08-06-2017, 05:01 PM
Др Драгослав Страњаковић
![[Слика: Str.png]](https://s10.postimg.org/nnvn9iahl/Str.png)
Др Драгослав Страњаковић
Др Драгослав Страњаковић рођен је 31. маја 1901. у Ужицу ( из Књиге рођених цркве ужичке XIX, 207, где је под бројем 189, уписан Драгослав Страњаковић, син Миладина и Кате, рођен 18. маја 1901. ( по старом календару )), у трговачкој породици.
Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, где је 1921. положио виши течајни испит. На Филозофском факултету у Београду студирао је историју, где је 1927. и дипломирао.
Две године ( 1928. и 1929. ) провео је у Паризу, где је по архивама и библиотекама прикупљао грађу за докторску дисертацију. Истраживао је 1930. године у Бечу а наредне поново у Паризу. Докторирао је 1932. године тезом Влада уставобранитеља 1842-1859 - унутрашња и спољна политика. За доктора филозофије промовисан је 24. јануара 1933. године. У циљу архивских истраживања поново је ишао у Беч ( 1935. ) и Париз ( 1938. )
На Катедри за националну историју радио је од 1925. као асистент, од 1936. као доцент, а он 1940. као ванредни професор.
За време окупације ( 1941. – 1944. ), када је извршена нова организације униерзитета, није преузет у наставничку службу, већ је стављен на располагање Министарству просвете. По налогу Гестапоа, од јануара до августа 1944. године, био је затворен у логору на Бањици.
У јануару 1943. улази у састав београдског политичког Одбора Равногорског покрета, а затим и у Централни национални комитет Краљевине Југославије.
Године 1945., указом Министарства просвете, пензионисан је, али пошто је законом предвиђено да нико не може да оствари пензију пре навршених 50 година, није могао да је оствари. Са променом политичких прилика био је хапшен и затваран.
Године 1946. постављен је за хонорарног службеника Српске патријаршије, и на том положају се налазио све до избора када је постављен за редовног професора Историје Српске цркве на Богословском факултету. На том положају је остао до 1958. године.
Умро је 27. новембра 1966. године у Београду.
По мишљењу Радоша Љушића, Страњаковић је после Михаила Гавриловића, наш најбољи архивски истраживач. Његова истраживања обухватају историју Србије XIX века до стицања назависности. Његова биографија, мада непотпуна, броји 277 јединица.
Наважнија дела су му:
Влада уставобранитеља 1842-1859 - унутрашња и спољна политика
Највећи злочини садашњице (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945)
Вучићева буна 1842.
Србија од 1834. – 1858. године
Карађорђе
Како је настало Гарашаноново Начертаније
Михаило и Јулија
Желео је да прикаже историју Србије XIX века пишући 5 биографија – вожда Карађорђа, кнеза Милоша, Илије Гарашанина, Јована Ристића и Николе Пашића. Нажалост, стигао је да напише само две – монографију Карађорђе и биографију Илије Гарашанина.
Дело Драгослава Страњаковића је , због његових политичких убеђења и неслагања са режимом комунистичке Југославије, остало непознато и неправедно запостављено. И у његовом случају доказао се разоран утицај политике на живот и дело једног научника.
Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, где је 1921. положио виши течајни испит. На Филозофском факултету у Београду студирао је историју, где је 1927. и дипломирао.
Две године ( 1928. и 1929. ) провео је у Паризу, где је по архивама и библиотекама прикупљао грађу за докторску дисертацију. Истраживао је 1930. године у Бечу а наредне поново у Паризу. Докторирао је 1932. године тезом Влада уставобранитеља 1842-1859 - унутрашња и спољна политика. За доктора филозофије промовисан је 24. јануара 1933. године. У циљу архивских истраживања поново је ишао у Беч ( 1935. ) и Париз ( 1938. )
На Катедри за националну историју радио је од 1925. као асистент, од 1936. као доцент, а он 1940. као ванредни професор.
За време окупације ( 1941. – 1944. ), када је извршена нова организације униерзитета, није преузет у наставничку службу, већ је стављен на располагање Министарству просвете. По налогу Гестапоа, од јануара до августа 1944. године, био је затворен у логору на Бањици.
У јануару 1943. улази у састав београдског политичког Одбора Равногорског покрета, а затим и у Централни национални комитет Краљевине Југославије.
Године 1945., указом Министарства просвете, пензионисан је, али пошто је законом предвиђено да нико не може да оствари пензију пре навршених 50 година, није могао да је оствари. Са променом политичких прилика био је хапшен и затваран.
Године 1946. постављен је за хонорарног службеника Српске патријаршије, и на том положају се налазио све до избора када је постављен за редовног професора Историје Српске цркве на Богословском факултету. На том положају је остао до 1958. године.
Умро је 27. новембра 1966. године у Београду.
По мишљењу Радоша Љушића, Страњаковић је после Михаила Гавриловића, наш најбољи архивски истраживач. Његова истраживања обухватају историју Србије XIX века до стицања назависности. Његова биографија, мада непотпуна, броји 277 јединица.
Наважнија дела су му:
Влада уставобранитеља 1842-1859 - унутрашња и спољна политика
Највећи злочини садашњице (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945)
Вучићева буна 1842.
Србија од 1834. – 1858. године
Карађорђе
Како је настало Гарашаноново Начертаније
Михаило и Јулија
Желео је да прикаже историју Србије XIX века пишући 5 биографија – вожда Карађорђа, кнеза Милоша, Илије Гарашанина, Јована Ристића и Николе Пашића. Нажалост, стигао је да напише само две – монографију Карађорђе и биографију Илије Гарашанина.
Дело Драгослава Страњаковића је , због његових политичких убеђења и неслагања са режимом комунистичке Југославије, остало непознато и неправедно запостављено. И у његовом случају доказао се разоран утицај политике на живот и дело једног научника.
Документа са суђења др Драгославу Страњаковићу
![[Слика: sudj1.png]](https://s23.postimg.org/d9evr1k23/sudj1.png)
![[Слика: sudj2.png]](https://s21.postimg.org/l6h01spqv/sudj2.png)
![[Слика: sudj3.png]](https://s24.postimg.org/595ji0xxx/sudj3.png)
![[Слика: sudj4.png]](https://s23.postimg.org/6jbp3pwnv/sudj4.png)
![[Слика: sudj5.png]](https://s11.postimg.org/6ggbd67eb/sudj5.png)
![[Слика: sudj6.png]](https://s8.postimg.org/pph5ijvqt/sudj6.png)
![[Слика: sudj7.png]](https://s15.postimg.org/iloah06nv/sudj7.png)
![[Слика: sudj8.png]](https://s17.postimg.org/ldatmk2hb/sudj8.png)
Оптужница коју сам овде поставио није комплетна. Ко жели комплетну оптужницу нека ми пошаље мејл преко ПП.
Извор:
Александар Савић ,, Прилози са суђења др Драгославу Страњаковићу ", Ужички зборник бр. 29/2005
Да ли неко зна да ли су потпуковник Сретен Страњаковић, др Бранислав Страњаковић и др Драгослав Страњаковић неки род?
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."