[Ђорђе Ивковић]

Много прецењујеш Милоша Јовановића, мој Нимбусе. Није он тај капацитет, ни у интелектуалном, ни у организационом смислу.
Али, да се не мешам, одговориће ти Милослав.

Не, цитирао сам другог коментатора. Тема су Двери и шире политичке прилике патриотској политичкој страни, незгодно је било да исецам реченице. Ја, лично, Јовановића нигде нисам спомињао, сем што се слажем да је бар у нечему остао доследан, за разлику од Двери...

[Шумадинац]

Много прецењујеш Милоша Јовановића, мој Нимбусе. Није он тај капацитет, ни у интелектуалном, ни у организационом смислу.
Али, да се не мешам, одговориће ти Милослав.

Не, цитирао сам другог коментатора. Тема су Двери и шире политичке прилике патриотској политичкој страни, незгодно је било да исецам реченице. Ја, лично, Јовановића нигде нисам спомињао, сем што се слажем да је бар у нечему остао доследан, за разлику од Двери...

'Ел ово гос'н Јовановић у некој кризи?

[Милослав Самарџић]

Ђорђе,
Да, горе је данас него кад су основане Двери као странка.
Горе је зато што и они, као и опозиција генерално, настављају ту линију "угледних чланова" теоретичара од 1990.
Мислим да је баш међу интелектуалцима био највећи проценат комунизираних, јер у комунизму сви који се баве интелектуалним пословима морају бити комунисти.
Здраве снаге тада смо имали само у емиграцији. Једино паметно решење за српску опозицију било је да иде у емиграцију и да пронађе пре свега људе који се баве политиком, у западним странкама дакле. По правилу, они су у десним странкама, нарочито у америчкој републиканској. Просто речено, од свих Срба они најбоље раде тај посао. Као што би нпр, да правиш фабрику аутомобила, тражио Србе који раде у Мерцедесу.
Колега ког си цитирао, као и ти, исувише користите крупне и тешке речи. Ви готово искључиво говорите нешто о чему уопште и не треба говорити у политици. Већ се то подразумева.
Ви сте, такође, антизападњаци и антиамериканизам је нарочито видљив. Само ми сад немој објашњавати корист од пљувања некоме под прозор. Знам да можеш, али немој...
Уместо тог пљувања, треба нам реална процена где смо, реално сагледавање могућности деловања правила игре, и сл. Дакле, пре свега, лобирање у Америци, јер је она кључни играч.
Даље, мислим да је ДЈБ најдеснија странка код нас, јер заговара капитализам, док сбе друге странке, укључујући и Двери, имају много левих елемената, пре свеа кроз велику улогу државе. А нешто што може да нас извуче из комунизма зове се, наравно, као и пре комуниста - капитализам.
Све у свему, ја бих и данас да се позову Срби активни у Републиканској странци. Разуме се , то је увек било немогуће, јер су угледни чланови увек мислили да они све најбоље знају. Зато сам за коалицију са ДЈБ, јер они највише личе на републиканце.

[Ђорђе Ивковић]

Самарџић:
"...Ви сте, такође, антизападњаци и антиамериканизам је нарочито видљив. Само ми сад немој објашњавати корист од пљувања некоме под прозор. Знам да можеш, али немој..."

Милославе, проблем је у тајмингу. Ја сам био "западњак" пре јаких тридесет година. Објашњавао људима да је боље да дамо војну базу Америма, него да их окрећемо против себе јер ће нас згазити. Сад ме исти они који су ме тада проглашавали за издајника јер "америчка чизма никада неће крочити на српску земљу", опет проглашавају за издајника јер "не прихватам реалност".
А шта је данас та реалност? Брисање Србије, стварање Велике Албаније, ликвидација РС. А колонија у буквалном смислу речи већ јесмо.
Писао сам ја неки фељтон "Пет српских џелата", па сам тамо констатовао да, док је Туђман окупљао Хрвате по дијаспори, Милошевић, који је истовремено боравио неких тридесет пута пословно у САД, је направио буквално "санитарни кордон" према српској политичкој емиграцији. Па сам и због те констатације разапињан.
Сад смо се досетили?
Сад имамо шта имамо: Велику Албанију у формирању и ОЧИГЛЕДНИ пројекат ликвидације Срба као "реметилачког фактора". Факат. И сад ће неки мутикаша Радуловић, катастофални ретард од министра и успешни стечајни управник несталих фирми, са својим педерима и "паткарима", уз саслужење Двери, који очигледно МИСЛЕ да су политички мудри и да им "интелигентна политика има дупло дно", да преокрену ситуацију тако што ће још више да забрљају, односно разоре и последње могућности патриотског сабирања?!

ДОЈЕБ НЕ ЗАГОВАРА НИШТА! КАПИТАЛИЗАМ НЕ ПОДРАЗУМЕВА УНИШТАВАЊЕ ПРИВРЕДЕ ШТО ЈЕ ЧИНИО РАДУЛОВИЋ КАО МИНИСТАР ПРИВРЕДЕ. ДОЈЕБ је најдеснији ако урачунамо заговарање "Сребреничког геноцида". У том смислу, ДОЈЕБ не да је најдеснија странка у нас него је још деснија, односно нацистичка илити усташка странка.
Ето, ја мислим да у датим околностима треба водити стабилну али самосвојну политику.
Шта ће нам ССП, због кога губимо око милијарду евра годишње? Шта ће нам уговор са НАТО по коме они, ако посумњају нешто, могу да ми упадну у кућу и све полупају приликом претреса, па ако тужим и добијем спор, трошкове плаћа држава Србија а не НАТО, односно опет народ? И ако ме убију приликом претреса, одговорност је на држави Србији?! Шта ћу у ЕУ, који нити нас жели нити на ту журку можемо стићи пре свитања? А њихове уцене се неће завршити са предајом Косова и Метохије и променом Устава, е зарад "европке перспективе" на дугачком штапу. Па то је јасно.

Како год Милославе, твој последњи одговор је рашчистио све дилеме, и лично сматрам да је тема апсолвирана.

[Милослав Самарџић]

Ђорђе, ја у клин, ти у плочу. Тј. ја говорим да су нам неопходне западне методе рада, како у политици, тако и у привреди. А ти то преводиш у служење Западу. И онда ајде да одржимо по један запаљиви говор, да видимо ко је већи Србин. Е, па није. Проблем је што се код нас опозициона политика води крупним речима, од стране угледних чланова, а по инерцији из социјалистичког доба, где је то, са крупним речима и никаквим делима, било уобичајено. А треба да се води политика као и пре комунизма, дакле на садашњи западни начин.

[Ђорђе Ивковић]

Ђорђе, ја у клин, ти у плочу. Тј. ја говорим да су нам неопходне западне методе рада, како у политици, тако и у привреди. А ти то преводиш у служење Западу. И онда ајде да одржимо по један запаљиви говор, да видимо ко је већи Србин. Е, па није. Проблем је што се код нас опозициона политика води крупним речима, од стране угледних чланова, а по инерцији из социјалистичког доба, где је то, са крупним речима и никаквим делима, било уобичајено. А треба да се води политика као и пре комунизма, дакле на садашњи западни начин.

Разумем ја тебе потпуно, али тражим чињенице које подупиру овакву нову политичку концепцију Двери. Па, нисмо их нашли. Поготово политичка биографија Саше Радуловића не улива ни најмање поверења да ће ишта ваљати то што сте наумили да радите.
Друго, легитимно је право сагледавати и лоше стране преокрета Двери. У ком року очекујете резултате? Ако успете након калварије коју ја ето очекујем у року годину или годину и по дана, такав успех, бар за мене, био би сасвим безвредан. У том случају, могло би се само поставити питање одговорности, бар моралне, свих актера политичке сцене за пропаст и народа и државе.

[Милослав Самарџић]

Видеће се већ после ових избора.
Иначе ја сам и за коалицију са ДСС-ом и са Стаматовићем.

[Бенито]

Ма, пусти те коалиције, него реци ти нама двојици, не чита ово нико сем нас, да ли су те примили у Републиканску странку у САД?

[Милослав Самарџић]

Ма, пусти те коалиције, него реци ти нама двојици, не чита ово нико сем нас, да ли су те примили у Републиканску странку у САД?

Нисам ни тражио, али познајем Србе активисте у тој странци. Млађа генерација. Они ми шаљу корисне информације. Све у свему, запрепашћени су како се код нас схвата бављење политиком, пре свега од стране ''угледних чланова''.
А то што су ми они рекли, у основи ми је рекао агент МИ-6, из Лондона, Богдан Видаковић, 1990. Тражио ми је један говор Вука Драшковића, да га преведе и да на анализу њиховим експертима. Да виде вреди ли или не вреди, да ли може да се поправи, итд. У циљу доласка опозиције на власт, тј. рушења комуниста.
Тај експерт је био толико изненађен, да је питао Богдана да није нека грешка. Богдан му је одговорио да није, већ да је то заиста говор лидера опозиције у Србији. Сећам се наслова: ''Ново вино у мешине старе''. Енглез је рекао само једну реч: ''Заборави!''
То, дакле, толико није везе имало са политиком, да је једини логичан исход оно што се и десило, стални пад СПО-а.
Е сад да питам ја тебе и Ђорђа: Да ли и ви подржавате политику угледних чланова, то јест тзв. националне елите од 1990-тих наова, која се у две речи своди на - смак света?

[Бенито]

Ево, врло кратко, пре Ђорђија.
Наша интелектуална елита не постоји. Разни су узроци тога, али главни је разлог што она потиче из флертовања, а најчешће отвореног удвориштва владајућем културном и политичком моделу. Она јесте и подељена, али само по том моделу. Ако не постоји слобода научног деловања, ако се не уважава разлика, онда нема ни кристалисања вредности, па реч елита губи сваки смисао. Ово што ми зовемо елитом је најобичнија гомила малограђана који ниподаштавају све што није у раму задате вредносне слике. Та слика није оно чему треба да тежи српска нација , јер је директно супротна српском националном интересу.
Једном речју, изабереш циљ какав ти је културни код, национални идентитет и историја, па према томе ствараш политичке поступке, приоритете и сараднике.
Код нас је све обрнуто. Ми уподобљујемо наш живот према туђем националном циљу , и спроводимо га по туђем културном моделу, и зато смо овде где смо.
Неће због нашег нестајања бити смак света. Једино неће бити нас какви смо били. А ако нас није срамота, " онда ништа" , што би рекла крилатица оних неспоменика.

[Милослав Самарџић]

Сигурно да не постоји интелектуална елита од 1945, то је јасно. Постојала је наравно у емиграцији и од те године, али не овде, јер је владао тоталитарни систем - комунизам. Тај систем је стварао своју интелектуалну елиту, али квази елиту, и она је 1990. године створила опозицију, која је због тога и даље таква каква је.
Али, нисам те то питао, него да ли подржаваш ова концепт ''смак света'', попут већине онога што се сматра интелектуалном националном елитом?

[Ђорђе Ивковић]

Заиста смо почели да се понављамо, па да још кажем: што се модерног поимања политике тиче, ја те не могу натерати да промениш мишљење о Радулету, само те једно молим - не дај му да се за зелен бор хвата.

Сад, да мало размотримо шта је то америчка модерна политика? Ако ми не знамо, знају Американци те су кадри много шта у напред предвидети.

А какви су им експерти, најбољи пример им је председник Буш Јр. Ми тако мудрог политичара неимадосмо. Његове мудрости ће остати за сва времена. Елем,
Бушизми

Ненадјебиве небулозе бившег америчког председника Буша. Деле се на граматичке не(о)логизме, неписменизме и политичке ретардизме, а заједно чине драгоцену ризницу која је оплеменила енглески језик својом непоновљивошћу. Сами су себи конкуренција, па се прављење Топ 20, 30 или 50 бушизама сматра једним од најтежих задатака на свету. Једноставно, сваки број за ту листу је премали.

-Погрешно су ме потценили.
- Наши непријатељи су иновативни и сналажљиви, али смо и ми. Они никад не престају да размишљају о новим начинима да нанесу штету нашој земљи и народу, али не престајемо ни ми.
- Ретко се поставља питање: Да ли наше деца учи?
- Научите дете да чита, и он или њен ће моћи да положи тест писмености.
- И ви имате црње? (бразилском председнику)
- Док неки паметњаковић схвати шта се дешавало у овој Овалној соби, ја ћу бити далеко.
- А они немају безобзира према људском животу.
- Сећам се да сам се срео са мајком детета које су Севернокореанци отели баш овде у Овалној соби.
- Једва чекамо да чујемо вашу визију, да бисмо бољије радили свој посао. То вам кажем.
- Ценим своју љубав према Лори.
- Желим да ценим вас који носите униформу наше нације за сопствено жртвовање.
- Америка се залаже за слободу, потрагу за срећом, и неотуђитуђиво право на живот.
- Понекад вирнем у новинске наслове само да бих стекао представу о томе шта се ради. Ретко читам приче, а обавештавају ме људи који су вероватно прочитани саме вести.
- Правда треба да буде фер.
- Залажемо се за ствари.
- Част ми је да се рукујем са храбрим Ирачанином коме је руку одсекао Садам Хусеин.
- Онда се пробудите у средњој школи и видите да је ниво писмености наше деце застрашујући.
- Хвала вам што сте ме подсетили колико је важно бити добра мама, као и велики добровољац.
- Дик Чејни и ја не желимо да ова нација буде у рецесији. Желимо да свако ко може да нађе посао буде у могућности да нађе посао.
- Ако се не залажете ни за шта, не залажете се ни за шта! Ако се не залажете за нешто, не залажете се ни за шта!
- Не желим више никад да у Вашингтону дајем објашњења која не могу да објасним.
- Важно је да објаснимо својој нацији да је живот важан. Не само живот беба, већ и живот деце која, знате, живе у мрачним тамницама Интернета.
- Мислим да треба да повисимо старосну границу од које малолетници смеју да поседују оружје.
- То је велико поверење. У то се уверим сваки пут када ми људи дођу и кажу: “Не желим да ме опет изневерите”.
- Ја вођство доживљавам другачије. Вођство је неко ко окупља људе.
- Желим да знате да фармери неће бити секундарни за Бушову администрацију. Они ће бити у предумишљају наших мисли.
- У ствари, ја – ово ће вам можда звучати помало западнотексашки, али мени се свиђа. Када говорим о – када говорим о себи, и када он говори о мени, сви ми говоримо о мени.
- Најважнији посао је не бити гувернер, или прва дама, у мом случају.
- Косовљани могу да се врате.
- Забринути смо за сиду ван Беле Куће – у то немојте ни да сумњате.
- Лора и ја ћемо им се захвалити из дубине моје душе.
- Она је фина девојка из Тексаса, баш као и ја.
- Надам се да ћете овде изаћи и отићи и рећи: “Шта је рекао?”.
....
Како год, има ли неки амерички председник да није ратни злочинац?
Или, колики је државни дуг по глави сваког Американца? Знају ли они у опште да прочитају цифру колико су дужни само Кинезима? Колико ту нула има?

Какви су говори њихових лидера, који су истовремено светски лидери? Ето, "ан пасан" да се присетимо само Клинтонове изјаве да су "Срби изазвали два светска рата!!!???" Па колики имбецил треба бити па поверовати у толику небулозу како је чинио "просечни амерички бирач"?
::::::

Или, да погледамо Велику Британију, чија је дипломатија важила за најбољу.
Нас бије глас да "што добијемо у рату, изгубимо у миру". То једноставно није тачно. Ми смо губили у ратовима што смо добијали у ратовима, и обрнуто. А погледајмо Енглезе - они су победници у оба светска рата, да би одмах после тих ратова буквално изгубили све што су имали. Од "Империје у којој сунце никад не залази" постали су острво у коме сунце никад не излази. Једва и то државе што имају одржавају на окупу. И не само то - Енглези су постали мањина у сопственој престоници Лондону, а "обојени" су већина. И лорд-мер им је неки "Шир-Кан". Ето им ненадјебиве дипломатије.
:::::::

Шта хоћу да истакнем - политички критеријуми у Америци, чија се глобална политика ослања на памет беше деветнаест носача авиона и остале справе за уништавање човечанства, неприменљиви су у нас.
Нама треба реална српска политика која се ослања на изворна најбоља наша политичка искуства. Изгледа међутим да ми баш то нећемо за живу главу.

[Милослав Самарџић]

Са овим последњим се апсолутно слажем, у ствари то сам и написао горе. Само наравно пшто су та политичка искуства стара, доста тога се променило, па их треба модернизовати најбољим западним искуствима.
Што се тиче америчких председника, то што си навео у основи се тиче спољне политике. Коју ми наравно не можемо да копирамо. Док сам ја говорио о унутрашњој политици Америке, Британије, а може се додати рецимо Белгија, итд. Мислим да је за нас много важније што ми и не знамо ко су председници Републиканске и других странака. Док је код нас председник странке као генерални секретар ЦК, све он. Дакле тај западни политички систем - закон о странкама, начин рада политичких партија, итд. - је много бољи него овај наш, који је, обрни-окрени, неокомунистички.

[Ђорђе Ивковић]

Ма, унутрашња политика (УСА) им је супер. Нарочито здравствени и социјални системи.
Наравно да треба преузимати најбоља искуства од других. Ево, Исланд, рецимо. Како су изашли из највеће економске кризе? Па раде све супротно од нас, и, богами, понешто од њихових искустава сам и индиректно поменуо, а теби се чини да сам баш због тога задрт?
Ево ви, као коалиција новог кова, заложите се да жене треба да штрикају џемпере, што је на Исланду, много богатијем од нас, најнормалнија ствар. И докажите Српкињама да је модерно рађати децу? А Исланд има највећи наталитет у Европи. Веле, дуге су им ноћи, не може само ТВ да се гледа, па ето шта да раде него децу да праве. Па кад би се заложили за такве врхунске и најмодерније европске вредности, моментално би вас прогласили за клеро-фашисте, женомрзце, трибалне Србе итд...