[luka.luke]

Да није било Андрића, ко зна како би изгледао рат у Босни између 92 и 95. Његово дело је многе научило ко су и шта су босански муслимани.

Туњо Филилиповић је негдје рекао за Андрића отприлике овако: "Више нам је он зла нанио него сви ратови до сада."

[РежисерСтари]

У књизи Косте Димитријевића време забрана,Милан Кашанин,наш несумњиво највећи ликовни критичар,и интелектуалац светског формата,Андрића карактерише по оној народној "ко на влади са њим на паради"и отворено се пита док је њему од стране Немаца спаљена библиотека,које књиге и од кога је добијао Андрић,како се слободно кретао,ишао по бањама,писао романе и сл?Памти његове ставове у дипломатији,које карактерише као удворичке и вечно режимске.Занимљиво,рекао бих,очекивано.

[Шумадинац]

.
Андрићеве симпатије за Дражу Михаиловића
https://www.standard.rs/2020/05/25/andri...hailovica/
.

[РежисерСтари]

Велики писац...танак човек.Данас би био у снс-у.

Чуј каже Чолаковић,демонтирао га Медаковић у мемоарима.Љига.

[Шумадинац]

Велики писац...танак човек.Данас би био у снс-у.

Чуј каже Чолаковић,демонтирао га Медаковић у мемоарима.Љига.

Баш га одвали

[sagus]

цитирам:

Kreatori serije su Tihomir Stanić, Ivan Velisavljević i Vladimir Roganović. Scenario potpisuju Ivan Velisavljević i Jelena Mijović i saradnici na scenariju Aleksandar Novaković i Tihomir Stanić koji je i reditelj sa korediteljem Borišom Simovićem.

Обзиром да сам са Иваном велисављевићем одрастао, морао сам да га пецнем са питањем да ли ће се серија бавити Андрићевим радом пре другог светског рата,  периодом када је био дипломатски представник Краљевине Југославије у Немачкој, да ли ће бити приче о Андрићевој вези са равногорским покретом и на крају да ли ће се серија бавити ангажовањем Сурепа од стране КПЈ и његовим наговорима и претњама АНдрићу ако не приступи партији. Добио сам одговор да га нису натерали. Након тога сам и даље тражио одговор и питао да ли има доказа да ово што сам написао није истина.

Цитирам одговор

Koji memoari? Ja sam sve pročitao i mada ljudi žele da veruju u šta žele ideološki da veruju, nisam video nikakav osnov da se zaključi da je Surep mogao Andrića nešto da natera. Znam i Surepove potomke, da ne kažem da mi je njegov unuк najbliži prijatelj, i ja ti dobar stojim da to nema šanse da je tako bilo. A memoari kao istorijski izvor su ti ono kad ljudi pod stare dane okrenu ćurak pa lažu li lažujim da to nema šanse da je tako bilo. A memoari kao istorijski izvor su ti ono kad ljudi pod stare dane okrenu ćurak pa lažu li lažu

Видећемо шта ће бити на крају и како ће и ово урадити.Вероватно ће и ово да не кажем шта

[ексрежисер]

Сагласан.Није натеран.Све што је радио ван књижевног поља Андрић је радио срачунато.
Кад су четници јаки он их контактира у В.Бањи,кад му треба сигурност он је у Београду живи мирно,и неузнемиравано,кад се "љуља",ето га са апологетским текстовима већ 1945.
Нико га није натерао,сам је ушао у то коло.Опортуниста и каријериста.

[Шумадинац]

– На основу сведочења преживелих Срба из Јасеновца и осталих шездесетак усташких логора, истраживања Виктора Новака и Ђура Виловића, али и на основу доказа Хитлерових званичника попут Хермана Нојрбахера Андрић је знао за размере злочина у Павелићевој и Степинчевој НДХ – напоменуо је Савић – Андрић је из докумената Врховног штаба Драже Михаиловића емигрантске Владе у Лондону имао потврду да је у Јасеновцу убијено преко 700 хиљада Срба. Све то се уклапало и у анализе Адолфа Долфа Вогелника, словеначког врсног статистичара који је био при Врховном штабу Јосипа Броза Иво Андрић је за време Другог светског рата искрено подржавао Равногорски покрет генерала Драже Михаиловића што му је филозоф Марко Ристић, спочитавао као тешку заблуду, поменуо је Савић и додао:

– Његов пријатељ велики књижевник Нико Бартуловић, био је загрижени идеолог Организације југословенских националиста (ОРЈУНЕ). Бартуловића, једног од најпознатијих писаца тог доба, партизани су без суда ликвидирали због учешћа на Башком конгресу. Обавештајац Владимир Ваухних, близак Андрићев сарадник био је Дражин бригадни генерал и командант снага ЈВУО за Словенију (тај податак је прећутао у аутобиографију да заштитио свог брата Милоша и остале припаднике Плаве гарде). На искрена Андрићева политичка убеђења поред припадништва „Младој Босни“ у младости, тамновања у аустроугарским казаматима, посебно је утицало нераскидиво пријатељство са плејадом Срба римокатолика из Дубровника на челу са грофовима Ивом и Лујом Војиновићем, а сви они су били српски монархисти. Андрић је као помоћник министра спољних послова у Влади Краљевине Југославије један од најповерљивијих и најоданијих сарадника Милана Стојадиновића, за кога је у јануару 1939.године написао и потписао чувени реферат о решавању албанског питања. Не треба заборавити да је Иво Андрић био у блиским везама са Милошем Васићем, Сретеном Жујовићем и Стеваном Мољевићем, али и са емигрантима Слободаном Јовановићем и Милошем Црњанским. Дакле, постоји много историјских доказа о Андрићевој монархистичкој орјентацији и блискости са покретом Драже Мхаиловића. Све то су биле чињенице из Андрићеве биографије, које су могле да га у доба комунистичке „правде“’ скупо коштају.



Са промоције у Херцег Новом књиге “ Тајна испод мртве мачке“ Предрага Савића и излагању др Вукановића



Иначе, Савић и др Вукановић, сагласни су да Андрић није прихватио сарадњу са комунистима из политичких или економских побуда већ да би сачувао живу главу.