечко тренира у "Војводини"?! Не вреди објашњавати. У главном, кључни недостатак "експлозивна снага", "задњи одраз", тако то... Објасним му ја које вежбе да користи (Захумље има дијапазон видеа за то), али никако теретана, оно глупо бицикло и сл. Тај фудбалер једноставно нема среће. Пошто је баш посвећен тренингу, ни прехлађен није хтео да одустане, па му срце нападне адено-вирус. Преболи то почне из почетка, доживи саобраћајку, опет дуга пауза... Тако сад игра само у нашој Супер-лиги. иначе, има најјачи шут у држави. Зове се Ђуро Зец.

Питање модела рада: треба знати да се сваки модел рада базира на антиципацији (предвиђању) даљег развоја фудбала. Врх модела је "супер-модел" који може да траје дужи период, и то је оно што видимо видимо као игру одређене репрезентације. Нема "супер-модела" без пратећих "суб-модела" на којима се базира аутоматизам акција-реакција у игри. На том базичном аутоматизму даље се гради варијабилност, коју ми видимо као "импровизацију". Такву концепцију најснажније су примењивали Холанђани. Али, како видимо, и они су истрошили тадањи модел и морају тражити нови пут.
Што се Белгијанаца тиче, имамо ми много хвала за њих, али све би то слабашније било, да немају плантаже за узгој брзих фудбалера у Африци.
Друго, отворено је питање да ли је добро да се државном директивом нареди да сви клубови морају играти у систему 4-3-3 зато што је то у националном интересу. Средњорочно јесте, дугорочно води у негативни стереотип, у медиокритетство. Сукоб идеја је нужан.
Са друге стране, ми и да из све снаге хоћемо, не можемо на такав начин, јер нам деца брзо одлазе па играју како ко и како где.
Дакле, сваки систем рада има врлине и мане. И, онда, иста ствар у једној средини користи, у другој штети.

Е, сад, проблем са Муслином. Како год, супер-модел мора постојати. А Муслин је (у осталом као и Енглези) прибегао једнократном утилитарном решењу са трилингом у задњој линији. То се може бранити тренутном констелацијом снага и такмичарским циљем, али дугорочно не може да прође. Зато сам ја (између осталог) за дугорочно решење стручног рада у ФСС, који би обухватио све такмичарске селекције.
Како рекох, широка прича...

[Ђорђе Ивковић]

МАМАЉУГА ОД ФУДБАЛА

Нису Енглези изгубили утакмицу од Хрвата у семи-финалу СП у Русији зато што су Хрвати играли спектакуларан фудбал, већ зато што су се усрали к'о кумрије.

Дали гол, па им се ноге одсекле. Не могу лопту да погоде, некмоли човека, за разлику. Дају лопту свом полу-блесавом голману, па нек' се он дрибла са дивљацима са Балкана. Онај њихов центарфор Кејн, кад види Виду, смањи се за 10 цм, ради опстанка. Тај качамак није кус'о. Што су добро акција замислили, не може се лопта добро додати, ако ти колена клецају.

Ловрен кад шутне лопту, чекају је иза Футошке цркве. Из поменутог Виде избија да је основну школу завршио на пенале, после продужетака. И треба да се разуме, ова два бравца су добила утакмицу. Остало елетрични зечеви и тркаће кокоши.

Ја глупљу и беднију игру игру него што су је пружили Енглези нисам видео у семи-финалним утакмицама.

Све што је на утакмици ваљало може се свести на: Затрк. Натрк. Набодак. Погодак.

Онда џентлмени мрсе, пошто не могу.

" "Индепендент" истиче да је "Енглеска ударила на Хрватску свим снагама, одиграла најбоље полувреме на турниру, али да је на крају изгубила од боље екипе", док је коментатор ББЦ-иај чувени енглески голгетер Алан Ширер истако да је национални тим превазишао очекивања и честитао Хрватској, која је, како је навео, заслужено у финалу."

Хрватима се све сложило, али ту замерке не може бити, јер спада у рок службе, не пита се ко је коме крив. Да се кроз иглене уши нису пласирали на СП, нико их не би, с правом, зарезив'о. Који Хрвати, сви би се питали. Може се овде отворити тема манипулације ФИФА целокупним такмичењем, али није битно. Манипулатори су добили што су тражили - трећеразредне нацисте који ће носити транспарент о фер-плеју и толеранцији пред почетак другоразредног светског финала.

Ако ништа, бар су Русији напакостили.

[Бенито]

Са све дресовима Црне Легије.