Vlad Aleks...свака част на овоме:
Која је држава добра – не знам. али је сасвим сигурно да није:
држава у којој сте најбезбеднији ако сте у затвору;
држава чија је будућност вечита, а прошлост траје само колико и она;
држава у којој снага царује, а ум ваља кладе;
држава у којој сте принуђени другима да копате јаме да сами у њих не бисте упали;
држава у којој се једнакост састоји у беди, а слобода у неједнакости;
држава чији су грађани таоци њене владе;
држава у којој сте срећни ако сте живи;
држава у којој свако зна шта треба да уради али не зна зашто;
држава којој није доста што је подносите већ захтева да то чините са одушевљењем;
држава која се позива на небо кад јој не иде добро, а на себе кад јој пође боље;
држава у којој је све што се чини неизбежно, а све што је неизбежно никад се не догађа;
држава чије се вође преносе на рукама, а њихова власт испод руке;
држава у којој су средства за производњу у приватним рукама, она у којој су у државним рукама, а нарочито она у којој средства за производњу нису у ничијим рукама;
држава у којој место очевине наслеђујете страх;
држава у којој је једина поуздана рубрика у новинама – читуља;
држава у којој земља припада онима који на њој гладују;
држава у којој машине замењују раднике, а радници машине;
држава чији вас војници уче географији суседа;
држава у којој лакше мењате пол него прошлост;
држава у којој је грађанин одговоран за своје претке, али не одговара за своје потомке;
држава у којој одређивање слободе почиње њеним ограничењима;
држава у којој закони не претходе преступима, већ их следе;
држава у којој је ћутање најраширенији облик јавног мишљења, а обожавање најраширенији вид јавног деловања;
држава у којој се ви и онај који вас прогони борите за исте идеале, само је питање ко ће први опалити;
држава у којој се људи не сахрањују само на гробљима;
држава чију химну слушате као сопствено опело.
(КЊИЖЕВНОСТ, БР. 9, 1979)
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ