[Бенито]

Милославе, не разумем те понекад. Ајде само једну, али кључну ствар да погледамо. САД и Велика Британија су колевке парламентаризма, познатог код њих као директна демократија. Ми овде имамо октроисану демократију, односно контролисану од председника партија, који одлучују ко ће бити народни посланик. А при том ти исти председници партија више пута током године виде неке иностране амбасадоре него чланове ГО своје сопствене странке.
Не морамо ми као у 19 веку да путујемо по Европи и студирамо право, економију, језике или филозофију, да би овде применили модерне уставне и законске вредности. Нити, чак, ови наши не требају да долазе много пута, а да нам пренесу неке важне ствари. Наша поткупљена и октроисана елита или "елита" плаши се промена и зато кука на смак света, само зависи од погледа, једна мисли да долази са запада, а друга са истока.
Другим речима, они који су васпитавани да је реч октроисан најгора пошаст која може да погоди човечанство, а тиме им је везана мржња на дариватеља тог Октроисаног устава, сада не смета октроисана демократија, иако и не знају ко нам је дарује. Или можда знају!!?
Уосталом, за које вредности се залаже Републиканска странка САД? За вредности које су база и корен америчке културе и државности. Ајде онда ми да оснујемо једну такву странку, која ће да буде политички заштитник наших корена и наше историје. Једино би могли да је назовемо Конзервативна или Старинска странка. Ако би јој дали ово друго име, комплетна Србија би , а ако би јој дали прво име, истог дана постали би " оличење клерофашистичког национализма".
Него гурајте ви овако корак по корак, како су радили напредњаци у 19 веку. Нема нама друге. Али, ако се промене околности, па се појаве неки радикали које би подржали Руси и 80% Срба, е онда ће да .....
Чувајте се! Тада страдају сви, а највише невини људи.

[Ђорђе Ивковић]

ПРАВДА ЗА ЦРВЕНЕ ГАВРАНЕ

"Не може се говорити о половини душе!
Иначе бисмо могли једну половину држати у рају,
а другу у паклу!"
"Хазарски речник" - Милорад Павић

У само неколико дана компрадорски самодржац Србије Александар Вучић вишеструко болно је срамотио многомучени српски род.
Пре ходочашћа у своју милу Ендехазију, Александар Вучић се данима духовно прочишћавао. Нема случаја у изјавама да он, визионар окренут будућности, нема времена да слави сељачку Српску Нову годину и сличне штетне беспослице.

Стигла су и лакокрила охрабрења из Брисела.

Затим, иако је наводно изабрани Вођа свих грађана Србије (мада бих ја радије руку одсекао него тог потуљеног Аустроугара призвао за Председника Србије, и нисам једини, и нисам пуки и безлични "грађанин" у својој Отаџбини), лидер региона и најозбиљнији кандидат за Нобелову награду за мир, одмах иза Наташе Кандић, стао на чело листе за локалне изборе у Београду. Без његовог лика с осмехом немачког фабера, Београђани неће знати да је Београд свет. Јесте не-етички, нечасно и бахато, али помаже своје. Да је Београд свет, показаће поклоничком посетом Хрватској у стању усташке ерекције.

У Хрватској је Александар Вучић с прирођеном робовском кроткошћу, рекло би се и нијансом содомског сладострашћа, прихватио унапред смишљена понижења домаћина. Сваки детаљ његовог ниског тумарања Хрватском био је проткан понижењем и назнаком хрватске расне, културне и верске надмоћи. Домаћини су ишли до детаља - глагољицом (да би се показало да је то Ћирилово писмо заправо хрватско) изаткано је митолошко гесло "Храброст" особито тајновитог дејства у Хрвата, на рукавима капута кројеног без везе Колинде Храбар-Китановић при дочеку Председника Србије. Затим је скрушено прошао кроз усташког "топлог зеца" без већих психичких последица. Уз строгу паску надмоћног домаћина, Вучићу се пружила могућност сусрета у "Лисинском" са остатком остатака Срба у Хрватској како би им саопштио да морају бити добри Хрвати. Другачије речено, поручио им је да сви треба да постану Жумберчани, па ће све њихове муке проћи. Затим су се "две стране" сложиле да мањине у обе државе једнако пате, те им се паралелно морају уздизати права. У хрватску мањину се морају урачунати и Шокци и Буњевци, који су Хрвати још мање од верски и национално силованих Жумберчана, али су сви скупа угњетени у Србији, будући да трпе ћириличне табле око себе. Затим је Вучићу у лице сасуто приопћење да ипак морамо платити ратну одштету и дамо део своје територије јер смо се покушали бранити од геноцида, па ће нам опростити што су у ХХ веку извршили троструки геноцид над Србима, уз помоћ Немачке, Немачке и Немачке. И то под условом да троструки геноцид више никада не поменемо, ни Јасеновац, ни логоре за малу Српчад. "Олују" да славимо као свој празник катарзе. Господарствени односи ће се подићи на виши ниво тако што ћемо хрватским тајкунима даривати више њива, фабрика и вредне бесплатне радне снаге, док се ми за узврат нећемо мешати у њихово господарство и кварити га нашом бизантском поквареношћу.

Озареног лица црног јањета које се вратило своме стаду, Вучић је дошао на поклоњење непатвореном, одвратном усташи Кардиналу Бозанићу, док је над богатом трпезом бдио блажени лик ратног злочинца Алојзија Степинца, а етером су лутали јауци уморене српске деце.

Коначно, Александар Вучић се усред Загреба "аутовао" или је "изашао из ормана", како се то у ново-содомском сленгу вели: "Нисам никакав четник, нико у фамилији ми није био четник. У прошлом рату породица Вучић је страдала, страдала је и у претпрошлом рату, а не знам да је породица учествовала у било каквим злочинима." И то каже човек који је служио двојици "четничких војвода", па после они њему. Из адолесценције летео у врху политичке странке која је произвела мноштво четничких војвода, а неке је и ражаловала, мада су истовремено тврдили да то не може, када је Војвода Момчило Ђујић ражалаовао Шешеља са образложењем "Нема ту ни четника ни човјека!".

Уистину, плодоносна беше посета самодршца Србије уз помоћ ЕУ и НАТО Хрватској под геслом "Газите нас Хрвати да би вас више волели!".

Ко је мислио да Александар Вучић може да се умори, погрешио је. Већ сутрадан, а у поводу Првог српског устанка, поделио је многа одликовања. Церемонија се одигравала у Новом Двору наше краљевске и устаничке лозе Карађорђевића. Само Карађорђевића, уместо да буду први и најважнији, нити је било нити су поменути. А ту су, и достојанствено трпе понижења владајућих политичких Аустроугара, верујући искрено и трагично да ће се пробудити свест народна. Па ипак, грозна је та дубока мржња и оно карактеристично бенасто изазивачко просташтво разсрбљене гологузије, која се руга свему светоме и рачуна да ће полако повући све Србе у своју каљугу, несвесна светости тла по коме гази.

Нема веће увреде за Србе него да се за Дан Првог српског устанка, у одајама у којима су столовале генерације Карађорђевића, родоначелника нове српске државе и нације, од потомка Аустругарских пијаних кафанских шверцера и војака додељује одликовање злочиначком удружењу СУБНОР Србије, једном од десетак фракција распалог СУБНОР СФРЈ. Зар се ти самопрозвани "антифашисти" нису борили искључиво против "велкосрпске хегемоније", а за права и на корист "потлачених" Хрвата, Шиптара, балија, Црногораца-зеленаша - свих по идеји, злочиначкој емоцији и ефективном дејству, вољом за злочин, најгорих хитлероваца? Како су то најгори непријатељи српске државотворности и православља заслужили орден за допринос српској државности? По, из Колиндиног ормана изавшем Вучићу, онај који је са српским барјаком ушао у Приштину, тај је издајник, а они који су надоле спуштених барјака, или без њих, напустили Косово, то су национални хероји?!

Кумровачки шегрти су директно одговорни за смрт и прогон стотина хиљада Срба. Уместо да се обележе масовне гробнице и стратишта а још живи црвени злочинци изведу пред лице правде, законске и Божје, "никад четником" Вучић им пркосно додељује "Сретењски орден"!!!

Не треба да се лажемо, одувек је позната невероватна превртљивост лидерâ СРС. У њима ни једне здраве кости нема, не да им је кичма права. Нема ничег чудног код превртања Шешеља из комуно-југословена до "багеристе Шеша" спремног да руши Титову "Кућу цвећа", па назад до коалиције са "црвеном вештицом" Миром Марковић; од четника спремног да "Америци пошаље четничку дивизију против Садама", преко изазова да ће "Американце тући са 10.000 бејзбол палица", до новог америчког верника, а да се ништа ни у Америчкој политици нити у политици СРС/СНС није променило.

Знамо да је једна од карактеристичних његових шифри, тајних имена у колаборацији са својима била "Гавран". Када се клео да је црн, тај гавран је био црвен; када се фарбао у црвено, црно је избијало из њега.

Милорад Павић у "Хазарском речнику" пише и кратку повест о једном врло наказном младићу, али добром фаберу (нап: изостављамо мучније детаље). Газда га је послао код видара који су били вешти да душу одвоје од тела и тако оздраве човека. И уистину, млади фабер се вратио не као крива ругоба већ леп и стасит младић. Али, тако исправљеног и веома лепог, њега је болело све, свака жила и дамар душе. Био је срећан само ноћу, када га нико не види. Но, они који су умели да препознају злодух, видели су грбу и кривошију како избија из његове нове физичке лепоте. Шапутало се да је лепи фабер, када је збацио грбу и усправио се, подлегао страху. Уплашио се висине с које је сада гледао свет, нових видика које није могао препознати и нарочито своје једнакости с осталим људима које је сад надвишавао, он који је недавно био најнижи од ма кога на улици. Закључак није било тешко извести: за оздрављење фабер је морао жртвовати више но што се исплати и није узалуд говорио "Враћа ми се Немачка у сну као несварени ручак". Постао је поново срећан тек кад се вратио у обличје наказе, свестан да ће га то враћање одвести у скору али за њега блажену смрт.

Ова Павићева рана алегорија савршено нас учи о Вучићу и његовој мајци с великим млохавим телом, Војиславу Шешељу. Рођени су и расли с аустроугарском грбом и кривошијом у себи. Када су се неким хећимским краткорочним триком показали као Срби, све их је мучило и не беху срећни. Црни гавран не може бити срећан ако се обоји у црвено. Још је горе, мучније и болније, кад црног гаврана хоћете утиснути у тело Белог Орла који тако страшно високо лети.

Зато ће радије умрети генетски дегенерисани, нагутани семена Хабзбурга као мајчиног млека, него да живе, и умру, као Срби.

[Бенито]

Капа доле.

[Небојша]

Нимбусе, можемо ли да видимо конкретно какве је то марифетлуке Саша Радуловић правио па да се толико пљује по њему? Како је то он "упропастио" привреду за пет месеци министровања пре него што је отеран? Какве су то "муљавине" у његовој биографији? "Доњи службеник" америчке амбасаде?

Мислим, стварно...

Мој утисак о Радуловићу је да је поштен човек који, за разлику од готово свих наших политичара, има конкретан план како постави систем (капитализам, као што рече Милослав) и гађа у главни проблем нашег друштва: корупција и буразерски систем лоповске "елите".

Хајде, разуверите ме. Мислим да сте несвесна жртва Вучићеве пропаганде која се води против овог човека.

[Ђорђе Ивковић]

Па, г. Небојша, мислим да сте одмах проблем поставили наопако: Ви сте тај који конкретним аргументима треба да демантујете оно што сам изнео. Ваш "утисак да се ради о поштеном човеку" је тачно то - утисак, и није нам од помоћи. Сви ми имамо некакве утиске, али ваља се чвршће држати, да извинете на изразу, голих чињеница.
Нисам написао да је он упропастио привреду, већ да је као министар имао негативан резултат, а да ли је стрмоглави пад у следећој години последица (и) његовог делања не можемо знати, пошто се у фебруару повукао са министарске позиције. Резултати привреде 2013/4 су такви какви су, бројеви су у питању, и шта сад да радимо?
Но, да поставимо питање - како се то постаје министар у српским Владама? Којим је то тајним ходницима Радуловић стигао на ту позицију? Које су биле везе а који привесци? Оставио фасцинантан утисак као стечајни управник? О тој врсти паразита и мародера ја нећу ни да дискутујем.
Шта је још био?
Био је VIP () блогер на Б92. Шта је тамо сам, својим речима и својом руком о себи написао ( ето, лењ сам, мрзи ме да србизујем):

Saša Radulović B92 VIP
Završio ETF u Sarajevu, smer Automatika i Elektronika. Otišao krajem 80-tih. Karijeru počeo u Siemens-u u Nemačkoj. Živeo i radio u Nemačkoj, Kanadi i SAD-u. Od 1997 u preduzetničkim vodama kroz kompanije podržane Venture Capital i Private Equity fondovima. Pravio i vodio kompanije od garaže do preko 150 zaposlenih. U Kanadi i SAD-u, bio CEO, član menadžment tima i borda direktora nekoliko kompanija. Bio aktivan učesnik Silicon Valley Internet boom-a i bust-a. 48 godina. Oženjen. Otac dva deteta. Vratio se 2005. Deca bila zaboravila da govore srpski. Oboje Deca naučila srpski. Pored svega, svidelo mi se, teško ali lepo, najteže za decu, njihovo obrazovanje i budućnost. I ostao.

Licencirani stečajni upravnik. Portfolio menadžer. Savetnik Asocijacije za mala i srednja preduzeća za poreski sistem. Stručni saradnik Saveta Evrope, OEBS-a, Američke Ambasade, GIZ-a, NALED-a. Finansijski ekspert tužilaštva za stečaj i berzu. Zajedno sa timom eksperata drži treninge za tužioce, policijske inspektore za privredni kriminal, radne grupe i druge državne organe na temu privrednog kriminala i zloupotreba u stečaju, privatizaciji i na berzi.

Био експерт од Немачке до САД, па се вратио у Србију да буде јебени стечајни управник?! Море...
Што се његових блогова тиче, можете ми веровати, а не морате, да је више мојих текстова постигло већу читаност од њега, само рецимо на једном сајту. И то за оно што је он писао као министар, или непосредно након тога!!! За оне моје текстове које је пренело десет, или, у екстремном случају, двадесет пет сајтова, да не говоримо. Па зар ја немам лепих референци за министра, ако ћемо тако?

То да је Саша Радуловић био "стручни сарадник" америчке амбасаде сам је сведочио. Како је он то "стручно сарађивао" са амбасадом САД и НАЛЕД? Да ли је "стручно сарађивао" док је био у Влади? Знате како - замислите да амерички председник за свог неког секретара постави саветника руске амбасаде? И, сад, није мутно којим је тајним каналом Саша Радуловић углављен у Владу Србије? Код оваквих ствари, крајња сумњичавост не да је прихватљива, већ је обавеза националне безбедности.

Дакле, питање за вас је шта је то добро Радуловић урадио за Србију? Сем ако ту не рачунате његов дискретан активизам око "Паткара", што је за последицу имало постављање Ане Брнабић за премијера, што би у свакој нормалној држави са психички стабилним становништвом био незапамћени скандал?
....

РЅ:
У мултинационалним корпорацијама, постоји једно правило у аванзовању, а то је да млади јапи, кад достигне одређен ниво у хијерархији, не може даље до не "стекне искуство" као министар у влади неке државе. Е, у такве "неке државе" је спала Србија. Најбољи пример је "цимер" из Владе Саше Радуловића, Небојша Крстић, иначе једнако катастрофалан министар, али који сад убира плодове свог мукотрпног министарског рада. А ко га је поставио, и по коју цену, враг зна, ми не.

Od ukupno osam ministara finansija i guvernera koji više nisu u foteljama u Nemanjinoj 11 i Narodnoj banci Srbije (NBS), samo njih troje je uhlebljenje našlo u Srbiji.

Да ли ми разумемо суштину овакве денационализоване, заправо аутошовинистичке праксе? Па замислите да су министри тако масовно бежали из земље пре сто година? Незамисливо!

Што се Двераца тиче, за њих важи народна изрека "Од кога град бранисте, њему кључе дадосте!"

Али, тајни ходници су чудо.

[Милослав Самарџић]

Па и немаш неки доказ против Радуловића, сем да си већа интернет звезда од њега, што сам већ знао.
Човек има јаку биографију, ''Сименс'' итд, то су озбиљне фирме, не може се ту упасти лако. И ту се научиш бизнису. Ко на политичкој сцени уопште има јачу радну биографију од њега?
Колико видим, главни аргумент ти је што је био саветник америчке амбасаде. Зашто не би био? Подразумеваш неко шпијунирање. Као да они немају довољно шпијуна. Који то наравно не објављују у својим биографијама. С друге стране, Амери су сами објавили колико су кога овде плаћали, Ђинђића и компанију. То је проблем, а не кад неко ради код њих стручне послове за плату или хонорар.

[ЈВуО-КГ]

Као да они немају довољно шпијуна.

Таман посла госин Самарџићу,само око 3200 безбедносних служби и агенција.

Од тога државних 1271. а приватних 1931. и то тачно у број.

The U.S. intelligence budget (excluding the Military Intelligence Program) in fiscal year 2013 was appropriated as $52.7 billion, and reduced by the amount sequestered to $49.0 billion.

Све ове агенције не вреде колико један Саша Радуловић звани Шале Џејмс Бонд.И други из Србије. Мислим на америчке агенте којих према процени квази патриотског кадра има између милион и два милиона а можда и више.У Србији,наравно.

[Ђорђе Ивковић]

Па и немаш неки доказ против Радуловића, сем да си већа интернет звезда од њега, што сам већ знао.
Човек има јаку биографију, ''Сименс'' итд, то су озбиљне фирме, не може се ту упасти лако. И ту се научиш бизнису. Ко на политичкој сцени уопште има јачу радну биографију од њега?
Колико видим, главни аргумент ти је што је био саветник америчке амбасаде. Зашто не би био? Подразумеваш неко шпијунирање. Као да они немају довољно шпијуна. Који то наравно не објављују у својим биографијама. С друге стране, Амери су сами објавили колико су кога овде плаћали, Ђинђића и компанију. То је проблем, а не кад неко ради код њих стручне послове за плату или хонорар.

Ма, Милославе, јесам ја већа Интернет звезда од Радулета, но смо обојица падалице. . Да саставимо све наше сајбер-бестселере нисмо ни до колена ЗоранаХХ.
Моје питање је било како се то постаје министар у Србији? "Радио у Сименсу"? Па колико је тамо радио, пошто је за 15-16 година променио седам-осам послова од Немачке преко Канаде до УСА? Био директор у "гаражној фирми" након "Сименса"?! Воли човек изазове. Онда је био директор у фирми са целих 150 радника. Е, ту ме шије, ја сам био директор у фирми са 80 радника. Па добро, шта је било са том његовом фирмом од 150 радника? Оно што је сигурно, да се ни ту није задржао више од једне месечеве мене. Онда се, после свих тих пословних успеха, вратио у Србију да пише блогове и буде стечајни управник.
Ево питања за наше стрпљиве пратиоце: ко би од вас, ако се већ одлучио за емиграцију, напустио "Сименс" и вратио се у Србију да закључава фирме и тера стотине или и хиљаде мучених људи на улицу? И то дебело наплатите из "стечајне масе", односно од те исте очајне сиротиње?!
И онда, хај за министра???!!! Чиме се истакао, ко га је предложио, преко којих веза се убацио?
Даље, какве је резултате постига као министар? КАТАСТРОФАЛНЕ! Жива пропаст, кратко речено. Бројеви мој Милосаве, бројеви...

Коначно, безбедносни аспект. Ни у једној озбиљној држави људи са таквим референцама које смо раније поменули се не постављају на одговорне функције !!! И тачка. А Радуле, не само да је био министар већ је дискретно, индиректно или како год, подржавајући "Паткаре" припомогао да Ана Брнабић постане премијер. Ова пак, будући да има канту масла на глави и да је неспорно шпијун или сарадник УСАИД, односно опет под контролом стране владе или више страних влада, сигурно не би могла нигде бити Премијер сем у Србији или неким племенима у Амазонији. Како Радуле примењује своју крилатицу "Доста је било!" спрам Брнабићке? Никако! Иде с њом по педерским парадама! Очигледно, Радуле лаже.

И сад, ја немам аргументе, док су твоји аргументи необориви?
Да коначно закључим - ја од тог смутљивца зелен орај из руке не бих узео, не да би с њим политички ортачио.

[Бенито]

Извинте, што прекидам ову распру. Хтео би да питам Нимбуса како коментарише овај скандал са овим плакатима ДСС-А? Не желим да сад скупљам неке поенчиће, али напоменух скоро шта се може очекивати од Милоша Јовановића. Ето, није му дуго требало.

[ЈВуО-КГ]

Извинте, што прекидам ову распру. Хтео би да питам Нимбуса како коментарише овај скандал са овим плакатима ДСС-А? Не желим да сад скупљам неке поенчиће, али напоменух скоро шта се може очекивати од Милоша Јовановића. Ето, није му дуго требало.

Грци су вам највећа атракција на изборима.

Каже онај њихов председник јуче "Не можемо ми бити ничији тројанац.Ми Грци смо измислили тројанског коња".

Следеће питање које водитељка поставља је "А одакле вам новац за службене просторије на Tеразијама?" и чујеш одговор "Па ту се најбоље видимо".

[Ђорђе Ивковић]

Не бих ја пребрзо закључивао, бар не око тих плаката. На страну што су из ДСС данас показали некакав рачун за штампање неких плаката. Да ли су у питању ове или неке дуге, нећемо никад сазнати.
Међутим, шта смо ми видели на сликама? Неке пакете са неким нечитким етикетама, па затим само етикету на некаквом пакету.
И то је неко муњевито сликао.
Ја кад бих правио такве дилове не бих лепио етикете у опште, а не тако видно. Што би СНС правио такву глупост, ако већ хоће да подржи ДСС и пако подрије осталу опозицију?
А ко гарантује да се није десило овако: Ја наручим за своје паре плакате, онда дође неки "службеник" нареди радницима у штампарији да се на омот налепе ознаке СНС, то лепо слика пред мојим вратима и пусти фотке у промет. Као да се "оперем"? то је немогуће. И тако ме баналним триком елиминишу као противника.

Као што је прихваћена кандидатура неког Радуловића из СНС и његове организације "Доста је било крађе и лоповлука".

То су брате све прљави, примитивни и врло прозирни трикови. Ко се бавио политиком во времја рахметли Слобе, сваки дан се сударао са таквим коњушарским смицалицама. То је тај рад. Мени није тешко да их препознам, пошто имам поприлично искуство са таквим стилом "политичке борбе".

Што се тиче ДСС ја сам за сада уздржан. Нема чврстих елемената за сигурну процену.
Ја сам својевремено оштро био против избора Санде Рашковић-Ивић за Председника ДСС и крв на нос ми је ударила у покушају њеним фановима да докажем да је у питању подвала.
http://www.srbijanskiglas.in.rs/index.ph.../1640-1640

Није требало много да време потврди да сам био у праву, и они исти одговорише "Па добро, мало смо погрешили и шта сад? Хтели смо најбоље странци..." И ником ништа, вози Мишко даље...

[Бенито]

Свега тога смо се нагледали. Али, прогласити све који су потписали Апел, за апелационе чланове ДСС. И још отићи за викенд код Милошевића, пардон Вучића, на канабе да му се " преда" Апел?????
Знам да је неколико људи који су написали Апел били благо речено затечени таквим поступком. И слични гафови, карактеристични за овог Измаршићираног.

[Ђорђе Ивковић]

Ето, информације се пробијају. Аутор тако комромитујућих фотографија плаката ДСС са налепницама СНС је Ђорђо Антељ (видети пословну биографију истога на Гооглетачкацом), бивши високи функционер ДСС кога је мимо икакве процедуре у врх странке уврстила Санда Рашковић-Ивић. Битно је то, јер је ДСС једина странка која до удруженог рушења Коштунице од стране Амбасаде УСА и страних служби, другосрбијанаца&НВО и целокупног лажно-патриотског блока са Дверима у подмуклој брутовској улози, није била под контролом УДБА. сам Ђорђо Антељ идеолошки има везе са ДСС таман колико ја са ЈУЛ.

А око "Апела": Да цитирамо пословицу "Изговор је као шупак - свако га има."
Чули смо и да су неки потписници забога повукли потпис због "политизације" иницијативе. Нису они због тога повукли потпис, већ зато што су се уплашили. Нису се уплашили без разлога, у то не трба сумњати. На страну што ако се нека странка сама, својим људским ресурсима, колико их има и какви су такви су, упрегне да предузеће успе има право да то јавно и каже. Таман и да није тако, или да није сасвим тако, на једној страни имамо капитални национални, етички и државни интерес за који се ваља борити како знамо и умемо, а на другој приговор да то неко политизује, шта је прече? Препустићемо Космет Шиптарима "зато што ДСС политизује борбу за Космет"? (Видети горњу пословицу).
Па још, а што су "Апел" са тринаест хиљада потписа предали директно Вучићу "на канабету" а не његовом портиру на вратима, или Маји Гојковић у "Парламенту", исти враг?
И ту долазимо до кључног питања: зашто "Апел" није имао 1.300.000 потписа, а не 13.000? Опет ваља погледати горњу пословицу, па ће се и одговор сам наметнути: НЕМА, ЗАТО ШТО СУ СЕ СРБИ УПЛАШИЛИ.

[Громовник]

Е, ту ме шије, ја сам био директор у фирми са 80 радника.

КОМУНИИИИСТЕЕЕЕН!