[Перун]

ОМЛАДИНСКЕ РАДНЕ АКЦИЈЕ У ТИТОВОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ - ИЗМЕЂУ МИТА И СТВАРНОСТИ

Добар текст, као и сви остали.

Када се ово појавило на нету било ми је чудно да тако нешто нисам запазио читајући Дражино саслушање са суђења. Касније сам покушао да претражим цело саслушање али нисам успео да нађем ниједну сличну реченицу. Тако да бих рекао да ово нису Дражине речи. Било како било, лепо се уклапају у ову причу.

[Милослав Самарџић]

Да, ово сигурно нису Дражине речи.
А јесу тачне, ко год да је написао.

[Милослав Самарџић]

Што се броја жртава на радилиштима тиче, и сам аутор анализе даје велику резерву, наглашавајући да се наведени подаци односе само на неколико посматраних акција, па је и ту сигурно да су страдања умањена. Готово је немогуће утврдити и приближан број страдалих. Свакако је вишеструко више и да су праве бројке стравичне. Но, држим да је важно да се јавно каже нешто што је до сада колективно прећуткивано.

Свакако!
Иначе кад смо код тога, Кнежевићи из Њујорка, Ђорђе и Љиља, емигранти из Београда, емигирали 1950. и неке, причали су ми да је комунистички систем био да из логора - може се применити и на тзв. ОРА - пусте кући тешко болесне, од тифуса, туберкулозе, итд, дакле оне који су се разболели услед нељудских услова, како не би испало да су њихове жртве. Кажу да је нарочито у пролеће 1947. Београд био пун умрлица младих људи, који су у зимским месецима навукли те болештине у Борском руднику и ко зна где.

[Ђорђе Ивковић]

ДРЖАВНО ОБРТАЊЕ КА УНУТРА

Ентропија (грч. έντροπή, „обрт ка унутра“) је тежња сваког затвореног материјалног система препуштеног самог себи да спонтано пређе у стање веће неуређености. Наш државни систем је изузетни патолошки случај извитоперења закона ентропије, у коме се све више енергије троши да би се систем увртао у већу хаотичност.

Производња растућег хаоса захтева растуће слуђивање народа и растројство јавног дискурса односно јавног мњења како се то звало док смо знали шта причамо.

Већ је заборављено да како је Вучић у Ниш аутобусима довео своје кохорте да му помогну у дисциплиновању Нишлија. Онај исти који нас је затракивао Вебером и „протестантском радном етиком“, дотерао је са радних места одасвуд политички запослене поданике да урлају њему у част и плаше народ. Какве такав дивљачки гест има везе са многохваљаном владавином права а поготово са вредним радом протестаната? Никакве. Може имати везе са добро познатом нам 1948 годином и ничим више.

Ако без предрасуда сагледате јавни живот у Србији видећете да нема ничега што није у понуди „Теферича Сребреник“. Од борбе бикова, штрапацијаде, Рефкиних ахбаба до Лунапарка.

Одмах затим, заборављено је како је Шешељ у Скупштини Србије направио циркус поводом посете Хрватске делегације. Тај Шешељев циркус многи су прихватили са одобравањем. Међутим, ти ликујући примитивци нису кадри да разумеју да је то наша, Србијанска Скупштина, а не Корида у Сребренику. Прво питање које се поставља, ко је у опште пустио делегацију нове НДХ у Србијанску Скупштину, пре него што Хрватска призна вишеструки геноцид над Србима? Друго, ако Шешељ није дорастао ни до колена Пуниши Рачићу, нека се не јавља. Нема нико, па ни Шешељ, право да прави босанску кориду у Скупштини Србије.

За то време коридске буке, промакло је да је Инвестициони фонд ККР, чији је заштитни знак бивши директор ЦИА Дејвид Петреус, после куповине словеначких и хрватских медија решио да настави ширење у региону. ККР планира своје медијско ширење у региону куповином грчке „Антена групе” у чијем саставу се налазе и две телевизије са националном фреквенцијом у Србији – ТВ Прва и Б92, потврдили су извори „Политике”.

Од октобра 2013, за непуних годину и по дана, ККР је преузео власничку контролу над значајним делом српских медија. Најпре су купили СББ, највећег кабловског оператера чак 1,2 милијарде евра, затим су постали већински власници „Гранд продукције“, купивши турбо-фолк канал од Лепе Брене и Саше Поповића. Потом су основали Телевизију Н1 која се емитује на СББ-у. Операција је заокружена преузимањем акција интернет портала „Блица“.

Медијским законима из 2014. године направљено неколико тектонских промена у медијском пејзажу Србије. Дозволили смо стопостотно власништво страног капитала у медијима, укинули смо појам доминантног актера на тржишту, што значи да неко може да се шири како год хоће. То управо ради најснажнија група на терену, ККР. Она је неупоредиво снажнија од било које конкуренције која може да се појави, а моћнији су од целокупног медијског тржишта у Србији заједно. Кад се ове коцкице поређају, наше медијско тржиште данас изгледа овако титолико.

Није спорно да ККР врши амерички утицај у Србији, наплаћујући тај утицај 15.000 евра дневно (по каналу) од грађана Србије или Србијанаца, како вам драже. И када је СББ ставио у свој програм канал Н1, он је вешто пливао кроз прописе, јер је пријавио тај канал као прекогранични канал, а у ствари има домицијалну продукцију. То је креативно тумачење закона. Дакле, Н1 није под јурисдикцијом наше регулаторне агенције, односно РЕМ-а. Тај прекогранични програм који се прави у Београду пуни се домаћим рекламама и извлачи новац из Србије без плаћања пореза и доприноса. Тако се ствара надмоћ у односу на домаће емитере. Међутим, према европској пракси, не можете у програм који потиче из друге земље уносити локални садржај, већ се мора емитовати у целини како је настао у земљи порекла. Рачуница је да се по каналу дневно извлачи 15.000 евра ван Србије, без икаквог плаћања пореза и доприноса држави.

Има ли неко илузија у вези овог „медијског ширења“ бившег директора ЦИА? А ми треба да се бавимо босанском коридом у скупштини Србије?

Отуда, чак и архи-небулозна изјава Александра Вучића да је „Цар Лазар изгубио битку на Косову и сад сам ја крив што морам да признам Косово?!“, прошла незапажено у анестезираном народном бићу. Само због једне такве изјаве, други политичари међ' другим народима се главе не би наносали. За оне који не знају, Кнез Лазар вероватно није изгубио бој на Косову, али је то свакако била битка између Срба и Турака. У међувремену Престолонаследник Александар Карађорђевић је потукао на Косову те исте Турке, па су Косово и Метохија враћени у састав матице Србије. Дакле, све што је пристајало Александру Вучићу је да призна да није кадар да сачува оно што су наши стари на најтежи начин повратили, да затим покупи основни доњи веш у бошчицу и да се носи у своју Босну, што дубље то боље. Све мимо тога је чин неопростиве велеиздаје, изнад сваког сувопарног законика.

Затим се опет враћамо бивољем циркусу, којим се магли суштина. Шешељ кренуо у Хртковце па га зауставило у Јарку. И сад је он неки „цар“ који седи у фотељи.

А шта нам ова ситуација заправо говори? Да Срби немају право збора и договора на територији Србије.

Подсетићемо да фк Црвена Звезда забрањено гостовање у Грачаници. Навијачи фк Рад и Црвена Звезда не смеју у Нови Пазар, обрнуто је не дозвољено, већ мора по наређењу. Најтипичнија је забрана „министру војном“ Александру Вулину да ступи на тло Хрватске поводом обележавања хрватског геноцида над Србима у Јасеновцу. На страну да партизанска креатура Вулин само у овако ентропијски пропадајућем систему може да буде министар. Смехотреснији је „одговор“ наше администрације, која је реципрочно забранила улазак у Србију хрватском министру обране Дамиру Крстичевићу. На то су се Хрвати само слатко насмејали, будући да Дамир и не кани скоро опходити Србију, а да хоће то би урадио не питајући Вучића колико бабу из Чипуљића. Ово, захваљујући СОФА споразуму са НАТО, који је потписао несретни и заборављени у својој несрећи Томислав Николић, којим је НАТО добио дипломатски имунитет у Србији, па тако нареченог Крстичевића, као часника НАТО, и да уђе у Србију не би смео нико ништа да пита, И, друго, ако му се приоће па уђе у нечију кућу и прикоље кога му драго, не смемо му ништа по истом споразуму, као члану НАТО, ништа замерати. Скоро да можемо Хрватској бити захвални што су изјавили да не желе даље да „затежу односе“. Они забранили нашем министру да дође на место геноцида, ми забранили њиховом министру да дође на пијацу или на неки излет, и на крају су Хрвати ти који су спремни да релаксирају односе. Захваљујући нашој пара-титоидној власти.

Кога то угрожава Шешељ у Хртковцима, те је ангажовано 1.500 полицаја да спрече ларму? Није пожељно? Дозволићете, крвавим улицама престоног града у вечитој борби за слободу, парадирају наказни содомисти противно осећањима већине, и чува их 10.000 полицаја који „само раде свој посао“.

Све скупа значи да Срби нису слободни у Србији.

Нема ничег очитијег у пропадању државе од „реформи Владе“ . То социолози препознају као „Wagnerov закон“. У ТВ забуљеном народу се потура, примерице, да смањивањем броја министарстава постиже рационализација. Увек се испостави да трошак државе стално расте, а да уштеда нема у самој реорганизацији. Напротив, увек има трошкова реорганизације, чак и не рачунајући најскупље: застоје, људске напетости и сукобе, неизвесности у подели задатака.

Сви запослени се задрже (сем врло ретких ултимативних политичких непријатеља), а број саветника расте падом интелигенције и способности менталних лидера које треба саветовати, помножено с бројем нових ухлеба који надолазе.

У реорганизацији свако жели да смањи број својих конкурената и повећа број својих подређених. У реорганизацији свако напредује до максимума своје неспособности. Неретко, код наших реорганизација се, слава Вишњем, успешно превазиђе и то правило. Потпуно неспособни сретним случајем у спасавању државе избију на врх.

Ево се, последњих недељу дана, говори се интензивно о рационализацији Владе и уз дискретно спомиње смањење броја министарстава. За сада, Мали је драматично заменио Вујовића. Не знамо ни чиме је Вујовић заслужио да буде министар, ни зашто је смењен у Влади која епохално ради. А поготово чиме Мали тврди да ће бити још бољи? Пре ће бити да је то важан политички маневар елиминације непожељних и застрашивања тренутних министра, страначки притајених мрзитеља премијера, снажан бич дисциплиновања паритетних суделатника у Влади.

Технички разлози нису неважни. Велика разуђеност Владе изазива осећање слабе координације. Не ради се само о томе да је велик број министарстава већ и да је настао велики број независних владиних тела и агенција. То је наставак волунтаристичког експериментирања с државом и управом у мање-више слободном паду.

Међутим, ако је, скупим парама плаћено да нам Тони Блер испоручи патент „„deliveri junit“, олити „јединицу за испоруку решења“, а које (јединице) су изнад свих министарстава и служе да се визије великог вође синхронизовано спусте у министарства, па се покаже да је концепт јалов и шугав, шта онда? Па наравно, шефа пропалог „deliveri junita“, конкретно Ану Брнабић, ћете поставити за Премијера из разлога доказане лојалности, по цену пропасти државе, уз повремену сечу министара.

[ЈВуО-КГ]

Није спорно да ККР врши амерички утицај у Србији, наплаћујући тај утицај 15.000 евра дневно (по каналу) од грађана Србије или Србијанаца, како вам драже.

Је ли ово Нимбусов блог или дневник ХРТ-а?

Није ми драго ни једно ни друго, ја сам Србин а по географији Шумадинац и не могу да смислим "републички национализам" поготово кад долази од оних који су склони да неистомишљеницима лепе другосрбијанске етикете.

За Шешеља се слажем.Касно је за њега да се депримитивизује.

[Ђорђе Ивковић]

ПУКОВНИК И ЗАБЛУДЕ

Већ смо се депресивно свикли да нас свакодневно затрпавају од Вучићевог велеиздајничког режима нарученим политичким и војним „анализама“. Те анализе, без обзира на своју провидну и јадну намеру и слабости у вештини лагања, задовољавајуће користе намени испирања мозга лаковерном народу. Аналитичари плаћени „на сат“ појављивања на ТВ или „број речи“ у писаним анализама заслужују сваки презир. Боље поштено брати малине код сељака у Пецкој, него тако пресним лагањем опстајати на суровом асфалту „Круга двојке“. Али, када у јавни простор уђу људи „са уверењем“, и то уверењем које је им је уклесано у средњој војној школи педесетих година ХХ века, па забетонирано у време оснивања „Несврстаних“, способност фрустрационе толеранције објективног читаоца је на екстремном испиту. Такав пример тестирања живаца имамо са пуковником у пензији Александром Михаиловићем и његовом „стручно-војном анализом“ „Заблуде Запада“.

Из писаније се види да пуковник Михаиловић механички репродукује основне идеолошке мантре које су му утувљене у главу на идеолошко-политичкој настави у време несврставања. Кроз ту идеолошку баријеру, логика не може да се пробије. Оно што туда прође, опасно је по народ. Можемо се запитати – ако су нам пуковници били овако ригидне незналице, какви су тек били генерали, с обзиром да је у ЈНА владао систем негативне селекције. И, друго, може ли такав сениорски официрски кадар оспособити нове официре, војно-стручне и безусловне патриоте, способне да одговоре изазовима XXI века?

Тако ће нам пуковник објаснити... „Многи аналитичари Запада у својим анализама полазе од ставова из времена великих ратова и хладноратовске политике, чврсто стојећи на позицијама политика својих држава и себичним интересима истих које у свему полазе од жеље за престижом, доминацијом, експлоатацијом других не обазирући се ни на каква морална и правна ограничења... итд...“

Питали би пуковника да ли је икада и у светској историји било друкчије? Али, теже питање за пуковника је – а како је било у СФРЈ? Чињеница је, коју пуковник никада није разумео нити ће до краја свог живота разумети, да су западне републике па и други из себичних интереса експлоатисали Србију уз директну његову заштиту.

Чак и када се СФРЈ, на темељима Устава из 1946. године и Кардељевог Устава из 1974., пројектовано распала, пуковник ће упорно кривити неке друге – страни фактор и обавезне „унутрашње непријатеље свих боја“: „...Приписује Русима (Нап: неки западни аналитичар) да на Балкану спроводе политику „завади па владај“, а јако добро зна да је на тој карти Запад разбио у крви СФРЈ, посебно плаћеницима „тројанцима“ у СЛО, ХРВ и БИХ, такође и Србију, организујући јој контрареволуционарни и јаничарски пуч 5. октобра који је Србију увео у агресивно осиромашивање и задуживање, распродају свега што вреди, од чега нису побегле ни остале државице створене на рушевинама ЈУ...“

Какав „јаничарски пуч“? То је набубана етика која је одобравала „ћораве кутије“ као регуларно средство борбе против „великосрпске хегемоније“. Смеју се, по пуковнику и сличнима, красти избори, ако је крађа у служби „револуционарне идеологије“. Па бар да је Милошевић нешто сачувао. Иза њега смо, као што знамо, остали погорелци. Ако се народ побуни против таквог тоталитарног начина владања, то је „јаничарски пуч“?

Пуковник Александар Михаиловић у опште не разуме да он никада није ни био прави војник већ Титов измећар.

Стране службе су увек мешетариле, то није спорно, али се пуковник у опште не бави питањима како су се УДБА, ЈНА, СУБНОР и СКЈ распали пре државе? То су биле грандиозне, масивне, са стотинама хиљада или преко милион припадника, баснословно плаћене организације на бранику СФРЈ и ненадјебивих братства-јединства и самоуправног социјализма. И све те бедеме са милионима људи у бескрајним самопрегорним ешалонима, по пуковнику су као од шале разбуцали страни шпијуни за пар година?! И то тако да се прво распала УДБА, која би требала бити сачињена од најодабранијих и најпоузданијих комунистичких верника. Па се испоставило да је ЈНА била пуна издајника и то што виши чинови тим више издајника! Биће пре да је све то било труло и лажно од почетка.

Средишње питање којим се пуковник бави је промена геостратешких односа у свету у последњој деценији, па закључује без ослонца на било какве релевантне чињенице и здраву памет:

„Очигледно је да се на светској политичкој, економској и војној сцени нешто крупно и коренито догађа и да ништа није исто као што је било пре само 10 година, не постоји више само једна велика светска сила, у свеколике гиганте су израсле Русија, Кина и Индија, а појавили су се и нови играчи са нуклеарним арсеналом.“

Затим следи нова бујица несврстане равнотеже света из 1963.:

„...Да је њихова политика са Волстритом доживела дефинитивни крах, да се врши мимо њихове воље нова прерасподела свеколиких светских моћи и утицаја и да улога Жандара и светских Полицајаца нестаје, иде у историју, те да се политика, економија и војна сила засноване на конкуренцији и престижима, доминацијама и неоколонизацијама мора, у циљу сопственог мира и прогреса, као и прогреса читавог човечанства, да замени политиком сарадње и суживота... Итд, итд...“

Тешко нама с оваквим војним експертом.

Војни буџет УСА је 700 милијарди долара, Руски 46! Ради равнања, Британски је 60 милијарди, Француски и Немачки по 40 милијарди, Саудијска Арабија за војску издваја 83 милијарде долара, Јапан колико и Русија, Кина 175 милијарди, Индија 52 милијарде. Норвешка управо купује од УСА Рапторе за 8,5 милијарди долара, па ће "ради одбране" имати преко 150 најмодернијих авиона. ИТД. Мање земље које су у НАТО или у савезу не вреди ни сабирати. Како неко мисли да се Русија може успешно носити са толиким непријатељима, активним и потенцијалним?

Насупрот уврежених илузија, Америка је технолошки две генерације испред Русије и Кине. Однос броја и квалитета носача авиона је добра илустрација (19 америчких vs. 1-2 руска или кинеска и то застарела, па са „Адмирала Кузњецова“ могу да узлећу авиони са само тоном наоружања од шест тона колико могу да понесу, смањеном резервом горива и сл.). Однос снага је промењен у толико што би УСА овог тренутка могла успешно да ратује истовремено и са Русијом и Кином, и то без помоћи савезника из НАТО (Нап: У ратовима у Кореји и Вијетнаму то није била у стању). Отуда Кини, за коју се пуковнику чини да је силно војно ојачала, не пада на памет да покуша да врати Тајван у свој посед, што би јој ваљда била прва идеја.

Али, није то све. РУСА НЕМА! Односно, имају мање од 10 становника на км квадратни. 20 милиона старијих од 65 година. У огромним су проблемима да заштите себе, некмоли да су сила у стању да разгони Американце по свету.

Сасвим се губи из вида руски проблем на истоку, са Кином. То, по старој бандоглавости и пуковник Михаиловић одбија да види, док нас догађаји не тресну по глави.

Путин је већ предао Кини велике територије у настојању да релаксира односе, јер једноставно не може да се брани а свим странама. Тамо на хиљаду километара можда има један граничар. Али то је сигурно знак слабости...

"Решавање проблема са Кином, ма како се то некима не допада, правилније би било оценити као мудар државнички потез с обзиром на то да је погранично подручје с руске стране, углавном ненасељено (укупно осам милиона становника) и вапије за радном снагом. С кинеске стране је ситуација потпуно другачија, тамо дуж границе са Русијом живи 300 милиона људи који буквално не знају куд да се дену. Демографи одавно упозоравају да за Русију не представља опасност ни Америка, ни НАТО, већ Кина која својом тихом, „пузећом” експанзијом полако осваја руски север. -У Кини и последња куварица и просјак виде границу не на Далеком истоку, него на Уралу - тврди депутат Думе Анатолиј Локот."

У таквој ситуацији Руси раде оно што могу - нападну где могу, повуку се кад морају. У недавном случају напада НАТО на Сирију, Американци би руске снаге сравнили са црном земљом да нису "ћутали".

До рата ће међутим доћи кад Запад буде то хтео. За сада нагризају Русију изнутра. Да ли сте чули за новорађајућу нацију "Сибирјани"? Нешто као наши Милогорци.

Нико као Руси не плаћа страшну цену за издају свога цара Николаја. Све су даље последице те издаје. Али, ко ће то пуковнику објаснити?

И, ево, управо је више од пола нашег народа у стању егзалтације јер је за дан Победе у Москви Александар Вучић био заједно са премијером Израела Бенјамином Нетанјахуом специјални Путинов гост. Из тога је аутоматски извучена тајна порука о изузетној промени курса Русије према Балкану и да нас Русија, нема збора, узима у пуну заштиту. Процурили су детаљи интимног разговора двојице лидера, Путина и Вучића, по којима су нам понуђени одлични против-ваздушни и ракетни системи „Панцир“ и „Смерч“.

За Панцир ће се рећи: „Због своје мешовите ракетно-артиљеријске конфигурације Панцир је делотворнији у односу на своје или само топовске или само ракетне ПВО конкуренте. Произвођач наводи како је због вишеспектралног радарског и оптичког система који ради на дециметарском, центиметарском, милиметарском и инфрацрвеном (топлотном) таласном подручју, Панцир готово потпуно отпоран на ометање.“

Истовремено, присуство израелског Премијера је по нашим врсним тумачима гео-стратегије доказ веома пријатељских односа Русије и Израела.

Само дванаест сати касније приликом израелског ваздушног удара на Сирију у коме израелски авиони нису ни огребани од сиријске против-ваздушне одбране, уништен је и један систем „Панцир“, а да посада није ни схватила шта је снашло. Израелци су затим са поносом приказали снимак уништења на телевизији. Толико је искрено то Руско-Израелско пријатељство.

Одмах је стигло и објашњење наших војних тумача. У питању је била „небудност“ и „унутрашње слабости“. Да, речник са морално-политичких курсева и даље добро функционише.

Ми не можемо имати другог савезника осим Русије у овом тренутку, јер нам западне силе желе само зло. То нам међутим не даје за право на лажемо народ. Поготово то не приличи некоме ко се потписује са „пуковник у пензији“.

[Бенито]

Објасни шта си мислио када си написао ово о издаји цара Николаја Другог.

[Ђорђе Ивковић]

Од демографског колапса до распада државе.
Између тога најпре сепаратни мир са Немачком па после тајни пакт који их је за мало стајао главе, опет уз ужасне жртве. Привредни систем који је морао пре или касније да се уруши. Сети се на шта је личио СССР последње деценије ХХ века. Да није свега тога било Русија би била много већа држава, утицајнија у Европи, са сигурно преко 350 милиона или можда 400 милиона становника.
Нешто слично се и нама десило са комунистима. Без комуниста имали би већу државу са више становника (Срба) другачијом економијом и другачијим положајем у Европи.
То су чињенице.

[Бенито]

Знам то, него нисам разумео да ти за то кривиш цара.

[Ђорђе Ивковић]

Знам то, него нисам разумео да ти за то кривиш цара.

Таман посла да кривим Цара. Него добар део народа се повео за комунистичком демагогијом, олаким обећањима, могућношћу пљачке. После у првих десетак година што од "револуционарног терора" што од глади помрло преко 20 милиона. У демографском смислу, данас би то било неких 60 милиона становника више.
ИТД.

[Бенито]

Аха, народ је издао цара, сад је ок. Нисам разумео смисао реченице.

[Ултрадесничар]

Аха, народ је издао цара, сад је ок. Нисам разумео смисао реченице.

Нити је народ издао Цара нити је Цар издао народ.
Не знам зашто сви прескачу финасијере револуција у Русији ( 1905. и
2 револцуије 1917.).

Страх да вас неко прогласи за антисемитом ? Љотићевцем ?

[ЈВуО-КГ]

Нити је народ издао Цара нити је Цар издао народ.
Не знам зашто сви прескачу финасијере револуција у Русији ( 1905. и
2 револцуије 1917.).

Страх да вас неко прогласи за антисемитом ? Љотићевцем ?

Мислим да ће и Нимбус и Бенито добрано да се замисле након ове твоје, са нама, подељене мисли.

[Ђорђе Ивковић]

Аха, народ је издао цара, сад је ок. Нисам разумео смисао реченице.

Нити је народ издао Цара нити је Цар издао народ.
Не знам зашто сви прескачу финасијере револуција у Русији ( 1905. и
2 револцуије 1917.).

Страх да вас неко прогласи за антисемитом ? Љотићевцем ?

Било је много ту умешаних (исто као и у операцији атентата на краља Александра).
Немој олако да оптужујеш никога ако немаш добрих доказа.
Виш', ово што сам ја писао (објављено на неколико сајтова), мало ко сме... "ХОЛОКАУСТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА"
http://cirilizovano.blogspot.rs/2016/03/...st_71.html
Има и додатак редакције...
http://cirilizovano.blogspot.rs/2016/03/...-talk.html