[Snake]

Погледајте нови филм Горана Марковића о Кочи Поповићу. Сину предратног индустријалца, краљевог поручника одликованог орденом Југословенске круне V реда. Штета што је такав човек био на супротној страни.

[Felix]

Од размаженог буржоаског деришта, пропалог модернисте и филозофа, успешног крволока сопственог народа опијеног тоталитарном идеологијом, принципијелног ћутолога када је требало одбранити мрвице са стола те пропале идеологоје, до човека који је завршио у комунистичком "тиховању" на обали Јадранског мора - без иједне смислене рефлексије о себи, својој улози пре и током рата, људским жртвама и уништеном друштву и поретку који се градио вековима а који су он и његова клика девастирали у црвеном терору, "људско биће" без и трунке гриже савести, без ичега... Коча Поповић - то је синоним за пропаст човека и сваке моралне вредности. Хвала Богу што такав није био на правој страни. Да јесте, питао бих се каква је то страна.

[Николај]

Да ли је већи изрод он или Александар Ранковић, то је питање од милион долара. Изузетно тешко питање.

[Шумадинац]

Заборавили сте и Слободана Пенезића Крцуна!

[Felix]

Ранковић је мањи јер су његови интелектуални домети били мањи. Ранковић је био историјско зло које је остало заувек у тој историји. Коча је опснији јер је његово зло аманет за све будуће "прогресивце". Зато данас ужива ауру комунистичког свеца он, а не Ранковић.

[Николај]

Ранковић јесте био глупљи, али управо та чињеница, уз виши и утицајнији положај у Партији га чини ако не више, онда ништа мање штетним по Србе. Светац је њима ипак само Тито, ово су евентуално "апостоли".

Крцун је објективно био безначајан лик.

[Felix]

Ранковић је био пуки извршитељ, а Коча "идеолог" и зато опаснији.

[Snake]

Од размаженог буржоаског деришта, пропалог модернисте и филозофа, успешног крволока сопственог народа опијеног тоталитарном идеологијом, принципијелног ћутолога када је требало одбранити мрвице са стола те пропале идеологоје, до човека који је завршио у комунистичком "тиховању" на обали Јадранског мора - без иједне смислене рефлексије о себи, својој улози пре и током рата, људским жртвама и уништеном друштву и поретку који се градио вековима а који су он и његова клика девастирали у црвеном терору, "људско биће" без и трунке гриже савести, без ичега... Коча Поповић - то је синоним за пропаст човека и сваке моралне вредности. Хвала Богу што такав није био на правој страни. Да јесте, питао бих се каква је то страна.

Ранковић је био пуки извршитељ, а Коча "идеолог" и зато опаснији.

Слажем се да је био један од идеолога оног система али главни је свакако био Едвард Кардељ (сакато ђубре како га је звао Стева Крајачић - који је са друге стране био шпијун НКВД и држао је Тита у шаци зато се тако и понашао). Мислим да на Кочу треба гледати као на авантуристу који је из беса хтео променити нешто а на крају је тај систем коме се приклонио променио њега.

Стоматолог Блажо Злопаша о томе сведочи у ћирилици:

Ако господин Самарџић чита ово хтео бих да чујем његово мишљење о Кочи Поповићу.

[Громовник]

Погледајте нови филм Горана Марковића о Кочи Поповићу. Сину предратног индустријалца, краљевог поручника одликованог орденом Југословенске круне V реда.

Каква круна, такви и поручници...

[Vlad Alekš]

Film je sranje. A nisam ni znao da je Goran Marković tolika komunjara, dok nisam pročitao njegov tekst protiv rehabilitacije Draže Mihailovića. Šteta, talentovan reditelj, na primer film "Majstori, majstori".
Jedino šta mi se svidelo u ovom filmu je snimak gde Milan Stojadinović drži govor na stranačkom skupu.

[Николај]

Постављен је тај говор на јутубу одавно:

[Vlad Alekš]

Хвала на снимку. Толиком тога сам читао о Стојадину, а никада се нисам сетио да га потражим на јутјубу. Како се нико не нађе да сними филм о њему? Можда зато што није био комунац?
По мени он можда од свих значајних Срба има најлуђу биографију у 20. веку. Крајње је време да се и његов лик у потпуности расветли. Замисли све те људе и догађаје у пресеку једног јединог човека - Хитлер, Мусолини, Ататаурк, Црњански, Андрић, Павелић, па Маурицијус и Аргентина.

[Милослав Самарџић]

Од размаженог буржоаског деришта, пропалог модернисте и филозофа, успешног крволока сопственог народа опијеног тоталитарном идеологијом, принципијелног ћутолога када је требало одбранити мрвице са стола те пропале идеологоје, до човека који је завршио у комунистичком "тиховању" на обали Јадранског мора - без иједне смислене рефлексије о себи, својој улози пре и током рата, људским жртвама и уништеном друштву и поретку који се градио вековима а који су он и његова клика девастирали у црвеном терору, "људско биће" без и трунке гриже савести, без ичега... Коча Поповић - то је синоним за пропаст човека и сваке моралне вредности. Хвала Богу што такав није био на правој страни. Да јесте, питао бих се каква је то страна.

Потписујем!

[Милослав Самарџић]

Не само што је прича лажна, већ је и чисто филмски гледано доста ''танко''. Ово је онај стари социјалистички систем, далеко је од филма ''Генерал Михаиловић Херој и казна'', као и од наше серије, који су у ''Хистори'' фазону.