[Милослав Самарџић]

Онда је он.

[пек.]

Онда није ни ишао преко Албаније био је у Солуну још пре немачког напада.

[Милослав Самарџић]

Онда није ни ишао преко Албаније био је у Солуну још пре немачког напада.

Станоје Плазина пише да је био при укрцавању у бродове за Крф, и то са корбачем.

[Бенито]

Станојле Плазина није прешао Албанију, тако да није неки извор за такав податак.

[пек.]

Сад видим да се вратио из Солуна и да је био у Албанији 17. децембра 1915. су га послали у Медову.

[Митић]

Јован ТРИШИЋ: О МИЛАНУ НЕДИЋУ, приредио Небојша СТАМБОЛИЈА, Београд 2021.

Дело се састоји из две целине, или како Тришић наводи „књиге“. Прва књига је о карактеру, деловању и поступцима генерала Милана Недића. Ова књига се састоји из два дела. Први део расправља о Недићу пре његовог постављења за председника „Владе народног спаса“ крајем августа 1941. године, а други део обрађује његово деловање као председника владе. Кроз оба ова дела, Тришић полемише са наводима из наведеног дела Петра Мартиновића, повремено убацујући веома драгоцена сопствена сведочанства из почетног периода окупације, док није ухапшен у новембру 1941. године. Он према Недићу наступа веома критички, а Мартиновићу и Карапанџићу замера „бацање блатом на рад Драже Михаиловића“.

Друга, знатно мања целина, односно књига, носи назив „Комунистичке неистине на суђењу Дражи Михаиловићу“. Овај текст је излазио у наставцима у часопису Американски Србобран 1955. године, а Тришић га је укључио у књигу у нешто измењеном и допуњеном облику. У овој књизи он полемише са тужиоцима и судијама на суђењу Драгољубу Михаиловићу 1946. године често цитирајући објављене стенографске белешке (Издајник и ратни злочинац Дража Михаиловић пред судом: стенографске белешке и документа са суђења Драгољубу Дражи Михаиловићу, Београд 1946). Тришић је ово суђење сматрао фарсом којем није био циљ да се „утврди материјална истина – која би за комунисте била поразна – већ је све вођено у циљу пропаганде“.

https://isi.ac.rs/jovan-trisic-o-milanu-nedicu/

[Митић]

Трећа четничка група своје главне представнике има међу „Горњачким четницима“ Ц-31 капетана Авејића. Овај одред готово отворено исказује своје непријатељство према окупационој сили и своју припадност Дражи Михаиловићу, а једва да још и прикрива своје припреме за устанак, које се састоје у прикупљању оружја, новца и залиха свих врста, као и у успостављању мобилизационих спискова на широком подручју.

Она [група] не поштује наредбе и упутства како српске владе тако ни немачког Вермахта, и прогони и прети свима онима који сарађују са нама.

Колику опасност представља ова четничка група, окружни војвода Стојан Врњачки, из Окружне четничке команде, сасвим је недвосмислено описао у свом тајном допису Недићу од 1. јула.“

Бројчано евидентирање четничких јединица и даље наилази на тешкоће. Тражени спискови се не подударају. Тек ће оверавање нових легитимација, које још нису пристигле у пуном броју, омогућити да се добије јасна слика о бројном стању. Међутим, дивизија са сигурношћу рачуна с тим да су припадници четника који прелазе прописану бројну јачину само привидно отпуштени и да су у сваком тренутку спремни да се одазову позиву. Исто тако, не може се рачунати с тим да ће прекобројно оружје бити у целости предато; напротив, треба претпоставити да је то оружје већ одавно склоњено и сакривено.

Поновно наоружавање, које је тренутно обустављено због поправке новог оружја у Београду, вероватно ће се такође сусрести са потешкоћама, јер се очекује да ће неке четничке јединице избећи поновно наоружавање дезертерством. Ово ће имати негативан утицај јер ће ове јединице већ поседовати важеће легитимације. С друге стране, издавање нових легитимација се више не може одлагати. Да је најављено оружје стигло на време и да је поновно наоружавање могло бити извршено истовремено са оверавањем легитимација – како је планирано – ове потешкоће би се избегле.

Овдашње четничке јединице успешно су примењивале систем „Крüмпер“, тако што су стално слале људе на одсуство у њихова родна места са оружјем, чиме су немачком Вермахту приказивале стање које је било знатно испод стварног бројног стања официра, људства и наоружања. Новим регулисањем пропусница и изричитом наредбом дивизије да четници и добровољци на одсуство смеју да одлазе само без оружја, као и да све путне пропуснице морају бити поднете немачким трупама ради потврђивања, таквој пракси се стало на пут.

---------------------------------------

б) Калабић *, окружни старешина у Пожаревцу, и даље је препредена лисица која још увек покушава да прикаже као да има искрене намере, али је његова веза са Дражом Михаиловићем јавна тајна. Са Горњаком и Петровцем стално одржава тајну курирску везу. Он прећутно допушта изгреде и недисциплину својих људи и за сваку примедбу која му се упути има своје изговоре.

ц) Горњак, тешко приступачно стеновито гнездо, током извештајног периода у све већој мери постао је полазиште Михаиловићевог покрета. Овде се стичу све нити непријатељске према Немцима; овде се, по свему судећи, одржавају курсеви обуке; овде или у непосредној близини мора да се налази арсенал оружја и складиште хране, а одавде се састављају спискови људи способних за ношење оружја из свих места ближе и даље околине. Горњачка јединица капетана Авејића, заједно са Рудничком јединицом капетана Стојановића (Петровац), сматра се ударном јединицом Драже.

Дивизија тренутно, услед ангажовања у западној Босни, није у могућности да својим снагама изнуди распуштање и разоружавање ових јединица.

Izvor: NARA, T-315, R-2243, 000774, 000776

Немачки документ од 3. 7. 1942. године. (извештај о непријатељској ситуацији за јун месец).

* Овде се ради о Милану Калабићу и о томе како је бити убачен у непријатељске редове.

[Краљевина Шумадија]

Трећа четничка група своје главне представнике има међу „Горњачким четницима“ Ц-31 капетана Авејића. Овај одред готово отворено исказује своје непријатељство према окупационој сили и своју припадност Дражи Михаиловићу, а једва да још и прикрива своје припреме за устанак, које се састоје у прикупљању оружја, новца и залиха свих врста, као и у успостављању мобилизационих спискова на широком подручју.

Она [група] не поштује наредбе и упутства како српске владе тако ни немачког Вермахта, и прогони и прети свима онима који сарађују са нама.

Колику опасност представља ова четничка група, окружни војвода Стојан Врњачки, из Окружне четничке команде, сасвим је недвосмислено описао у свом тајном допису Недићу од 1. јула.“

Бројчано евидентирање четничких јединица и даље наилази на тешкоће. Тражени спискови се не подударају. Тек ће оверавање нових легитимација, које још нису пристигле у пуном броју, омогућити да се добије јасна слика о бројном стању. Међутим, дивизија са сигурношћу рачуна с тим да су припадници четника који прелазе прописану бројну јачину само привидно отпуштени и да су у сваком тренутку спремни да се одазову позиву. Исто тако, не може се рачунати с тим да ће прекобројно оружје бити у целости предато; напротив, треба претпоставити да је то оружје већ одавно склоњено и сакривено.

Поновно наоружавање, које је тренутно обустављено због поправке новог оружја у Београду, вероватно ће се такође сусрести са потешкоћама, јер се очекује да ће неке четничке јединице избећи поновно наоружавање дезертерством. Ово ће имати негативан утицај јер ће ове јединице већ поседовати важеће легитимације. С друге стране, издавање нових легитимација се више не може одлагати. Да је најављено оружје стигло на време и да је поновно наоружавање могло бити извршено истовремено са оверавањем легитимација – како је планирано – ове потешкоће би се избегле.

Овдашње четничке јединице успешно су примењивале систем „Крüмпер“, тако што су стално слале људе на одсуство у њихова родна места са оружјем, чиме су немачком Вермахту приказивале стање које је било знатно испод стварног бројног стања официра, људства и наоружања. Новим регулисањем пропусница и изричитом наредбом дивизије да четници и добровољци на одсуство смеју да одлазе само без оружја, као и да све путне пропуснице морају бити поднете немачким трупама ради потврђивања, таквој пракси се стало на пут.

---------------------------------------

б) Калабић *, окружни старешина у Пожаревцу, и даље је препредена лисица која још увек покушава да прикаже као да има искрене намере, али је његова веза са Дражом Михаиловићем јавна тајна. Са Горњаком и Петровцем стално одржава тајну курирску везу. Он прећутно допушта изгреде и недисциплину својих људи и за сваку примедбу која му се упути има своје изговоре.

ц) Горњак, тешко приступачно стеновито гнездо, током извештајног периода у све већој мери постао је полазиште Михаиловићевог покрета. Овде се стичу све нити непријатељске према Немцима; овде се, по свему судећи, одржавају курсеви обуке; овде или у непосредној близини мора да се налази арсенал оружја и складиште хране, а одавде се састављају спискови људи способних за ношење оружја из свих места ближе и даље околине. Горњачка јединица капетана Авејића, заједно са Рудничком јединицом капетана Стојановића (Петровац), сматра се ударном јединицом Драже.

Дивизија тренутно, услед ангажовања у западној Босни, није у могућности да својим снагама изнуди распуштање и разоружавање ових јединица.

Izvor: NARA, T-315, R-2243, 000774, 000776

Немачки документ од 3. 7. 1942. године. (извештај о непријатељској ситуацији за јун месец).

* Овде се ради о Милану Калабићу и о томе како је бити убачен у непријатељске редове.

Капетан Велимир Авејић (1907,Алексинац - 1977,Њујорк), син је хероја из Великог рата, арт. пуковника Љубомира Авејића (1934+).
Велимир је имао чак радио станицу и многе корисне ствари је чинио и док је био илегалан и легалан. Пошто су га открили Немци, најстрашније је мучен у нишком логор Црвени Крст, па је логорисан на Бањици: 10. 10. - 24. 11. -42. Најзад, преживео је и немачко заробљеништво.

[Митић]

Капетан Велимир Авејић (1907,Алексинац - 1977,Њујорк), син је хероја из Великог рата, арт. пуковника Љубомира Авејића (1934+).
Велимир је имао чак радио станицу и многе корисне ствари је чинио и док је био илегалан и легалан. Пошто су га открили Немци, најстрашније је мучен у нишком логор Црвени Крст, па је логорисан на Бањици: 10. 10. - 24. 11. -42. Најзад, преживео је и немачко заробљеништво.

Као и увек, одлични биографски подаци.

И да, сам немачки документ каже да је Авејић био опасан по окупаторе.

[Mekenzi]

"...Ја јасно видим свој пут и своју судбину: ви ћете ме стрељати  или обесити. Али пре него што душу предам Богу, висећи уз неку бандеру на Теразијама, ја ћу тамо далеко испред небеског престола видети бар један милион Срба, који ми у једном часу кажу : остали смо у животу благодарећи теби и твојој издаји. Ви ћете ме убити а они ће ме мртвог бранити, и пред Богом, и пред Србима, и пред судом историје. Они су моје судије, а не Михаиловић и његова безбрижна лондонска господа.
Михаиловић може жртвовати живот, алија ради тог милиона и целог свог народа жртвујем нешто више од свих људских живота...Жртвујем своју част и своје светло име..."
                                                                   
                                                                                                                                                Милан Ђ. Недић ( 1943.)

извор: др Радоје Вукчевић " На страшном суду" ( Чикаго, 1968.)

Је ли неко до сада сазнао име барем једног од тих милион Срба чије животе је спасао Недић?

 
Милан Недић је остао и спасавао Србе и српски народ, као и ЈВуО на територији коју су Ваши Карађорђевићи легализовали и дали име СРПСКОЈ ВОЈЦИ и СРПСКОЈ ДРЖАВИ неко туђинско и непријатељско сувопарно име и још их почастили људски онако домаћински једном великом Бановином Хрватском какву ни у најјлуђим ноћима нису сањали да ће да добију.

И из те Карађоћевићеве Бановине ђенерал Недић је спасио многоо Срба, и много Срба у Србији док су šugoslovenski obojeni  Карађорђевићи бројали златнике у Лондону и били на безбедном и слушали Британске коњушаре да се не мешају у сукоб.


Такође Карађорђевићи одласком и бегом у Лондон дестабилизовали целу Србију и обезглавили све јединице и војне формације,и отуда те војне и политичке поделе над којима Ви ликујете, Само немојте оно госн. Самарџићу да су Карађорћевићу као наивне "француске собарице" да они ништа нису знали, да су други одлучивали итд..

МИЛАН НЕДИЋ у најјтежа времена стао у одбрану српског народа и српске нејјачи и српске државе.

СЛАВА СРПСКОМ МУЧЕНИКУ ЂЕНЕРАЛУ МИЛАНУ НЕДИЋУ!

СРБИЈА СРБИМА!  НИКАД ЈУГОСЛАВИЈА!

[Милослав Самарџић]

Е мој геније, па Немци су забранили и Недићу и Љотићу коришћење југословенског имена и заставе

[Mekenzi]

Е мој геније, па Немци су забранили и Недићу и Љотићу коришћење југословенског имена и заставе

Шта год и Недић, И Љотић и Дража и сви ти остали  официри, комаданти који су остали, остали су да спашавају Србују од усташког ножа и усташких фашиста. Свако на свој начин!

Сви до једног су мучки убијени зато што су остали да бране народ а под оптужбом "сарадња са окупатором"! 100-не хиљада убијених, ни којима се ни дан данас не зна гроб.

Док нити један Карађорђевић ни 1939, ни 1941, ни 1991, ни 1999, 2004 ни 2026 нису обукли униформу и узели пушке нити ишта у одбрани српског народа.

А за време другог светског рата, нити једном Карађорђевићу длака са главе није зафалила.

2026 године, нису послали ни изласника крунског савета на сахрану Ђенералу Ратку Младићу, а битно је да су у комплету отишли неком матором Харолду на сахрану!

Далеко су хиљадама километра они од српске династије... 

За мене је Милан Недић и Дража Михаиловић као и дражни официри хероји какве је мало ко имао и који су поднели страшну жртву....

[Милослав Самарџић]

Е мој геније, па Немци су забранили и Недићу и Љотићу коришћење југословенског имена и заставе

Шта год и Недић, И Љотић и Дража и сви ти остали  официри, комаданти који су остали, остали су да спашавају Србују од усташког ножа и усташких фашиста. Свако на свој начин!

Сви до једног су мучки убијени зато што су остали да бране народ а под оптужбом "сарадња са окупатором"! 100-не хиљада убијених, ни којима се ни дан данас не зна гроб.

Док нити један Карађорђевић ни 1939, ни 1941, ни 1991, ни 1999, 2004 ни 2026 нису обукли униформу и узели пушке нити ишта у одбрани српског народа.

А за време другог светског рата, нити једном Карађорђевићу длака са главе није зафалила.

2026 године, нису послали ни изласника крунског савета на сахрану Ђенералу Ратку Младићу, а битно је да су у комплету отишли неком матором Харолду на сахрану!

Далеко су хиљадама километра они од српске династије... 

За мене је Милан Недић и Дража Михаиловић као и дражни официри хероји какве је мало ко имао и који су поднели страшну жртву....

Стављаш издајника и јунака у исту реченицу:

[Митић]

ПРЕДСЕДНИК МИНИСТАРСКОГ САВЕТА

Београд, 28. децембар 1942. године

Командујућем генералу и војном заповеднику у Србији
Београд

Од старешине среза Свилајнац, округ Јагодина, примљен је извештај да акција присталица Драже Михаиловића у овом срезу непрестано добија све веће размере. Тако су 8. децембра, у времену између 17 и 19 часова, групе устаника напале све општине у срезу, са изузетком Свилајнца, Јасенова и Војске. Устаници су били одевени делом у униформе, а делом у сељачку одећу, сви су били наоружани и наступали су у групама. Одмах по упаду у дотичну општину позивали су пред себе председника општине и све остале општинске функционере и саопштавали им да делују по налогу Драже Михаиловића. Након тога су свуда палили општинске архиве, односили писаће машине, апарате за умножавање докумената, а у појединим случајевима и мастило и папир. Такође су демолирали поједине општинске зграде.

Свуда се стекао утисак да устаници поступају према тачно припремљеном плану и да прилично добро познају општинску управу, пошто је преглед аката и пословних књига био темељно извршен. У свим случајевима благајне су биле отваране, новац пребројаван, а општински благајници морали су да им потврде садржај благајне. Сам новац устаници нису узимали.

У свим општинама устаници су позивали становништво да се без поговора покорава наређењима Драже Михаиловића, док је општинским функционерима, под претњом смрћу, било забрањено да даље обављају своју дужност. У општини Проштинац устаници су пронашли 25 килограма експлозива који је био намењен за каменолом. Тај експлозив су однели са собом.

Устаници су напуштали општине у вечерњем сумраку, претходно претећи свакоме ко би се усудио да их прати. Из појединачних изјава произлази да су устаници дошли из среза Млава и да су се тамо и повукли, у правцу села Витежево, Ђуринци и Роанда.

Овај напад могао је да буде изведен у тако великим размерама и да успе само зато што снаге пољске и среске страже нису довољне да би општинама пружиле одговарајућу заштиту. Општинске управе настављају да обављају своје дужности, мада уз највеће тешкоће.

Достављајући горњи извештај среског начелника ради упознавања, молим да се предузму потребне мере како би се стало на пут деловању устаника.

Председник Министарског савета
Генерал [потпис]

Izvor: NARA, T-315, R-1243, 001011

Ово је Недићев извештај, а на крају је руком дописано Neditch.