[cifra]

Поздрав Форуму,

уз одобрење господина Предрага Меденице, унука Вука Меденице, команданта Добрунског натаљона а братића легендарног Србобрана Српка Меденице постављам његов интересантан запис о својој баки Коси

"Бака Коса..
Косара Меденица(рођ. Марковић из Рудог), супруга Вука Меденице, мајка Бранислава, Србобрана, Арсена, Душана, Сава, Александра, Олге и Радмиле ..
Мученица..
Супруг Вуко, командант Прве добрунске чете, јуначки гине 15. октобра 1941. године у борбама за ослобађање Вишеграда , тако да на Косу пада брига за своје осморо деце у ратном вихору..
Само она зна како јој је било..
Живели су у Ужицу.. Са једне стране куће им је комшија био градоначелник Андрија Мирковић(мучки убијен од комуниста) а са друге породица Слободана Пенезића- Крцуна..
Причала ми је бака Коса неколико пута, онако полушапатом, како су Пенезићи били највећа сиротиња у Ужицу.. Гоље.. Сведочила ми је како је ''Слободан (Пенезић-Крцун)више хлеба и пекмеза појео у нашој кући него у својој''..
По доласку на власт и уселења у једну вилу на Дедињу, Слободан Пенезић –Крцун је одмах дао налог да се ухапси Косара Меденица, жена која га је хранила, што је и учињено..
Држана је у мрачном, мемљивом подруму..
Никада Коса Меденица није испричала шта је тамо доживела и чему је била изложена..
Протерана је са децом из Ужица у Инђију, где је настављена тортура над овом женом.. Свакодневно је привођена у Месни одбор Удбе и сатима саслушавана о сину поручнику ЈВуО Србобрану Меденици..
Све је стоички поднела..
Поред малтретирања недужне Косаре, Слободан Пенезић- Крцун је после хапшења генерала Михаиловића, као командант ОЗНЕ, свој живот посветио хапшењу првог комшије из Ужица Србобрана Меденице..
Остала су сведочења да славље Слободана Пенезића-Крцуна када је ухватио Дражу није ни приближно било оном слављу када је подмукло, на превару, 1951. године, убијен Српко..
Ни тада ову жену нису оставили на миру..
Мајку осморо деце, која од посла и подизања своје чељади није могла главу да подигне , комунистичке власти су прогласиле НАРОДНИМ НЕПРИЈАТЕЉЕМ !
И то је поднела..
Две деценије није излазила из стана, како би била поштеђена шиканирања..
Умрла је 1988. године, у Инђији, где је и сахрањена у нашој породичној гробници.
Ово горе ми је, нажалост, једина слика са мојом баком.."

[Милослав Самарџић]

Свака част за текст и слику!

[Emigrant]

Imam fotografiju Srpka Medenice iz februara 1943. godine, u civilu se sanka s nekoliko meni poznatih Užičana (za jednog pouzdano znam da je bio u tzv. Drinskoj grupi SGS). Srbobran je bio učenik Užičke gimnazije, a otac Vuko mu je poginuo prilikom borbi oko Višegrada s snagama NDH. Kao heroj je Vuko Medenica sahranjen uz sve vojne počasti tokom Užičke republike, kao i mnogi drugi ustanici jer u vreme njegove pogibije (polovina oktobra 1941. godine) je još uvek vladalo zajedništvo.
Pojavljuju se kojekuda potpuno netačni podaci kako je Srpko zamenio oca tokom te borbe, preuzeo komandu itd. Bilo bi dobro da gospodin Predrag to proveri, jer ni ovaj navod da su "Penezići bili najveća sirotinja i golje" ne može da se prihvati kao relevantan. Ako su Krcunovi roditelji bili kafedžije, i to dobrostojeća porodica koja ga je poslala da studira u Beogradu, teško da su ga izbeglice iz Bosne samilosno hranile.
Inače, valjalo bi preispitati ulogu Srpka Medenice i u nekim kasnijim događajima. Milovan Pejanović se susreo s njim prilikom akcije hvatanja Draže Mihailovića, a dobro su se poznavali iz Užica. Ostalo je mnogo toga nerazjašnjeno kako je taj događaj preživeo upravo jedini čovek koji je mogao da prepozna ubačene pripadnike OZNE...
Dosta tema za razmišljanje.

[Милослав Самарџић]

Одакле је тај податак да су се срели?
Та група где је био Пејиновић није имала везе са Дражиним заробљавањем.

[Emigrant]

I Svetolik Lazarević i Milovan Pejanović su bili užički gimnazijalci, godinama su živeli u istom gradu kao i dosta mlađi Srpko Medenica. Koja je verovatnoća da se nisu upoznali ili makar videli u mestu od 4-5.000 stanovnika? Naravno da dobrim delom sumnjam u decenijsku zvaničnu verziju akcije hvatanja DM, ali mnogo toga je ostalo nejasno po više osnova.
Pejanović u svojoj knjizi navodi kako je video Srpka prilikom susreta ubačene grupe i Dražine pratnje, ali ga Medenica srećom nije primetio. Hm! Lazarević je došao u najbliži kontakt s Dražom i sasvim sigurno je tada susreo i Medenicu. Kako je moguće da sve tako lagano prođe, bez trunke sumnje...
Nešto tu krupno ne štima, kao što bi valjalo utvrditi kako pucnjavu i kidnapovanje preživljava baš određena osoba, čiji bliski rođaci kasnije postaju visoko rangirani službenici RSUP. Možemo i o tome, pošto ova gore fotografija i babološka pričica očigledno ne predstavljaju ništa više od rekla-kazala.

[Милослав Самарџић]

Сигурно да нешто крупно не штима - а то је комунистичка верзија о заробљавању ђенерала Драже. Тако да се не може полазити од ње да би се оцењивао Српко Меденица, или ма ко.
Просто речено, то што су писали и причали Пејиновић, Стефановић и остали - не важи.
Према ономе што знамо ван тих њихових прича, никаква комунистичка група није била убачена у Дражину групу и према томе Меденица није ни имао прилику да примети Пејиновића. Сама та Пејиновићева конструкција да га Меденица није приметио међу десетак људи, а он је био један од двојице главних међу тих 10 - спада у оне њихове приче за малу децу.
Међутим, званична наука у Србији од ''демократских промена'' 2000. па до данас верује у све то, тако да имам разумевања и за ту Вашу веру.
Али пре 2000, кад су писали они прави изворни комунисти, чак ни они то нису веровали, нису хтели да прљају своје књиге фуснотама из удбашких којештарија. Тако нпр. у Зборнику четничких докумената, 14-1, пише да је Калабић до краја остао веран Дражи, док данас не можете постати научник ако то употребите, само Удба пролази.

[мунгос]

Прича звучи фантастично удбашки (њихове јадне приче обично прелазе границу болести). Исто ко и она прича да су они тобоже ликвидирали павелића, то је тек за бљување.

[Emigrant]

Deluje mi, g. Samardžiću, kako započinjete nepotrebnu raspravu i kvalifikujete me kao sagovornika koji zagovara verzije UDBE. Bez stvarnog razloga uplićete Kalabića u priču, što je suvišno i rasplinjava temu.
Obojica smo saglasni kako nikakav Pejinović nije učestovao u akciji hvatanja Draže Mihailovića. Ne postoji bilo kakav relevantan izvor za to.
Ovde pokušavam da ukažem na nešto drugo. Iz više raznorodnih izvora se može saznati kako je Srpko Medenica bio prisutan kada je Draža uhvaćen. To je tvrdio on sam (ako je verovati usmenom predanju), to su potvrdili u svojim knjigama Svetolik Lazarević i izvesni Milovan Pejanović (ako su oni uopšte bili na mestu zbivanja). Dakle, nema sumnje da je tom prilikom Medenica bio na mestu zbivanja, iako Pejanović navodi kako je s Budimirom Gajićem otišao nešto ranije.
Dakle, Srpko je preživeo hvatanje Draže. Sumnjam (mogu i da navedem razloge) u verziju OZNE po više osnova, ali mi je i dalje nejasno kako je baš on uspeo da umakne i da li je stvarno bio tu i kad je došlo do pucnjave. Ono sa avionima, nervnim otrovom, partizanima koji nose gas maske i slično - takođe više potpada pod SF žanr.
Problem je što se u pričici koju nam plasira forumaš Cifra, citirajući gospodina Predraga Medenicu, navodi kako je Krcun bio golja koji jede hleba i džema u kući njegove babe. Malo je neuobičajeno da čovek od 20 i kusur godina ide uokolo i po komšiluku moli tete da mu namažu krišku...
Takođe, bilo bi interesantno kada bi gospodin Predrag Medenica odgovorio da li je tačno kako mu je stric Branislav bio istaknuti partizanski borac, kasnije viši starešina Milicije? Dalje, kako je moguće da su gospa Kosaru tako maltretirali posle rata a imala je supruga s statusom palog borca (i penziju, da ne bude zabune) i sina partizanskog oficira?
Inače, baš iz kuće heroja Vuka Medenice je poteklo dosta Užičana koji su još uvek živi i stanuju u svom rodnom gradu. Gle čuda, među njima je nekoliko značajnih pripadnika nekadašnjeg SUP-a.

[Милослав Самарџић]

Има и ја сведочанства да је Српско био ту, само та сведочанства помињу авионе. Пуковник авијације Драган Крсмановић пронашао је на тој локацији десетак места где је могао да слети тај тип авиона. Он зна који, комунисти су добили једну ескадрилу од Британаца 1944. или 1945.

[Emigrant]

Kada je Krsman u pitanju, samo jedna stvar se može prihvatiti kao istinita - konstatacija da je puko u penziji. Inspirativno je kako nekadašnji sekretar Aktiva SKJ u svojoj jedinici, konvertira do predvodnika proslave "oslobođenja" Srebrenice.
Nevezano od toga, ne bi bilo loše uvrstiti sestre Miković u jednačinu oko hvatanja Draže. Opet Srpko, previše je kontaktnih tačaka s njim u čitavoj priči. Pomalo i sumnjivo...

[Милослав Самарџић]

Емигрант, који пут се региструјеш овде под другим именом.

[Emigrant]

Na ovaj forum sam se prijavio prvi put, što Administrator može lako da utvrdi proverom IP adrese. Osim toga, s kojim pravom i po kom osnovu mi se obraćate na taj način? To šalabajzerisanje možete da upražnjavate sa družinom oko lampeka.
Inače, dovoljno sam mator da se sećam ko je u jesen 1990. godine po vojnim zgradama išao od vrata do vrata i delio kolegama pristupnice Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju. A već 16 godina imam i uvid u određenu evidenciju, tako da stojim iza obe svoje izrečene tvrdnje. Spreman sam da se javno suočim i to ponovim, baš da vidim sme li Krsman da ijedno negira. Pogotovo što ga uveliko po oba osnova prozivaju u javnosti i istaknuti istoričari i starešine s kojim je službovao.

[Милослав Самарџић]

Значи, Ви нисте Николић из Ужица?

[Emigrant]

Malopre sam pogledao u ličnu kartu za svaki slučaj, ali još uvek nemam to prezime. Zamenili ste me s nekim. Ali, to i nije bitno za ovu temu.