(29-05-2015, 11:55 PM)Ђуро Пише: У Политикином Забавнику од 8.5. ове године је објављен је чланак о Кочи Поповићу. Чланак је иначе објављен у рубрици Живот је бајка у којој се објављују приче о људима који су задужили човјечанство. Претпостављао сам да је чланак вјероватно објављен поводом 9. маја који је падао у ту седмицу. Сад после филма о њему на тв. вјероватно постоји неки други разлог за овакав тајминг дјела о К. Поповићу.
Кога текст занима (прича о њему као умјетнику и носиоцу тешких функција
) :
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi...vi-realnog
"После завршеног служења војног рока Коча одлази у Француску где завршава прву годину права. Али убрзо напушта ове студије, окреће се филозофији и прилази надреалистима."
"Одлази у Франкфурт на продужетак студија филозофије и психоанализе."
Какве су ово небулозе? То звучи као да је студирао на Магатренду.
"У то време створен је Балкански савез између Југославије, Грчке и Турске. Тиме је Југославија ушла у Европску одбрамбену заједницу и повезала се са НАТО пактом, чиме се коначно обезбедила од совјетске најезде..."
Не каже се "НАТО пакт" јер акроним НАТО већ садржи у себи "пакт". Сценарист је неписмен.
"Образовање на Сорбони и учешће у Шпанском грађанском рату отварали су му сва врата."
Нису баш сва врата. Код Франка нису, на пример.
"Коча је дубоко разочаран Титом, схвативши да је он из њега исисао сав револуционарни занос и искористио га, као и многе друге, које је на суров начин уклонио са свога пута, хрлећи ка апсолутној власти која је постала на крају сама себи циљ. Схвативши да је био само „кондотјер”, то јест најамник, Коча записује ове горке речи:
„У средишту наших властитих хтења, разумности и поштења лежи и вреба отровни паук, стар али опак, благоглагољив али суров, тобоже чио али прождрљив. Корозиран и труо, тобоже благ, а себичан и бездушан, од власти и старости... оцеђени старац који, без обзира што се шепури и скакуће – хоће да буде главни глумац у свему.” "
Колико неко треба да буде глуп да седамдесетих година схвати истину о Титу?